SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ PREDSTAVILA IZVEŠTAJ O RADU KOORDINACIONOG CENTRA

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić izjavila je da će srpski pregovarači insistirati na tome da Srbi na Kosmetu dobiju pune nadležnosti u zdravstvu, školstvu, medijima, socijalnoj zaštiti i oblasti verskih sloboda.

Na sednici Odbora za KiM Skupštine Srbije na kojoj je predstavila izveštaj o radu Koordinacionog centra za prvih šest meseci ove godine, Rašković-Ivić je najavila da će srpska strana tražiti i proširene nadležnosti, odnosno specijalne veze sa Beogradom, u sudstvu i policiji srpskih opština na Kosovu.

Najavljujući da će se sutra u Beču nastaviti razgovori o nadležnostima i decentralizaciji u pokrajini, Sanda Rašković Ivić je istakla da će srpska strana ostati pri zahtevu da se zadrži sadašnjih pet i dobije još 12 opština sa većinskim srpskim stanovštvom na KiM.

Ona je istakla da je srpski pregovarački tim dobio ovlašćenja od zajednice Goranaca da se bori i za stvaranje goranske opštine na Kosmetu.

Ižveštaj o radu Koordinacionog centra je jednoglasno usvojen.


Izvor: RTS

 NOVA RUNDA PREGOVORA U BEČU O BUDUĆNOSTI KOSMETA

Sledeća runda tehničkih pregovora o budućnosti Kosova i Metohije biće održana u četvrtak i petak u Beču, a pregovarački timovi Beograda i Prištine pokušaće da u bečkoj palati 'Daun Kinski', približe stavove o decentralizaciji, zaštiti verskog i kulturnog nasleđa, kao i pravima manjina na Kosmetu.

Sastankom, kako je najavljeno, nakon duže pauze zbog bolesti, predsedavaće zamenik izaslanika UN za Kosmet Alber Roan.

Na dnevnom redu, kako je najavljeno, biće principi decentralizacije, kao i formiranje novih opština sa srpskom većinom, uključujući, kako je naglašeno, i Kosovsku Mitrovicu. Diskusija o zaštiti verskog i kulturnog nasleđa, kako ističe Kancelarija izaslanika UN za Kosmet [UNOSEK], biće usmerena na zaštitne zone, nadgledanje i implementaciju dogovora, kao i povratak kulturnih dobara. Što se tiče razgovora o pravima manjina, kako je najavljeno, biće nastavak tek započetih pregovora na ovu temu 8. avgusta.

Pred novu rundu pregovora, pregovarački tim Beograda dobio je predlog UNOSEK o principima decentralizacije, sačinjen na osnovu dogovora koje je tokom posete Prištini postigao izaslanik UN Marti Ahtisari.


Izvor: RTS

Oli Ren:
Zaštitite Srbe
Željko PANTELIĆ, 6. septembar 2006

Od stalnog dopisnika Brisel

“Nezavisnost Kosova je neizbežna”, “Samo je pitanje koliko će suverenitet Kosova biti ograničen”, “Status Kosova mora da bude rešen do kraja godine”, “Podržavamo Ahtisarija”, “Treba izvršiti dodatan pritisak na Srbiju” - ponavljali su poslanici u Evropskom paralementu u Strazburu, uzvraćajući jedni drugima aplauze, tokom rasprave o ulozi EU u poststatusnom periodu na Kosovu. Bez razlike, bilo da pripadaju Evropskoj narodnoj partiji (desni centar) socijalistima, zelenima ili liberalima, evroposlanici su eksplicitno govorili da je nezavisnost Kosova gotova stvar a pojedinci su optuživali Srbiju da manipuliše Srbima na Kosovu (Doris Pak), sa Romima (Jelko Kacin), da srpska vlast obmanjuje vlastiti narod i pravi od sebe žrtvu a zna da je Kosovo već izgubljeno (Bernd Poselt). Izuzetak predstavlja nekoliko grčkih evrodeputata koji su upozorili na veoma loše stanje na Kosovu i pozvali međunarodnu zajednicu da ne kažnjava dodatno Srbiju jer, kako su podvukli, “ona je već dovoljno bila kažnjena desetogodišnjom vladavinom Miloševića”.

I dok su o nezavisnosti Kosova vrlo otvoreno govorili izvestilac EP za Kosovo Jost Lagendajk, izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin, šef odbora za jugoistočnu Evropu EP Doris Pak i članovi tog odbora, Hanes Svoboda i Jan Virzma, komesar za proširenje EU Oli Ren je diplomatski izbegao da odgovori na takve konstatacije, podsećjući na dokument koji je izradio zajedno sa Solanom, o budućoj ulozi EU na Kosovu.
- Bez obzira na to kakvo rešenje bude za konačni status, Kosovo treba osposobiti da bude ravnopravan partner u odnosima za međunarodnim organizacijama, pre svega finansijskim, sa punom ugovornom sposobnošću. Misija EU u poststatusnom periodu neće biti novi Unmik. Mi ćemo se fokusirati samo na implementaciju rešenja za konačni status i u oblasti vladavine prava. Sve ostalo će biti prepušteno kosovskim vlastima - izjavio je Ren.

Evropski komesar je pozvao EP i Savet EU da što pre odobre povećanje budžeta za angažman EU na Kosovu. Vlastima u Beogradu, Ren je uputio savet da se okrene zaštiti prava Srba na Kosovu.


REN O SRBIJI

KOMESAR za proširenje EU Oli Ren je, verovatno motivasan vrlo oštrim stavovima pojedinih poslanika, imao potrebu da još jednom naglasi “jasnu i opipljivu” evropsku budućnost Srbije.

- Spremni smo da nastavimo pregovore sa Srbijom istog dana kada Beograd dostigne punu saradnju sa Haškim tribunalom, koja će voditi ka hapšenju Ratka Mladića. Ugovor o pridruživanju sa Srbijom je od ključnog značaja za stabilnst čitavog regiona - rekao je Ren, ostavaljajući mogućnost da se pregovori nastave i bez Ratka Mladića u Hagu, uz pozitivnu ocenu Haškog tribunala o angažovanju srpskih vlasti na hapšenju Mladića.


Izvor: Novosti

Sa­sta­nak bez op­ti­mi­sta
M. Z. RA­DO­NjIĆ, 6. septembar 2006

BE­O­GRAD - Na da­na­šnji sa­sta­nak srp­skih i al­ban­skih pre­go­va­ra­ča u Be­ču, po­sve­ćen pro­ble­mi­ma de­cen­tra­li­za­ci­je Ko­so­va i Me­to­hi­je, uče­sni­ci do­la­ze s pri­lič­no ma­lim oče­ki­va­nji­ma.
Ko­or­di­na­tor be­o­grad­skog pre­go­va­rač­kog ti­ma Slo­bo­dan Sa­mar­džić ju­če je iz­ja­vio da "od ovih raz­go­vo­ra ne tre­ba oče­ki­va­ti ve­li­ke po­ma­ke".
Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, na pre­kju­če odr­ža­nom sa­stan­ku sa struč­nja­ci­ma kan­ce­la­ri­je Mar­ti­ja Ah­ti­sa­ri­ja u Be­o­gra­du ni­je se de­si­lo ni­šta što bi po­ka­za­lo da su se sta­vo­vi me­đu­na­rod­nih po­sred­ni­ka pri­bli­ži­li po­zi­ci­ji Be­o­gra­da.
- Na­su­prot to­me, ne­ke stva­ri su se do­dat­no za­kom­pli­ko­va­le - re­kao je Sa­mar­džić za Be­tu.
On, ipak, oče­ku­je da će se raz­go­vo­ri o de­cen­tra­li­za­ci­ji i va­žnim prak­tič­nim pi­ta­nji­ma na­sta­vi­ti, i da će se pre­go­va­ra­či "po­la­ko pri­mi­ca­ti jed­nom pra­vom kom­pro­mi­snom re­še­nju.
Hua Đi­jang, port­pa­rol Mar­ti­ja Ah­ti­sa­ri­ja, u iz­ja­vi za "No­vo­sti" re­kla je da su lju­di u ti­mu me­đu­na­rod­nih po­sred­ni­ka uvek bi­li op­ti­mi­sti.
- Da li će raz­go­vo­ri bi­ti pro­duk­tiv­ni ili ne, za­vi­si od pri­stu­pa stra­na ko­je uče­stvu­ju u pre­go­vo­ri­ma. Ako, me­đu­tim, jed­na od stra­na od­lu­či da ne bu­de flek­si­bil­na, on­da je nor­mal­no da se ne oče­ku­je mno­go - ka­za­la je ona.
Da­na­šnjim i su­tra­šnjim sa­stan­kom u beč­koj pa­la­ti "Da­un-Kin­ski" pred­se­da­va­će za­me­nik spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka UN za pre­go­vo­re o sta­tu­su KiM Al­ber Ro­an. Osim no­vih op­šti­na i pi­ta­nja Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce, pr­vog da­na u cen­tru pa­žnje bi­će na­crt do­ku­men­ta s pred­lo­že­nim prin­ci­pi­ma za pro­ces de­cen­tra­li­za­ci­je Ko­sme­ta, sa­či­njen po­sle raz­go­vo­ra ko­je su pro­te­klih ne­de­lja eks­per­ti Kan­ce­la­ri­je spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka vo­di­li sa srp­skim i ko­sov­skim pre­go­va­ra­či­ma.
Srp­ski tim, me­đu­tim, ni­je ni­ma­lo za­do­vo­ljan no­vim re­še­nji­ma za de­cen­tra­li­za­ci­ju, ko­ja su pred­lo­ži­li eks­per­ti iz Ah­ti­sa­ri­je­vog ti­ma - sma­tra­ju ih, čak, ko­ra­kom una­zad u od­no­su na do sa­da po­nu­đe­no.
Za Sr­bi­ju, spor­ne su su­že­ne nad­le­žno­sti no­vih srp­skih op­šti­na, kao i pre­ve­li­ka ulo­ga Pri­šti­ne, ko­ja je pred­lo­že­na kao po­sred­nik u go­to­vo svim od­no­si­ma ovih op­šti­na sa Sr­bi­jom i kao ne­iz­be­žni či­ni­lac u do­no­še­nju ne­kih zna­čaj­nih od­lu­ka, po­put iz­bo­ra lo­kal­nog še­fa po­li­ci­je.
Dru­gog da­na naj­no­vi­jeg beč­kog sa­stan­ka, raz­go­va­ra­će se o za­šti­ti cr­kve­nog i kul­tur­nog na­sle­đa u Po­kra­ji­ni, i o po­lo­ža­ju et­nič­kih za­jed­ni­ca.

AH­TI­SA­RI DA USME­RI
SLO­BO­DAN Sa­mar­džić na­da se da će spe­ci­jal­ni iza­sla­nik UN za pre­go­vo­re o sta­tu­su KiM Mar­ti Ah­ti­sa­ri na sa­stan­ku Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN 22. sep­tem­bra iz­ne­ti "op­šte pre­po­ru­ke ka­ko ići da­lje" u raz­go­vo­ri­ma.
- Ne oče­ku­jem da će Mar­ti Ah­ti­sa­ri da­ti ne­ki pred­log sta­tu­sa. To ni­je nje­gov man­dat i na­dam se da ga on ne­će pre­ko­ra­či­ti - re­kao je ko­or­di­na­tor pre­go­va­rač­kog ti­ma Be­o­gra­da.


Izvor: Novosti

Ne zna­ju ni dnev­ni red
R. OG­NjA­NO­VIĆ, 6. septembar 2006

KAD u petak uve­če bu­de sta­vlje­na tač­ka na još jed­nu run­du beč­kih pre­go­vo­ra bi­će mno­go ja­sni­ji i sce­na­rio za van­red­nu sed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne na ko­joj je sud­bi­na Ko­so­va i Me­to­hi­je je­di­na te­ma. Sve par­la­men­tar­ne stran­ke sprem­ne su da po­stig­nu je­din­stvo o dr­žav­noj po­li­ti­ci pre­ma Ko­sme­tu. Ipak, jed­na od njih - SRS - na­ja­vi­la je "iska­ka­nje", ali oko dru­gog pi­ta­nja: ima­ju li pra­vo da za go­vor­ni­cu iza­đu Vuk Dra­ško­vić i Zo­ran Stan­ko­vić. Ra­di­ka­li su uve­re­ni da - ne­ma­ju.
Pr­vo­bit­nu iz­ja­vu ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra SRS Alek­san­dra Vu­či­ća da će se po­sla­ni­ci ove stran­ke us­pro­ti­vi­ti do­la­sku dvo­ji­ce mi­ni­sta­ra (od­bra­ne i ino­stra­nih po­slo­va), jer su oni, za­pra­vo, "obič­ni gra­đa­ni" i ne­ma­ju pra­va da se obra­te Skup­šti­ni, čel­ni­ci osta­lih stra­na­ka oce­ni­li su kao po­ku­šaj ra­di­ka­la da za­ra­de do­dat­ne po­li­tič­ke po­e­ne. Sam Vu­čić, me­đu­tim, ka­že da Ko­smet je­ste pri­o­ri­tet, ali da je va­žno i pi­ta­nje Vla­de i nje­nih mi­ni­sta­ra.
Na pi­ta­nje "No­vo­sti" - mo­že li to što ra­di­ka­li ima­ju da ka­žu Dra­ško­vi­ću da sa­če­ka sed­ni­cu na ko­joj će se ras­pra­vlja­ti o do­pu­na­ma za­ko­na o mi­ni­star­stvi­ma i opa­sku da Dra­ško­vić ne bi ni do­šao pr­ven­stve­no kao mi­ni­star već - je­dan od tro­ji­ce glav­nih pre­go­va­ra­ča, Vu­čić je krat­ko od­go­vo­rio:
- Na­ša re­ak­ci­ja za­vi­si­će upra­vo od to­ga ka­ko će Dra­ško­vić bi­ti pred­sta­vljen. Tek će­mo od­lu­či­ti ka­ko će­mo da po­stu­pi­mo. Ko­smet je, na­rav­no, iz­u­zet­no va­žna te­ma ko­ja zah­te­va kon­sen­zus, i mi smo sprem­ni da po­stig­ne­mo je­din­stvo po tom pi­ta­nju.

SIT­NO­STRA­NAČ­KI IN­TE­RE­SI
PO­SLA­NIK DSS Voj­kan To­mić is­ti­če da je iz­ve­štaj o do­sa­da­šnjem is­ho­du pre­go­vo­ra o bu­du­ćem sta­tu­su Ko­so­va i Me­to­hi­je su­vi­še va­žna te­ma da bi bi­lo ko pra­vio kal­ku­la­ci­je oko to­ga ko bi tre­ba­lo da se obra­ti par­la­men­tar­ci­ma, a ko ne:
- Na­ja­va SRS go­vo­ri sa­mo o nji­ho­vim sit­no­stra­nač­kim in­te­re­si­ma i sprem­no­sti da dr­žav­ni in­te­res pod­re­de sit­nim po­li­tič­kim po­e­ni­ma.
- Vuk Dra­ško­vić je je­dan od čla­no­va pre­go­va­rač­kog ti­ma i tu nje­go­vu ulo­gu još ni­ko ni­je ospo­rio - pod­se­ća Sa­nja Če­ko­vić pot­pred­sed­nik i po­sla­nik SPO. - Mi smo dr­žav­nič­ki od­go­vor­na stran­ka, do­la­zi­mo na sed­ni­cu uz­dig­nu­te gla­ve i bi­će­mo na ni­vou za­dat­ka, a ka­ko će dru­gi da se po­na­ša­ju, to je na nji­ma.


NI­ŠTA SE NE ZNA
SVI sa­go­vor­ni­ci is­ti­ču da se, ipak, ta­čan re­do­sled po­te­za za uto­rak još ne zna. Ne­po­zna­ni­ca je: ko će se, uop­šte, od pre­go­va­ra­ča obra­ti­ti po­sla­ni­ci­ma, ho­će li za go­vor­ni­cu osim njih iza­ći sa­mo još še­fo­vi po­sla­nič­kih klu­bo­va, ili će mo­ći da go­vo­re i osta­li par­la­men­tar­ci, da li će se Skup­šti­na iz­ja­šnja­va­ti sa­mo o iz­ve­šta­ju ili o no­voj re­zo­lu­ci­ji o Ko­sme­tu... Od­go­vo­re na sva ova pi­ta­nja tre­ba da da pre­go­va­rač­ki tim, a oni će umno­go­me za­vi­si­ti od to­ga šta će se da­nas i su­tra do­ga­đa­ti u Be­ču.
- U ovom tre­nut­ku je­di­no što mi ima­mo je­ste sa­ziv za sed­ni­cu, ali ne i ma­te­ri­jal - ka­že Če­ko­vić.
- De­ta­lje će­mo zna­ti tek u po­ne­de­ljak, dan uoči sed­ni­ce kad pred­sed­nik Skup­šti­ne Pre­drag Mar­ko­vić po­sla­ni­ci­ma po­ša­lje po­zi­ve.

JED­NO­GLA­SNI PR­VI PUT
OVO će bi­ti dru­gi iz­ve­štaj na­šeg ti­ma o to­ku pre­go­vo­ra o po­li­tič­kom re­še­nju sta­tu­sa Ko­so­va i Me­to­hi­je. Pr­vi iz­ve­štaj par­la­ment je jed­no­gla­sno usvo­jio 27. fe­bru­a­ra. Ta­da su o pre­go­va­rač­koj po­zi­ci­ji Be­o­gra­da, do­ta­da­šnjem is­ho­du raz­go­vo­ra i pla­ni­ra­nim po­te­zi­ma go­vo­ri­li - pred­sed­nik Sr­bi­je Bo­ris Ta­dić, pre­mi­jer Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca i nji­ho­vi sa­vet­ni­ci i čla­no­vi ti­ma - Le­on Ko­jen i Slo­bo­dan Sa­mar­džić.
Toj sed­ni­ci pri­su­stvo­va­li su ta­da­šnji pot­pred­sed­nik Vla­de Mi­ro­ljub La­bus, mi­ni­stri Dra­gan Jo­čić, Zo­ran Stoj­ko­vić, Pre­drag Bu­ba­lo... Even­tu­al­ni Dra­ško­vi­ćev do­la­zak na sed­ni­cu za­ka­za­nu u uto­rak bi­će nje­go­vo pr­vo pri­su­stvo sed­ni­ci ovog skup­štin­skog sa­zi­va.


Izvor: Novosti

Bečki pregovori: Decentralizacija
Beč -- Delegacije Beograda i Prištine počele novi sastanak o decentralizaciji u Beču, nastavljajući pregovore o tehničkim pitanjima.


Članovi srpske delegacije nisu želeli da daju izjave pri ulasku na razgovore, a šef albanske delegacije Ljutfi Haziri rekao je da je optimista i da prištinska strana želi da srpskim građanima omogući da samostalno urede svoj život na suverenom i nezavisnom Kosovu.

U središtu pažnje prvog dana dvodnevnog sastanka biće formiranje novih opština na Kosovu i pitanje Kosovske Mitrovice. Sastankom predsedava zamenik specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za status Kosova Alber Roan.

Šef beogradskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić izjavio je ranije kako ne očekuje da će biti pomaka ako ne bude dramatične promene stava albanske delegacije. "Bojim se da su razgovori pod senkom velikih svetskih zahvata. Reč je o nagoveštaju nekih preporuka koje bi Ahtisari dao 22. na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. To zagušuje normalan razgovor o praktičnim pitanjima. Sačekaćemo taj Ahtisarijev predlog, pa ćemo nastaviti decentralizaciju i te stvari koje bi ipak trebalo da daju neki rezultat za dogledno vreme, par meseci", rekao je Samardžić za B92.

Slobodan Samardžić je najavio da će danas na stolu biti dokument nazvan Principi decentralizacije, zasnovan na dosadašnjim pregovorima u Beču i razgovorima na ekspertskom nivou, vođenim u Beogradu i Prištini. Samardžić kaže da je taj dokument korak unazad jer se u njemu ne pominju srpske većinske opštine, već je reč o opštoj raspravi o decentralizaciji. Samardžić kaže da će pre zvaničnog početka današnjih pregovora srpska delegacija razgovarati s glavnim posrednikom Martijem Ahtisarijem. On za B92 kaže da tema sastanka nisu stavovi koje je Ahtisari nedavno iznosio, ali da će sigurno biti reči o tome. "Ne očekujem da će on biti iskreniji nego do sada kada je reč o toj njegovoj famoznoj izjavi, kao i o drugim izjavama. Mi nećemo o tome mnogo razglabati, ali ćemo reći stav o tome jer se nismo od tada videli. Videćemo šta će on reći, ali ne očekujem svađu ili raspravu", kaže Samardžić.

Srpska strana očekuje da u bečkim pregovorima o zaštiti verske i kulturne baštine bude dobre volje i razumevanja za njene stavove, ali je spremna i za ustupke, izjavio je član beogradskog pregovaračkog tima Dušan Bataković. On je Beti rekao da srpski pregovarači koji će se u petak sastati sa albanskom delegacijom idu sa idejom o postizanju preliminarnoh dogovora o budućim zaštitnim zonama oko crkava, manastira i spomenika kulture. "Ako se mi pitamo, prostora za sporazum ima, pitanje je samo da li će biti dobre volje i razumevanja za naše stavove s druge strane. Naravno da smo, između ostalog, spremni i za određene ustupke", rekao je Bataković.


Izvor: B92

Udžbenike "piše" većina
7. septembar 2006

PREDLOG o principima decentralizacije na Kosovu i Metohiji, koji je sačinila Kancelarija specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija (Unosek), i o kojem se u četvrtak pregovaralo u Beču, predviđa da buduće opštine sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji mogu da održavaju veze s institucijama u centralnoj Srbiji - u oblastima finansija, kadrovske politike, tehničke i druge pomoći.
U predlogu je predviđeno postojanje administrativnog nadzora rada lokalne samouprave. Organ nadzora ne bi bio ovlašćen da suspenduje izvršavanje opštinskih odluka, ali će moći da zahteva od opštine koja je donela odluku, da je ponovo razmotri.
- Ako opština prihvati zahtev, izvršenje odluke se suspenduje, dok je opštinske vlasti ne razmotre. U slučaju da opština odbije zahtev, ili ponovo odobri odluku, nadzorni organ može da se obrati sudu - piše u dokumentu.
Predviđa se da opštine budu odgovorne za predškolsko, osnovno i srednjoškolsko obrazovanje, uključujući registraciju, regrutovanje i obuku nastavničkog kadra, plate i odabir upravnika u obrazovanju.
Prema ovom predlogu, obrazovne ustanove na srpskom jeziku mogu da usvoje nastavni program Ministarstva za obrazovanje Srbije, u zavisnosti od odobrenja Ministarstva obrazovanja Kosova, "radi obezbeđivanja saglasnosti sa centralnim okvirnim zakonodavstvom".
Dalje, navodi se da će se o pitanjima nastave i udžbenika istorije ili "srodnih oblasti od etničkog interesa", uspostaviti komisija koju sačinjavaju tri predstavnika srpskih poslanika u Skupštini Kosova i još tri predstavnika po izboru Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju Kosova. Za vreme međunarodnog prisustva, jedan međunarodni predstavnik takođe bi bio član ove komisije. Sve odluke o validnosti nastavnog programa komisija donosi - prostom većinom. To, praktično, znači da bi srpski predstavnici mogli da budu preglasani.
Opština Severna kosovska Mitrovica bila bi odgovorna za javni univerzitet na srpskom jeziku, koji bi bio "autonoman i u nastavnom i u istraživačkom radu".
Predviđa se da Beograd može stanovnicima Kosmeta da isplaćuje socijalnu pomoć i penzije.
- Etnički sastav policije u najvećoj meri će odražavati etnički sastav stanovništva u opštinama... Skupština opštine, posle konsultacija sa MUP-om, predložiće minimum dva imena za šefa lokalne policijske stanice. MUP onda može da imenuje jednog kandidata sa ove liste u roku od 15 dana od prijema liste.

SUDOVI
MANJINSKE zajednice imale bi i glas u izboru sudija i tužilaca za sudove u većinski srpskim opštinama - na nivou okružnih i opštinskih sudova.
Predlaže se i uspostavljanje zajedničke komisije Beograda i Prištine, "radi omogućavanja saradnje i bavljenja posebno osetljivim pitanjima između Prištine i Beograda u vezi sa saradnjom sa institucijama i opštinama u Srbiji".
 

Izvor: Novosti

Pregovori bez dogovora
M. Z. R., 7. septembar 2006

BEČ - Prvi dan nove runde pregovora Beograda i Prištine, u kome su dominirala pitanja o nadležnostima i broju novih opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji, prošao je kao što je i očekivano - bez dogovora.
Osnova za raspravu bio je predlog Martija Ahtisarija o principima decentralizacije na KiM, izrađen posle sastanaka koje je on pre dve nedelje vodio sa prištinskim pregovaračkim timom, zahtevajući određene ustupke u nadležnostima lokalnih uprava u budućim srpskim opštinama u Pokrajini. Srpska strana unapred je rekla da tim predlogom nije zadovoljna. Albanci su, ponovo, tražili više, iako im je već ponuđeno.
Predloženi dokument sadrži tri oblasti: jedna je posvećena nadležnostima budućih opština, druga - njihovom finansiranju, a treća - povezivanju opštinskih jedinica.
- Vidnijeg napretka nije bilo, zbog pokušaja albanskih pregovarača da nadležnosti za srpske opštine prenesu i na opštine na Kosmetu u kojima su Albanci u većini. Ne razumemo taj predlog, zato što albanskim opštinama i Albancima koji su većina ne treba posebna zaštita. Mi šest meseci razgovaramo o zaštiti Srba kroz proces decentralizacije, a onda se, odjednom, postavlja pitanje da li srpske opštine treba da imaju dodatne nadležnosti - izjavio je koordinator srpskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić.
Pregovori o decentralizaciji Kosova i Metohije biće nastavljeni 15. septembra, saopštio je posle sastanka Albert Roan, predsedavajući u pregovorima o nestatusnim pitanjima i zamenik Martija Ahtisarija.
- Na dnevnom redu novog sastanka o decentralizaciji biće broj novih opština sa srpskom većinom na Kosovu i njihove granice - rekao je Roan na konferenciji za novinare.
Roan je pred skup izjavio da obe strane moraju da budu fleksibilnije i da popuste u svojim zahtevima.
- Do sada smo napravili poneki pomak, ali još preostaju prevelike razlike u stavovima - kazao je on u izjavi novom bečkom dnevniku "Austrija".
U četv rtak se, inače, nije govorilo o novim opštinama i njihovim granicama. To je tema sledećeg sastanka.
Pregovarački timovi u petak razgovaraju o pitanjima zaštite verskog i kulturnog nasleđa, kao i o pravima zajednica u Pokrajini.

PROBLEM I BOLNICE
PREGOVARAČI su u četvrtak razgovarali o budućim funkcijama opštine u oblasti zdravstva.
- I tu postoji problem - kaže Slobodan Samardžić. - Albanska strana hoće da problem sekundarne zdravstvene zaštite reši tako što će da tačno odredi u kojim opštinama bi Srbi mogli da imaju bolnice. Naš cilj je da se izborimo da Srbi imaju prava da budu odgovorni za svoju sekundarnu zdravstvenu zaštitu, a kako će to opština sprovesti - to je njena stvar.


Izvor: Novosti

Ahtisari nas zaprepastio
7. septembar 2006

SAVETNIK srpskog pregovaračkog tima Tomas Flajner ocenio je da je izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari "izgubio legitimitet verodostojnog posrednika".
U razgovoru za bečki dnevnik "Prese", švajcarski profesor međunarodnog prava je preneo sadržaj razgovora koji je Ahtisari vodio sa srpskim pregovaračkim timom u Beču prošlog meseca.
- Ahtisari je pokazao na sve nas i rekao: Vi niste lično krivi, ali su Srbi krivi kao narod - preneo je Flajner ocenjujući da "takva javna izjava u Švajcarskoj potpada pod Zakon o suzbijanju rasizma".
Na pitanje - zašto od Ahtisarija nije na licu mesta zatraženo objašnjenje, švajcarski profesor je odgovorio da bi "to imalo smisla", ali da su "svi bili tako zaprepašćeni, da su ostali bez reči".
Flajner smatra da je "nužno da Ahtisari jasno kaže da Srbe ne smatra krivima kao naciju".


Izvor: Novosti

Председник Србије у Америци
Разлике око Косова
Борис Тадић упозорио да би давање независности покрајини могло да дестабилизује Србију и друге земље региона

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 7. септембра – Везе између Вашингтона и Београда се истрајно унапређују а њихова сарадња ће се развити још више кад Ратко Младић буде изручен Хашком трибуналу, чиме ће се уједно олакшати прилив капитала у Србију и њено брже прикључивање евроатлантским интеграцијама. Таква сагласност постигнута је у низу овдашњих разговора председника Србије Бориса Тадића с високим америчким званичницима.

Моји саговорници и ја имали смо готово идентичне ставове о правцима политичке, економске, војне сарадње, будућем чланству Србије у евроатлантским структурама и ЕУ, а једино смо се разликовали око Косова – прецизирао је Тадић синоћ новинарима. Већина саговорника му је, како каже, рекла да је „овде већ скоро уобличен став да Косово треба да добије неку врсту независности”, а он је изразио неслагање с тим ставом и упозорио да би давање независности покрајини могло да дестабилизује и Србију и друге земље региона.

На састанцима с председниковим саветником за националну безбедност Стивеном Хедлијем и са око 30 водећих сенатора Тадић је поновио да Србија сматра да Косово не треба да добије независност већ суштинску аутономију. „Хедли није изнео виђење САД на ту тему али смо се сложили да и даље треба у преговарачком процесу тражити решење које би представљало одржив компромис” – додао је.

При том је Тадић направио два поређења са збивањима у другим деловима света. Прво: одржива решења потребна су на Балкану као што су потребна и на Блиском истоку. Друго: поновивши да је „маневарски простор Србије (у косовском питању) драматично ограничен због својевремене политике Слободана Милошевића”, он је данашњим излагањем у фондацији „Херитиџ” позвао Американце да се запитају о кретањима у Ираку, који је  њихово највеће садашње искушење – да ли ратни злочини Садама Хусеина могу да буду разлог за разбијање земље коју је он водио?

Тадић је саговорнике упозорио и да би могла бити контрапродуктивна настојања, каква се овде чују, за убрзавање преговарачког процеса око Косова и Метохије. У „Херитиџу” је, стога, предложио „путну мапу” по којој би се прво консолидовала демократија у Србији како би она са осталим земљама западног Балкана „пуном паром кренула у европски интеграциони процес” при чему би „једини пут ка сигурном и трајном решењу за Косово пролазио кроз Брисел”. „Једино тако можемо стићи до узајамно прихватљивог решења за статус Косова”, оценио је.

У наредном периоду ћемо видети да ли ће моја аргументација изазвати промене у ставовима Вашингтона – поручио је Тадић. Уз напомену да „није време да очекујемо огромне промене, али је важно да учинимо све што можемо”.   

На питање да ли би његова аргументација могла да продужи преговоре о статусу Косова, чији крај Контакт група очекује у овој години, Тадић је одговорио: „Не могу да проценим реаговање америчке администрације. Изнео сам аргументацију да се не ради само о преговорима о статусу Косова већ о стабилности свих држава региона укључујући и Србију. Сада је на америчкој страни да направи анализу мојих ставова.”

Наша преговарачка позиција била би кудикамо снажнија да је решен „случај Младић” – оценио је. Тадић је потом нагласио да и његови саговорници овде сматрају, као и он, да „проблем Косова не треба ни на који начин да угрози везе између САД и Србије чији дипломатски односи ове године обележавају 170. годишњицу. Сви они желе, пренео је, најтешње стратешке односе са Србијом „без чије стабилности нема ни стабилности у југоисточној Европи где је она централна земља”.
Изразито је, овом приликом, наглашен значај развоја војне сарадње. Потписан је споразум СОФА, успоставља се партнерство с Националном гардом Охаја…


Izvor: Politika / М. Пантелић