Статус не може за два сата

Бечки разговори непродуктивни, треба прећи на ствар, јуче у Београду саопштили Леон Којен и Слободан Самарџић
   

Предлог дела међународне заједнице да Космет добије такозвани „ограничени суверенитет” никако се не да уклопити у српски предлог „више од аутономије, мање од независности”, објаснио је јуче за „Политику” члан српског преговарачког тима Слободан Самарџић. Неспојиво је са нашим предлогом да покрајина, макар и одгођено и кроз неколико етапа, постане независна.

„То је као дрвено гвожђе. Такве злослутне доскочице само уносе пометњу у преговарачки процес”, објаснио је Самарџић и нагласио да је српска страна од посредника тражила објашњење тог термина у контексту Космета. „Добили смо сасвим нејасне одговоре, али је сваки подразумевао ову или ону врсту независности. Такав модел предложила је Комисија за Балкан, али он не представља ништа друго до популарно тумачење Брежњевљеве доктрине, којом је својевремено, такође неубедљиво, оправдавана интервенција совјетских трупа у Чехословачкој”, објаснио је Самарџић.

У тренутку када се пуштају „пробни балони” да је Контакт група „пресекла и донела решење” о будућем статусу покрајине, неповољно по српску страну, председник Србије Борис Тадић и премијер Војислав Коштуница упутили су чланицама Контакт групе и специјалном изасланику УН Мартију Ахтисарију иницијативу са предлогом да се са садашњих непродуктивних разговора коначно пређе на будући статус покрајине.

Леон Којен и Слободан Самарџић јуче су у влади објаснили да би се детаљно разматрање будућег статуса обављало за четири засебна стола, посвећена кључним елементима статуса. Први је нови устав Космета, друго је питање безбедности и трајање међународног безбедносног присуства. Трећи елемент су економска и финансијска питања, а четврти је децентрализација, односно пресек досадашњих разговора и ставова двеју страна.

Српска страна ће у року од десет дана изаћи са конкретним планом у којем се разрађују принципи суштинске аутономије, каже Којен који је јуче објаснио да преговарачки тим не може да пристане на предлог да разговор на највишем нивоу, који би претходио засебним сусретима, траје свега два сата. На таквом састанку компромисно решење не би било могуће. То би био разлог међународним преговарачима да донесу своје решење, што српска страна жели да предупреди.

Ахтисаријев заменик Алберт Роан јуче се у Приштини пожалио на српску страну која, по његовом мишљењу, одбија разговоре о било ком питању које се дотиче статуса пре него што отпочну „прави” преговори о статусу. Међународни посредници су другог мишљења. „Да ли ће Косово имати независност или аутономију, не утиче на то колико места ће у парламенту имати Срби или друге мањине”, објаснио је Роан. Он је најавио да ће до сусрета на највишем српско-албанском нивоу доћи у јулу, након што Ахтисари обавести Савет безбедности о томе докле се стигло у преговорима о децентрализацији и добије инструкције шта треба чинити даље.

Српски тим узвраћа да би међународни посредници морали истински да учествују у тражењу компромиса, а не да само преносе поруке у „шатл дипломатији”.

Којен и Самарџић сматрају да се са неформалног начина разговора, како је до сада било у Бечу, мора прећи на обавезнију форму која би подразумевала да се води записник који би обе стране сваки пут требало да одобре. Председавајући би после сваке рунде био дужан да извуче тачке слагања и неслагања, што би повећало одговорност посредника.


Izvor: Politika / Б. Митриновић

Захтев поднело 27.000 Срба

Власници станова и кућа који су пропустили да поднесу захтев ХПД-у, сад могу од КПА да траже натраг своју имовину

Срби и остали неалбанци који су пропустили да поднесу захтев за враћање власништва над становима и кућама Дирекцији за стамбене непокретности Косова (ХПД) до 1. јула 2003 године, могу да дођу до своје имовине ако сада поднесу захтев Косовској имовинској агенцији (КПА). То се односи на оне који имају власништво над станом, а не станарско право. Своје захтеве такви власници могу да поднесу канцеларијама КПА на Косову и Метохији, али и у Београду, Крагујевцу, Нишу и Подгорици. Ово је у разговору за „Политику” између осталог, рекла Данијела Цемовић, шеф канцеларије КПА у Београду.

Наша саговорница подсећа да је Дирекција за стамбене непокретности (ХПД) водила велику акцију подношења захтева за враћање кућа и станова на Космету. До 1. јула 2003. године ХПД-у је укупно поднето 29.000 захтева, од тога Срби 27.000.

Од укупног броја захтева решено је, тврди Цемовић, 93 одсто случајева. Под тим се подразумева да је ХПД донео одлуке о враћању стамбене имовине. Очекује се, додаје она, да ће o oсталим случајевима бити одлучено за месец-два.

Велику већину станова и кућа Срба населили су Албанци. После доношења одлука о враћању власништва над стамбеном имовином у року од 30 дана, ХПД је покретао поступак за исељење бесправно усељених из српских станова. После исељења, уследила би нека од три опције. Једна је да је ХПД одмах давао кључеве станова или кућа правим власницима. Но, то се чинило у малом броју случајева, јер су власници Срби расељени у централној Србији и у своје станове на Космету нису смели да се врате, будући да за то нису постојали безбедносни услови. Догађало се да су се у њихове станове и куће насилно усељавали нови узурпатори, такође Албанци. У таквим случајевима, ХПД је, каже Данијела Цемовић, реаговао ако су их власници обавештавали у року од 24 сата. У супротном, власници су били дужни да то пријаве локалној полицији, а ова ХПД-у.

Друга опција за станове и куће за које су донете одлуке да се врате власницима, Србима и осталим неалбанцима, била је да их они повере ХПД-у на управљање. По речима наше саговорнице, око шест хиљада власника станова и кућа је то учинило. ХПД о тако повереној имовини води рачуна, или их је, уз сагласност власника, давао у закуп. Међутим, новац од закупа власници до сада нису добијали, јер за то није постојао правни основ. Но, недавно је, како каже Цемовић, донета уредба по којој ће, у року од неколико месеци, почети да се правим власницима плаћа закупнина за станове и куће. Висина закупа одредиће се до јесени, по условима који важе на Космету, односно у месту у којем се налазе станови и куће који су издати у закуп.

Око 2.500 Срба, власника станова и кућа, покушало је након узимања кључева да прода своју имовину Албанцима.

Било је случајева да у станове које су купили од Срба нови власници (Албанци) нису могли да се уселе, јер су се у међувремену уселили нови узурпатори, такође Албанци. Судови су у тим случајевима, каже Данијела Цемовић, били спори и неефикасни, тако да је долазило до сукоба између нових власника станова (Албанаца) и нових узурпатора станова (такође Албанаца). Тако је, наводи наша саговорница, у једном граду на Космету, у оружаној пуцњави нових власника и новоусељених станара, погинуо градоначелник, а рањено је њих деветоро… Било је и случајева да су неки Срби, који су желели да уђу у своје станове, нападнути и претучени. И у таквим ситуацијама су косовски судови и полиција реаговали или споро или – никако. Добро је, каже наша саговорница, што таквих сукоба није било кад је ХПД интервенисао.

Имајући у виду садашњу ситуацију на Космету, најсигурније решење је да се непокретна имовина (станови и куће) да на чување и управљање Косовској имовинској агенцији, макар док власници Срби не одлуче шта желе да ураде са њом.

Основни циљ повратка непокретне имовине правим власницима Србима јесте, каже наша саговорница, да они могу да се врате у свој завичај и да на својим имањима могу да живе од свог рада. Како је већ 27.000 Срба поднело захтев за повратак у станове, а очекује се да ће то исто да учини и 11.000 власника пољопривредног земљишта и комерцијалне имовине, значи да би 38.000 српских породица могло да добије натраг своју имовину. На тај начин створили би се услови за повратак више од 100.000 расељених Срба, што је готово половина од укупног броја расељених. А по садашњем начину повратка, подсећа Данијела Цемовић, вратило се свега три одсто расељених.


Izvor: Politika / Стана Ристић

Plan za 10 dana
V.N., 19. maj 2006

BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica predlo­žili su Kontakt grupi i specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju da se u da­ljim pregovorima o budućnosti Kosova i Metohije pređe na detaljno razmatranje statusa južne pokrajine.
Pismo s ovom inicijativom otišlo je ambasadorima zemalja članica Kontakt gru­pe i predstavniku EU u Beogradu, a juče su ga novinarima u Vladi Srbije, pred­stavili koordinatori Pregovaračkog tima Beograda Leon Kojen i Slobodan Samar­džić.
Oni su rekli da će za najviše deset dana biti objavljeni ključni delovi pregovarač­ke platforme Beograda za budući status Kosova i Metohije.
- Prema našem predlogu, direktni razgovori o statusu počeli bi rundom na najvi­šem nivou, a potom bi bili nastavljeni za četiri stola, na kojima bi se razmatrali ključni elementi budućeg statusa KiM - rekao je Leon Kojen.
Za prvim stolom, razgovaralo bi se o bitnim elementima novog ustava Kosova i Metohije - o političkom ustrojstvu pokrajine i jemstvima individualnih prava i slo­boda i prava zajednica.
Za drugim stolom, razmatrala bi se bezbednosna pitanja, uključujući moguću de­militarizaciju KiM, kao i buduće međunarodno bezbednosno prisustvo u pokraji­ni.
U trećoj grupi bi bila ključna ekonomska i finansijska pitanja: privatizacija, javna i privatna svojina, deo spoljnjeg duga Srbije vezan za Kosmet i ponovno usposta­vljanje ekonomskih veza između Srbije i pokrajine.
Za četvrtim stolom, razgovaralo bi se o decentralizaciji.
- Posle jedne ili dve runde razgovora za četiri stola, trebalo bi nastaviti razgovore o budućem statusu Kosova - rekao je Kojen.
Savetnik premijera Slobodan Samardžić kazao je da su se Boris Tadić i Vojislav Koštunica na ovo odlučili zbog dosadašnjeg neuspeha bečkih pregovora o de­centralizaciji.
- Dosadašnji razgovori ne daju nam osnova da kažemo Skupštini Srbije, građani­ma SCG i, posebno, srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji da je išta bitno po­stignuto - navodi se u pismu Tadića i Koštunice.

SVE U "TEFTER"
BEOGRAD predlaže da se sa neformalnog načina, na koji su do sada vođeni pregovori, pređe na striktniju formu: na sastancima bi se vodio zapisnik, koji bi posle odobravale dve strane. U tom zapisniku, predsedavajući sastanka posle svake runde pregovora evidentirao bi tačke slaganja i neslaganja.


Izvor: Novosti

Tadić i Koštunica pisali zemljama Kontakt grupe i Ahtisariju

Do statusa preko četiri stola

Srpski tim nudi direktne razgovore o novom ustavu, dugu, bezbednosti, ekonomskim pitanjima...

BEOGRAD - Predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica, koji su i kopredsedavajući srpskog tima za razgovore o Kosovu i Metohiji, uputili su juče ambasadorima Kontakt grupe, specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju i šefu delegacije EU u SCG Žozeu LJoverasu inicijativu za prelazak na efikasno i detaljno vođenje direktnih pregovora o budućem statusu Kosmeta.
      

MAGLOVIT POJAM

Oba koordinatora našeg tima priče da je Kontakt grupa već odlučila o nezavisnosti Kosova ocenili su kao "čiste spekulacije", a Samardžić je istakao da predlog o "ograničenom suverenitetu" nema dodirnih tačaka sa srpskim pojmom "više od autonomije, manje od nezavisnosti". - To je maglovit pojam, kao "drveno gvožđe", koji je najpre proklamovan od Međunarodne krizne grupe, a podrazumeva da će Kosovo steći punu nezavisnost kroz etape - rekao je Samardžić.
      
   
   

Beograd nudi međunarodnoj zajednici i Albancima da, odmah posle prve runde razgovora o statusu, kako je rekao Tadićev savetnik i koordinator tima Leon Kojen, pregovori budu nastavljeni na četiri stola, posvećeni ključnim elementima za konkretizovanje statusa. Prvi sto bi se odnosio na elemente novog ustava Kosova, uključujući političko ustrojstvo u pokrajini, jemstvo individualnih prava i sloboda, kao i jemstvo prava zajednica. Drugi bi bio posvećen pitanjima bezbednosti, što podrazumeva demilitarizaciju Kosova, ali i cilj, trajanje, veličinu i ovlašćenja međunarodnog vojnog prisustva u pokrajini. Ključna ekonomska pitanja, privatizacija, spoljni dug Srbije vezan za Kosovo, svojina i uspostavljanje ekonomskih veza između Srbije i pokrajine tema su trećeg stola, dok bi poslednji trebalo da se odnosi na decentralizaciju. Tek posle jedne ili dve runde razgovora za tim stolovima usledila bi ponovo priča o statusu.

Slobodan Samardžić, premijerov savetnik i koordinator tima, naglasio je da je Beograd izašao s ovim predlogom pošto bečki pregovori, posle šest meseci pripreme i vođenja razgovora, nisu urodili plodom.

- Prvi put smo na prekretnici pregovaračkog procesa i za sedam-osam dana obelodanićemo deo platforme o konkretnom rešenju, sa onoliko podataka koliko ih je sada neophodno. Tu neće biti velikih iznenađenja, već samo nekoliko pojedinosti o suštinskoj autonomiji za Kosovo - rekao je Kojen na konferenciji za novinare. Da bi pregovori išli po ovom planu, Beograd ima i tehničke preduslove, koji podrazumevaju napuštanje neformalnog načina vođenja pregovora.

- Tražimo prelaženje na striktniju formu, pri kojoj bi svaka strana imala zapisnik, kako bismo bili što efikasniji - kazao je Kojen.


Izvor: Glas Javnosti \ J. J

Vuk Drašković na ministarskom sastanku o Kosmetu

Srbija neće priznati nezavisnost ni pod kaznama

STRAZBUR - Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković izjavio je da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov "veoma izričit i ubedljiv u stavu da Kontakt grupa nikada nije donela zaključak da specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari svoj posao mora da završi do kraja godine".

"Na tom sastanku je donet zaključak u vidu preporuke, želje da se to učini do kraja godine, a to i imperativni mandat su dve različite stvari", rekao je Drašković Beti posle susreta sa šefom ruske diplomatije u Strazburu, gde je juče završeno zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope (SE).

Drašković je rekao da je na zvaničnom delu sednice ministara SE govorio uglavnom o Kosovu i Metohiji i da je posle istupanja primio čestitke od mnogih učesnika zasedanja, ali da se uprkos tome "smatra da je preovladao stav da će ovoga puta pravo napisati jači i da će sila definisati pravo". Šef diplomatije SCG preneo je utisak da se "scenario za Kosovo ubrzava" jer će Ahtisari, posle izveštaja šefa Unmika Sorena Jesena-Petersena o standardima na Kosmetu, neformalnih konsultacija sa Savetom bezbednosti UN i još jedne posete Prištini i Beogradu, do početka jeseni podneti izveštaj SB UN i Kontakt grupi sa objašnjenjem da je dobio mandat da posao završi do kraja godine.

Drašković je naglasio da bi "svako nametnuto i naopako rešenje kosovskog čvora otvorilo lanac takvih čvorova u regionu i u Evropi". "Ako se suočimo sa proglašenjem Kosova kao međunarodno priznate države, Srbija takvu odluku neće prihvatiti ni priznati ni pod kaznama ni pod nagradama", naglasio je Drašković. On je rekao da je u istupanju pred ministrima i visokim diplomata 46 zemalja članica SE ponovio stavove Beograda o Kosovu koji podrazumevaju da se svi legitimni zahtevi Albanaca moraju poštovati, a prava Srba i drugih manjina zaštititi, uz poštovanje Povelje UN, odnosno međunarodno priznatih državnih granica.

Drašković je ukazao da se problem Kosova "ne može rešavati kršenjem osnovnih principa međunarodnog prava, razbijanjem jedne suverene države i pretvaranjem celog regiona u veliku crnu rupu i problem Evrope" već upornim traganjem za kompromisom Beograda i Prištine koji bi podrazumevao i teške ustupke i sa jedne i sa druge strane.

Šef diplomatije SCG rekao je da je evropskim ministrima ukazao i na politiku nejednakih standarda, zapitavši "kako je moguće da se granice jedne pokrajine nikako ne mogu menjati, ali da se mogu menjati granice međunarodno priznate države".


Izvor: Glas Javnosti

Tela šestoro Srba predata porodicama

MERDARE - Predstavnici Unmika predali su juče u Merdaru posmrtne ostatke šestoro kosovskih Srba njihovim porodicama.

Patolog Slaviša Dobričanin rekao je da je reč o posmrtnim ostacima Srba ekshumiranih na više lokacija na Kosmetu. On je dodao da je njihova identifikacija obavljena na osnovu DNK analize. Porodicama su predati posmrtni ostaci Nenada (1952) i njegovog sina Slobodana Pavlovića (1984) iz Obilića, koji su ubijeni u selu Mazgit kod Obilića, a čiji su posmrtni ostaci nađeni na muslimanskom groblju Vranjevac kod Prištine, Stanke Šćepanović (1930) iz Đakovice, koja je ubijena, kako se pretpostavlja, u svom stanu u Đakovici, a čiji su posmrtni ostaci nađeni na groblju u Peći, Stane (1915) i njenog supruga Vitka Krstića (1914) iz Prizrena, čiji su posmrtni ostaci ekshumirani na pravoslavnom groblju u tom gradu i Duška Đinovića (1952) iz Orahovca, koji je kidnapovan sa većom grupom Srba 1998. godine, a čiji su posmrtni ostaci ekshumirani iz masovne grobnice u Mališevu, a potom identifikovani na Institutu za sudsku medicinu u Orahovcu.

Dobričanin je rekao da će sahrane posmrtnih ostataka biti obavljene na više lokacija u Srbiji. On je naveo da je do sada porodicama predato 177 posmrtnih ostataka kidnapovanih i ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji.


Izvor: Glas Javnosti

Razgovori o zaštiti crkvene i kulturne baštine u pokrajini

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rasković - Ivić izjavila je da će 23. maja u Beču, u nastavku razgovora o budućnosti Pokrajine, srpski tim zatražiti formiranje zaštitnih zona za oko četrdesetak spomenika crkvene i kulturne baštine.

Ona je navela da će pregovarčki tim Beograda u Beču predstaviti 'jedan pozicioni papir', koji će se u najvećoj meri odnositi na pitanje administrativne i teritorijalne zaštite crkava i manastira kao i odredjenih kulturnih dobara na području Kosova i Metohije.

Rašković -Ivić je rekla da će delegacija Beograda predstaviti 'listu od preko 400 kulturnih spomenika na Kosovu i Metohiji' i da će tražiti formiranje zaštitnih zona za 'negde četrdesetak' spomenika crkvene i kulturne baštine u Pokrajini. Prema njenim rečima, tim Beograda želi da 'albanskim i partnerima u medjunarednoj zajednici' predstavi te zaštitne zone. 'Nasu delegaciju, pored mene i savetnika premijera i predsednika Srbije Slobodana Samardžića, Leona Kojena i Dušana Batakovića i profesora [Miodraga] Šijakovića ciniće, najverovatnije, i tri episkopa Srpske pravoslavne crkve koje na zasedanju Sabora SPC isti bude odredio', rekla je Rašković- Ivić.

Govoreći o nastavku razgovora u Beču, ona je navela da su naši stavovi već poznati. 'Mi želimo da započnemo direktne pregovore o statusu, naravno ne zanemarujući ni u jednom trenutku pregovore oko takozvanih životnih pitanja - decentralizacije, koja je 'alfa i omega' opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji'. Predsednica Koordinaciong centra je ocenila da je decentralizacija od ključnog značaja i za očuvanje crkvene i kulturne baštine i za razvoj ekonomije na prostoru Kosova i Metohije.

Povodom inicijative za dalje vodjenje bečkih razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, koju su predsednik i premijer Srbije dostavili Kontakt grupi i specijalnom predstavniku medjunarodne zajednice, Rasković -Ivić je rekla da 'detalje [tog dokumenta] ipak treba ostaviti za obelodanjivanje nešto kasnije'. Direktni razgovori srpskog i albanskog pregovaračkog tima o statusu Kosova i Metohije trebalo bi, kako su Kontakt grupi i specijalnom predstavniku UN Martiju Ahtisariju predložili predsednik i premijer Srbije, da počnu rundom pregovora na najvišem nivou. Ti razgovori bili bi zatim nastavljeni za četiri stola u skladu sa četiri grupe ključnih elemenata kojima bi status Pokrajine bio konkretizovan. Ti elementi su novi ustav Kosova i Metohije, uključujući jemstvo prava etničkih zajednica, zatim pitanja bezbednosti, ekonomska i finansijska pitanja i decentralizacija vlasti. Nakon jedne ili dve runde razgovora za četiri stola, bili bi nastavljeni razgovori o samom statusu Kosova.


Izvor: RTS

Srbi s Kosova podržavaju inicijativu Tadića i Koštunice

Politički predstavnici Srba sa Kosova i Metohije pozitivno su ocenili najnoviju inicijativu predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice da se u pregovorima pređe na detaljno razmatranje budućeg statusa Kosmeta. Tadić i Koštunica su zvanično pokrenuli inicijativu da se u okviru pregovora o budućnosti Kosova i Metohije otvori i pitanje statusa te pokrajine.

Član beogradskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović rekao je Tanjugu da bi, s obzirom da dosadašnji razgovori nisu ništa bitno doneli, trebalo istovremeno pokrenuti raspravu o svim bitnim pitanjima za rešavanje konačnog statusa Kosova i Metohije. On je naglasio da bi moglo uporedo da se razgovara 'za cetiri stola' 'o novom ustavu Kosova i Metohije, bezbednosti, ključnim ekonomskim i finansijskim pitanjima, kao i o pitanju decentralizaciji. U tom slučaju, smatra Bogdanović, 'razgovori o budućem statusu Kosova i Metohije vodili bi se sa mnogo boljim izgledima da se dodje do obstrano prihvatljivog rešenja'. Podpredsednica Srpskog nacionalnog veća Rada Trajković je izrazila sumnju da će srpska inicijativa biti prihvaćena od Albanaca i od medjunarodne zajednice.

'Najveći problem sa kojim će se suočiti državni organi Srbije jeste albanski stav da će konačno rešenje o statusu biti po volji većinskog stanovništva na Kosmetu i njihov zahtev da to potvrde putem referenduma', rekla je ona Tanjugu. Trajkovićeva smatra da je medjunarodna zajednica 'pribegla promovisanju biološke većine, što je odavno poraženo u medjunarodnom pravu i po sporazumu iz Rambujea... taj referendum bi se priznao samo u slučaju da ga podrži Srbija'. Načelnik kosovskog okruga Srdjan Vasić je podržao inicijativu predsednika i premijera Srbije, istakavši da u Beču do sada nije ni bilo suštinskog dijaloga.

Vasić je rekao da je koordinatorima svih opština na Kosovu i Metohiji juče u Gračanici predstavljen plan Vlade Republike Srbije o formiranju novih opština i iznete primedbe za pojedine opštine, jer su neka mesta bez razloga izostavljena.


Izvor: RTS

Lavrov: Nezavisan Kosmet presedan za druge regione

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov ocenio je da bi nezavisnost Kosova i Metohije bio presedan, koji bi se oslikao na druge regione. 'Putujte u različite regione zapadne Evrope i čujte šta bi ljudi tamo najradije videli kao presedan, a potom putujte u Abkaziju i Transnjistriju da bi čuli šta tamo misle. Pojedine ruske teritorije su isčupane od Rusije. Bilo je pokušaja uništenja Rusije', ukazao je ministar Lavrov u intervjuu bečkom nedeljniku 'Profil'.

Lavrov je objasnio i svoju nedavnu izjavu da 'Rusija ne treba da bude više srpska od samih Srba'. 'To znači samo da je Kosovo i Metohija srpska teritorija, i da bi Srbi trebalo da pregovaraju o statusu', istakao je on.


Izvor: RTS

Заштита за манастире

Захтеваће се да СПЦ на Косову и Метохији буде у здравственом, просветном и социјалном систему Републике Србије


На сутрашњем састанку у Бечу, на коме ће се разговарати о заштити српских манастира и српске културне баштине, српски преговарачки тим ће албанској страни да понуди „дискусиони папир” административно-безбедносног карактера. Дакле, српски преговарачи ће тражити да се разговара о томе каква би то административна заштита требало да се обезбеди за српску културну баштину на Косову и Метохији, а инсистираће се и на разговору о заштитним зонама које би требало да се успоставе око манастира, пре свега оних у Метохији, који се налазе близу насеља у којима углавном живе Албанци.

Ово је одлука Радне групе за заштиту манастира и српске културне баштине на Косову и Метохији, коју нам је саопштила др Санда Рашковић-Ивић, један од копредседника ове групе и председник Координационог центра за Космет.

Дипломе без нострификације

Српски преговарачки тим ће у бечким преговорима тражити да Српска православна црква на Косову и Метохији буде у просветном, здравственом и социјалном систему Републике Србије. Конкретно, српски монаси на Космету би имали здравствене књижице Републике Србије. Затим, сведочанства и дипломе добијени у богословским школама и на факултету у централној Србији, важили би и на Космету и то без нострификације. Уз то, црква ће, као аутономна институција или, како рече др Санда Рашковић-Ивић, као „држава у држави”, одлучивати од кога ће примати помоћ, као што је то случај са српским црквама у Хрватској, које, рецимо, здравствену заштиту примају од ове државе, а осталу врсту помоћи од СПЦ, односно Србије.

Иначе, ову везу у области здравства, просвете и социјалне заштите, цркве на Космету би са надлежним министарствима у централној Србији успоставиле преко, односно посредством Министарства вера Републике Србије.

Зоне за безбедан и достојан живот

Успостављање заштитних зона око косовскометохијских манастира не значи истовремено, тврди др Санда Рашковић-Ивић, прејудицирање будућег статуса Космета. Напротив, оне се образују како би се монасима створио безбедан и живот достојан таквом месту. Дакле, у близини манастира неће моћи да се зидају фабрике и њима слични објекти, као ни ресторани, кафићи и томе слично. Око манастира могу, по речима др Санде Рашковић-Ивић, да буду само приватне куће и пољопривредно земљиште, било да оно припада српској или, пак, албанској етничкој заједници.

Заштитне зоне око манастира нису, каже председница Координационог центра за Космет, ововековна српска умотворина. Наиме, још је у четвртом веку, византијска царица Ирина „измислила” такву врсту манастирске заштите.

Сем ових заштитних зона, у Бечу ће се инсистирати и на томе да међународне мировне снаге штите манастире у Метохији, попут рецимо Високих Дечана, Пећке патријаршије, Девича, Гориоча, Будисаваца и Светих архангела. Они би поменуте манастире штитили све док се на Косову и Метохији не успостави истинска безбедност.

У преговарачком тиму који ће бранити интересе СПЦ на Косову и Метохији, сем представника државе Србије, биће и три владике које одреди Сабор СПС. По сазнањима, то би требало да буду владике – Иринеј и Артемије, као и викарни владика Липљански Теодосије. Ово, како каже др Санда Рашковић-Ивић, говори да су држава и СПЦ на „истој линији” кад је Косово и Метохија у питању.
С. Ристић


Izvor: Politika / Новица Ђурић