Ko ide u Beč?
M. Z. R. - P. V., 20. jul 2006

BEOGRAD - Na sastanku najviših delegacija Beograda i Prištine, zakazanom za ponedeljak u Beču, u okviru pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, još se tačno ne zna ko će predstavljati srpsku stranu.
U četvrtak uveče je održan najavljeni sastanak predsednika Srbije Borisa Tadića, premijera Vojislava Koštunice i ministra inostranih poslova Vuka Draškovića, ne kome se razgovaralo o odlasku u Beč. Tačnih saznanja šta je odlučeno nemamo, ali se očekuje da predsednik Tadić i premijer Koštunica u petak saopšte definitivan stav.
I na sednici Vlade Srbije u četvrtak se pričalo o pregovorima i konstatovano je da je Beograd spreman da "najkonstruktivnije učestvuje u direktnim pregovorima sa albanskom stranom".
Kabinet premijera Koštunice saopštio je da je najveća odgovornost na Martiju Ahtisariju, jer od kvaliteta pripreme pregovora zavisi i njegov ishod. Vlada je ponovila stav da je za Srbiju jedino moguće kompromisno evropsko rešenje za status KiM, zasnovano na međunarodnom pravu, a to je - najširi stepen autonomije u okviru Srbije.
Da podsetimo, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore o statusu KiM Marti Ahtisari zakazao je u sredu "sastanak na vrhu" za 24. jul, u bečkoj palati "Donja Austrija". Predsednik Boris Tadić istog dana je potvrdno odgovorio na poziv, a iz Vlade je saopšteno da će premijer Vojislav Koštunica odluku doneti posle sastanka s Tadićem i Draškovićem.
Srpski pregovarački tim prethodno je od Ahtisarija tražio garancije u vezi s vođenjem zapisnika na sastanku i još nekim tehničkim pitanjima. Te garancije predsednik Tadić je prihvatio.
Politički vrh kosovskih Albanaca ranije je pristao da dođe na ovaj sastanak, kojim, posle neuspešnog razmatranja tehničkih pitanja, zapravo počinju pregovori o budućem statusu Kosmeta.

"ČETIRI STOLA"
NA razgovorima u ponedeljak, državni vrh Srbije nameravao je da, posle formalnog dela sastanka, predstavi svoju platformu za rešenje statusa Pokrajine, kao i da predloži da se tehnički pregovori u daljem toku održavaju paralelno za "četiri stola" - posvećena ustavnom uređenju, bezbednosti, decentralizaciji i ekonomsko-pravnim pitanjima.


Izvor: Novosti

Pregovori loše vođeni
20. jul 2006

MEĐUNARODNI pregovarači moraće na narednom sastanku o decentralizaciji Kosova i Metohije da promene svoj pristup i u potpunosti sagledaju opravdanost naših zahteva za onim brojem srpskih opština koje smo tražili, izjavio je savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić.

On je rekao da još postoji ogromno nepoverenje većinskih Albanaca iz Pokrajine da pruže uslove "za jednu autonomiju srpskih opština koja će biti garant opstanka Srba, povratka raseljenih i obezbeđivanja normalnog života u skladu s evropskim uslovima".

- U tom smislu, očekujemo da najodgovorniji činioci u međunarodnoj zajednici izvrše dodatne pritiske na kosovske Albance da se ponašaju shodno realnosti i prestanu s frazama o multietničkom Kosovu, dok na delu sprovode potpunu etničku čistoću pokrajine - naglasio je on.
Simić tvrdi da se "pokazalo da pregovarački proces nije dobro strukturisan, jer su međunarodni pregovarači skloni da mehanički redukuju srpske zahteve o broju opština, time što za 15 opština koje je tražila srpska strana i dve koje su Albanci ponudili, traže neku vrstu aritmetičke sredine".


Izvor: Novosti

Руска позиција повећала неизвесност о Космету
Игре са границама
Споразумну поделу покрајине Москва не би могла да користи као преседан за Абхазију

У западним дипломатским круговима се ових дана, у пола гласа и само иза затворених врата, хипотетички разматра могућност поделе Космета. Идеја је актуелизована после неуспешних разговора о децентрализацији покрајине и све чешћих најава да преговори о статусу не могу бити завршени до краја године. Како „Политика” сазнаје од извора блиског министарству спољних послова једне чланице Контакт групе, на Западу се тренутно спекулише како би на такво решење реаговао Београд. Јер, ако Србија прихвати независност Космета у замену за део територије покрајине, био би задовољен услов да решење не буде наметнуто, а у исто време не би био прекршен Хелсиншки завршни акт ОЕБС-а по коме границе државе не могу бити мењане без њеног пристанка.

Пошто Русија инсистира на споразумном решењу, наглашавајући да оно мора да буде примењиво и на друге сличне ситуације у свету, поједине западне дипломате мисле да би подела била најмање лош исход који би задовољио највећи број страна. Њиме Србија не би изгубила 15 одсто територије, чему се у Вашингтону оштро супротставио премијер Војислав Коштуница, а Албанци би добили независност на остатку територије. У том случају Русија и Кина не би морале ни да размишљају како да реагују у Савету безбедности. У случају Чеченије и Тајвана такво решење не би било примењиво, осим, наравно, ако Москва и Пекинг не би донели одлуку да пристају на одвајање. Посебну драж овом решењу, са становишта западних интереса, даје то што договор о подели Русија не би могла да користи као преседан за решење проблема Јужне Осетије и Абхазије.

Извор „Политике” тврди да би подела, коју у неким западним министарствима сада разматрају, обухватила само север покрајине који ни сада нема никакве институционалне везе са Приштином. Да је у Вашингтону поново отворена дебата о Космету, после несугласица у Контакт групи, тврди и професор Чарлс Капчан из утицајног Савета за међународне односе. „Лично сам, током неколико протеклих недеља, од неких особа у Вашингтону чуо флексибилне ставове о природи независности Косова, о томе да ли ће Косово имати столицу у УН и да ли ће одлука о томе бити одложена. Чини ми се да коначне одлуке о статусу Косова још нема”, каже Капчан.

Иако је у принципима Контакт групе одбачена могућност поделе Космета, неки амерички аналитичари, као Мартин Слецингер из вашингтонског Института „Вудро Вилсон”, сматрају да би тај проблем могао да се „заобиђе” тиме што званично не би била поменута подела, већ нека врста „прилагођавања граница”. На другој страни, Београд одбацује поделу и инсистира на томе да неће прихватити било какво комадање територије Србије. Међутим, у владајућој коалицији појављују се и другачији ставови. Тако председник спољнополитичког одбора Г17 плус Милан Пајевић верује да је управо подела „једино решење које би задовољило обе стране”. „Ако не буде било у првој фази, онда ће сигурно у једној од наредних фаза доћи до једне врсте поделе Косова и Метохије, иако то није у сагласности са политичком праксом ЕУ и Унија то сада не подржава. То је једноставно једино што би задовољило обе стране. Косово би добило своју независност, а Србија не би имала осећај да је изгубила покрајину”, рекао је Пајевић у интервјуу аустријској новинској агенцији АПА.

Преговори о децентрализацији, што се тиче албанске стране, нису одмакли даље од предлога од пет општина за Србе, плус проширење једне постојеће, што, како је рекао председник Космета Фатмир Сејдију, представља „црвену линију преко које се не може”. Вођа приштинског преговарачког тима Љутфи Хазири коментарисао је последњу преговарачку  рунду о децентрализацији речима да Приштина одбија сваки територијални принцип на коме српска страна стално инсистира.
„Њима су најважнији територија и коридор са Србијом, што није у интересу Косовара, а ни косовских Срба”, рекао је Хазири.


Izvor: Politika / В. Радомировић Б. Митриновић

U Beč idu i predsednik i premijer
Beograd, Priština, Ljubljana -- Pregovarački tim Beograda postigao dogovor da na pregovore u Beč idu i premijer i predsednik.

Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Srđan Đurić rekao je da su glavni pregovarači odlučili da prvoj rundi pregovora o budućem statusu Pokrajine, u ponedeljak u Beču, prisustvuju i Vojislav Koštunica i Boris Tadić jer je Kosovo pitanje od najveće važnosti za Srbiju. Dogovoreno je i da svakoj od sledećih rundi prisustvuje ili premijer ili predsednik, dodao je Đurić.

Evropska unija napravila je plan za Kosovo, koji predviđa uspostavljanje međunarodne misije na Kosovu posle rešenja statusa. Vlasti Kosova bi potom trebalo da preuzmu odgovornost za ekonomski i politički život, uz mogućnost ulaska u članstvo međunarodnih finansijskih organizacija. Plan, koji je ranije delimično objavljen, a u koji je imala uvid agencija Beta, predviđa da rešenje statusa ima ustavni okvir koji će vladu u Prištini osposobiti da deluje kao partner EU kroz proces stabilizacije i pridruženja.

"Sve je rešeno"

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže za B92 da EU već mesecima radi na planiranju svog prisustva na Kosovu i da je suštinski definisala to prisustvo. "EU je pre rezolucije Saveta bezbednosti završila posao, što je prvi veliki politički problem jer čemu pregovori i na osnovu kog političkog mandata je tako nešto moguće. Pretpostavljam da će taj problem biti rešen tako što će Evropska komisija o tome voditi raspravu. Po tom rešenju, UNMIK i KFOR prestaju da postoje, uvodi se međunarodno civilno prisustvo koje drži EU, a sve će podsećati na rešenje iz Bosne i Hercegovine, Kosovo se tretira kao nezavisna država, odnosno to bi moglo biti nazvano uslovnom nezavisnošću", kaže Janjić.

"Takav razvoj situacije jedan deo pregovora čini suvišnim. Predviđa se da Kosovo ima pristup svetskoj organizaciji za trgovinu, Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu, pa je sada izlišno govoriti o ekonomiji u tom smislu. Bojim se da plan unapred određuje i plan srpskih potraživanja, kada je reč o dugovima i privatizaciji. Jedan deo pregovora pod okriljem Martija Ahtisarija sada je obesmišljen. Početkom godine je bilo signala da je tim oko Koštunice i Tadića dao saglasnost za pravo Kosova da pristupi MMF-u i Svetskoj banci. Ono od čega se najviše očekivalo, a to je ekonomija, sada je obesmišljeno, a bojim se da će Srbija ostati kratkih rukava. Sad se postavlja i pitanje čemu sastanak 24 . jula u Beču jer je sve rešeno. Plan je indirektno dovođenje pregovarača u sutuaciju da prihvate unapred pripremljeno rešenje", kaže Janjić.

Čeku: Ne očekujem mnogo

S druge strane, premijer Kosova Agim Čeku izjavio je u Ljubljani da ne veruje da će na prvom sastanku o budućem statusu Kosova biti nekih rezultata. "Znajući poziciju srpske strane, pošteno rečeno, ne očekujem mnogo. Ne očekujem da ćemo naći rešenje na tom sastanku, ali taj sastanak je dobra prilika da obe strane predstave gledišta oko Kosova i onda je na Ahtisariju i njegovoj šatl-diplomatiji da probaju da nađu rešenje, kao što je ministar inostranih poslova Slovenije Dimitrij Rupel rekao, da probaju da nađu rešenje u kom je svako pobednik. Nama je, a sve više i međunarodnoj zajednici jasno da je nezavisnost Kosova jedino dugoročno funkcionalno rešenje. Nadamo se da će Beograd to isto tako razumeti", rekao je Čeku i dodao kako veruje da će proces određivanja statusa Kosova biti završen do kraja godine i da će Kosovo postati nezavisna država.

Ministar odbrane Slovenije: Nezavisno Kosovo

Ministar odbrane Slovenije Karl Erjavec najavljuje nezavisnost Kosova. Karl Erjavec, iz redova slovenačke stranke penzionera DESUS, u današnjem broju lista Finance piše da će poslednje nerešeno statusno pitanje na Balkanu, pitanje statusa Kosova, biti rešeno tako što će Kosovo ove godine najverovatnije dobiti nezavisnost, za šta se zalaže i cela Kontakt-grupa, uz Rusiju.

Ministar dodaje da će to biti veliki zalogaj za političku infrastrukturu u Beogradu jer se Srbija sve više pokazuje kao nespremna za modernizaciju. "Pored toga, postoji velika opasnost da posle osamostaljivanja na Kosovu zavlada opšta nestabilnost, kako na ekonomskom, tako i na političkom planu, koja će ugrožavati bezbednost šireg Balkana", piše Erjavec i dodaje da bi zbog toga Kosovo moralo da razvije moderan bezbednosni sistem. Rešenje tog problema Erjavec vidi u regionalnom povezivanju Kosova i njegovom uključivanju u NATO, za šta je pre svega potrebna reforma bezbednosnog sistema, u čemu je Slovenija spremna da pomogne kosovskim vlastima, navodi ministar.

"Mnogi se odlučno protive razvoju kosovske vojske. Ja nemam tih briga", piše ministar i dodaje da bi se u tom slučaju kosovska vojska razvijala po standardima NATO-a, zbog čega neće predstavljati pretnju regiji. Ministar dodaje i da će se, ako bude insistiranja na tome da Kosovo ne sme da ima vojsku, desiti upravo ono što niko ne želi, a to je formiranje paravojnih grupa po unutrašnjosti Kosova. "Evropa i NATO moraju da razmisle kako da Kosovo najbolje pripreme da samo ovlada svojim strateškim i bezbednosnim prostorom. Zbog toga Međunarodna misija i NATO treba da se povuku sa Kosova jer njihovo prisustvo ne može biti dugotrajno. Ostaće EU i OEBS, ali ni oni ne mogu večno da nastupaju u ulozi kosovske bezbednosti jer je prioritetna gradnja samodovoljnog bezbednosnog sistema koji će obezbeđivati dugotrajnu stabilnost", piše ministar.

Ministar predviđa da će Kosovo ostati nestabilno i posle rešavanja statusa ako ostane bez nadzora korupcije, ako kosovske institucije ne budu izgrađene i ako ne dođe do modernizacije kosovske bezbednosne službe i NATO-okvira. U tom slučaju, Kosovo će ostati deo balkanskog pitanja", piše ministar.

Anderson: Svet pripremljen za neuspeh pregovora u Beču

Direktor kancelarije Međunarodne krizne grupe u Prištini, Aleks Anderson izjavio je da je međunarodna zajednica donekle pripremljena za neuspeh sastanka Srbija-Kosovo na najvišem nivou 24. jula u Beču. Na tom sastanku, rekao je Anderson za Bi-Bi-SI, program na albanskom jeziku, Priština i Beograd predstaviće svoje stavove o budućem statusu, dok će rešenje na kraju biti nametnuto od strane međunarodne zajednice.

"To rešenje će biti uslovna nezavisnost", rekao je Anderson.

On ističe da je Beograd svestan šta sledi, navodeći da se "to vidi iz prirode sastanka". "Beograd je svestan da redosled zbivanja koji je planirala međunarodna zajednica i koju sada sprovodi Misija UN za status Kosova sa Ahtisarijem na čelu, predstavlja konsenzus da će rešenje biti jedan oblik nezavisnosti", kazao je Anderson.


Izvor: B92

 I KOŠTUNICA I TADIĆ U PONEDELJAK U BEČU

Na prvoj rundi razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, u ponedeljak, 24. jula u Beču, učestvovaće i predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, izjavio je za RTS direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Srdjan Đurić.

Djurić je rekao i da će svakoj sledećoj rundi statusnih razgovora prisustvovati ili predsednik ili premijer Republike. 'Pošto je Kosovo i Metohija pitanje od najviše važnosti za Srbiju, jer se radi o 15 procenata njene teritorije i to teritorije na kojoj je nastala srpska država, glavni pregovarači doneli su odluku da na prvoj rundi pregovora o budućem statusu Kosova učestvuju i predsednik Vlade Vojislav Koštunica i predsednik Srbije Boris Tadić', obrazložio je za RTS Đurić.

Prema njegovim rečima, dogovoreno je i da svakoj sledećoj rundi pregovora o statusu Pokrajine prisustvuju ili predsednik ili premijer Srbije. 'Srbija je tražila direktne razgovore sa predstavnicima Albanaca sa Kosova i Metohije, jer smo smatrali da su direktni razgovori najbolje rešenje za postizanje kompromisa', podsetio je Đurić.

On je dodao da se Beograd uzda da će Marti Ahtisari kao predstavnik Ujedinjenih nacija zadužen za pregovore o Kosovu i Metohiji omogućiti da predstojeći razgovori budu konstruktivni i da na njima dodje do kompromisnog rešenja.

Tadić: Očekujem napredak u pregovorima

Predsednik Srbije BorisTadić izjavio je da na prvoj rundi razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, 24. jula u Beču, očekuje 'konkretan i supstancijalan' napredak u pregovorima. Tadić je potvrdio da će delegacija Srbije u Beč 'ići u punom sastavu' i ponovio da je Srbija tražla da direktno pregovara s predstavnicima kosovskih Albanaca.

'Imali smo primedbe na način na koji je taj prvi sastanak zakazan od strane medjunarodnih pregovarača i uglavnom su sve naše primedbe usvojene', rekao je Tadić novinarima u Genberalštabu, posle promocije 49. klase oficira generalštabnog usavršavanju Škole nacionalne odbrane.

Predsednik Srbije rekao je da nije zadovaljan rezultatima koji su postignuti u domenu zaštite crkava i manastira i procesu decentralizacije Kosova i Metohije i naglasio da su to pitanja koje ulaze u domen života ljudi na terenu, 'u kojim tražimo i očekujemo konkretan napredak'.

'Statusna pitanja evo sada dolaze na dnevni red, ali, na žalost, moram da konstatujem da nisu završeni na najbolji mogući način i razgovori koji su se ticali prethodnih tema - decentralizacije i crkava', rekao je Tadić.


Izvor: RTS

 RASPOREĐIVANJE NEMAČKIH VOJNIKA NA SEVERU KOSOVA

NATO je počeo razmeštanje 650 nemačkih vojnika na sever Kosova, potvrdjeno je u Glavnoj komandi Kfora u Prištini.

'Nemački bataljon, od oko 650 vojnika pristiže na Kosovo od ponedeljka', rekao je Beti portparol medjunarodnih vojnih snaga na Kosovu, pukovnik Pio Sabeta.

On je naveo da razmeštanje nemačkog batoljana potvrdjuje spremnost NATO da u veoma kratkom roku pojača snage Kfora na terenu u slučaju potrebe, i da nastavi misiju obezbedjivanja mira i sgirnosti na Kosovu.

Sabeta je rekao da će nemački bataljon biti korišćen na celom Kosovu, te i na severu. Komandant jedinica Kfora na jugu Kosova, nemački general Luc Niman je prošle nedelje saopštio da će više od 600 pripadnika Bundesvera stići na Kosovo i biti rasporedjeni na severu kako bi se u periodu pregovora o statusu u tom delu osigurala puna bezbednost.


Izvor: RTS

Vrh dr­ža­ve u Be­ču
M. Z. R., 21. jul 2006

BE­O­GRAD - Na pr­voj run­di raz­go­vo­ra o bu­du­ćem sta­tu­su Ko­so­va i Me­to­hi­je, u po­ne­de­ljak u Be­ču, uče­stvo­va­će i pred­sed­nik Bo­ris Ta­dić i pre­mi­jer Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca.
Ovo su u petak po­tvr­di­li pred­sed­nik Ta­dić lič­no i di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je Vla­de Sr­bi­je za sa­rad­nju s me­di­ji­ma Sr­đan Đu­rić.
- Po­što je Ko­so­vo i Me­to­hi­ja pi­ta­nje od naj­vi­še va­žno­sti za Sr­bi­ju, jer se ra­di o 15 pro­ce­na­ta nje­ne te­ri­to­ri­je, i to te­ri­to­ri­je na ko­joj je na­sta­la srp­ska dr­ža­va, glav­ni pre­go­va­ra­či do­ne­li su od­lu­ku da na pr­voj run­di pre­go­vo­ra o bu­du­ćem sta­tu­su KiM uče­stvu­ju i pre­mi­jer Ko­štu­ni­ca i pred­sed­nik Ta­dić - re­kao je Sr­đan Đu­rić.
Na naj­vi­šem ni­vou do­go­vo­re­no je i da će sva­koj sle­de­ćoj run­di sta­tu­snih raz­go­vo­ra pri­su­stvo­va­ti pred­sed­nik ili pre­mi­jer Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.
Pred­sed­nik Bo­ris Ta­dić iz­ja­vio je u petak da od ovih raz­go­vo­ra oče­ku­je "kon­kre­tan i sup­stan­ci­ja­lan" na­pre­dak u pre­go­vo­ri­ma.
- Ima­li smo pri­med­be na na­čin na ko­ji je taj pr­vi ssta­nak za­ka­zan od stra­ne me­đu­na­rod­nih pre­go­va­ra­ča i uglav­nom su sve na­še pri­med­be usvo­je­ne - re­kao je Ta­dić no­vi­na­ri­ma u Ge­ne­ral­šta­bu.
On je ka­zao da ni­je za­do­vo­ljan re­zul­ta­ti­ma ko­ji su pso­tig­nu­ti u do­me­nu za­šti­te cr­ka­va i ma­na­sti­ra i pro­ce­su de­cen­tra­li­za­ci­je Ko­so­va i Me­to­hi­je i na­gla­sio da su to pi­ta­nja ko­je ula­ze u do­men ži­vo­ta lju­di na te­re­nu, "u ko­jim tra­ži­mo i oče­ku­je­mo kon­kre­tan na­pre­dak".
- Sta­tu­sna pi­ta­nja, evo, sa­da do­la­ze na dnev­ni red, ali, na ža­lost, mo­ram da kon­sta­tu­jem da ni­su za­vr­še­ni na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin i raz­go­vo­ri ko­ji su se ti­ca­li pret­hod­nih te­ma - de­cen­tra­li­za­ci­je i cr­ka­va - re­kao je Ta­dić.

NA­DA U AH­TI­SA­RI­JA
PRE­MA re­či­ma Sr­đa­na Đu­ri­ća, pred­stav­ni­ci Sr­bi­je tra­ži­li su di­rekt­ne raz­go­vo­re s pred­stav­ni­ci­ma Al­ba­na­ca iz Po­kra­ji­ne, jer su sma­tra­li da je to naj­bo­lji na­čin za po­sti­za­nje kom­pro­mi­sa. Đu­rić je do­dao da se Be­o­grad uzda da će Mar­ti Ah­ti­sa­ri, kao pred­stav­nik Uje­di­nje­nih na­ci­ja, omo­gu­ći­ti da pred­sto­je­ći raz­go­vo­ri bu­du kon­struk­tiv­ni i da se na nji­ma pro­na­đe kom­pro­mi­sno re­še­nje.

KO­SOV­SKI SR­BI O PRE­GO­VO­RI­MA U BE­ČU
VE­RA U SRP­SKI TIM

PO­JE­DI­NI po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci ko­sov­skih Sr­ba ne oče­ku­ju mno­go od pre­go­vo­ra o Ko­so­vu na naj­vi­šem ni­vou, ali od pred­sed­ni­ka i pre­mi­je­ra Sr­bi­je Bo­ri­sa Ta­di­ća i Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce oče­ku­ju da će u po­ne­de­ljak u Be­ču na pra­vi na­čin za­stu­pa­ti srp­ske na­ci­o­nal­ne in­te­re­se.
Pred­sed­nik Srp­skog na­ci­o­nal­nog ve­ća se­ver­nog Ko­sme­ta Mi­lan Iva­no­vić oce­nio je u iz­ja­vi za Tan­jug da je od­lu­ka o za­jed­nič­kom od­la­sku pred­sed­ni­ka i pre­mi­je­ra Sr­bi­je na sle­de­ću run­du beč­kih raz­go­vo­ra o Ko­so­vu bi­la de­li­mič­no iz­nu­đe­na.
- To je od­lu­ka ko­ja je de­lom iz­nu­đe­na, jer je ne­lo­gič­no da Ko­štu­ni­ca raz­go­va­ra sa ko­sov­skim pre­mi­je­rom Agi­mom Če­ku­om ko­ji je osum­nji­čen da je po­či­nio rat­ne zlo­či­ne - re­kao je Iva­no­vić.


Izvor: Novosti

Kojen: Albance čeka neprijatno iznenađenje
Dušica RADEKA, 21. jul 2006

SRPSKI pregovarački tim je, proteklih mesec dana, pokrenuo snažnu diplomatsku inicijativu da se obnove razgovori o decentralizaciji Kosova i Metohije, i u toj nameri uspeo. Ali, poslednji bečki susreti Beograda i Prištine nedvosmisleno su pokazali da kompromisa, zasada, nema. Savetnik predsednika Srbije i član našeg pregovaračkog tima Leon Kojen govori za "Novosti" zbog čega je decentralizacija za srpsku stranu od nemerljivog značaja:
     - Srbima u Pokrajini moraju biti vraćena i institucionalno garantovana osnovna prava kojih su lišeni posle 1999. godine, a decentralizacija vlasti koja bi srpskim opštinama dala stvarna ovlašćenja u oblasti obrazovanja, kulture, zdravstva, socijalne politike, sudstva i policije, dobar je način da se to učini. Zato je naša inicijativa naišla na dobar prijem među zemljama Kontakt-grupe, recimo u Vašingtonu, i imali smo razloga da se nadamo da će nas upravo održan sastanak u Beču dovesti na prag sporazuma, možda s još jednim ili dva nerešena pitanja.
* Na pregovorima u sredu, ipak, nije došlo do približavanja dveju strana. U čemu je bio problem?           
- Ahtisarijevi savetnici, koji su imali zadatak da pripreme novu verziju dokumenta o decentralizaciji, još jednom su popustili pod albanskim pritiskom i, umesto samouprave za srpske opštine, ponudili su plan po kojem bi Srbi bili pod direktnom vlašću Prištine, čak i u oblastima kao što su obrazovanje i zdravstvo. Na primer, srpska deca morala bi da uče po nastavnim planovima i programima određenim u Prištini, iz udžbenika čiju bi izradu kontrolisalo prištinsko ministarstvo, a o mogućim odstupanjima od ovog brutalnog projekta kulturne asimilacije odlučivalo bi telo gde bi srpski predstavnici bili u manjini. Vrhunac cinizma u ponuđenom dokumentu predstavljala je odredba po kojoj Srbi u Pokrajini ne smeju da imaju više od tri bolnice.
* Ahtisarijev tim naročito je pozdravio što je Priština svoju raniju ponudu od tri nove opštine sa srpskom većinom proširila na pet. Praktično gledano - od kakvog značaja je veći broj opština, ako ga ne prati proširenje lokalnih nadležnosti?
     - Opštine bez pravih nadležnosti Srbima ne znače ništa, ali je ipak zanimljivo kako izgleda nov albanski predlog. To su dva majušna prostora u kosovskom Pomoravlju, koja zahvataju znatno manje od pola teritorije opština Parteš i Vrbovac iz našeg predloga. Dovoljno je pogledati na kartu i broj stanovnika, pa videti da se ni ovde nismo približili rešenju.
* Posle sastanka ste izjavili da nije bilo nikakvog dogovora o pitanju povraćaja imovine SPC...
     - Mi smo na sastanku izneli preciznu kompromisnu formulu, čijim usvajanjem bi se moglo rešiti ovo pitanje. Albanci bi prihvatili načelo povraćaja imovine crkvi i obavezali se da vrate deo njenih dobara koja su sada javna svojina i istovremeno ulaze u dogovorene zaštitne zone oko manastira i drugih spomenika. Ta dobra bi se vratila kada bi se, za nekoliko meseci, na Kosmetu doneo zakon o povraćaju imovine. Druga dobra koja su sada javna svojina, a ulaze u dogovorene zaštitne zone, SPC bi odmah otkupila po njihovoj tržišnoj ceni. Ovaj kompromis ponudili smo u najboljoj nameri, i očekujemo da ga i albanska strana i Ahtisarijev tim pažljivo razmotre.
* Od početka pregovora otvoreno je više tema, a nijedna runda nije završena dogovorom. Da li je razlog nepopustljivost obe strana, loše vođenje pregovora od strane posrednika, nerealna očekivanja da se za kratko vreme mogu rešiti teška i važna pitanja, ili nešto drugo?
     - Ključni razlog je na drugoj strani. U Prištini veruju da je nezavisnost Kosmeta gotova stvar, pa im se čini da ne moraju da prihvate ništa što im se ne dopada. To je vrlo jednostavna strategija, ali ne bih rekao da će se na kraju pokazati uspešna. Na planu statusa, poslednja sednica SB UN pokazala je da postoje velike razlike između pet zemalja stalnih članica Saveta, s tim što su Rusija i Kina vrlo nedvosmisleno izrazile podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije.
* Dakle, još sve nije izgubljeno?
- Na planu takozvanih standarda i „statusno neutralnih pitanja", kao što je decentralizacija, i velike zapadne zemlje uglavnom smatraju da bi prištinski lideri morali s lepih reči da pređu na nešto opipljivije. Ako je ovo tačno, sledeći meseci mogli bi da donesu neprijatna iznenađenja i albanskoj strani. U svakom slučaju, sadašnje velike komplikacije na svetskoj sceni uticaće i na rešenje kosmetskog problema: već i zato je pogrešno misliti da su stvari unapred rešene, a pogotovu da su unapred rešene na jednostavan način.

TRGOVINA
* AHTISARIJEV tim najavljuje da će se razgovori o decentralizaciji nastaviti i kada započnu pregovori o statusu. Ako to bude u duhu poslednjeg bečkog susreta, ima li osnova nadati se kompromisu?
     - Beograd je otpočetka pregovora spreman na kompromis, i to smo jasno pokazali tokom čitavih pregovora. U nizu kontakata koje smo imali s Ahtisarijevim timom konture sporazuma o decentralizaciji već su se jasno nazirale. Potrebno je jedino da međunarodni posrednici shvate da nama ne pada na pamet da trgujemo s osnovnim pravima kosmetskih Srba i stvari će moći da se reše. Ali, svaki pokušaj da se Srbima nametne kulturna asimilacija i direktna kontrola iz Prištine unapred je osuđen na neuspeh: ni Srbi u Pokrajini, ni bilo ko u Beogradu to neće prihvatiti.

ZAŠTITNE ZONE
* POMAKA nije bilo ni tokom razgovora o verskom i kulturnom nasleđu. Kojim argumentima je branjen stav da svega 15 manastira, crkava i drugih spomenika, treba da dobije zaštitne zone, a ne 39, koliko se tražilo s naše strane?
     - Naša delegacija nije čula nikakve ozbiljne razloge protiv njega. Međunarodni posrednici su predložili da se zaštitne zone uspostave oko 12 manastira i tri veća kompleksa (grad Prizren, Velika Hoča i gazimestanski spomenik), s čim su se, uz razlike u veličini zona, složili i Albanci. Tražili smo i da se takve zone uspostave i oko manastira srušenih u albanskom divljanju 1999. i 2004. godine, zatim oko niza manjih, ali većinom veoma starih seoskih crkava i, najzad, oko manjeg broja sekularnih objekata. Razgovori o ovom važnom pitanju nastaviće se, i ne vidim zašto naš predlog u osnovi ne bi bio prihvaćen.


Izvor: Novosti

ČEKU ČEKA KOŠTUNICU U BEČU

BEOGRAD - Da li će srpski premijer Vojislav Koštunica u ponedeljak sesti za isti sto sa Agimom Čekuom i Fatmirom Sejdijuom, kosovskim premijerom i predsednikom, nije poznato ni posle tri dana otkako je specijalni izaslanik za Kosovo Marti Ahtisari pozvao najviše zvaničnike na jednodnevni sastanak u Beču! Naime, predsednik Boris Tadić odmah je potvrdio da će prisustvovati direktnim pregovorima u Beču, dok je Koštunica svoju odluku prolongirao dok se ne konsultuje sa njim i sa šefom diplomatije Vukom Draškovićem.

Međutim, kada će se ta trojka sastati, u Kancelariji Vlade Srbije za saradnju sa medijima juče nisu znali da nam kažu. Bivši politički predstavnik UČK Adem Demaći kaže za Kurir da je "Koštunica poznat po taktici da prvo zateže, pa popusti".
- To je čisto izmotavanje i najprimitivnija politička igra, ali će Koštunica ipak morati u Beč! Međutim, on će se i ubuduće isto ponašati, opet će se prvo nećkati, pa shvatiti da nema kud i da mora da posluša - kaže Demaći. On dodaje da je "smisao Koštuničine igre da najpre malo tvrdi pazar".

- Znam da je Koštunica preko posrednika tražio veća popuštanja albanske strane, da stalno ima neke zamerke, i da hoće unapred da mu se saopšti dnevni red sastanka! - tvrdi Demaći.

Specijalni savetnik za Balkan Džejms Lajon smatra da Koštunica prolongira da potvrdi put u Beč zbog "straha od radikala i reakcije svog biračkog tela".
- U srpskoj javnosti vlada mišljenje da je Agim Čeku bio ratni zločinac, a kako Koštunica mora da vodi računa o svom biračkom telu, svestan je da oni neće blagonaklono gledati ako on sa istim tim zločincem i teroristom sedne za sto - smatra Lajon i ističe da bi "Koštuničino nepojavljivanje na bečkom sastanku imalo veoma negativne posledice po položaj srpskog pregovaračkog tima".


Izvor: Kurir / (J. J.)

Druga faza: Direktni pregovori
Beč, Beograd -- Najviši zvaničnici Srbije i kosovskih Albanaca učestvovaće prekosutra u Beču na direktnim pregovorima o budućem statusu Kosova.

Sastanak najviših predstavnika Kosova i Srbije 24. jula predstavlja početak druge faze, odnosno direktnih pregovora o statusu kojima će prisustvovati i specijalni izaslanik UN za status Kosova Mahti Ahtisari.

Na pregovorima će učestvovati predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica i ministar spoljnih poslova Vuk Drašković. Šef vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Srđan Đurić rekao je da su glavni pregovarači odlučili da prvoj rundi pregovora o budućem statusu Kosova prisustvuju i premijer i predsednik, a svakoj sledećoj jedan od njih.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je dobro što se iz Beograda ide u punom sastavu na direktne pregovore o budućem statusu Kosova. "Imali smo primedbe na način kako je bio zamišljen ovaj prvi sastanak od strane međunarodnih pregovarača. Uglavnom su sve naše primedbe usvojene", rekao je Tadić.

On očekuje konkretan napredak u pregovorima: "Moram da kažem da nisam zadovoljan sa rezultatima koji su postignuti u domenu zaštite crkava i domenu decentralizacije. To su pitanja koja se tiču života ljudi na terenu i tu tražimo, očekujemo konkretan napredak".

U delegaciji Prištine, čiji je sastav saopštio predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, biće, osim njega, i predsednik skupštine Kolj Beriša i premijer Agim Čeku. Delegaciju Prištine čine i lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači i lider Reformističke partije Ora Veton Suroi. Pored njih, u Beč će otputovati i svih deset prištinskih pregovarača koji su učestvovali u tehničkim pregovorima.

"Potrebna najbolja mera autonomije unutar Srbije"

"Moramo dati šansu kompromisu, da dogovorno pronađemo najbolju meru autonomije za Kosovo i Metohiju unutar Srbije", poručio je srpski premijer Vojislav Koštunica u obraćanju javnosti, uoči razgovora Beograda i Prištine 24. jula u Beču, na kojima će i on učestvovati.

Navodeći da "Srbija nije od juče", Koštunica je poručio da je, "što se brže zaboravi opasna ideja da se na teritoriji Srbije pravi neka nova država, to bolje za sve, i naravno, to bolje za trajnu stabilnost celog regiona".

"Srbija je snažno opredeljena da strpljivim razgovorima, poštujući demokratske vrednosti i načela na kojima počiva međunarodni poredak, postignemo dogovor za mir i stabilan razvoj južne pokrajine i Srbije", rekao je Koštunica.

Koen: Kriva albanska strana

Ključni razlog za neuspeh pregovora o decentralizaciji Kosova leži u albanskoj strani koja veruje da je nezavisnost Kosova "gotova stvar", kaže član pregovaračkog tima Beograda Leon Koen.

"U Prištini veruju da ne moraju da prihvate ništa što im se ne dopada", rekao je Koen za Večernje novosti, izrazivši uverenje da takva strategija na kraju neće biti uspešna.

On je kazao da je poslednja sednica Saveta bezbednosti UN pokazala da postoje velike razlike između pet zemalja stalnih članica Saveta u pogledu statusa, s tim što su "Rusija i Kina vrlo nedvosmisleno izrazile podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije."


Izvor: B92