Meni ti razgovori nimalo ne mirisu na nesto dobro...

Bez pomaka u pregovorima o Kosovu u austrijskoj prestonici
Kosovo - poslednji čin


Nijedna od delegacija nije se pomerila od svog stava. Beograd nudi suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju. Priština ne pristaje ni na jedno rešenje sem Kosovo - nezavisna država. Za četvorougaonim pregovaračkim stolom u palati Niderosterajh (Donja Austrija) u Beču, juče su prvi put sedeli predsednici i premijeri Srbije i Kosova. Oni su, takođe, prvi put predstavili svoje planove onima koji na kraju preporučuju buduću sudbinu Kosova.

Platforme rešenja budućeg statusa Kosova sa srpske strane izložili su premijer i predsednik Vojislav Koštunica i Boris Tadić, a sa kosovske predsednik Fatmir Sejdiju i lider najveće opozicione partije PDK Hašim Tači.

Šta je suštinska autonomija koju Beograd nudi kao kompromisno rešenje za još uvek južnu srpsku pokrajinu? A šta sadrži bezuslovni zahtev za stvaranje nove države u jugoistočnoj Evropi?

U osnovi srpske strategije jeste da bi suštinska autonomija bila garantovana i konkretizovana ustavnim rešenjem koje bi imalo međunarodne garancije. Suštinska autonomija bila bi tako zagarantovana opštim sporazumom i ustavom Srbije koji bi sadržavao njene osnovne principe.

- Pokrajina bi samostalno obavljala poslove vezane za unutrašnji ekonomski, socijalni i kulturni razvoj. Kosovo bi moglo da preuzme najveći deo odgovornosti za privredni razvoj. U okviru samostalnih nadležnosti Kosovo bi imalo finansijsku autonomiju a to su poreska politika, javni prihodi... Pokrajina bi imala zakonodavnu sudsku i izvršnu vlast. Skupštinu biranu na izborima sa unapred određenim garantovanim brojem za predstavnike Srba i ostalih nealbanskih zajednica - izložio je srpski premijer šta Beograd nudi Kosovu.

Srbiji bi prema ovoj strategiji pripale nadleženosti u međunarodnim odnosima, a to su spoljni poslovi i kontrola granica. Odbrana se ne bi sprovodila u pokrajini koja bi bila demilitarizovana. Srbija bi zadržala određen broj zaštitnih funkcija - zaštita verskog i kulturnog nasleđa i carinsko-inspekcijski poslovi. Međutim, cilj ovakve podele nadležnosti, kako je istakao Koštunica, nisu paralelni sistemi već bi se ustavom utvrdile oblasti saradnje između Beograda i Kosova kako bi se omogućilo slobodno kretanje ljudi, roba i kapitala. Ustavne nadležnosti KiM sprovodile bi na izborima birane pokrajinske institucije.

- Dobro je da se za ovim stolom jasno čuje da Srbija neće prihvatiti da se na 15 odsto njene teritorije pravi druga država. Meni nije, a pretpostavljam ni vama, iz dosadašnjeg evropskog iskustva poznat slučaj da se na teritoriji jedne demokratske države stvarala neka nova država - poručio je srpski premijer i pozvao kosovske Albance da prihvate široku autonomiju.

Načelno, u argumentima protiv Kosova kao nezavisne države Koštunica se pozvao na međunarodna dokumenta; Povelju UN, Helsinški završni akt, Rezolucije SB 1244, a koja sada garantuju teritorijalni suverenitet i integritet Srbije na KiM.

Predsednik Srbije Boris Tadić se u izlaganju založio za pravo na zaštitu nacionalnog i kulturnog indentiteta na Kosovu, pravo na ličnu slobodu i sigurnost Srba. Sve to mora biti realizovano kroz konkretne institucije: sopstvene škole i univerzitet, štampane i elektronske medije, lokalnu policiju i sudstvo. Tadić je izrazio nezadovoljstvo dosadašnjim tokom pregovora o tehničkim pitanjima i naglasio da je postizanje sporazuma o decentralizaciji podsticaj povratku raseljenih i prognanih Srba na Kosovo. Po Tadiću, decentralizacija je i preduslov za ulazak Srba u privremene institucije Kosova.

Već u prvim rečenicama izlaganja svoje strategije delegacija Prištine založila se za proglašenje nezavisnog Kosova do kraja godine. Dva osnovna argumenta prištinske delegacije su: da je nezavisno Kosovo volja većine građana i da je samo samostalna država garant prosperiteta.

- Dalje odlaganje zaokruživanja statusa Kosova nije u interesu nikoga na Kosovu, nikoga u regionu i snažno verujemo da nejasnoća i odugovlačenje idu na štetu opšte stabilnosti i mira u jugoistočnoj Evropi - rekao je predsednik Kosova Fatmir Sejdiju.

Međutim, osnove prištinske strategije predočio je Hašim Tači.

- Novo Kosovo bi bila država svih njenih građana koja bi se zasnivala na demokratskim principima zapadne civilizacije. Vladavina prava, zakonodavstvo bili bi u interesu svih građana i ustav u skladu sa zapadnim demokratijama. Nezavisno Kosovo bilo bi multietnička i multikonfesionalna zajednica. Zvanični jezici bili bi albanski i srpski, a evro nacionalna valuta. Privatna imovina bi bila zaštićena, a Kosovo bi sklopilo i sporazume sa susedima i drugim zemljama o slobodnoj trgovini. Imalo bi državne simbole koji bi predstavljali njen građanski identitet - rekao je Tači. On je dodao da „bi država Kosovo podržala povratak svih raseljenih lica i zaštitu kulturnog nasleđa“. On se, takođe, založio za nezavisno Kosovo u EU.

Jučerašnji pregovori imali su dva dela, počeli su u deset, a okončani su nešto pre 17 časova. U pauzi, članovi delegacija išli su zajedno na ručak na kojem, po navodima, premijer Koštunica nije prisustvovao. Kako kažu u beogradskoj vladinoj kancelariji, konsultovao se sa savetnicima. Prvim skupom na visokom nivou predsedavao je izaslanik UN za status Marti Ahtisari, a bili su prisutni svi njegovi saradnici - Alber Roan, Frenk Vizner, Štefan Lene.

Oko palate Niderosterajh od ranih jutarnjih sati bilo je jako obezbeđenje. Pregovore o statusu Kosova pratilo je pedesetak novinskih ekipa.

Željka Jevtić

SRPSKA PLATFORMA

Široka autonomija za Kosovo precizirana opštim sporazumom i ustavom sa međunarodnim garancijama. Kosovo nema svoju vojsku već je demilitarizovano. Suštinska autonomija predviđa približavanje Kosova i Srbije u monetarnoj i carinskoj politici.
Nadležnosti Kosova:

- Unutrašnji ekonomski, socijalni i kulturni razvoj
- Privreda
- Finansijuska autonomija (poreska politika, javni prihodi, ulaganja, rashodi)
- Skupština birana na izborima sa unapred određenim garantovanim brojem za predstavnike Srba
- Zakonodavna, sudska i izvršna vlast

Nadležnosti Srbije:

- ostaju sadašnje spoljne granice
- međunarodni odnosi (spoljna politika, kontrola granica)
- zaštita osnovnih prava
- zaštita srpskog verskog i kultuirnog nasleđa
- carinsko inspekcijski poslovi

PLATFORMA albanske delegacije
Bezuslovna nezavisnost Kosova kao volja većine građana:

- Nezavisno Kosovo država svih njenih građana
- multietnička i multikonfesionalna zajednica (plan za manjinske zajednice)
- Pravo, zakonodavstvo i ustav u skladu sa zapadnim demokratijama
- Zvanični jezici albanski i srpski
- Evro nacionalna valuta
- Zakoni o zaštiti privatne imovine
- Sporazumi sa susedima i drugim zemljama o slobodnoj trgovini
- Državni simboli ne bi bili nacionalni već građanski
- Nezavisno Kosovo podržalo bi povratak svih raseljenih lica i zaštitu kulturnog nasleđa

Izvor: Blic

Vizner: Konstruktivnost iznad svega
Beograd, Beč, Vašington -- Dan pošto je završena prva runda pregovora o statusu Kosova u Beču, u Beograd je doputovao američki izaslanik Frenk Vizner.

Kako je saopšteno nakon sastanka sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, predsednik Vlade Srbije je tokom razgovora posebno istakao da Srbija, kao evropska demokratska država, ima dovoljno državotvornog iskustva da prihvati i obezbedi najbolju meru autonomije za Pokrajinu.

"Ujedno, Srbija ima dovoljno državotvornog iskustva da ne dopusti da se na 15 odsto njene teritorije stvara nova albanska država“, rekao je Koštunica tokom susreta sa američkim izaslanikom.

Vizner je od svojih sagovornika zatražio da u daljim pregovorima budu konstruktivni: "Konstruktivnost se traži da bi bili obezbeđeni mir i demokratija i zaštita prava svih građana Kosova."

Osim sa Koštunicom, Vizner je razgovarao i sa šefom srpske diplomatije Vukom Draškovićem, a planirano je da na istu temu razgovara i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Posle prve runde pregovora u Beču najavljeno je da bi već u prvoj polovini avgusta pregovarači ponovo mogli da sednu za sto. Razgovori Beograda i Prištine završeni su juče iznošenjem oprečnih stavova o statusu Kosova. Beograd je voljan da dâ sve sem nezavisnosti, a Priština ne želi ništa sem nezavisnosti. Prvi pregovori završeni su kako su i zamišljeni, bez zaključaka i predstavljanjem stavova obe strane, pa se može reći da su bili protokolarni.

Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za status Kosova Marti Ahtisari izjavio je da su zvaničnici Beograda i Prištine izneli oprečne stavove o budućnosti Pokrajine, ali da je bilo i nečega što se nije očekivalo. "Imali smo priliku da razgovaramo na ručku koji je za delegacije organizovao kancelar Austrije Volfgang Šisel. Naravno, kad svi zajedno sedite za stolom, ljudi razgovaraju. Mogu da kažem da je atmosfera bila mnogo bolja nego što sam očekivao", rekao je Ahtisari.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica na konferenciji za novinare pojasnio je ideju o suštinskoj autonomiji, rekavši da to rešenje može biti menjano, a odluka o nezavisnosti ne može. "Kosovo i dalje treba da bude deo Srbije, ali s najvećom mogućom autonomijom. Srbi i Albanci ne žive zajedno samo 10 godina, već vekovima, i u tom periodu je bilo mnogo primera nasilja Albanaca nad Srbima i obratno. Sada ulazimo u novi period. Zato bi trebalo da postoji demokratsko Kosovo u Srbiji, a da se pri tom ne naruši nešto što je ključ svetskog poretka, a to su teritorijalni integritet i suverenitet postojećih država", kaže Koštunica.

Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da nije ni očekivao da će razlike biti manje, ali da je srpska pozicija pojašnjena, što je uslov da se krene u pregovore do kompromisa. "Srbija nema nameru da vlada zajedno sa kosovskim Albancima, već da brani svoje legitimne, demokratske interese, a to su ujedno demokratske vrednosti. Treba naći najbolje moguće rešenje za Kosovo, kada govorimo o njegovoj suštinskoj autonomiji, a prvi put u istoriji Srbija zvanično nudi tu vrstu rešenja", kaže Tadić.

Albanski tim je novinarima govorio samo o nezavisnosti. Veton Suroi, član pregovaračkog tima, izjavio je da budućnost Kosova treba da odgovara interesima ljudi koji žive tamo. "U idealnim uslovima, mi bismo želeli da ubedimo Srbiju da nam bude partner u izgradnji demokratije i nezavisnosti, ali ne želimo nikoga da primoravamo već očekujemo da to Beograd sam, dobrovoljno, prihvati", rekao je on.

Na pitanje novinara kako bi Albanci reagovali ako dođe do nametnutog rešenja, predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je rekao da su Albanci svesni značaja procesa koji je u vezi s budućnošću Kosova. "Bitno je da postanemo odgovorniji i da garantujemo bezbednost ljudima koji tu žive, uključujući manjine. Zato kažem da se fokusiramo na budućnost. Ne pretimo nikome oružano, želimo izgradnju stabilnosti u regionu", kaže on.

Reakcije na Kosovu

Jedan od lidera kosovskih Srba Oliver Ivanović kaže da je siguran u to da u međunarodnoj zajednici postoji stav da Srbiji rešenje može biti samo nametnuto, odnosno da Srbija drugačije neće odustati od Kosova. "Isto tako, postojalo je i uverenje da se Albanci moraju privoleti da prihvate nešto što nije puna nezavisnost. Međutim, mislim da kompaktnost Kontakt grupe više nije tako čvrsta. Evropski deo Kontakt grupe je pomalo konzervativan, doći će do polarizacije, pa će tada i SAD shvatiti da nametanje rešenja nije i jedino rešenje. Mislim da bi se tada moglo pojaviti i neko opasnije rešenje, kao što je ideja o podeli. Ja, kao običan čovek, želim mir, kao i većina ljudi na Kosovu. Treba sve ovo da se završi, pa da možemo da se okrenemo poslu, životu, da podižemo decu, da se okrenemo budućnosti", kaže Ivanović.

Analitičari u Prištini smatraju da je bečki susret pokazao da, zbog suprotnih stavova, u pregovorima neće biti nađeno rešenje. Većina analitičara zaključuje da će rešenje za status Kosova biti nametnuto. Edita Tahiri, profesorka na Prištinskom univerzitetu, kaže kako nije ni mislila da će susret beogradskog i prištinskog vrha doneti neke rezultate, ali da je susret bio potreban kako bi bile predstavljene vizije za Kosovo. "Bilo je važno da međunarodna zajednica identifikuje tačke slaganja i razilaženja", kaže ona.

Analitičar Miljazin Krasnići ocenjuje da su bečki razgovori organizovani kako bi moglo biti nametnuto neko treće rešenje.

Pokret Samoopredeljenje, koji vodi nekadašnji studentski lider Aljbin Kurti, juče je ponovo održao protest kao znak neslaganja s pregovorima s Beogradom. Adem Demaći je na protestu izjavio da su bečki pregovori nepravedno eksperimentisanje. "SAD i EU moraju shvatiti da ne mogu naći rešenje koje nije u duhu ovog naroda i njegove želje da bude slobodan", kaže Demaći.

SAC: Plan paralelne koegzistencije dve vlasti

Srpsko-američki centar objavio je plan za političko uređenje Kosova, predlažući paralelnu koegzistenicju srpskih i evropskih vlasti. Zbog oprečnih stavova Srba i Albanaca o budućnosti Kosova, SAC ukazuje da pravi pregovori nisu ni mogući i da zato treba zauzeti drugačiji pristup, odnosno naći rešenje za ljude koji žive na Kosovu, a ne za teritoriju.

Prva pretpostavka plana SAC-a je da osnovni srpski stav na Kosovu i Metohiji jeste da Pokrajina ostane u Srbiji, a kosovski Srbi da ostanu da žive u Srbiji. Kosovski Albanci, s druge strane, žele da budu nezavisni, izvan Srbije. SAC se zalaže da i jednima i drugima na Kosovu treba dati ono što žele. To znači da Kosovo i Metohija ostaje srpska pokrajina i svi pojedinci koji to žele ostaju građani Srbije i nastavljaju da žive na Kosovu kao srpski građani u sopstvenoj zemlji. Autonomija pokrajine je ista ili slična onoj koju ima Vojvodina.

Takođe, s pristankom Srbije, na Kosovu se stvara odvojena, paralelna vlast koja ima ovlašćenja u okviru cele Pokrajine. Ta paralelna vlast bi bila pod direktnom kontrolom Evropske unije i imala bi sopstveno ime i oznaku, ovlašćenje da izdaje pasoše i druga relevantna dokumenta u kojima je naglašeno da državljanstvo pod paralelnom vlašću nije deo Srbije. Paralelna vlast bi imala ovlašćenje da prikuplja poreze, carine i takse i da vrši odgovarajuće isplate osobama koje izaberu to državljanstvo, ovlašćenje da ima svoje kvazidržavne simbole, koji bi najverovatnije bili kombinacija albanskih i simbola EU.

Opseg prava koja proističu iz državljanstva definisala bi EU i ne bi, bar u početku, bio jednak sadašnjem državljanstvu u EU. SAC procenjuje da se može, s pravom, pretpostaviti da bi praktično svi Albanci, a gotovo niko od Srba, izabrali da podležu takvoj evropskoj upravi jer tako više ne bi bili pod srpskom jurisdikcijom. "Ako bi evropska vlast na Kosovu imala jurisdikciju na celoj teritoriji Kosova, ne bi bilo potrebe postavljati pitanje podele teritorije. Umesto toga, potrebno je definisati ulogu i kompetencije paralelnih jurisdikcija na istoj teritoriji, s tim da je ljudima koji žive na toj teritoriji dato pravo da izaberu kojoj jurisdikciji žele da pripadaju", predlaže SAC.

Beograd i Brisel bi se, prema planu, dogovorili o jednoj, zajednički kontrolisanoj lokalnoj administraciji za policiju, opštinsku vlast, lokalne izbore itd., koja bi bila istovremeno odgovorna i srpskim pokrajinskim vlastima i paralelnoj vlasti na Kosovu. Takav odnos bio bi postignut maksimalnom decentralizacijom, o čemu bi trebalo voditi detaljne i ozbiljne pregovore.

Aranžman o preklapanju srpske i jurisdikcije EU trajao bi makar do ulaska Srbije u EU, zaključuje SAC.


Izvor: B92

 KOŠTUNICA: VLADA SRBIJE SPREMNA DA GRADI SUŠTINSKU AUTONOMIJU ZA KOSOVO I METOHIJU

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je u razgovoru sa specijalnim izaslanikom SAD za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije Frenkom Viznerom, da je veoma važno da postoji spremnost da se razgovara.

Koštunica je istakao da Vlada Srbije iskazuje spremnost da zajedno sa albanskom zajednicom, sa osloncem na demokratske evropske principe i vrednosti, gradimo novu, zaista suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.

Predsednik Vlade je rekao da se prvi put u istoriji dugih srpsko-albanskih odnosa otvorila mogućnost da evropsko iskustvo i evropske standarde ugradimo u zajedničku budućnost pokrajine.

Koštunica je naglasio da je za Vladu Srbije važan i suštinski interes da se južna pokrajina demokratski razvija i da albanska, srpska i sve druge zajednice na Kosovu i Metohiji svestrano napreduju.

Premijer je posebno istakao da Srbija kao evropska demokratska država ima dovoljno državotvornog iskustva da prihvati i obezbedi najbolju meru autonomije za pokrajinu.

Ujedno, Srbija ima dovoljno državotvornog iskustva da ne dopusti da se na 15 odsto njene teritorije stvara nova albanska država, kazao je predsednik Vlade Srbije.

Ministarstvo: Vizner zadovoljan pregovorima

Američki izaslanik Frenk Vizner ocenio je da je na prvim direktnim pregovorima u Beču o statusu Kosova došlo do napretka, ali da je takvu praksu potrebno intenzivirati u nastupajućoj fazi pregovora, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Kako se navodi u saopštenju, Vizner je posle razgovora sa šefom srpske diplomatije Vukom Draškovićem ocenio da je u nastupajućoj, ključnoj fazi pregovora potrebno pokušati da se dođe do približavanja pozicija.

Drašković je naglasio da bi dugoročno i pravedno rešenje za sve narode koji žive na Kosovu i Metohiji trebalo da bude krajnji rezultat pregovora o budućem statusu Pokrajine, do čega je jedino moguće doći kompromisom i uz poštovanje Povelje UN, ističe se u saopštenju.

Predstavnici SPC sa američkim izaslanikom

Episkopi bački Irinej, australijsko-novozelandski Irinej i lipljanski Teodosije razgovarali su u Partijaršiji u Beogradu sa specijalnim predstavnikom SAD za pregovore o statusu Kosova Frenkom Viznerom.

Kako se u saopštenju Informativne službe Eparhije bačke navodi, razgovor je vodjen o neophodnosti zaštite srpskih pravoslavnih svetinja i spomenika kulture na Kosovu i Metohiji, nezavisno od ishoda pregovora o budućem statusu Pokrajine.

Predstavnici Srpske pravoslavne crkve su naglasili da predvidjene zaštitne zone oko manastira neizostavno treba da uključuju i fizičku zaštitu i medjunarodne garancije za funkcionisanje sistema zaštite. Prema navodima saopštenja, obostrano je prihvaćeno da je dogovor o tim pitanjima od izuzetne važnosti, kako za život crkve i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji u budućnosti, tako i za pregovarački proces u celini.

Predstavnici SPC su sa Viznerom razgovarali u ime patrijarha srpskog Pavla i Svetog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve.


Izvor: RTS

Специјални изасланик Сад за КиМ у Београду
Визнер: Приближити позиције


Председник Владе Србије Војислав Коштуница оценио је јуче, у разговору са специјалним изаслаником САД за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Френком Визнером, да је веома важно да постоји спремност да се разговара.

Коштуница је истакао да Влада Србије исказује спремност да заједно са албанском заједницом, са ослонцем на демократске европске принципе и вредности, гради нову, заиста суштинску аутономију за Косово и Метохију, саопштила је Канцеларија Владе Србије за сарадњу с медијима.

Премијер је рекао да се први пут у историји дугих српско–албанских односа отворила могућност да европско искуство и европске стандарде уградимо у заједничку будућност покрајине. Коштуница је нагласио да је за Владу Србије важан и суштински интерес да се јужна покрајина демократски развија и да албанска, српска и све друге заједнице на Косову и Метохији свестрано напредују.

Премијер је посебно истакао да Србија као европска демократска држава има довољно државотворног искуства да прихвати и обезбеди најбољу меру аутономије за покрајину. Уједно, Србија има довољно државотворног искуства да не допусти да се на 15 одсто њене територије ствара нова албанска држава, казао је председник Владе Србије.

Френк Визнер је оценио да је на првим директним преговорима у Бечу о статусу Косова дошло до напретка, али да је такву праксу потребно интензивирати у наступајућој фази преговора, саопштило је Министарство спољних послова Србије.

Како се наводи у саопштењу, Визнер је после разговора са шефом српске дипломатије Вуком Драшковићем оценио да је у наступајућој, кључној фази преговора потребно покушати да се дође до приближавања позиција.

Драшковић је нагласио да би дугорочно и праведно решење за све народе који живе на Косову и Метохији требало да буде крајњи резултат преговора о будућем статусу покрајине, до чега је једино могуће доћи компромисом и уз поштовање Повеље УН, истиче се у саопштењу.

Амбасадора Френка Визнера примили су јуче у Патријаршији и епископи бачки Иринеј, аустралијско-новозеландски Иринеј и липљански Теодосије. Како је наведено у саопштењу СПЦ, разговарало се о неопходности заштите српских православних светиња и споменика културе на Косову и Метохији, независно од исхода преговора о будућем статусу покрајине. Представници СПЦ нагласили су да предвиђене заштитне зоне око манастира неизоставно треба да укључују и физичку заштиту и међународне гаранције за функционисање система заштите.

Обострано је прихваћено да је договор о овим питањима од изузетне важности како за живот цркве и српског народа на Косову и Метохији у будућности, тако и за преговарачки процес у целини, наведено је у саопштењу.

П. Р.

-----------------------------------------------------------

Предлог Београда

Говорећи о уставном регулисању суштинске аутономије, премијер Србије Војислав Коштуница је у Бечу објаснио да би покрајина самостално обављала послове и задатке неопходне за њен унутрашњи економски, социјални и културни развој, дакле покрајина би располагала финансијском аутономијом, која подразумева пореску политику, политику јавних прихода, улагања и расхода.

Србији би, према овом концепту поделе надлежности, припале надлежности у вези с улогом било које међународно признате и суверене државе: спољни послови и контрола граница. Србија би задржала и одређени број заштитних функција у области основних права, заштити верског и културног наслеђа и посебних царинско-инспекцијских послова. Питање војске, према овом предлогу, није у надлежности Србије, пошто је покрајина демилитаризована и под војним присуством међународних снага. Уставом би се утврдиле и области сарадње између Београда и покрајине с циљем уклањања препрека слободном кретању људи, робе, капитала и услуга.

Према предлогу Београда, уставне надлежности Косова и Метохије спроводиле би покрајинске институције законодавне, извршне и судске власти, а скупштинске одлуке у Приштини, које се тичу виталних интереса српске заједнице, морале би да буду доношене само ако за њих гласа већина посланика српске националности.

-----------------------------------------------------------

Предлог Приштине

Према ономе што је новинарима у Бечу саопштио члан преговарачке делегације Косова и председник Демократске партије Косова Хашим Тачи, приштинске власти залажу се за независно Косово, са добрим односима са суседима и Србијом.

Председник ДПК-а је истакао да ће Косово бити држава која ће „сарађивати са свим суседима, међусобно поштујући суверенитет и територијални интегритет, и бити чланица Уједињених нација и будућа чланица Европске уније и НАТО-а”.

Према његовим речима, сви држављани Косова би требало да буду равноправни, са договореним правом двоструког држављанства, а званични језици били би албански и српски.

Косово ће бити држава у постојећим границама, навео је Тачи, са безбедношћу коју ће да гарантује НАТО, укључујући стварање и јачање одбрамбене снаге Косова интегрисане у ту алијансу. „Биће то држава која ће заштитити културно наслеђе свих грађана, која ће омогућити одржив повратак свих расељених својим кућама и у којој ће се обезбедити процес децентрализације према грађанским интегративним процесима и споразуму”, рекао је Тачи.

Он је оценио да гаранција свих права, повратак својим кућама и имањима и обезбеђење услова за достојан живот за Србе не представљају компромис, већ обавезу.


Izvor: Politika

Премијер Војислав Коштуница о преговорима
Није било непријатно
У саопштењу Контакт групе видим веома важну ствар: да се не одустаје од тражења решења заснованог на компромису

ЕКСКЛУЗИВНО
Да ли су вам ови разговори били непријатни?

– Није то ништа непријатно. Ако имате став који је одбрањив, који је заснован на међународном праву и демократским стандардима, ако сте уверени у тај став, онда нема шта да вам буде непријатно. Када сте сигурни да сте на правом путу, нема шта да вам буде непријатно. Ја сам се тако осећао.

Да ли је албанска делегација на овим разговорима показивала свој уобичајени став да се уздају у помоћ међународне заједнице код установљавања будућег статуса?

– Па, било је ту различитих речи, човек је могао стећи утисак да је Косово обећана земља, да је земља у којој би било пожељно и лепо живети. И да оно за све то има подршку међународне заједнице и да на њу рачуна. Наравно, ствари стоје нешто другачије, нити је Космет обећана земља, нити је тачна, у низу нетачних, чињеница коју су износили представници косовских Албанаца да је на Косову најнижи степен криминалитета и да скоро и не постоје међуетнички сукоби.

Значи да није било речи о поштовању права неалбанског становништва?

– Напротив, они су изрекли много лепих речи о стању на Косову, много обећавајућих речи да Косово себе већ види у евроатлантским интеграцијама. Мораћемо сви пре тога да се суочимо са неким другим питањима из области стандарда који су помало заобиђени, али никада не могу бити потпуно заобиђени тим питањем како решити статус, да ли уз поштовање међународног права или његовим кршењем, да ли поштовањем демократских стандарда или заобилажењем.

Како су на ваше предлоге реаговали представници међународне заједнице?

– Било је тек неколико излагања: поред председавајућег господина Ахтисарија, говорио је заменик шефа Унмика Стивен Шук, а представник ЕУ Штефан Лене је прочитао саопштење Контакт групе. На то се практично свело излагање представника међународне заједнице.

Какав је ваш став према саопштењу Контакт групе?

– У њиховом саопштењу видим једну веома важну ствар: да се не одустаје од тражења решења заснованог на компромису. У свим разговорима које сам до сада водио, при чему државе у којима сам се кретао имају различите интересе када је реч о Косову, охрабривао ме је, и код многих који се баш нису у свему слагали са нашим решењем, став да решење не може бити наметнуто. Да оно због стабилности у региону мора бити ствар договора Београда и Приштине. Мислим да је та идеја да решења нема без договора потврђена у овом саопштењу Контакт групе. Оно је дуже, има различите ставове који захтевају анализу, али, за мене је руководећа тема у њему управо та.

Која је тачка најнеприхватљивија за српску страну?

– После једног површног читања, то саопштење би морало да буде анализирано. Ако се очекује флексибилност, како се истиче у том саопштењу, онда је српска страна до сада заиста показала максимум флексибилности, и у односу на оно што се на Косову дешава са Србима и неалбанцима и у односу на тражење решења и предлоге које су до сада давали.

Да ли сте били на заједничком ручку који је организовао Ахтисари?

– Не, на ручку нисам био, зато што смо припремали наставак данашње расправе. То се показало веома важним, зато што је други део, у коме је учествовало више чланова преговарачког тима, јако добро припремљен. У првом делу, пре подне, говорили смо само председник Тадић и ја. Дакле, у тој паузи смо анализирали излагања представника Приштине и припремали смо се за наставак.

Многе занима да ли сте се руковали са премијером Косова Агимом Чекуом?

– Не, нисам се руковао ни са ким из албанске делегације. Такве су биле пропозиције овог скупа и то је било потпуно нормално.


Izvor: Politika / Биљана Митриновић

Šta će se dogoditi u slučaju da propadnu pregovori Beograda i Prištine


Rešenje za Kosovo u oktobru

Beograd i Priština imaju rok do septembra da na još nekoliko zajedničkih sastanaka nađu kompromis za budući status Kosova. Ako ne dođe do približavanja u stavovima, glavni pregovarač Marti Ahtisari će od Kontakt grupe (KG) dobiti zeleno svetlo da počne sa pisanjem predloga budućeg statusa. Po sadašnjim planovima KG mogla bi se sastati već sredinom septembra, ali termin sastanka na kojem će Ahtisari referisati dosadašnje rezultate uslovljen je novim sastancima predsednika i premijera Srbije i Kosova, saznaje „Blic“.

Po saznanjima „Blica“, Ahtisari je prekjuče u Beču predložio da se nova runda pregovora, i to o decentralizaciji, održi već 7. avgusta. Kako za „Blic“ kaže međunarodni diplomata blizak kancelariji Martija Ahtisarija (UNOSEK), sastanak će možda biti odložen do sredine meseca jer je problem nastao zbog godišnjih odmora. Naš sagovornik kaže da je glavni pregovarač već odradio svoj godišnji odmor, a to je delimično učinio i zamenik Alber Roan, a što izgleda nije slučaj sa članovima delegacija Prištine i Beograda.

- Namera Ahtisarija je da pre referisanja pred Kontakt grupom, osim o tehničkim pitanjima, zakaže još najmanje jedan sastanak na najvišem političkom nivou o statusu, a u međuvremenu biće i šatl diplomatije. Naredni sastanak će biti drugačije vođen od prvog. Ahtisari će uzeti direktnije učešće tako što će svaku od strana bukvalno preispitivati po stavkama predloženog rešenja, a o čemu će se izjašnjavati i druga strana. Niko nema iluzija da će Beograd i Priština odustati od svojih prvobitnih stavova o statusu tako da je najizglednije da će Kontakt grupa Ahtisariju dati dozvolu za pisanje predloga i o njemu on već sada i razmišlja - kaže „Blicov“ sagovornik blizak UNOSEK-u.

Posle prvog sastanka o statusu Marti Ahtisari je na konferenciji rekao da je njemu bitnije postizanje rešenja oko tehničkih pitanja i to prvenstveno decentralizacije, a potom i zaštite kulturne baštine. Po saznanjima „Blica“, moguće je da će Ahtisari i na najvišem nivou otvoriti i pitanje decentralizacije.

- Za sada nema dogovora ko ide na sledeći sastanak o statusu. Državni tim će se dogovoriti kada dobijemo poziv za sledeću rundu. Naravno, ukoliko iznova bude zahtevano da učestvuju predsednik i premijer, obojica će ići. U pregovorima o tehničkim pitanjima i dalje učestvuje isti tim kao do sada - saznaje „Blic“ u Vladi.

Poslednjih godina u scenariju susreta predstavnika Beograda i Prištine, osim teme sastanka i rasporeda ko će gde sesti, često je bila i naznaka da li je rukovanje predviđeno ili ne. Prvi sastanak na najvišem nivou, prekjuče u Beču, protokolarno nije imao tu stavku, tako da se na skupu niko od članova delegacija nije međusobno rukovao. To je učinila svaka od delegacija samo sa Ahtisarijem, njegovim saradnicima i austrijskim domaćinima. Tokom celog dana niko od članova delegacija nije ni pokušavao da stupi u kontakt sa nekim iz suprotnog tabora. Kako „Blic“ saznaje, članovi delegacija Beograda i Prištine bukvalno se nisu susretali osim u pregovaračkoj sali. Obe delegacije imale su unapred određene sobe za dogovore iz kojih se direktno ulazilo u veliku salu. I u pauzama odlazilo se u te zasebne prostorije. Premijer Srbije Vojislav Koštunica i njegov savetnik Aleksandar Simić nisu prisustvovali ručku koji je organizovao austrijski kancelar Volfgang Šišel. Ni na ručku nije došlo do mešanja, već su članovi delegacija sedeli sa jedne i druge strane stola. Prisutni su bili članovi međunarodnog pregovaračkog tima, domaćin Šisel i Ursula Plasnik. Tako je prvi statusni skup u svom neradnom delu, za razliku od dosadašnjih razgovora o tehničkim pitanjima, prošao poprilično rezervisano. Razdaljina između suprotnih strana četvorougaonog stola na kojoj su sedele delegacije bila je, kako se navodi, čak oko osam metara.

Usred prve statusne runde pregovora oglasila se Kontakt grupa, operativno telo međunarodne zajednice. Njihova ocena da se „primećuje da je Priština do sada pokazala fleksibilnost... a Beograd bi trebalo da pokaže malo više fleksibilnosti“ ipak je bila iznenađenje. Dobri poznavaoci kosovskih prilika tumače to saopštenje koje je podeljeno članovima delegacija a pročitao ga je Štefan Lene kao jasan pokazatelj da u Kontakt grupi i nema čvrstog jedinstva o statusu i brzini kojom treba da teku pregovori.

U iščekivanju novih datuma i poseta međunarodnih emisara Beogradu i Prištini zamenik specijalnog izaslanika UN za Kosovo Alber Roan bio je javno, ipak, sasvim precizan:

- Pritisak na obe pregovaračke strane, Beograd i Prištinu, biće povećan. Ne želimo beskonačno da nastavimo ovim tempom. Želimo da ustanovimo da li je uopšte moguće postizanje dogovora - najavio je Roan.



Izvor: Blic \ Željka Jevtić

Analitičari o pregovorima
Kompromis teško ostvariv

Ideja sastanka u Beču je bila da međunarodna zajednica štiklira da je i to probano, smatra funkcioner Pakta za stabilnost Goran Svilanović.

- Pozicije Srba i kosovskih Albanaca su toliko različite da nije moguć bilo kakav kompromis. Rešenje koje bi ponudio neko treći, pa bi neko prihvatio, a neko oćutao i progutao je već sasvim nešto drugo - kaže Svilanović za „Blic“.

Procenjujući šta je ko u Beču dobio a šta izgubio, bivši ministar spoljnih poslova SCG kaže da Albanci sada bar mogu da kažu da su ih vlasti Srbije prepoznale kao ravnopravne pregovarače, a ne faktore drugog reda.

- Podsetiću, stav Vlade Srbije bio je da Srbi ne izlaze na izbore da ne bi dali legitimitet privremenim kosovskim institucijama. Odluka Koštunice da sedne baš preko puta Sejdiua i Čekua učinila je baš to. Sada se postavlja pitanje šta su Srbi dobili time što nisu učestvovali na izborima i Koštunica bi trebalo da odgovori na to pitanje - procenjuje naš sagovornik.

Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose koji ocenjuje da je ovaj sastanak, ipak, došao kasno.

- Ti ljudi nisu sedeli zajedno od nastanka kosovskog problema i to je upravo bio dokaz spremnosti obe strane da pregovaraju. Sastanak je samo poslužio da se iskažu pozicije. Ovakav sastanak trebalo je da se održi pre početka pregovora o tehničkim pitanjima - smatra Janjić.



Izvor: Blic \ N. M. J

NEDOGOVOR

Između srpskog i albanskog tima tokom pregovora u Beču nije bilo nijednog kontakta, čak ni tokom ručka

BEOGRAD - Prva runda pregovora o statusu Kosova i Metohije, koja je održana prekjuče u Beču, kao što se i očekivalo, nije donela nikakvo približavanje stavova Beograda i Prištine. Srbija je Albancima na Kosovu ponudila sve osim nezavisnosti, dok zvanična Priština insistira upravo i isključivo na nezavisnosti. Prema nezvaničnim informacijama, nova runda pregovora o statusu mogla bi da bude organizovana polovinom avgusta.
Jedan od učesnika razgovora u Beču, član našeg pregovaračkog tima Goran Bogdanović (DS), kaže za Press da je i bilo "iluzorno očekivati bilo šta od prvog sastanka".
- Smatram da je odlično što smo se našli oči u oči pred zapadnim pregovaračima i izneli naše platforme. Srbija je na adekvatan način stavila do znanja da nezavisnost nije opcija i uspeh je već i to što smo kao predstavnici Srba sa Kosova uputili jasnu poruku da srpski državni vrh zastupa naše interese - rekao je Bogdanović.

Ručak bez rukovanja

U pauzi razgovora, u restoranu bečke palate "Donja Austrija" organizovan je ručak za srpske i albanske pregovarače. Tom ručku nije prisustvovao premijer Vojislav Koštunica sa svojim saradnicima, dok je Tadić sa svojima otišao u restoran. Goran Bogdanović kaže da je i ručak protekao u usiljenoj atmosferi, bez ijednog kontakta.
- Taj ručak je protekao u korektnoj atmosferi. Tim oko Koštunice povukao se na konsultacije i nije bio na ručku, dok smo mi ostali sa predsednikom Tadićem. Nije bilo rukovanja, niti bilo kakvih kontakata, kako na ručku, tako i na početku pregovora. Dok je služena hrana, atmosfera je bila malo opuštenija, ali niko od naših nije razgovarao sa delegacijom Prištine. Uglavnom su svi pričali unutar svoje grupe... - kaže Bogdanović.
S druge strane, predsednik Srpskog pokreta otpora sa Kosova Momčilo Trajković smatra da su "pregovori o statusu na samom početku doživeli krah".
- Plašim se da ukoliko naši političari ne pređu sa reči na dela, pre svega predsednik Tadić i premijer Koštunica, može se desiti da se pregovori suspenduju i da međunarodna zajednica donese zaključak o budućem statusu Kosova. Taj zaključak neće biti dobar po nas, jer su Albanci bolji lobisti u svetu. Ovakvo ponašanje naših političara podseća me na Miloševića, koji je bio jak na rečima, a na terenu je doživljavao krah... - upozorava Trajković.

Ivanović: EU nije za nezavisnost

Međutim, jedan od lidera Srba sa Kosova Oliver Ivanović, iako priznaje da je očekivao teškoće na samom početku razgovora o statusu, primećuje "interesantnu promenu u stavovima Kontakt grupe, koja će na kraju odlučiti o konačnom statusu".
- Primećujem da je u okviru Kontakt grupe došlo do promena. Rusija i još neke zemlje Evrope postale su veoma rezervisane kada je u pitanju nezavisnost Kosova. Nadam se da upravo Evropa neće dozvoliti nametnuto rešenje SAD i očekujem da će već na jesen doći do prelaznog rešenja u obliku protektorata, sa mnogo važnijom ulogom Evropske unije na Kosovu - smatra Ivanović.
(Đ. O. - S. V.)

Vizner: Ima pomaka, potrebno je još

Američki izaslanik Frenk Vizner, koji je juče razgovarao sa najviših zvaničnicima Srbije, ocenio je da je na prvim direktnim pregovorima u Beču o statusu Kosova došlo do napretka, ali da je takvu praksu potrebno intenzivirati u nastupajućoj fazi pregovora. Vizner je rekao da je u nastupajućoj, ključnoj fazi pregovora potrebno pokušati da se dođe do približavanja pozicija.
Posle razgovora sa Viznerom, premijer Koštunica izjavio je da "Srbija ima dovoljno državotvornog iskustva da obezbedi najbolju meru autonomije za pokrajinu i ne dopusti da se na 15 odsto njene teritorije pravi nova albanska država".
- Prvi put u istoriji dugih srpsko-albanskih odnosa otvorila se mogućnost da evropsko iskustvo i evropske standarde ugradimo u zajedničku budućnost pokrajine. Za Vladu Srbije važan je i suštinski interes da se pokrajina demokratski razvija i da albanska, srpska i sve druge zajednice na Kosovu i Metohiji svestrano napreduju. Srbija kao evropska demokratska država ima dovoljno državotvornog iskustva da prihvati i obezbedi najbolju meru autonomije za pokrajinu - rekao je Koštunica.

Izvor: Press

ALBANCI NEĆE DOGOVOR
Čelni ljudi Srbije na prvim pregovorima o statusu Kosova ponudili kompromis, albanski lideri odbili priču o bilo čemu sem nezavisnosti

BEOGRAD - Prvi pregovori vlasti Srbije i privremenih kosovskih institucija o statusu Kosova završeni su juče u bečkoj palati Donja Austrija bez ikakvog dogovora. Dok su čelni ljudi Srbije insistirali na kompromisu, nudeći suštinsku autonomiju za srpsku pokrajinu, albanska strana bila je jedinstvena u odbijanju da priča o bilo čemu sem o nezavisnosti Kosova. Da od dogovora nema ni reči, videlo se i pre početka pregovora, kad su i jedna i druga strana vešto izbegle uobičajeno rukovanje.

Predsednik Vlade Vojislav Koštunica bio je izričit da neće prihvatiti da se na teritoriji Srbije pravi neka druga država.

- Dobro je da se za ovim stolom jasno čuje naš stav da Srbija neće prihvatiti da se na 15 odsto njene teritorije pravi neka druga država... Meni nije, a pretpostavljam ni vama, iz dosadašnjeg evropskog iskustva poznat slučaj da se na teritoriji jedne demokratske države stvarala neka nova država - rekao je Koštunica i dodao da smatra da je rešenje u suštinskoj autonomiji, koja bi bila garantovana opštim sporazumom i Ustavom Srbije.

- Pokrajina bi raspolagala finansijskom autonomijom, a Srbiji bi pripale funkcije koje proizlaze iz njenog ustavnog ustrojstva, pre svega spoljni poslovi i kontrola granica - precizirao je Koštunica i naglasio da se "funkcija odbrane ne bi sprovodila u pokrajini, jer bi pokrajina bila demilitarizovana".

Prvi utisak predsednika Republike Borisa Tadića nakon sastanka bio je da kosmetski Albanci ultimativno traže nezavisnost i da ne pokazuju želju da pregovaraju.

- Naša strana je došla u Beč da pregovara. Od Albanaca nismo čuli nikakve pojedinosti, osim ultimativnog zahteva za nezavisnost - rekao je predsednik i dodao da se srpska strana zalaže za "kompromisno, međunarodno prihvatljivo i stabilno rešenje".

- Decentralizacija je preduslov za ulazak Srba u privremene institucije Kosova, čime bi bila stvorena bolja politička atmosfera i povećani izgledi za uspešno okončanje pregovora o budućem statusu Kosova - rekao je Tadić. On je naglasio da dosadašnji pregovori o decentralizaciji nisu dali nikakve rezultate, krivicom, kako je naveo, pregovaračkog tima kosovskih Albanaca, "koji odbija da Srbima ponudi institucionalne garancije njihovih prava".

- Moram, nažalost, da dodam da nas je poslednja runda bečkih pregovora o decentralizaciji više zabrinula nego što nas je ohrabrila. Pokušaj da se sporazum uslovljava pristankom Srba na suštinsko ograničavanje njihovih prava neće odvesti nikuda: Srbi s Kosova i Metohije ne mogu pristati da im bilo ko propisuje koliko zdravstvenih ustanova smeju da imaju, da im nameće albanske nastavne planove za škole, da traže da im deca uče iz albanskih udžbenika - rekao je Tadić.

Kosovski premijer Agim Čeku je naglasio da "Kosovo već funkcioniše kao demokratska država i da je potrebno još samo formalno pravno priznanje nezavisnosti".
- Nismo došli ovde da pregovaramo sa Srbijom ili od nje tražimo priznanje, već od međunarodne zajednice - objasnio je Čeku. Sličan stav imali su i predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, ali i opozicioni lider Veton Suroi.

- Nezavisnost je alfa i omega, početak i kraj stava kosovskih Albanaca. Moram da naglasim da su očekivanja na Kosovu, ali i u regionu, da se ovaj proces završi do kraja godine, i to nezavisnošću za našu zemlju - podvukao je Sejdiju, dok je Suroi predlog Beograda ocenio kao nerealan.
- Mislim da je posle svega kroz šta smo prošli nerealno da uopšte i razgovaramo o nekakvim modalitetima autonomije. Kosovo će ići svojim putem ka nezavisnosti. To mora biti funkcionalna evropska država i u tu državu mora da se integriše srpski identitet - ističe Suroi.

U delegaciji Srbije bili su i šef diplomatije Vuk Drašković, saradnici predsednika i premijera Leon Kojen, Dušan Bataković, Vuk Jeremić, Milan Rakić, Aleksandar Nikitović, Slobodan Samardžić, Aleksandar Simić, Sanda Rašković-Ivić i predstavnici Srba s Kosmeta Goran Bogdanović i Marko Jakšić.

VOJA NIJE HTEO DA RUČA S ČEKUOM

Otvaranju pregovora u Beču prisustvovali su austrijski kancelar Volfgang Šisel i šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik. Sastanak se odvijao za četvorougaonim stolom. Delegacije Beograda i Prištine sedele su jedne naspram druge, dok su između njih sedeli izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari sa zamenikom Alberom Roanom i ostalim predstavnicima UNOSEK, predstavnici Kontakt grupe, NATO, OEBS, EU i SAD.
Zanimljivo je da zajedničkom ručku koji je za učesnike sastanka priredio Marti Ahtisari, premijer Koštunica nije prisustvovao, već je sa savetnicima napustio palatu Donja Austrija i osveženje i okrepljenje potražio u hotelu u kom je bio smešten.

FATMIR SEJDIJU: KOSOVO NEZAVISNO DO KRAJA 2006.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju izjavio je, predstavljajući platformu Prištine na direktnim pregovorima o statusu Kosova u Beču, da kosovski Albanci očekuju da Kosovo bude nezavisno do kraja godine.
"Mi na Kosovu i u regionu očekujemo da se proces okonča pred kraj ove godine nezavisnošću Kosova", rekao je Sejdiju. On je rekao da privremene institucije izražavaju snažno opredeljenje za iznalaženje rešenja za svako pitanje povezano sa paketom nezavisnosti Kosova.


Izvor: Kurir / (J. J. - ag.)