"Rešenje za Kosovo do kraja godine"      
Priština, Beograd -- Frenk Vizner u Prištini razgovarao sa kosovskim političkim liderima. Rekao da status Kosova treba rešiti do kraja godine.

   
Specijalni američki izaslanik za pregovore o statusu Kosova Frenk Vizner ponovio je danas u Prištini da budući status Kosova treba rešiti do kraja ove godine. Posle sastanka s predsednikom Kosova, Fatmirom Sejdijuom, i članovima prištinskog pregovaračkog tima za status Kosova, on je takođe upozorio da kosovska strana mora da reši sva pitanja u vezi s manjinama.

"Američka pozicija je da se dođe do rešenja statusa Kosova i da se to obavi do kraja godine, dok u međuvremenu pregovaracki tim Kosova treba da reši sva pitanja koja se tiču manjina, na način da se proces odvija prema utvrđenoj dinamici," rekao je Vizner.

On je dodao da je zatražio od obeju strana u pregovorima da se angažuju na rešavanju svih pitanja otvorenih u pregovorima o statusu.

Obraćajući se novinarima, Sejdiju je rekao da je susret sa američkim izaslanikom bio veoma koristan i da je zajednički konstatovano da je kosovska strana pokazala zadovoljavajući interes za očuvanje kulturne baštine, što će biti na dnevnom redu sutrašnjeg sastanka dve delegacije u Beču.

Vizner se tokom dana u Prištini sreo i sa predsednikom Demokratske partije Kosova Hašimom Tačijem. "Posvećenost američke Vlade i cele međunarodne zajednice pregovorima o rešenju statusa Kosova ostaje ista kao do sada. Ja sam potpuno siguran da ako bude nastavljena naša posvećenost ostvarivanju standarda i naš pozitivan stav u poštovanju svih nacionalnih zajednica i njihovih prava, da će poverenje u kosovsku politku samo nastaviti da raste," rekao je Tači nakon susreta sa Viznerom.

Američki izaslanik će seriju razgovora u Prištini završiti susretom sa političkim predstavnicima kosovskih Srba.

Vizner je prošlog meseca boravio u Prištini i Beogradu. On je tada pozvao obe strane na konstruktivniji pristup direktnim pregovorima o budućem statusu Kosova.

Nezavisnost CG utiče na status Kosova?

Predstavnici kosovskih Srba ocenili su da izglasavanje nezavisnosti CG predstavlja dodatni motiv Albancima da se bore i za nezavisnost Kosova. Član beogradskog pregovaračkog tima sa Kosova Marko Jakšić smatra da bi proglašenje nezavisnosti u Crnoj Gori rapidno otežalo situaciji Srbima na Kosovu i Metohiji. "Takav ishod referenduma predstavlja nož u leđa Srbiji i Srbima na Kosovu i Metohiji", rekao je Jakšić nazivajući aktuelnu vlast u Crnoj Gori "nenarodnim režimom".

Nosilac srpske liste za Kosovo i Metohije Oliver Ivanovic rekao je da nezavisnost Crne Gore nema političkih i pravnih konsekvenci na Kosovu, ali će imati psihološkog uticaja. "Nezavisnost Crne Gore uliće dodatnu energiju i elan Albancima koji se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije, a sa druge strane to će delovati destruktivno na srpski živalj u pokrajini", ocenio je Ivanović.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, Milan Ivanović, smatra da će nezavisnost Crne Gore iskoristiti, pre svega, Albanci sa Kosova kako bi obesnažili Rezoluciju 1244 u pogledu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i Crne Gore. "Ipak, po mom mišljenu, referendum u Crnoj Gori prošao je uz brojne nepravilnosti i neregularnosti pa zato treba sačekati i izjašnjavanje bloka za zajednicku državu jer su moguće žalbe na regularnost izbora", zaključio je Ivanović.

Bivši savetnik komesara EU Krisa Patena, Patrik Rok izjavio je danas da nezavisnost Crne Gore neće nimalo uticati na određivanje budućeg statusa Kosova i Metohije. Rok je naglasio da je Srbija naslednik državne zajednice i da se na nju odnose sve odredbe rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija u kojima se pominje SCG. "Ko kaže da će rezultati referenduma u Crnoj Gori uticati na status Kosova ne govori istinu. To nema nikakav uticaj na status Kosova i neće povećati niti smanjiti bilo čije izglede", rekao je Rok, na tribini Centra za međunarodne i bezbednosne odnose "Referendum u Crnoj Gori - dan posle".

Lider Srpskog pokreta otpora sa Kosova Momčilo Trajković izjavio je danas, nakon referendumskih rezultata u Crnoj Gori, da srpski političari treba dobro da se zamisle nad tim šta se to dešava sa Srbijom. Trajković je izjavio da se Crna Gora ne može optuživati za eventualnu nezavisnost Kosova i upozorio da se procesi koji pokrajinu vode u tom pravcu otišli dosta daleko.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je vreme za izbore kako bi se političke snage prestrojile i suočile s teškim izazovima koje je čekaju u narednom periodu.

"Međunarodno prisustvo jedino ograničenje nezavisnosti"

Predsednik vlade Kosova Agim Čeku izjavio je da nezavisnost Kosova, za koju je rekao da je očekuje do kraja godine, mora da bude potpuna, ograničena samo daljim prisustvom međunarodne zajednice.

U intervjuu za današnje izdanje nemačkog magazina "Špigl" , on je rekao i da će to međunarodno prisustvo na nezavisnom Kosovu potrajati "dok manjine ne steknu poverenje u novu državu".

"Pregovori u Beču zapravo i nisu tako teški. Na kraju će Kosovo biti nezavisno. Srbi razmišljaju etnički i teritorijalno, Beograd želi da stavi nogu u vrata. Ipak, očekujem rešenje do kraja godine. Međunarodna zajednica želi našu nezavisnost i tu nema alternative", rekao je Čeku.

Na opasku da se Rusija protivi takvom rešenju, predsednik vlade Kosova je rekao da je "Moskva do sada bila konstruktivna" i da će "na kraju da sledi međunarodnu zajednicu".

Na pitanje kako nezavisno Kosovo namerava da garantuje bezbednost i ravnopravnost srpskoj manjini, Čeku je rekao da "među Srbima na Kosovu ima mnogo nepoverenja" i da zato Priština želi "da međunarodno prisustvo ostane i nakon postizanja nezavisnosti".

On je ocenio i da će Kosovo "za osam do deset godina postati punopravna članica Evropske unije, jer do tada može da ostvari sve tražene kriterijume".


Izvor: B92

PETA RUNDA PREGOVORA SUTRA U BEČU O KULTURNOM NASLEĐU


Pregovarački timovi Beograda i Prištine nastaviće sutra u Beču direktne statusne pregovore, razmatranjem pitanja iz domena zaštite kulturnog i verskog nasledja na Kosovu.

Na petoj po redu rundi pregovora, dve strane će uz predsedavanje zamenika izaslanika UN za status Kosova Albera Roana, predstaviti svoje planove za zaštitu kulturnog nasledja u pokrajini.

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Raskovic-Ivic najavila je da će beogradski tim zatražiti formiranje zaštitnih zona za oko četrdeset spomenika crkvene i kulturne baštine.

Precizirajući nastup beogradske delegacije sutra u Beču, Rašković Ivić je navela da će predstaviti 'listu od preko 400 kulturnih spomenika na Kosovu i Metohiji' i da će tražiti formiranje zaštitnih zona za 'negde četrdesetak' spomenika crkvene i kulturne baštine u pokrajini.

Portparol prištinskog tima za pregovore o statusu Skender Hiseni najavio je da će Priština u Beču pružiti pune garancije za potpunu zaštitu kulturne baštine na Kosovu, u skladu sa medjunarodnim standardima.

Najviše spomenika kulture i religijskih objekata na Kosovu, od uvodjenja medjunarodnog protektorata 1999. godine, porušeno je tokom etnički motivisanih nereda u martu 2004, kada su albanski ekstremisti uništili ili oštetili više od 30 pravoslavnih crkava i manastira, medju kojima i nekoliko bisera arhitekture Srednjeg veka.

Beogradsku delegaciju na sutrašnjim pregovorima pored Sande Rašković Ivić, činiće još savetnici premijera i predsednika Srbije Slobodan Samardžić, Leon Kojen i Dušan Bataković, zatim profesor Miodrag Šijaković i tri episkopa Srpske pravoslavne crkve koje bude odredio Sabor SPC.

Sutrašnji dan pregovora će biti završen u 16 i 30 obraćanjem predsedavajućeg Roana i članova dva pregovaračka tima.


Izvor: RTS

Подстрек Албанцима

Портпарол Мартија Ахтисарија тврди да воља грађана Црне Горе неће утицати на преговоре о будућем статусу Косова


У случају иступања државе Црне Горе из државне заједнице Србија и Црна Гора, међународни документи који се односе на Савезну Републику Југославију, посебно Резолуција 1244 Савета безбедности УН, односили би се и у целости би важили за државу Србију, као следбеника. Ово је наведено у члану 60, став 3, Уставне повеље СЦГ, усвојене пре три године. Дакле, будући статус Косова и Метохије био би, након распада државне заједнице Србија и Црна Гора, искључива брига Републике Србије.

Повељом је предвиђено да у случају иступања Црне Горе из државне заједнице, Србија наслеђује право на међународни субјективитет и место у Уједињеним нацијама, али и – све међународне обавезе.

А шта се каже у Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација о Косову? У тачки 5. пише: „Овлашћује се генерални секретар да, уз помоћ одговарајућих међународних организација, успостави међународно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СРЈ”.

Хоће ли исход референдума, односно одлука бирача да Црна Гора више не буде у саставу државне заједнице Србија и Црна Гора, утицати на будућност Косова и Метохије?

Председник Српског националног већа северног Косова Милан Ивановић сматра да ће независност Црне Горе искористити, пре свега, Албанци са Косова како би обеснажили Резолуцију 1244 у погледу територијалног интегритета и суверенитета Србије и Црне Горе. Отцепљење Црне Горе од Србије неће, по речима Горана Богдановића, члана српског преговарачког тима о будућем статусу Космета, директно да утицати на процесе на Космету, али би могло да буде својеврсни подстрек косметским Албанцима да „крену истим путем”. Но, Албанци немају право на независност, тврди Богдановић, с обзиром на ранији статус који је Косово имало, а то је да је оно било саставни део Србије, односно било је једна од две српске покрајине. Он је још рекао да је уверен „да евентуални захтев Албанаца у том правцу неће наићи на подршку међународне заједнице".

По речима портпарола специјалног изасланика УН о Косову Хуа Дјианг, исход референдума у Црној Гори неће утицати на преговоре о Косову, и поред става чланова тима Мартија Ахтисарија.

Председник Српске листе за Косово и Метохију Оливер Ивановић сматра да, ако се прелиминарни резултати референдума покажу као коначни, Србија онда треба што пре да регулише односе са Црном Гором, како би могла да се концентрише на свој главни проблем, а то су разговори о статусу Косова и М етохије.

Референдум за независност Црне Горе и прелиминарни резултати изјашњавања, који указују на победу блока за независност те републике, представљали су јуче централну тему и у косовској штампи на албанском језику.

Већина албанских медија на Космету констатује да је јучерашњи референдум у Црној Гори означио и формалан крај процеса дезинтеграције бивше Југославије, који је почео почетком деведесетих година прошлог века. „Отцепљење Црне Горе шесто је по реду издвајање делова некадашње Југославије од београдске администрације”, наводе медији и подсећају да су се само Македонија и Црна Гора „ишчупале без рата”.

„Као последња јединица бивше југословенске федерације (СФРЈ) за коју се очекује да убрзо постане држава јесте Косово, чија се независност предвиђа до краја године”, констатује „Коха диторе”.

У несвакидашњем коментару посвећеном црногорском референдуму, у форми посмртног некролога, лист „Експрес” на албанском језику, констатује да је „у недељу, у касним вечерњим часовима, преминула творевина звана Југославија”.


Izvor: Politika / С. Ристић

Београд предлаже двоструку аутономију

Премијер Србије изразио незадовољство начином вођења преговора о статусу јужне покрајине


Председник Владе Србије Војислав Коштуница пренео је јуче специјалном изасланику генералног секретара УН за преговоре о Косову и Метохији Мартију Ахтисарију незадовољство досадашњим током разговора, а посебно начином на који их воде и усмеравају посредници, саопштила је канцеларија владе за сарадњу с медијима.

Ахтисари је премијеру Србије изложио целокупан програм своје канцеларије за крај маја и за следећа два месеца с циљем да се разговори интензивирају и убрзају.

Коштуница је, како се наводи, током разговора са Ахтисаријем, у којем су учествовали координатори државног тима Леон Којен и Слободан Самарџић, као и заменик специјалног изасланика Алберт Роан, упитао како се може очекивати напредак у решавању много тежих питања статуса Косова и Метохије када није постигнут напредак поводом сразмерно лакшег проблема као што је децентрализација.

На Косову и Метохији, додао је Коштуница, не само да није учињен напредак у остваривању стандарда, већ се последњих месеци и недеља дешавају бројни конкретни случајеви кршења људских права и насиља над Србима у покрајини.

У таквој ситуацији, слање приватних порука о некаквој условној независности или ограниченој суверености покрајине делује крајње непродуктивно и излази из оквира мандата специјалног изасланика, наведено је у саопштењу.

Коштуница је додао да државни тим СЦГ има конкретан предлог двоструке аутономије за Косово и Метохију: аутономију за покрајину унутар Србије и аутономију за српску и остале неалбанске заједнице унутар покрајине. Тај предлог је, како се наводи, у складу са међународним правом и европским демократским принципима.

На Ахтисаријеву оцену да он и његови саговорници воде разговоре у складу са усвојеним принципима, Коштуница је одговорио да се у досадашњим разговорима није у потребној мери поштовао основни услов – тражење компромисног решења.

Саговорници су се сложили да треба уложили додатне напоре у правцу постизања договорног решења свих питања на дневном реду, саопштила је канцеларија владе Србије за сарадњу са медијима . „Ахтисари и председник Владе Србије су имали веома отворен и користан разговор и договорили се да наставе дијалог” пренела је Танјугу Ахтисаријев портпарол Хуа Ђанг после разговора

Она је додала да су Ахтисари и Коштуница „разменили мишљења о низу тема” везаних за преговоре. (Танјуг)

-----------------------------------------------------------

СПЕЦИЈАЛНИ ИЗАСЛАНИК САД У ПРИШТИНИ

Решење до краја 2006. године

ПРИШТИНА – Специјални представник САД за разговоре о статусу Космета Френк Визнер јуче је у Приштини разговарао са албанским политичким представницима, међу којима су били и чланови албанског преговарачког тима, а нешто касније сусрео се и са трочланом делегацијом Српске листе за Косово и Метохију. Након сусрета са Фатмиром Сејдијуом, председником Космета и шефом приштинског преговарачког тима, Визнер је казао да су САД дубоко посвећене проналажењу решења за Косово и Метохију до краја 2006. године.

Фатмир Сејдију је „изразио задовољство квалитетним састанком који је имао са амбасадором Визнером”, оценивши га као „дубоко пријатељски”. – Разговарали смо и о темама које ће тек доћи на дневни ред преговора, а тичу се културног, верског и историјског наслеђа, о пажњи коју посвећујемо мањинама – нагласио је Сејдију.

Ранђел Нојкић, члан Српске листе, рекао је да је дошло до „размимоилажења у погледу децентрализације коју нуди Српска листа и оне коју предлаже преговарачки тим”, јер чланови листе сматрају да је Београд изоставио једну од кључних општина у централном Космету, а то је, како наглашава Нојкић, Липљан.

Преносећи утиске након разговора, и Горан Богдановић, члан београдског преговарачког тима, вели да је Визнеру појашњено писмо Бориса Тадића и Војислава Коштунице о „упоредним разговорима о питању статуса и процеса децентрализације” јер, како је наглашено америчком амбасадору, „очито преговори не дају резултате, а Србима је циљ да охрабре српску заједницу, те тако и желимо да разговарамо о статусу”.


Izvor: Politika / Б. Радомировић

Ahtisari da ne kvari
M. Z. RADONJIĆ, 22. maj 2006

BEOGRAD - Srbija je nezadovoljna dosadašnjim tokom razgovora o budućnosti Kosova i Metohije, posebno načinom na koji se oni vode i usmeravaju - rekao je premijer Vojislav Koštunica glavnom posredniku na pregovorima - specijalnom izaslaniku generalnog sekretara UN Martiju Ahtisariju, prilikom njihovog sastan­ka u ponedeljak u Beogradu.
- Kako se može očekivati napredak u mnogo težim pitanjima statusa KiM, kada nije postignut napredak povodom srazmerno lakšeg problema kao što je decen­tralizacija - pitao je Koštunica Ahtisarija.
Predsednik Vlade Srbije ocenio je da na Kosmetu, ne samo da nije postignut na­predak u ostvarivanju standarda, već su poslednji meseci i nedelje puni konkret­nih primera kršenja ljudskih prava i nasilja nad Srbima u pokrajini.
- U takvoj situaciji, slanje privatnih poruka o nekakvoj uslovnoj nezavisnosti, ili ograničenoj suverenosti pokrajine, deluje krajnje neproduktivno i izlazi iz okvira mandata specijalnog izaslanika - upozorio je Koštunica.
On je Ahtisariju preneo da naš pregovarački tim ima "konkretan predlog dvostru­ke autonomije za Kosovo i Metohiju" - autonomije za pokrajinu unutar Srbije i autonomiju za srpsku zajednicu i nealbanske zajednice unutar pokrajine, koji je, kako je kazao, "u skladu s međunarodnim pravom i evropskim demokratskim principima".
Marti Ahtisari je rekao da on i njegovi saradnici vode razgovore u skladu s usvoje­nim principima, a Koštunica je odgovorio da se u dosadašnjem toku pregovora nije dovoljno poštovao osnovni uslov - traženje kompromisnog rešenja.
Na sastanku u Vladi Srbije bili su i Ahtisarijev zamenik Albert Roan, i koordinato­ri tima pregovarača zvaničnog Beograda - Leon Kojen i Slobodan Samardžić.

FRENK VIZNER U PRIŠTINI
STATUS DO 2007.
PRIŠTINA - Američki izaslanik za pregovore o statusu KiM Frenk Vizner pono­vio je u ponedeljak u Prištini da budući status pokrajine treba rešiti do kraja ove godine.
Posle sastanka s predsednikom Kosova Fatmirom Sejdijuom i članovima prištin­skog pregovaračkog tima, on je takođe upozorio da kosovska strana mora da re­ši sva pitanja u vezi s manjinama.

U BEČU O BAŠTINI
PREGOVARAČKI timovi Beograda i Prištine u utorak u Beču razgovaraju o za­štiti kulturnog i verskog nasleđa na Kosmetu. Očekuje se da u ovoj, petoj rundi pregovora, dve strane predstave svoje planove za zaštitu kulturnog nasleđa u po­krajini.
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sandra Rašković - Ivić najavila je da će beogradski tim zatražiti formiranje zaštitnih zona za oko četrde­set spomenika crkvene i kulturne baštine i predstaviti listu sa više od 400 kultur­nih spomenika na KiM.
Portparol prištinskog tima za pregovore Skender Hiseni najavio je da će Priština u Beču pružiti pune garancije za potpunu zaštitu kulturne baštine na Kosovu, u skladu sa međunarodnim standardima.
U beogradskoj delegaciji u utorak će biti Sanda Rašković Ivić, Slobodan Samar­džić, Leon Kojen, Dušan Bataković, profesor Miodrag Šijaković i tri episkopa SPC.


Izvor: Novosti

Peta runda pregovora u Beču       
Beč -- U Beču je počela peta runda pregovora Beograda i Prištine, a tema je zaštita kulturne baštine na Kosovu.

   
Prištinsku delegaciju predvodi Iljber Hisa, koji je zadužen za pitanja kulturne baštine. On je pred početak sastanka rekao da je pristup Prištine - pristup partnera, jer je očuvanje kulturne baštine na Kosovu, u stvari u interesu svih. On je dodao da će Priština ponuditi predlog koji je baziran na standardima, zasnovanim na takozvanoj "pruženoj ruci".

Rekao je da je spreman da sarađuje sa Srpskom pravoslavnom crkvom i da u tom smislu crkva treba u njima da vidi partnera.

Na zahtev srpske strane da se prihvati zakon o povratku crkvene imovine na Kosovu, Hisa je rekao da je čudno da Srbija daje takav zahtev jer ona imala šansu da tokom devedesetih godina, nakon što je komunizam odbačen to sama i uradi. "Odjednom su se nekoliko dana pre pregovora setili da treba da imaju prijateljske odnose sa crkvom", rekao je Hisa.

Leon Kojen, pregovarač srpske strane je rekao da su stavovi Beograda potpuno poznati a to je autonomija Srba na Kosovu i Metohiji u svim crkvenim i verskim pitanjima, kao i direktne veze SPC sa Beogradom. Dodao je da je neophodno da srpski manastiri sa zaštitnim zonama budu deo srpskog entiteta. Kojen je rekao da sastanku posebnu težinu daje to što će na poziv Martija Ahtisarija, glavnog pregovarača za Kosovo, sastanku prisustvovati trojica vladika: Artemije, Irinej i Teodosije.

Pregovori traju samo danas, a više informacija će biti poznato tokom popodneva.

Predlog Beograda ima dva paketa - administrativni i teritorijalni, rekla je predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić. Teritorijalnim paketom obeležene su granice oko manastira i spomenika kulture onako kako su zavedene u katastru i kartografskim kartama, objasnila je Rašković-Ivić. „Adminstrativni paket proizilazi iz zakona, kako srpskih tako i evropskih i međunarodnih. Crkva je autonomna i ima pravo da odlučuje sa kime će napraviti ugovor oko zaštite bezbednosnog sistema, obrazovanja i zdravstva", rekla je Sanda Rašković Ivić.

Moguć napredak

Član pregovaračkog tima Dušan Bataković očekuje da bi se u ovoj petoj rundi pregovora mogao postići neki napredak pošto su kulturna i istorijska baština u interesu svih. Bataković je rekao da je beogradski tim pripremio knjigu sa potrebnim dokumentima o manastirima, crkvama i ostalim spomenicima kultrure, i da će za 40 najbitnijih tražiti specijalnu zaštitu. "Kulturna baština predstavlja živi dokaz da Kosovo nije uvek bilo naseljeno samo Albancima, već da su tamo živeli Srbi i to još od srednjeg veka i ti spomenici su neprikosnoveno svedočanstvo tog prisustva", kaže Bataković.

"Rezultati referenduma i osamostaljenje Crne Gore neće uticati na pregovore o Kosovu", rekao je u Beču savetnik predsednika Srbije, Dušan Bataković. Ustavna povelja SCG kaže da Rezolucija 1244 i sve što je vezano za Kosovo automatski pripada Srbiji, izjavio je Bataković i dodao da smatra da Srpska pravoslavna crkva i vladika Amfilohije ishodom referenduma nisu ugroženi. "Crkva je starija od države, a u SPC u Crnoj Gori veruje 91 odsto ljudi", rekao je savetnik predsednika Srbije, navodeći da crnogorska crkva nije kanonska, jer nije priznata ni od jedne pravoslavne crkve.

Prištinski dnevnik "Koha ditore" ocenjuje da će na današnjoj, petoj rundi pregovora o Kosovu, Beograd pokušati da pitanje verske i kulturne baštine stavi u politički kontekst srpskih "koridora" i "zaštićenih zona" na Kosovu. Sa druge strane, piše list, Priština će nastojati da u fokusu razgovora budu tradicija i depolitizacija kulturnih i verskih pitanja.


Izvor: B92

Српска баштина неће бити косовска

Приштина спремна да призна канонске надлежности Српске православне цркве

   

У петој рунди преговора о Косову и Метохији, чија је тема била о заштити културне и верске баштине, дошло је до извесног помака. Преговарачки тим Приштине током јучерашњих разговора у Бечу, показао је спремност да призна канонске надлежности Српске православне цркве, чиме се практично одрекао намере и претходних покушаја да се српска баштина преименује у косовску.

Значајно је и то што ће Министарство вера Републике Србије и Завод за заштиту културних споменика имати надлежност над културним и верским објектима у покрајини, односно биће задужено за њихово одржавање и обнову.

Саветник премијера Србије Душан Батаковић изјавио је да албанска страна жели да се комплекс питања заштите верске и културне баштине искључи из процеса децентрализације, док је, како је рекао, за српску делегацију важно да она буду део укупног споразума, који ће се тицати не само статуса грађана, манастира, цркава, већ и статуса српског становништва и верника, како би се заштитила баштина.

„Са наше стране је више пута наглашено да је веома важно да све што буде договорено о посебним мерама заштите и статуса црквене и културне баштине буде, према нашем предлогу, повезано са укупним споразумом који се тиче стварања заједница српских општина”, додао је Батаковић.

Он је указао да заштићене зоне око манастира треба да у функционалном и административном смислу буду повезане са заједницом српских општина. Према његовим речима, са албанске стране било је и неколико врло орхрабрујућих изјава, пре свега да апсолутно признају канонску, власничку и сваку другу надлежност Српске православне цркве над објектима у њеном власништву.

Батаковић је додао и да постоји сагласност да се око одређених историјски и уметнички важних објеката, као и посебно угрожених, створе заштитне зоне, са две врсте заштите. Једна врста била би физичка заштита, која би се односила на манастирске заједнице, а друга да се створе институционални механизми који ће уредити функционисање заштићених зона на дугорочној основи, уз подразумевајуће присуство међународних војних снага, казао је он.

Батаковић је истакао да је разговарано о томе да се одреди представник међународне заједнице који би имао надлежност да надгледа, спроводи и санкционише свако кршење успостављеног споразума. – Наша страна је предложила да такво лице буде из земље која има признату православну цркву и да познаје традицију и устројство православне цркве – додао је.

Батаковић је навео да је српска делегација предложила посебне мере заштите за 40 локација и да се неке зоне протежу на више стотина до неколико десетина хектара, а у случају градских цркава на 100 квадратних метара. Он је рекао да је до сада завршено мапирање на девет таквих локација, пре свега у Метохији, где живи мали број српског становништва, а где постоји физичка угроженост верских објеката.

Према речима Батаковића, усаглашено је да би те зоне биле изузете од плаћања пореза и да се на њима лимитира индустријска или друга комерцијална активност.

Шеф преговарачког тима косовских Албанаца Иљбер Хиса изјавио је да је Приштина спремна на договор, али да српска страна није у довољној мери отворена у вези с питањем заштите верског и културног наслеђа, изјавио је данас

Он је, у паузи преговора у Бечу, рекао да је албанска страна „отворена за низ привилегија за СПЦ”. „Ми смо јавно рекли да не желимо да преговарамо око имена и организације цркве – прихватамо њено име, канонску организацију и у том смислу желимо то да гарантујемо, као што желимо да гарантујемо физичку безбедност за све важне црквене и културне објекте”, навео је Хиса. „Мислили смо да је СПЦ важна и за Београд и да ће барем у овом часу заборавити на дневну политику”, рекао је он, додавши да то питање „не треба да се повезује са децентрализацијом и дневном политиком”.

Он је рекао да „неко ко предлаже око 7.500 хектара заштитне зоне око цркве не размишља о манастирима и црквама поред којих пролази пут, или се налазе неки објекти”.

Српска делегација је изнела став и да се закон о враћању имовине црквама и верским заједницама, који би скупштина Србије требало да усвоји следеће недеље, мора спровести. Српски преговарачи објаснили су да је тај закон део укупне европске традиције и да почива на поштовању приватног власништва и да ти закони морају да се поштују било где, па и на Косову и Метохији.

Албански преговарачки тим је инсистирао на томе да закон који усвоји скупштина Србије не може да се спроводи на Косову, али је закључено да ће то питање још бити предмет расправе.

Преговори су иначе протекли у много бољој и конструктивнијој атмосфери него досадашњи разговори о децентрализацији Косова и Метохије.



Izvor: Politika / Биљана Митриновић; Марина Бауер

"Dobra volja" Prištine
V.N., 23. maj 2006

BEČ - Razgovori u Beču o zaštiti verskih i kulturnih spomenika na Kosmetu po­čeli su uspešnije od prethodnih rundi pregovora - složile su se obe strane.
Član delegacije Beograda Dušan Bataković izjavio je da je bilo "načelnih nesla­ganja".
- Albanci žele da se pitanja zaštite verskog i kulturnog nasleđa isključi iz ukup­nog procesa decentralizacije, dok je za Beograd veoma važno da to bude deo celokupnog sporazuma o stvaranju zajednice srpskih opština u pokrajini - rekao je on.
Dugoročnu zaštitu kulturnih i verskih spomenika, prema predlogu Beograda, nad­gledao bi međunarodni predstavnik. On bi mogao i da izriče sankcije za svako kršenje postignutog sporazuma.
Juče je, prema Batakoviću, završeno mapiranje zaštićenih zona za devet spome­nika u Metohiji.
Šef prištinske delegacije Iljber Hisa izjavio je da je albanska strana pokazala "do­bru volju", i da je otvorena za veliki broj "privilegija" za SPC.
- Mi smo i danas javno rekli da ne želimo da pregovaramo o imenu i organizaciji Crkve. Prihvatamo njeno ime, kanonsku organizaciju i želimo da garantujemo fi­zičku bezbednost za sve važne kulturne i crkvene objekte na Kosovu - rekao je Hisa novinarima.
Među "privilegijama" koje nudi albanska strana, bilo bi i izuzeće iz taksi i pore­za.

ČIJA JE ZEMLjA?
O ZAHTEVU Beograda da se formiraju specijalne zaštićene zone oko manastira i drugih spomenika, Iljber Hisa je rekao da Priština nudi stvaranje zona zaštite sa "prihvatljivim radijusom":
- Ukoliko mislite da jedan manastir koji je arheološki spomenik, poput Bogorodi­ce Hvostanske, treba da ima sedam hektara zemlje, koja je mahom u vlasništvu Albanaca, mislim da to nije u redu - rekao je on.


Izvor: Novosti

Najuspešnija runda do sada      
Beč, Kosovska Mitrovica -- Peta runda pregovora Beograda i Prištine, završena dogovorom da je neophodna fizička zaštita kulturnih i verskih spomenika.

Baštinu bi u narednih nekoliko godina obezbeđivale međunarodne vojne i policijske snage. Iako je ova runda bila lakša od prethodnih, zamenik specijalnog izaslanika UN Alber Roan ukazao je da kod dve strane ipak postoje određene razlike u konceptima zaštite verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu.

Alber Roan kaže da će biti uspostavljena ekspertska grupa sastavljena od predstavnika vlada svih strana,i institucija poput UNESK-a i Saveta Evrope, koja bi trebalo da utvrdi kriterijume za uspostavljanje zaštitnih zona. Predsedavajući pregovora kaže i da međunarodna zajednica od Srpske pravoslavne crkve očekuje listu potrebnih privilegija.

Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić izjavio je da očekuje da skupština Srbije uskoro usvoji zakon o restituciji imovine, što bi uključivalo i povratak nacionalizovane crkvene imovine: "U bliskoj budućnosti srpsko Kosovo će morati da napravi nekI dogovor kako i kada i u kom obliku će imovina biti vraćena crkvi. S obzirom na pravo imovina bude vraćena u ruke vlasnicima, mislim da i Kosovo treba da sprovodi taj zakon i da to treba da bude na liniji sa zakonom o restituciji u Srbiji, a to će naravno biti deo razgovora o statusu."

Prištinska delegacija nije želela da raspravlja o restituciji imovine, jer, kako je rekao njen predsedavajući Iljber Hisa, to pitanje je deo ekonomskih razgovora, koji će biti održani krajem maja u Beču: "Ne negiramo pravo da to bude učinjeno. Učinićemo to čim budemo u mogućnosti. Nećemo čekati kao Srbija 16 godina posle pada komunizma da to uradimo uoči pregovora."

Savetnik predsednika Srbije Leon Kojen je rekao da su se pregovarači složili da SPC bude bezbedna sa sopstvenom organizacijom i osnovnim merama zaštite, dok su ispoljene razlike u veličini zaštićenih zona.

Uticaj crnogorskog referenduma na Kosovo

"Mislim da rezultati referenduma u Crnoj Gori neće imati nikakav uticaj na pregovore o statusu Kosova", smatra Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose. "To je međunarodno-pravno isključeno, a treba reći i da Crna Gora ima svoju držatvornu tradiciju, dok Kosovo nikada nije imalo takav status. Od 1974. je skoro bila republika, ali to 'skoro' je upravo značilo da autonomije nikada nisu bile države. Međutim, princip koji se može primeniti je politički argument, 'evo vidite kako je sa Beogradom kada ni Crnogorci neće sa njima'. Taj princip ne može imati veliko političko dejstvo, ali može da uveri one koji su spremni da prihvate tezu da status Kosova nije pitanje o demokratiji, o ekonomiji, o bezbednosti, nego završavanja sa politikom Slobodana Miloševića", rekao je Janjić za B92.

Novi predlog decentralizacije na Kosovu

Članovi Srpske liste za Kosovo i Metohiju (SLKIM) uputili su danas, beogradskom timu za pregovore o statusu Kosova, novi predlog decentralizacije vlasti u pokrajini.

Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju, Oliver Ivanović, je na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici, rekao da predstavnici SLKIM situaciju na Kosovu poznaju bolje od članova beogradskog pregovaračkog tima, i da stoga izlaze sa novom ponudom za decentralizaciju.

"Iako nam broj i teritorije opština nisu bili primarni ciljevi u formiranju predloga, taj broj se mnogo ne razlikuje od broja opština koje je na razgovorima u Beču zatražio srpski pregovarački tim", rekao je Ivanović. Po mišljenju Ivanovića, ukoliko ova šansa bude propuštena i nastavi se sa koncepcijom koja ne daje rezultate, Beogradu i Srbima će ostati samo da žale i krive međunarodnu zajednicu za pristrasnost.

Beograd i Priština su o decentralizaciji razgovarali na četiri sastanka u Beču, ali se nisu složili gotovo ni oko jedne tačke. Beograd je predložio formiranje novih 13 opština sa srpskom većinom na Kosovu, dok je Priština ponudila tri nove i proširenje jedne, već postojeće opštine.


Izvor: B92

До уступака добровољно или под притиском

Ахтисари: Приштински тим би „могао да пружи много више у преговорима у Бечу”

Док су се у великој барокној сали бечког дворца Ауерсперг водили разговори о заштити верске и културне баштине на Косову и Метохији, око Приштине су постављани билборди са добродошлицом којом је јуче требало да буде дочекан пензионисани генерал америчке војске Весли Кларк, који је 1999. године био главнокомандујући НАТО-а за време бомбардовања СРЈ. На дан преговора из Вашингтона се у Приштину вратио и шеф Унмика Серен Јесен-Петерсен и најавио да ће у Бриселу бити отворена канцеларија која ће помоћи европској и евроатлантској интеграцији Косова. Међутим, приштински медији су изоставили да напомену да је Петерсен тада пренео поруку да Вашингтон и главни посредник Марти Ахтисари сматрају да би приштински тим „могао да пружи много више у преговорима у Бечу”.

Ако се хладном дочеку са којим се Ахтисари сусрео у понедељак у Влади Србије дода и јучерашња изјава високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијера Солане, коју је дао руском дневнику „Новије известија”, да ће „ЕУ водити рачуна о узнемирености и забринутости Срба и да је Србија даље наш кључни пријатељ”, онда се може закључити да, без обзира на олако обећану брзину, процес дефинисања будућег статуса Космета неће ићи тако лако, нити без сагласности Београда.

Иако је атмосфера током бечких разговора у почетку била прилично напета, последња рунда оцењена је као позитиван помак у односу на сасвим супротстављена становишта о питањима децентрализације. Члан преговарачког тима и председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић ове разговоре сматра успешним зато што су се косовски Албанци сагласили да СПЦ има своје место под својим именом „јер је нама веома важно да то не постане некаква косоварска православна црква, ни косоварско сакрално наслеђе”. Друга важна ствар која је постигнута јесу институционалне везе Рашко-призренске епархије и Пећке патријаршије са Министарством вера у Београду, пошто се тим из Приштине сложио да црква треба да ужива слободу и аутономију.

Коментаришући последње разговоре, приштински лист „Епока е Ре” јуче је продор у преговорима представио као „нове уступке” албанске стране, наводећи да је Приштина „доказала да ће бити великодушна”. Међутим, Рашковић-Ивић оцењује да је тим из Приштине признавањем постојања заштитних зона само приморан да буде реалистичан, пошто је сасвим променио став у односу на становиште са прошлогодишњег међународног скупа у Риму, на којем нису хтели да пристану на српски захтев да се око црквених објеката формирају заштитне зоне.

Неслагање током разговора о заштити верске и културне баштине наступило је чим су питања дотакла област децентрализације, тако да договора није било зато што је албанска страна тражила искључивање овог питања из процеса децентрализације, а за српски тим је од изузетног значаја не само статус верске и културне баштине, него и статус верника, односно грађана који ту живе.

Косовски Албанци такође не желе да признају и примене најављени српски закон о реституцији црквене имовине, сматрајући то политичким питањем, али Рашковић-Ивић сматра да ће они „ако желе да уђу у ЕУ, морати да донесу свој закон и онда ће морати да препишу наш закон о реституцији који је урађен по европским стандардима”. Можда је испољена „добра воља” албанског тима, коју је нагласио његов шеф Иљбер Хиса, ипак последица дипломатских притисака којима је албанска страна у последње време све изложенија.

-----------------------------------------------------------

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ О ПРЕГОВОРИМА У БЕЧУ

Немам вере у спровођење договореног

Владика рашко-призренски Артемије, који је са владиком бачким Иринејем и владиком липљанским Теодосијем био у делегацији СПЦ на преговорима у Бечу, оцењује за „Политику” да се ништа спектакуларно није ни говорило ни постигло током разговора. Владика Артемије каже да су разговори по садржају и тону били коректни, али да значајних резултата нема, поготово када је у питању обнова цркава, заштита и безбедност. „Али све је то у служби остваривања коначног циља који међународна заједница гура. Ови разговори су само формалност која треба да послужи да сутра међународна заједница донесе коначну одлуку, каже он и оцењује да су на разговорима Албанци користили тенденциозне и „уобичајене фразе које ће свако да изговори пред међународном заједницом како би испао демократа”.

Шта је било тенденциозно?

– То што су пошто-пото желели да прикажу нашу културну баштину као културну баштину Косова, која припада свима. Дакле, избегава се прави назив те баштине. Друго, они хоће својим законима да регулишу како ће се штитити и реконструисати наши манастири. Албанци говоре оно што западњаци желе да чују.

Ви, дакле, нисте задовољни?

– Нисам задовољан, сигурно, али нисам ништа ни очекивао. Јер ја знам чему воде такви разговори. Али, ето, хтео сам да будем присутан, пошто је наша влада, као и сам Ахтисари, упутила писмо нашем патријарху и позвала представнике СПЦ.

О чему сте ви говорили на разговорима?

– Сви смо говорили, па и ја сам говорио мало. Причао сам о ономе што смо доживели протеклих седам година на Косову и Метохији.

Да ли сте задовољни бројем од 40 „заштићених зона”?

– То се углавном односи на манастире на Метохији, којима заиста треба заштита, и око тога је постигнут договор. Али површина тих заштитних зона је доведена у питање, тако да је остало да се то на терену утврди.

Ви немате много вере да ће то бити урађено на задовољавајући начин?

– Немам, верујте, нимало.


Izvor: Politika / Биљана Митриновић