Nemačka na čelu uprave na Kosovu
Priština -- Predstavnici Nemačke od danas su na čelu međunarodne civilne i vojne uprave Kosova.

Mesto šefa UNMIK-a preuzeće diplomata Joahim Riker, dok će zapovednik Kfora postati general Roland Kater. Riker je do imenovanja obavljao dužnost zamenika šefa UNMIK-a za ekonomiju. Riker je drugi Nemac na čelu UNMIK-a. Pre njega je to bio Mihael Štajner.

Riker i Kater će, prema oceni nemačkih analitičara, brinuti o Kosovu u periodu u kojem bi mogle da budu donete ključne odluke o budućem statusu.


Izvor: B92

 SKUPŠTINE SRBIJE O KOSOVU 12. SEPTEMBRA; ALIGRUDIĆ: VAŽNO DA SE SKUPŠTINA JEDINSTVENO IZJASNI

skupstina-rezolucija Vanredna sednica Skupstine Srbije, na kojoj će biti razmatran Izveštaj o toku razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, biće održana 12. septembra, saopštila je Informativna služba parlamenta.

Predsednik Skupštine Predrag Marković zakazao je šestu vanrednu sednicu parlamenta sa samo tom temom na osnovu dnevnog reda utvrđenog u zahtevu za održavanje sendice koji je uputila Vlada Srbije.

Aligrudić: Važno jedinstvo oko Kosova

Šef poslaničkog kluba DSS Miloš Aligrudić izjavio je da bi bilo najbolje da Skupština Srbije na predstojećem vanrednom zasedanju jednoglasno usvoji dokument o toku pregovora o Kosovu i Metohiji zbog velikog značaja tog pitanja za državu i narod.

Aligrudić je kazao da bi 'taj akt trebalo da sadrži adekvatne odgovore koje situacija oko pregovora nalaže', i da ne treba govoriti o tome da li će to biti oštar ili blag dokument.

Formalno je pitanje kako će se taj dokument zvati, da li izveštaj ili rezolucija, ocenio je Aligrudić i istakao da je najvažnije da se Skupština jedinstveno izjasni o pregovorima.

Aligrudić je apelovao na parlamentarne stranke da ovom prilikom ne vode političku i stranačku kampanju, već da realno sagledaju situaciju i gde 'stojimo u pregovorima'.

On je rekao da je sednica upravo zato zakazana za 12. septembar, posle nove runde pregovora koji će se u Beču održati 7. i 8. septembra, posle čega će pregovarački tim o svemu obavestiti parlament.

I predstavnici drugih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije, kako iz reda vladajućih stranaka, tako i iz opozicije, ocenili su da će jedinstveni stav poslanika na predstojećoj vanrendoj sednici biti važan za jačanje pregovaračke pozicije Srbije.

Šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić najavio je da će ta stranka zahtevati da poslanici usvoje rezoluciju sa mnogo oštrijim stavovima, nego što je to ucinjeno u prethodnoj.

Razmatranje izveštaja o toku razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije biće i jedina tačka dnevnog reda vanredne sednice Skupštine, koja je zakazana na zahtev Vlade Srbije.

Poslanicima će ovo biti drugi put da razmatraju izveštaj Vlade Srbije o toku pregovora o Kosovu.

Parlament je 27. februara jednoglasno, sa 226 glasova, usvojio Izveštaj o početku pregovora o političkom rešenju statusa pokrajine.

Skupština je 'zeleno svetlo' za pregovore vladi dala 21. novembra 2005. godine, usvajanjem Rezolucije o mandatu za poltičke pregovore koju je podnela vlada.

Rezolucijom su utvrđena načela, okviri i mandat obavezujući za državne organe koji će biti ovlašćeni da učestvuju u ime Srbije u političkim razgovorima o budućem statusu.

Time su predviđeni principi po kojima se budući status može definisati u okvirima odgovarajućih načela UN i drugih međunarodnih standarda, poštujući ustavni poredak, suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.


Izvor: RTS

 POPOVIĆ:TRANSPORTNE VEZE MEĐU ENKLAVAMA ĆE OSLABLITI

Potpredsednik Koordinacionog centra i šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović izrazio je bojazan da će prenošenje nadležnosti UNMIK-a na privremene kosovske institucije u oblasti transporta oslabiti veze među srpskim enklavama u toj pokrajini.

On je rekao da bi ta odluka UNMIK-a mogla da izazove veliki strah medju Srbima na Kosovu i Metohiji i najavio da će o toj odluci UNMIK-a Koordinacioni centar uskoro zauzeti zvaničan stav. Sumirajući dvodnevnu posetu Kosovskom pomoravlju,

Popović je, na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici, rekao da će od UNMIK-a zatražiti na uvid njihove ekonomske planove za ovu i iduću godinu, dodavši da ih do sada nije ni video.

'Oni nisu tu samo zbog Albanaca, već i zbog Srba', ukazao je on. Osvrnuvši se na proces privatizacije na Kosovu i Metohiji, Popović je ocenio da je ona bila 'čisto etnička' i da je najveću većinu preduzeća, po izuzetno niskim cenama, kupilo par albanskih biznismena.

On je ponovio da se Vlada Srbije zalaže za moratorijum nad tim procesom do finalnog statusa pokrajine i ocenio da će Srbija imati uticaj na proces restrukturiranja 'Trepče'.

Popović je najavio da će početkom oktobra krenuti prva sredstva iz Nacionalnog investicionog fonda koje je Vlada Srbije izdvojila za izgradnju stanova i puteva i pomoć školstvu i zdravstvu srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

'Svih 31 milion evra, u okviru kojih je obezbedjeno i šest miliona evra za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, trebalo bi da bude utrošeno do juna iduće godine, kada počinje novi investicioni ciklus', rekao je Popović.

On je, medjutim, dodao da nema samo Vlada Srbije i Koordinacioni centar zadatak da ulažu u srpsku zajednicu na Kosovu, već da bi to trebalo da čini i UNMIK.

Po 30.000 evra za razvoj Velike Hoče i Novaka

Potpredsednik Koordinacionog centra i šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović uručio je Vinariji manastira Visoki Dečani i selu Novake kod Prizrena po 30.000 evra, namenjenih unapređenju proizvodnje i zapošljavanju.

Manastir Visoki Dečani u Velikoj Hoči sredstva će upotrebiti za nabavku pet specijalnih sudova za vrenje i čuvanje vina, što će, uz nove zaposlene i povećan otkup grožđa, uvećati proizvodnju sa sadašnjih 25.000 do 60.000 litara vina godišnje.

'To je jedna od retkih industrija na Kosovu koja nema problema sa realizacijom - sve što proizvede to i proda', rekao je Popović.

Pomoć koju je šef Ekonomskog tima uručio selu Novake, 30.000 evra, meštani će, kako je najavljeno, upotrebiti za izgradnju 10 štala za gajenje krupne stoke.

Time će srpskom stanovništvu tog sela, koje je u potpunom albanskom okruženju, biti omogućeno da samostalno obezbeđuje egzistenciju, uposli lokalnu radnu snagu i ostane u svojim domovima.

Ta pomoć će, prema rečima meštanina Ranka Gligorijevića, doprineti da oko 60 ljudi, koliko ih živi u tom selu, ostanu na svojim ognjištima i doprineti povratku ostalih.


Izvor: RTS

 NEMCI PREUZELI KLJUČNE DUŽNOSTI NA KOSOVU I METOHIJI

Nemački zvaničnici Joahim Riker i general Roland Kater preuzeli su ključne pozicije u međunarodnim misijama na Kosovu, označavajući uvod u, kako navode diplomati, ključni period u rešavanju budućeg statusa Kosova.

General Kater, treći Nemac na čelu Kfora i 11. komandant medjunarodnih snaga, zvučao je samouvereno dok je, u prisustvu kosovskog predsednika Fatmira Sejdiua, preuzimao komandu od italijanskog kolege Đuzepea Valota.

'Naš moto je - uobličavanje budućnosti Kosova...Ako se pojave neke prepreke, budite sigurni, uklonićemo ih', rekao je Kater, koji slovi za dobrog poznavaoca zbivanja na Kosovu, pošto je prethodno komandovao nemačkim kontigentom u sastavu Kfora.

Prvi dan u kancelariji je i novi šef UNMIK-a, Riker, koji se prethodno bio na čelu posebnog odeljenja za privatizaciju, organizovanog u sklopu misije UN na Kosovu.

Riker je, iznenada, zamenio Danca Serena Jesen- Petersena, koji je Kosovo napustio zbog porodičnih problema. Mada nije bio u krugu najozbiljnijih kandidata, Riker je izabran za šefa UNMIK-a, jer, kako tvrde zapadni diplomati, 'taj posao nije hteo niko drugi'.

Šesti šef UNMIK-a već je došao u verbalni sukob za predstavnicima vlasti u Beogradu, kada je nedavno rekao da 'veruje da će biti poslednji šef UNMIK-a' i da ne želi da se suprotstavlja navodima svog prethodnika 'da će Kosovo uskoro biti nezavisno'.

Mada Riker i Kater nisu direktno uključeni u pregovore, razgovori izmedju Beograda i Prištine direktno će uticati na razvoj situacije na Kosovu, pre svega na bezbednost. Na Kosovu je stacionirano oko 15.500 pripadnika Kfora.

Nastavak pregovora o decentralizaciji zakazan je za 7. septembar, a Savet bezbednosti UN će sredinom meseca dva puta raspravljati o razvoju situacije u pokrajini.

Teški pregovori o budućem statusu Kosova dodatno su se zakomplikovali prethonih dana, nakon što je izaslanik generalnog sekretara UN za Kosovo Marti Ahtisatri izjavio da 'Srbi nose teret prošlosti' i da će politika bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića biti element koji će biti uključen u odlučivanje o statusu.

Predstavnicima vlasti u Beogradu takav stav nije se dopao, pa su zatražili razjašnjenje od generalnog sekretara UN Kofija Anana i istakli da se na taj način glavni medjunarodni pregovarač stavio na albansku stranu.

Status Kosova nerešen je i posle sedam godina medjunarodne vojne i civilne uprave. Kosovski Albanci tvrde da je nezavisnost jedino rešenje višedecenijske krize, dok Srbija želi da sačuva pokrajinu unutar svojih granica.

Prvi, i prema mnogim mišljenjima najharizmatičniji šef UNMIK-a bio je Brazilac Serdjo Vijera de Melo, koji je u svojstvu Amanovog 'vatrogasca', uspostavio većinu institucija na Kosovu. De Mela, koji je kasnije ubijen u terorističkom napadu na sedište UN u Bagdadu, zamenio je teatralni i kontroverzni Francuz Bernar Kušner, čije je 'vladanje' Kosovom bilo ispunjeno pompeznim obećanjima i slabijim rezultatima.

Danac Hans Hakerup jedan je šefova UNMIK-a za koga se smatra da 'nije baš najbolje shvatio kosovske probleme', zbog čega se na dužnosti zadržao jedva pola godine. Mihael Štajner, koji je na Kosovo 'sklonjen' nakon niza incidenata u Nemačkoj, donekle je popravio odnose izmedju misije UN i Beograda, ali se nije zamerao ni lokalnom stanovništvu. Posle odlaska sa Kosova oženio se Albankom.

Hari Holkeri je jedan od retkih šefova UNMIK-a koji se povukao posle ozbiljnog neuspeha te misije tokom albanskih demonstracija marta 2004. godine, kada je službenicima naredio da se 'zaključaju u kancelarije i ne mrdaju' ili 'ponesu novac i pasoše i budu spremni da odu sa Kosova'.

I na koncu, Danac Seren Jesen-Petersen, koji će albancima sigurno ostati u lepom sećanju jer ih je, poput trenera maratonaca, neprestano bodrio da istraju u borbi za nezavisnost. Kosovo je napustio kako bi se pridružio porodici.

Prvi komandant Kfora bio je harizmatični Britanac Majkl Džekson, pod čijom su komandom, kako bi se zaustavili 'osvetnički' napadi Albanaca, uspostavljene bezbednosne zone oko srpskih enklava. Džekson je, kasnije, postao komandant kopnene vojske Velike Britanije.

Prvi Nemac na čelu Kfora bio je Klaus Rajnhart, koji, kao i čitav niz njegovih naspednika - Huan Ortunjo iz Španije, Karlo Kabidjozu iz Italije, Torsten Skijaker iz Norveške i Marsel Valentin iz Francuske, nije ostavio preterano značajan utisak na Kosovu. Italijan Fabio Mini ostaće, medjutim, zapamćen po dnevniku, koji je napisao nakon odlaska sa Kosova, u kome je žestoko kritikovao način funkcionisanja medjunarodnih misija i česte i 'ponižavajuće' zakulisne dogovore sa 'lokalnim kriminalcima' kako bi se očuvao mir.

Minija je nasledio još jedan Nemac, Holger Kamerhof, koji je sa mesta komandanta Kfora 'otišao' ranije nego što je planirano, prvenstveno jer se nije 'baš najbolje snašao' tokom divljanja albanskih demonstranata marta 2004. godine. Nakon Kamerhofa, medjunarodne snage na Kosovu predvodili su još Iv de Kermabon i Đuzepe Valoto.


Izvor: RTS

 SASTANAK KONTAKT-GRUPE U BEČU

Predstavnici Kontakt-grupe nastavili su sastanak započet sinoć u Beču o planovima za nastavak pregovora o budućem statusu Kosova. Na sastanku učestvuje i specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Kosovo Marti Ahtisari.

Predstavnici Kontakt-grupe na sastanku sa Ahtisarijem analiziraju i ono što je do sada postignuto u pregovorima srpske i albanske delegacije u Beču. Ne očekuje se da će Kontakt grupa koja se retko obraća javnosti, izdati saopštenje o razgovorima.

Kontakt-grupu čine SAD, Rusija, Nemačka, Francuska i Velika Britanija. Na sastanku u Beču, sazvanom na nemačku inicijativu, učestvuju funkcioneri ministarstava inostranih poslova zemalja Kontakt-grupe, zaduženi za Balkan.

Naredni sastanak Kontakt-grupe, na nivou političkih direktora u ministarstvima inostranih poslova, biće 11. i 12. septembra u Sofiji. Ahtisari će prisustvovati i tom sastanku koji će takođe biti posvećen nastavku pregovora o budućem statusu Kosova. Potom će se specijalni izaslanik UN sredinom septembra u Njujorku sastati sa ministrima spoljnih poslova zemalja Kontakt-grupe. Ahtisari će u Njujorku tada razgovarati i sa generalnim sekretarom UN Kofi Ananom i potom prisustvovati sednici Saveta bezbednosti o Kosovu.


Izvor: RTS

 MOST U MITROVICI OSTAJE ZATVOREN PREKO VIKENDA

Most preko Ibra koji spaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice ostaće zatvoren preko vikenda, rekao je agenciji Beta regionalni portparol UNMIK policije Lari Miler.

'Most će biti zatvoren najmanje do ponedeljka, kada će situacija biti ponovo procenjena', rekao je Miler.

Glavni most u Mitrovici zatvoren je za prelaz pešaka i automobila posle bombaškog napada na kafić 'Dolče vita' u severnom delu grada u subotu, 26. avgusta uveče.

U napadu na kafić koji se nalazi tik uz most, povredjeno je devet osoba.

Čelnici Srba sa severa Kosova zatražili su na sastanku sa predstavnicima UNMIK-a, policije UN i Kfora da most ostane zatvoren sve do okončanja pregovora o statusu Kosova, ali su izrazili očekivanje da njihov zahtev neće biti prihvaćen i da će most biti otvoren već ovog vikenda.


Izvor: RTS

 LAŽNA DOJAVA O PODMETNUTOJ BOMBI U ZGRADI SUDA U KOSOVSKOJ MITROVICI

Radnici opštinskog suda u severnoj Kosovskoj Mitrovici jutros su od osam do 11 sati bili evakuisani zbog lažne dojave da su postavljene dve bombe u zgradi suda.

Regionalni portparol UNMIK policije Lari Miler izjavio je da su predstavnici UNMIK-a jutros oko 8 sati primili anonimnu dojavu da su u zgradi postavljena dva paketa sumnjive sadržine, nakon čega je evakuisano osoblje suda.

Pripadnici Kfora pretraživanje zgrade opštinskog suda završili su oko 11 sati i nisu pronašli ništa sumnjivo.

Opštinski sud u severnoj Kosovskoj Mitrovici je jedna od retkih institucija u gradu u kojoj zajedno rade i Srbi i Albanci.


Izvor: RTS

Kosovo - test za Srbiju
Predrag VASILjEVIć, 2. septembar 2006

RASPLET diplomatske bitke za Kosovo veliki je ispit za Srbiju. To je test-projekat koji će da pokaže - ili snagu i jedinstvo naše države, ili slabost i podeljenost. Ako padnemo, pokazaćemo kakvi smo i otvorićemo vrata za neke nove potrese i dezintegracije u zemlji.
Nebojša Čović, lider Socijaldemokratske partije i bivši predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, u razgovoru za "Novosti" upozorava da pregovori o sudbini južne srpske pokrajine galopiraju ka okončanju, a da su u igri mnogobrojni nepovoljni scenariji.

Svi se slažu da je srpsko-albanski bečki meč u potpunoj pat-poziciji, zbog čega, ipak, slutite njegov kraj?
- Slutim to, na osnovu dugogodišnjeg iskustva na rešavanju kosovskih problema, ali i informacija koje dobijam od mnogih međunarodnih i domaćih izvora. Proces, definitivno, i ubrzano ulazi u završnu fazu.

Kada se dakle, po vašem mišljenju, mogu očekivati prve zvanične naznake kraja pregovora?
Specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari će, prema mojoj proceni, oko 20. novembra na sednici Saveta bezbednosti izneti svoje "čuveno" viđenje statusa Kosova i Metohije. A on je već posredno najavio kakav će biti taj njegov stav.

Mislite na njegovu izjavu da su svi Srbi krivi kao narod?
- Ta rečenica koliko god da je šokantna, bezobzirna i bezobrazna, nije izrečena slučajno niti nepromišljeno. Izjava zaista može da liči na početničku političku grešku, ali kada je u pitanju iskusni Ahtisari, to nije ni "g" od greške. Reč je o dobro smišljenoj, isplaniranoj i u određenom trenutku plasiranoj provokaciji.

Šta je želeo Ahtisari da isprovocira?
- Hteo je da Beograd navede na grešku. A greška bi bila da napustimo pregovarački proces. Da izađemo i zalupimo vrata. Naime, još od početka pregovaračkog bečkog pozorišta, u čijim prvim fazama sam i sam učestvovao 2003. godine, mnogima je bio cilj da Srbija istupi iz procesa, da se po već viđenoj matrici, naljuti i izoluje.

Do čega bi to dovelo?
- Pa, setimo se samo Rambujea. Optuženi smo da smo krivi, oduzeta nam je teritorija, a zemlja nam je i bombardovana. Ta formula je već uigrana: isprovociraj, izbaci iz igre, a onda proglasi za krivca i ostvari ciljeve.

Srbija, koliko vidimo, nije nasela na tu igru?
- Beograd se poneo vrlo mudro i razumno i nije napustio pregovore. Mogla nam se desiti i greška da pokušamo da kadriramo u UN po principu: ili smenite Ahtisarija ili mi izlazimo iz procesa. Srećom, to nismo pokušali, jer bi bilo potpuno kontraproduktivno.

Mogu li se očekivati nove provokacije iz međunarodne zajednice, kakva je sada strategija?
- Po mom mišljenju, Ahtisari će već tokom novembra izneti da su pregovori zapali u ćorsokak. Da su se Srbi i Albanci sreli toliko i toliko puta, da su razgovarali o tome i tome, ali da, nažalost, nema nikakvog pomaka. Dakle, forma je ispunjena, ali rezultata nema. U međuvremenu će neograničeni broj puta pokušati da isprovociraju našu stranu, uz izgovore u stilu: "Nismo ih dobro razumeli." Ahtisari je već to nastavio dajući izjavu: "Srbija zvecka oružjem", i time je direktno uperio prstom u našu državu kao u krivca. On lukavo plete mrežu oko Beograda.

Pa kako će onda Ahtisari preseći kad već pregovori nemaju rezultat?
- U tome se i sastoji igra - da pregovori nemaju rezultat, a da za to budu optuženi Srbi. Pa vidimo da su Srbi sve češće krivi i što su živi. Dakle, optužiće nas kao stranu koja opstruira, koja koči, kupuje vreme i izdiktiraće svoj predlog.

Sugerišete li, možda, da je stvar već svršena, a da je nezavisnost Kosova u međunarodnoj zajednici "zacementirana"?
- Ništa nije gotovo dok se zaista ne završi. Samo upozoravam na zamke i moguća scenarija. Srbija još ima manevarskog prostora da čvrstom, homogenom diplomatijom i državničkom politikom preokrene stvar u našu korist. Postoje delovi međunarodne zajednice koji žele da prikažu da je Kosovo već nezavisno, da su pregovori samo farsa i cirkus, ali to nije baš tako.

Kako po vama Srbija može da predupredi sva ta negativna scenarija?
- Najpre treba mudrosti i pameti, snage i jedinstva. Moramo jednostavno da iskoristimo i stavimo u funkciju sve potencijale i ljude koji znaju probleme o Kosovu. Politika državnog vrha sada je konzistentna, čvrsta i argumentovana. Mnogi će reći da nije jasna ali nije dobro ni da se žuri sa jasnim i gotovim rešenjima. Ne možete tokom pregovaračke partije najavljivati sve svoje buduće poteze, jer to ne rade ni Albanci ni međunarodna zajednica.

Tu i tamo se, ipak, u Srbiji čuju disonantni tonovi o Kosovu?
- Dosta egzibicionizma primećujem u srpskim medijima i to nije dobro. Kosovo nije za afere. Ako ima razlika među nama, treba da ih prevaziđemo u kući, a ne u javnosti. Važna je diplomatska aktivnost na svim poljima i to maksimalno homogenizovana. Da svi pričaju identičnu priču. Verujem da su srpski zvaničnici to shvatili. I najzad, treba u svim diplomatskim susretima da budemo hiperaktivni sa konkretnim predlozima

Da li bi pad srpske vlade i prevremeni izbori mogli da naruše pregovaračku poziciju Srbije?
- Na našu pregovaračku strategiju ne bi smelo ništa da utiče. I neki međunarodni faktori igraju na tu kratu pa kažu: raspišite izbore, a mi ćemo da odložimo okončanje pregovora dok ne izaberete vlast sa jačim legitimitetom. Na to ne smemo da se obaziremo. Međunarodnoj zajednici treba jasno reći da će svi u Srbiji i svaka buduća vlast imati potpuno istu politiku prema Kosovu. Niko neće imati mandat da potpiše otimanje 15 odsto teritorije svoje države.

A šta ako se, ipak, nametne rešenje za Kosovo, kako će izgledati dan posle u Srbiji?
- Odgovor Srbije mora da bude jak i žestok. Pri tom ne mislim na rat. Ali zreo narod bi sutradan posle proglašenja nezavisnosti, okupio svih sedam miliona građana na administrativnu liniju sa Kosovom.

Ima li Srbija, posle serije istorijskih poraza, snage za to?
- Sve dok i vi i građani sumnjate u to, nećemo imati snage. Srbija mora da prestane da se samo busa u grudi i da ponavlja naučene mitove o Kosovu, a da nacionalnu zrelost i patriotizam pokaže na delu. I da sačuva obraz.



IZBORI
IZBORI se u Srbiji naziru. Kada ih očekujete?
- Oni treba da budu stvar dogovora. Određeni faktori su ispunjeni za njihovo održavanje, ali ne treba raditi ništa ishitreno. Sve demokratske snage treba da sednu i da isplaniraju naredni vremenski period. Treba videti šta će biti ako izbori budu u decembru, a šta ako budu u februaru. Izbori u ovom trenutku nisu samo puki događaj borbe za vlast već više od toga. Radi se o perspektivi i budućnosti države. Ako bude zrelosti, napraviće se valjan i državotvoran dogovor.


DžOKER
SPEKULIŠE se u javnosti da ste vi i vaša stranka viđeni da zamenite poslanike i ministre iz SPO, ako oni napuste Vladu?
- To sam i ja pročitao u novinama, a razgovore nikakve nisam imao. Sve te priče posmatram sa strane i nemam nameru ni da demantujem ni da polemišem. Tačno je da imam konstruktivne kontakte i sa Koštunicem i Tadićem vezane za Kosovo i Metohiju.

A priče o vašem ponovnom ulasku u SPS?
- To u etar servira potpuno ista kuhinja. Inače, smatram da SPS ne može da se reformiše sa starim, već sa novim ljudima. Sebe zasada ne vidim u toj njihovoj priči, a želim im uspeh.


SAVEZ SA KARIĆEM
SKLOPILI ste neku vrstu koalicije sa Karićevim PSS, da li je taj savez još aktuelan?
- Sa PSS može da se sarađuje onoliko koliko oni funkcionišu i postoje. Sa njima nismo u koaliciji već imamo samo sporazum o saradnji. Nije nam PSS ni bliži ni dalji nego, recimo, Ljajićeva stranka, DS ili DSS

Karićevoj stranci su "pale akcije", sa kim biste pravili predizborni savez?
- Ne znam. Videćemo..


Izvor: Novosti

Sa­blja se­če
pre­go­vo­re
VN, 2. septembar 2006

KO­SOV­SKA MI­TRO­VI­CA - Po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci ko­sov­skih Sr­ba po­no­vo su upo­zo­ri­li spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka UN Mar­ti­ja Ah­ti­sa­ri­ja da nje­go­ve iz­ja­ve kom­pli­ku­ju pre­go­vo­re o bu­du­ćem sta­tu­su Ko­so­va i Me­to­hi­je.
Član srp­skog pre­go­va­rač­kog ti­ma sa Ko­so­va Go­ran Bog­da­no­vić oce­nio je da će Ah­ti­sa­ri­je­ve iz­ja­ve "ote­ža­ti pre­go­va­rač­ki pro­ces".
Re­a­gu­ju­ći na naj­no­vi­ju tvrd­nju glav­nog pre­go­va­ra­ča da Sr­bi po­či­nju da "zvec­ka­ju oruž­jem", Bog­da­no­vić je u iz­ja­vi Tan­ju­gu is­ta­kao da ta­kvim iz­ja­va­ma iza­sla­nik UN-a još vi­še sla­bi kre­di­bi­li­tet u srp­skoj jav­no­sti i ote­ža­va pre­go­vo­re o bu­duć­no­sti Ko­so­va.
Pod­se­tiv­ši da je osu­dio ra­ni­je iz­ja­ve Ah­ti­sa­ri­ja, pred­sed­nik Srp­ske li­ste za KiM Oli­ver Iva­no­vić ju­če je upo­zo­rio da se "mo­ra shva­ti­ti da Ah­ti­sa­ri­jev stav ni­je nje­gov lič­ni, već stav Kon­takt gru­pe".
Port­pa­rol­ka iza­sla­ni­ka UN za sta­tus Ko­so­va Hua Đi­jang iz­ja­vi­la je, me­đu­tim, za Be­tu da je Ah­ti­sa­ri upo­tre­bio iz­raz "zvec­ka­nje sa­bljom" da bi opi­sao re­ak­ci­ju ko­ju su u Be­o­gra­du iza­zva­le nje­go­ve ne­dav­ne iz­ja­ve.
- On ni­je go­vo­rio o to­me da se ne­ko spre­ma da ide u rat, a iz­raz ko­ji je upo­tre­bio re­ak­ci­ja je na ras­pra­vu ko­ja je na­sta­la na­kon nje­go­ve iz­ja­ve - re­kla je Hua.


Izvor: Novosti

"In­gliš" za Ko­so­vo
D. SA­VIĆ, 2. septembar 2006

Od stal­nog do­pi­sni­ka VA­ŠING­TON
Ako se de­cen­tra­li­za­ci­jom omo­gu­ći vla­da­vi­na Sr­ba unu­tar Ko­so­va, bez ve­za sa Pri­šti­nom, ono ne­će bi­ti su­ve­re­no na te­ri­to­ri­ji ko­ju za­u­zi­ma­ju Sr­bi. Ta­da ne­će bi­ti iz­ne­na­đe­nje da ne­ki u Be­o­gra­du i za­pad­no­e­vrop­skim pre­sto­ni­ca­ma po­mi­sle da Ko­so­vu mo­že da bu­de da­ta ne­za­vi­snost, ali ne i me­sto u uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma... Ova­kva ... si­tu­a­ci­ja pred­sta­vlja for­mu­lu za pro­past i na­si­lje.
Ovo je za­klju­čak za­me­ni­ka pred­sed­ni­ka Cen­tra za post­kon­flikt­ne ope­ra­ci­je Da­ni­je­la Ser­ve­ra i asi­sten­ta za pro­gra­me Ilji Bar­jak­ta­ri­ja iz Ame­rič­kog in­sti­tu­ta za mir, u no­vom iz­ve­šta­ju pod na­slo­vom "Ko­so­vo - et­nič­ki na­ci­o­na­li­zam u naj­go­rem te­ri­to­ri­jal­nom ob­li­ku". Kon­sta­tu­ju­ći da je Kon­takt gru­pa ja­sno u svo­jim prin­ci­pi­ma re­kla da ne­će bi­ti po­de­le Ko­so­va, "ali ni­je pre­ci­zi­ra­la ka­ko da se ona iz­beg­ne", auto­ri sma­tra­ju da bi po­sle­di­ce po­de­le bi­le pret­nja na­si­ljem, ma­sov­no ise­lja­va­nje ci­vi­la, ne­sta­bil­nost u Pre­šev­skoj do­li­ni, za­pad­noj Ma­ke­do­ni­ji i Bo­sni:
- Uko­li­ko pre­go­vo­ri pro­pad­nu i srp­ski i al­ban­ski eks­tre­mi­sti će tra­ži­ti omi­lje­ni is­hod - te­ri­to­ri­jal­no odva­ja­nje po et­nič­kom prin­ci­pu - na­sil­nim sred­stvi­ma. Uspe­šni pre­go­vo­ri, ako se pri­hva­ti srp­ska de­fi­ni­ci­ja "de­cen­tra­li­za­ci­je", obez­be­đu­ju Sr­bi­ma odvo­je­nu vla­da­vi­nu na ja­sno de­fi­ni­sa­noj te­ri­to­ri­ji ko­ju tra­že ... što auto­mat­ski, vo­di de­sta­bi­li­za­ci­ji Ma­ke­do­ni­je i Pre­šev­ske do­li­ne - sma­tra­ju oni.
Auto­ri tvr­de da se ne po­sta­vlja pi­ta­nje da li će Ko­so­vo bi­ti ne­za­vi­sno, već da li će bi­ti su­ve­re­no i na ko­joj te­ri­to­ri­ji. Kon­sta­tu­ju da se pi­ta­nje sta­tu­sa Ko­so­va svo­di na pi­ta­nje sta­tu­sa Sr­ba na Ko­so­vu. Pi­ta­nje je­zi­ka, sma­tra­ju oni, pred­sta­vlja naj­ve­ću te­ško­ću za re­in­te­gra­ci­ju Sr­ba:
- Sa­mo je jed­no re­še­nje - en­gle­ski je­zik. Ni­je­dan mla­di Al­ba­nac ne­će da uči srp­ski, ni­je­dan Sr­bin al­ban­ski i jed­ni i dru­gi že­le en­gle­ski. To im je za­jed­nič­ko. Vre­me je da se shva­ti da re­in­te­gra­ci­ja Sr­ba na Ko­so­vu - bez ob­zi­ra na sta­tus Ko­so­va - zah­te­va br­zo obra­zo­va­nje na en­gle­skom i za Sr­be i za Al­ban­ce - sma­tra­ju oni.
 

Izvor: Novosti