"Oružana odbrana Kosova kao opcija"
Beograd -- Tomislav Nikolić izjavio da oružana odbrana Kosova treba da bude krajnje rešenje u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova.

"Već smo oružano branili Kosovo od mnogo većeg neprijatelja", rekao je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke u intervjuu Radio-televiziji Srbije. On je naglasio da je oružana odbrana poslednja opcija i da diplomatijom treba ići do samog kraja.

Nikolić je kazao da će radikali izaći na ulice i povesti građane protiv predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, ako oni, dan posle eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosova, ne počnu pripreme za vraćanje Kosova Srbiji. "Neću reći da su Tadić i Koštunica samo odgovorni, svakome mogu da otmu Kosovo, ali mene interesuje šta će biti sutradan", rekao je on.

Po njegovim rečima, SRS je spreman da potpuno novi vid autonomije za Kosovo bude utvrđen i novim ustavom Srbije, a podrazumevao bi sve tri grane na vlasti, ubiranje i raspodelu prihoda, ali ne i vojsku.

"Nikolić nema pravo da preti niti da daje savete"

Potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović izjavio je da Tomislav Nikolić nema pravo da preti, niti da daje savete kako da se Srbija izbori sa posledicama Miloševićeve vlasti: "Nikolić nema ni moralni ni bilo koji drugi kapacitet da odlučuje o sudbini naroda i izrazio bih uverenje da mu građani takvu mogućnost neće ni dati."

Komentarišući Nikolićevu izjavu da oružana odbrana Kosova treba da bude krajnje rešenje u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, Petrović je rekao da to što zamenik predsednika radikala radi ima posledice već 15 godine, kao i da će posledice imati i ta izjava.


Izvor: B92

Sastanak pregovaračkog tima
Beograd -- Beogradski pregovarački tim će se sastati da bi razmotrio prvu rundu pregovora. SRS u slučaju nezavisnosti Kosova i za ratnu opciju.

Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, sastanak pregovaračkog tima sazvao je premijer Vojislav Koštunica, a članovi tog tela treba da definišu dalje aktivnosti. Koštunica je ocenio da do sada nije postignut bitan pomak u pregovorima Beograda i Prištine. On je najavio da bi pregovarački tim, uz učešće više stručnjaka, trebalo da utvrdi kako dalje voditi pregovore.

Iz kancelarije glavnog posrednika u pregovorima Martija Ahtisarija saopšteno je da će tokom avgusta biti nastavljeni tehnički pregovori, dok bi u septembru trebalo ponovo da bude organizovan sastanak pregovarača na najvišem nivou.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država Frenk Vizner izjavio je u Prištini da će prioritet u procesu rešavanja statusa Kosova biti postizanje dogovora o tehničkim pitanjima, a bečki sastanak je okarakterisao kao veoma uspešan. Vizner je pohvalio albansku stranu zbog iskrenosti. "Verujem da je sastanak bio uspešan. To je bio istorijski momenat, a albanska strana je bila iskrena i respektabilna. Ja sam i prijateljima u Beogradu rekao da se i oni ponašaju dostojanstveno. Želim da ponovim da se SAD zalažu za poštovanje rukovodećih principa Kontakt grupe, da u traganju za rešenjem kosovskog pitanja nema povratka na stanje pre 1999, da nema podele Kosova i da nema ujedinjenja Kosova s nekom drugom državom", kaže Vizner.


Vladika raško-prizrenski Artemije izjavio je po povratku iz Vašingtona da je imao jednu od najuspešnijh poseta Sjedinjenim Američkim Državama, imajući u vidu broj susreta i razumevanje na koje je naišlo svedočenje o stradanju srpskog naroda i crkve na Kosovu. On je kazao da je sagovornicima preneo molbu da pomognu u promeni pravca politike SAD.

"Ja sam, kao arhipastir hrišćana na Kosovu i Metohiji, ponovo došao u SAD da svedočim o stradanju hrišćana na Kosovu i da vam predočim šta nas čeka. Došao sam i da vas zamolim da nam pomognete da promenimo pravac politike SAD, koja će, ako ostane kakav je sada, osuditi moj hrišćanski narod na istrebljenje i stvoriti još jednu državu zla, ovoga puta usred Evrope", rekao je Artemije.

Rupel: Srbija ne sme biti gubitnik

Dimitrij Rupel kaže da je Slovenija jedna od zemalja EU koje žele da iz pregovora o statusu Kosova niko ne izađe kao gubitnik. "Mi mislimo da je u ovom trenutku Kosovo u mnogim aspektima samostalno. Ne kažem nezavisno, već samostalno, pod upravom međunarodne zajednice", rekao je ministar inostranih poslova Slovenije.

"Mi ne bismo bili protiv neke uslovne nezavisnosti, ako bi to podrazumevalo da se ti uslovi povežu sa rešenjem za zapadni Balkan u celini. Mi mislimo da ceo zapadni Balkan treba da uđe u EU, ali pre svega Srbija treba da postane članica EU", rekao je Rupel.

Slovenački ministar je rekao da njegova zemlja ne želi da dođe do situacije u kojoj bi Srbija izgledala kao gubitnik, a kosovski Albanci kao pobednici, jer bi to štetilo Kosovu i Srbiji.


Izvor: B92

 SASTANAK PREGOVARAČKOG TIMA ZA POLITIČKE RAZGOVORE O BUDUĆEM STATUSU KOSMETA

Na sastanku pregovaračkog tima za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije u Beogradu razmatra se prva runda bečkih pregovora i definisane dalje aktivnosti pregovaračkog tima.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica najavio je juče na konferenciji za novinare posle sednice Vlade u Kruševcu da će srpski pregovarčki tim dogovoriti dalje aktivnosti tog tima.

On je rekao da će biti dogovorena konkretna pitanja života na Kosmetu i ponovio da je 'u svim dosadašnjim razgovorima Srbija pokazala superiornost u odnosu na albanski pregovarački tim kada je reč o nastupu, dokumentovanosti i argumentima'.


Izvor: RTS

 KOMITET ZA LJUDSKA PRAVA: ZLOČINI NA KOSMETU NEKAŽNJENI

 Komitet za ljudska prava, sa sedištem u Ženevi, objavio je Zaključke o sprovođenju Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima na Kosovu u kojima izražava zabrinutost zbog niskog nivoa zaštite ljudskih prava.

Komitet za ljudska prava, takođe izražava zabrinutost zbog diskriminacije manjina širom Kosova, veoma malog broja pripadnika manjina koji se vraćaju na Kosovo i nemogućnosti da raseljena lica povrate svoju imovinu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Komitet je izrazio zabrinutost i zbog ograničene slobode kretanja i nemogućnosti pristupa osnovnim uslugama pripadnicima manjina koji žive u mikro-enklavama, uključujući i pravo posedovanja ličnih dokumenta, korišćenje pravnih lekova, zdravstvenih i obrazovnih usluga.

Posebnu zabrinutost Komitet je izrazio zbog nekažnjavanja izvršilaca ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, kao i etnički motivisanih krivičnih dela, sa posebnim osvrtom na događaje iz marta 2004. godine.

Kritikovan je i propust UNMIK da sprovede efektivinu istragu u vezi sa ovim zločinima i izvršioce izvede pred lice pravde, a žaljenje je izraženo i zbog nepostojanja pune saradnje UNMIK sa Haškim tribunalom.

Komitet je ocenio zabrinjavajućim obim trgovine ljudima na Kosovu, posebno žena i dece, ukazujući na mali broj sudskih postupaka i osudjujućih presuda za počinioce ovih dela.

Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će zaključke Komiteta za ljudska prava dostaviti Kontakt grupi, Evropskoj uniji, NATO i glavnom međunarodnom pregovaraču za budući status Kosova Martiju Ahtisariju.


Izvor: RTS

Ne­za­vi­sno i ne­pri­zna­to
D. RA­DE­KA, 28. jul 2006

"DO­KU­MENT o bu­du­ćoj ulo­zi i do­pri­no­su EU na Ko­so­vu", či­ji su auto­ri Ha­vi­jer So­la­na, vi­so­ki pred­stav­nik EU i Oli Ren, ko­me­sar za pro­ši­re­nje Uni­je, pre­ma Du­ša­nu Ja­nji­ću, di­rek­to­ru fo­ru­ma za et­nič­ke od­no­se ključ­ni je pa­pir ko­ji bi naš pre­go­va­rač­ki tim tre­ba­lo da ima u vi­du, jer se iz do­sta de­ta­lja mo­že vi­de­ti na ko­ji na­čin me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca raz­mi­šlja o bu­duć­no­sti Ko­sme­ta. Ja­njić vr­lo ve­ro­vat­nim sma­tra da će, uko­li­ko pre­go­vo­ri Be­o­gra­da i Pri­šti­ne ne uro­de plo­dom, bu­du­ća re­zo­lu­ci­ja Sa­ve­ta bez­bed­no­sti o Ko­sme­tu (ko­ja će za­me­ni­ti 1244) bi­ti slič­na ovom do­ku­men­tu.
Šta bi u toj re­zo­lu­ci­ji SB sta­ja­lo?
- Ona ne­će po­mi­nja­ti ne­za­vi­snost ili za­vi­snost. Pred­vi­de­će me­đu­na­rod­no ci­vil­no pri­su­stvo na KiM, ko­je će bli­že de­fi­ni­sa­ti EU, a to je već ura­đe­no po­me­nu­tim Re­no­vim i So­la­ni­nim do­ku­men­tom.
To zna­či...
- Na KiM ne bi bio UN­MIK, već ci­vil­na mi­si­ja i me­đu­na­rod­ni ci­vil­ni pred­stav­nik, ko­ji bi bio za­du­žen za me­đu­na­rod­ne od­no­se. To bi bi­la su­šti­na uslov­no­sti ko­sov­skog sta­tu­sa. Ko­so­vo ne bi do­bi­lo sto­li­cu u UN, ali bi bi­li član Svet­ske tr­go­vin­ske or­ga­ni­za­ci­je, Svet­ske ban­ke i MMF. Ni­je pred­vi­đen ni­je­dan "re­do­van" ka­nal ko­ji bi po­ve­zi­vao Ko­so­vo sa Sr­bi­jom, zbog če­ga bi to bi­lo i fak­tič­ko i prav­no raz­dva­ja­nje Sr­bi­je i Ko­so­va. Osta­nak KFOR u po­kra­ji­ni za­vi­sio bi od od­lu­ke NA­TO, a po­sto­ja­la bi i evrop­ska po­li­ci­ja. Sve to li­či na mi­si­ju u BiH.
Ka­kav bi to, on­da, bio sta­tus?
- Ko­so­vo ne bi bi­lo me­đu­na­rod­no-prav­no pri­zna­to, ali bi, u od­no­su na Sr­bi­ju, bi­lo ne­za­vi­sno. Al­ban­ci bi vr­ši­li vlast u pu­noj me­ri, osim u op­šti­na­ma na se­ve­ru. Bio bi sa­mo je­dan si­stem vla­sti - ko­sov­ski. Pi­ta­nja ljud­skih pra­va, cr­kve, kul­tur­nog na­sle­đa, prin­ci­pa eko­no­mi­je, ve­ro­vat­no bi se u to­ku pre­go­vo­ra Be­o­gra­da i Pri­šti­ne re­ši­la se­pa­rat­nim spo­ra­zu­mi­ma.

SA­MO STRAN­CI
Ko­ga bi re­še­nje ne­za­vi­snog, a ne­pri­zna­tog Ko­so­va za­do­vo­lji­lo?
- Bi­li bi za­do­volj­ni sa­mo stran­ci, ali, za­blu­da je mi­sli­ti da ko­sov­ski pro­blem mo­že da se re­ši br­zo. Ova kri­za tra­ja­će du­go.


Izvor: Novosti

Реакције на последњу рунду преговора о Космету
Дипломатски контраудар
Из америчке администрације и медија последњих дана стижу поруке да би било пожељно да Београд пристане на независност Косова

Свега неколико дана после састанка српских и албанских преговарача у Бечу и дипломатске офанзиве Београда која је претходила бечком састанку на највишем нивоу, са америчког континента почињу да стижу поруке које би се могле окарактерисати као дипломатски контраудар, који је почео захтевима за већу српску флексибилност у саопштењу Контакт групе, а подржан је бројним чланцима у америчким новинама.

Пошто је главни посредник у преговорима о Косову и Метохији Марти Ахтисари после „историјског састанка” у Бечу јасно закључио да је „Београд вољан да да све сем независности, а да Приштина не жели ништа осим независности”, Београду је упућен низ порука у којима су „извори блиски Стејт департменту” подвлачили српску бескомпромисност, повезујући је са „отровним национализмом” из времена Слободана Милошевића.

Писмо о намерама

Иако амерички високи функционери у последње време упадљиво наглашавају да о статусу не желе да се изјашњавају, у редакцијском коментару „Вашингтон поста”, који је објављен на дан преговора и који би се, имајући у виду утицај тог листа, могао тумачити и као писмо о намерама, закључује се да је седам година после Нато интервенције на Србију „постигнут чврст консензус о томе да би Косову требало дати независност пре истека ове године, можда под туторством међународне заједнице”.

Међутим, када је реч о саставу трупа које би требало да буду присутне на Косову, ствари нису сасвим јасне. Приликом недавне посете Вашингтону, представници немачке државне делегације били су немало изненађени када су открили да Американци уопште немају намеру да после установљавања статуса Косова задрже своје војнике на тој територији. „Лос анђелес тајмс” је управо на дан преговора објавио да западне силе, као и УН, форсирају постизање решења до краја године, како би ослободили део од 17.000 војника које би ангажовали на другим ратним подручјима. Сазнаје се да би та цифра била знатно сведена: на непуних 12.000 војника.

Аналитичари сматрају да је давање независности Косову и притисак на Београд да да свој пристанак управо начин да се америчке трупе повуку са Косова, а да не доведу у питање резултате Нато интервенције из 1999. године.

Канадски „Глоб енд мејл” у овонедељном редакцијском коментару јасно закључује да западни лидери сада снажно инсистирају на томе да нису држали страну албанским побуњеницима у етничком конфликту између косовских Албанаца и Срба, него да су само покушали да зауставе етничко чишћење које је спроводио ауторитарни режим Слободана Милошевића. „Седам година касније, већина западних влада доказује да је независност Косова готова ствар. Србија би, слажу се они, требало да се окрене животу и пусти Косово његовим путем”, пише канадски дневник и закључује: „Они можда нису бомбардовали Србију да би подржали отцепљење Косова, али је то био резултат њихове интервенције”.

Иако је српска страна у дипломатској офанзиви коју је током овог месеца имала у Вашингтону и европским државама износила аргументе против независности Косова, праву основу за „алфу и омегу” захтева Приштине објаснио је опозициони приштински лидер Хашим Тачи, који је на дан преговора рекао да је српско присуство на Косову увек било праћено насиљем и да је „жртвовање албанског народа аргумент за независност”.

Тешко до пресуде

„Други аргумент је геноцид који је Србија спровела на Косову”, рекао је бивши вођа Ослободилачке војске Косова, против кога у Србији постоји правоснажна пресуда због тероризма, али и међународна потерница.

Ипак, у Трибуналу за ратне злочине у Хагу, прикупљање доказа за геноцид на Космету тешко иде, иако суђење у реду чекају српски председници, премијери, начелници Генералштаба и потчињени генерали. Познаваоци процеса тврде да ће пресуду за геноцид бити тешко донети, чак и уз растегљиво правно тумачење, које је примењено у образложењу пресуде Суда за ратне злочине у Хагу против генерала Радослава Крстића, а које се базира на становишту да је за квалификацију геноцида довољна смрт само једног човека, уколико се установи да је убијен у намери да нестане као припадник једне нације.

У анализи политичких прилика у Београду, која се редовно сачињава за Стејт департмент, процењено је да је сада прави тренутак да се сруши отпор српске власти према решавању питања Косова.

Први у низу корака јесте саопштење Контакт групе која је од српске стране захтевала већу флексибилност, а дан после преговора у Београд је стигао амерички изасланик за питање Косова Френк Визнер који је пренео исту поруку. Такође је занимљиво да је „Вашингтон пост” оценио да је председник Србије Борис Тадић заузео умеренију линију, насупрот Коштуници који је „глув на све директније поруке”.

У ауторском тексту у „Вол стрит џурналу” функционер Међународне кризне групе Мортон Абрамовиц препоручио је да Србији треба предочити ствари, тако да бира између прошлости и будућности, а уколико Коштуница одбије понуду, ствар треба пребацити у Савет безбедности.

Уздајући се у такав став америчке администрације, косовски председник Фатмир Сејдију је на самим разговорима на највишем нивоу, како тврди учесник тих преговора Санда Рашковић-Ивић, изнео отворењу претњу насиљем: „Он је рекао да неизвесност у вези са статусом (Косова) угрожава мир и стабилност у целом региону”.

Колико су косовски Албанци полагали на преговоре и тражење компромисног решења види се и по анализама преговора у приштинској штампи, чија би се суштина можда најбоље могла описати реченицом аналитичара Миљазима Краснићија: „Циљ инсистирања међународне заједнице на преговорима био је да саслушају позиције обе стране и да на крају имају више разлога да наметну решење, уз образложење да није било могуће доћи до споразума”.


Izvor: Politika / Биљана Митриновић

 KRUČANELI: REŠENJE PITANJA KOSOVA UZ PUNO UVAŽAVANJE INTERESA SRBIJE

Zamenik ministra spoljnih poslova Italije Famijano Kručaneli izjavio je da Italija želi da doprinese da se pitanje Kosova i Metohije reši 'uz puno uvažavanje interesa Srbije, bez predrasuda i nametanja jednostranog rešenja'.

'Rukovodimo se dvema koordinatama: prvo, da rešenjem, bilo koje da bude prihvaćeno, ne bude narušena stabilnost Balkana i drugo, da se njime očuva multietničnost Kosova', rekao je Kručaneli za 'Politiku'.


Izvor: RTS

KOSOVO DOBIJA SVOJU VOJSKU?
Želj­ko Pan­te­lić, 29. jul 2006

Od stal­nog do­pi­sni­ka BRI­SEL
PI­TA­NJE bez­bed­no­sti na Ko­so­vu, do­sa­da, ni­je do­ti­ca­no u pre­go­vo­ri­ma o sta­tu­su jer je pred­vi­đe­no da bu­de ob­ra­đe­no tek u fi­nal­noj fa­zi pre­go­vo­ra o bu­du­ćoj po­zi­ci­ji ove srp­ske po­kra­ji­ne. Pre­ma sa­zna­nji­ma "No­vo­sti", u Kon­takt gru­pi i u Ah­ti­sa­ri­je­vom ti­mu ne­ma mno­go di­le­ma oko to­ga da li u do­ku­men­tu o ko­nač­nom sta­tu­su Ko­so­va tre­ba da bu­de uklju­če­no i stva­ra­nje voj­ske Ko­so­va. Va­šing­ton i biv­ši fin­ski pred­sed­nik že­le da kroz stva­ra­nje ne­ke vr­ste ko­sov­skih oru­ža­nih sna­ga, ko­je se uslov­no mo­gu na­zva­ti ar­mi­jom ili voj­skom, jed­nim po­te­zom re­ši ne­ko­li­ko pi­ta­nja.
Pa­ra­voj­ne for­ma­ci­je, ko­je i da­nas de­lu­ju na Ko­so­vu, ni­su sa­mo fak­tor ne­sta­bil­no­sti u ju­žnoj srp­skoj po­kra­ji­ni pod pro­tek­to­ra­tom UN, već su i re­al­ni fak­tor ne­sta­bil­no­sti za jug Sr­bi­je i za­pad­nu Ma­ke­do­ni­ju, što se po­ka­za­lo i pre ne­ko­li­ko go­di­na. Stva­ra­njem voj­ske Ko­so­va, ve­ru­ju u Kon­takt gru­pi, iz­ma­klo bi se tlo pod no­ga­ma tim pa­ra­voj­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma na du­ge sta­ze. Osim sim­bo­lič­kog zna­če­nja dr­žav­no­sti, za Al­ban­ce na Ko­so­vu to bi i naj­ja­či ar­gu­ment u kam­pa­nji od­u­zi­ma­nja oruž­ja ko­ja ni­je spro­ve­de­na do kra­ja. Ko­sov­ski Al­ban­ci bi, ve­ru­je se, na ovaj na­čin bi­li ube­đe­ni da ima ko da ih bra­ni od even­tu­al­ne srp­ske in­va­zi­je i da bi broj­nost te voj­ske (2-3 hi­lja­de pri­pad­ni­ka), opre­mlje­nih sa­mo la­kim na­o­ru­ža­njem, obe­smi­sli­lo sva­ki po­ku­šaj pri­ka­zi­va­nja te ar­mi­je kao pret­nje Sr­bi­ji, Ma­ke­do­ni­ji i Cr­noj Go­ri.
U Bri­se­lu su sve­sni da ak­tu­el­nu za­šti­tu u ko­sov­skom jav­nom mnje­nju ko­ja gla­si: "Na­to je tu da bi vo­dio Ko­so­vo ka ne­za­vi­sno­sti a ne da bi ču­vao su­ve­re­ni­tet Sr­bi­je", ne­će mo­ći da upo­tre­blja­va­ju u ne­do­gled. Ko­ri­ste­ći se is­ku­stvom Ko­sov­skog po­li­cij­skog ser­vi­sa, u sve­tlu pred­vi­đe­nog po­ste­pe­nog sma­nji­va­njem broj­ča­nog pri­su­stva Kfo­ra, for­mi­ra­nje voj­ske Ko­so­va bi obez­be­di­lo do­bru "za­ve­tri­nu" me­đu­na­rod­nim sna­ga­ma u even­tu­al­nim unu­ta­ral­ban­skim ob­ra­ču­ni­ma. Dru­gim re­či­ma, even­tu­al­no ne­za­vi­sno Ko­so­vo bi la­ko mo­glo da po­sta­ne evrop­ska Ko­lum­bi­ja. Al­ban­sko dru­štvo na Ko­so­vu, zbog pa­tri­jar­hal­nog ustroj­stva i rod­bin­sko-kla­nov­skog or­ga­ni­gra­ma, vr­lo je po­god­no za da­lje ja­ča­nje, već do­bro uko­re­nje­nog, or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
Sve­sni vr­lo oskud­nih re­zul­ta­ta u iz­grad­nji ad­mi­ni­stra­tiv­nih i in­sti­tu­ci­o­nal­nih ka­pa­ci­te­ta, tek ru­di­men­tal­ne vla­da­vi­ne pra­va, u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci uzi­ma­ju u ozbilj­no raz­ma­tra­nje ob­ra­čun sa pa­ra­voj­nim kri­mi­nal­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma u bu­duć­no­sti. Ako do to­ga bu­de do­šlo, on­da je bo­lje da to ura­de ko­sov­ske oru­ža­ne sna­ge. Dva su raz­lo­ga za to. Pr­vi, di­rekt­no upli­ta­nje me­đu­na­rod­nih sna­ga bi sa­mo ho­mo­ge­ni­zo­va­lo ko­sov­ske Al­ban­ce na Ko­so­vu i pre­tvo­ri­lo ih u za­kle­te ne­pri­ja­te­lje (pri­me­ra ra­di, tre­nut­no na Ko­so­vu se sa­mo ita­li­jan­ski ka­ra­bi­nje­ri su­prot­sta­vlja­ju or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu). Dru­gi, de­sta­bi­li­za­ci­ja Ko­so­va i mr­tvač­ki san­du­ci sa te­li­ma NA­TO voj­ni­ka, ko­ji sti­žu u pre­sto­ni­ce za­pad­ne Evro­pe i SAD, do­dat­no bi alar­mi­ra­lo jav­no mnje­nje u tim ze­mlja­ma, ko­je je već odav­no pre­sta­lo da bu­de pro­al­ban­ski ras­po­lo­že­no.
Al­ban­ski li­de­ri na Ko­so­vu, na­rav­no, po­dr­ža­va­ju ide­ju o stva­ra­nju broj­ča­no ma­le i la­ko na­o­ru­ža­ne voj­ske. Pred­sed­nik Vla­de Agim Če­ku je u se­di­štu NA­TO, to­kom svo­je po­sled­nje po­se­te Bri­se­lu, ja­sno sta­vio do zna­nja ge­ne­ral­nom se­kre­ta­ru NA­TO She­fe­ru da oni že­le da do­bi­ju svo­ju voj­sku. Ima­ju­ći u vi­du da će NA­TO osta­ti još du­go na Ko­so­vu, al­ban­ski po­li­tič­ki esta­bli­šment to vi­še do­ži­vlja­va kao još jed­no sim­bo­lič­ko pri­zna­va­nje nji­ho­ve du­žno­sti.
Ka­men spo­ti­ca­nja u Pri­šti­ni i Bri­se­lu je da li bu­du­ća voj­ska Ko­so­va tre­ba da bu­de na­sled­nik Ko­sov­skog za­štit­nog kor­pu­sa od­no­sno tzv. Oslo­bo­di­lač­ke voj­ske Ko­so­va, ili pot­pu­no no­va, u ko­ju bi ušao sa­mo ma­li deo (oko 700 lju­di) ak­tu­el­nog KZP ko­ji bro­ji pre­ko 5.000 pri­pad­ni­ka. Pr­voj so­lu­ci­ji su sklo­ni­ji an­glo­a­me­ri­kan­ci u Kon­takt gru­pi, a za dru­gu se za­la­žu Nem­ci i Ru­si.


Izvor: Novosti

Svak svoj ga­zda
29. jul 2006

VA­ŠING­TON (Tan­jug) - Srp­sko-ame­rič­ki cen­tar ob­ja­vio je plan za bu­du­će po­li­tič­ko ure­đe­nje Ko­so­va, pred­la­žu­ći pa­ra­lel­nu ko­eg­zi­sten­ci­ju srp­skih i evrop­skih vla­sti u po­kra­ji­ni.
Cen­tar sma­tra da bi u sve­tlu pot­pu­no raz­li­či­tih sta­vo­va Sr­ba i Al­ba­na­ca sa Ko­so­va tre­ba­lo na­ći re­še­nje za lju­de ko­ji ži­ve na Ko­so­vu, a ne za te­ri­to­ri­ju.
Pred­sed­nik Srp­sko-ame­rič­kog cen­tra Sve­to­zar Sto­ja­no­vić iz­ja­vio je "Gla­su Ame­ri­ke" da je ja­ka stra­na tog pla­na što se ne fo­ku­si­ra na te­ri­to­ri­ju i nje­nu mo­gu­ću po­de­lu, ne­go na ne­ku vr­stu funk­ci­o­nal­no-ad­mi­ni­stra­tiv­nog raz­dva­ja­nja.
To bi zna­či­lo da bi se srp­ske vla­sti spo­ra­zu­me­le sa Evrop­skom uni­jom da, ne do­vo­de­ći u pi­ta­nje te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet Sr­bi­je nad po­kra­ji­nom, Uni­ja us­po­sta­vi­la evrop­sku vlast na Ko­so­vu, pa bi se on­da sta­nov­ni­štvo po­kra­ji­ne opre­de­li­lo za to pod či­ju ju­ris­dik­ci­ju že­li da pot­pad­ne, ob­ja­snio je Sto­ja­no­vić.
Sto­ja­no­vić je uka­zao da je oči­gled­no da bi se Sr­bi, Ro­mi i dru­gi iz­ja­sni­li da že­le da pot­pad­nu pod ju­ris­dik­ci­ju Be­o­gra­da, a Al­ban­ci da že­le vlast EU.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, Al­ban­ci će uvi­de­ti da ne mo­gu do­bi­ti pra­vo na raz­bi­ja­nje jed­ne me­đu­na­rod­no pri­zna­te de­mo­krat­ske dr­ža­ve i da bi on­da u ovom pla­nu mo­gli da na­đu sve ono što pri­pa­da pod ide­ju da nad Al­ban­ci­ma ne tre­ba da vla­da­ju Sr­bi, ni­ti Al­ban­ci nad Sr­bi­ma.
Ko­men­ta­ri­šu­ći šta bi to mo­glo pod­sta­ći al­ban­sku stra­nu da pri­hva­ti plan, Sto­ja­no­vić je re­kao da se ovim pla­nom ko­sov­ski Al­ban­ci pri­bli­ža­va­ju EU.
EU će, na­veo je Sto­ja­no­vić, ima­ti glav­nu ulo­gu čak i ka­da bi ko­sov­ski Al­ban­ci do­bi­li ve­ći ste­pen auto­no­mi­je ne­go što im nu­di srp­ska vla­da i ta­ko bi bio na­sta­vljen na ne­ki na­čin pro­tek­to­rat Uni­je.
Sto­ja­no­vić je uka­zao da je dru­štvo na Ko­so­vu kri­mi­na­li­zo­va­no, da tu idu nar­ko­ti­ci, tr­go­vi­na be­lim ro­bljem i da bi EU mo­gla u tom po­gle­du do­sta da im po­mog­ne.


Izvor: Novosti

Рос Џонсон о Космету
Подела Косова није искључена
Београд би требало да искористи своју тренутну повољну међународну ситуацију

ВАШИНГТОН – Научни сарадник вашингтонског Центра Вудро Вилсон и Хуверовог института при универзитету Станфорд, Рос Џонсон, изјавио је да сматра да подела Косова није уопште искључена.

Џонсон је рекао да је мало вероватно да ће се постићи споразум о коначном статусу Косова и да међународна заједница разматра могућност наметнутог решења које би могло да буде неки вид независности.

Разумљиво је да српски лидери заговарају максималистичку позицију, што је премијер Србије Војислав Коштуница и потврдио 28. јуна током посете Грачаници, рекавши да ће Косово заувек остати део Србије, изјавио је Џонсон „Гласу Америке”. Србија би требало да схвати да се границе мењају, а становништво сели, рекао је Џонсон.

„Мислим да би Београд требало да учини све што може за Србе који остају на Косову и да искористи своју садашњу повољну међународну ситуацију и добије одређене бенефиције од Европске уније и међународне заједнице, посебно у погледу децентрализације покрајине, помоћи избеглицама и њиховом повратку”, истакао је Џонсон.

Џонсон је указао да не верује да ће Београд бити у стању да добије међународну подршку за принцип неповредивости граница и да не зна како ће се решити питања веома малих општина на Косову.
 „Мада међународна заједница не подржава поделу, мислим да она уопште није искључена и да би то требало да буде нешто о чему би српски лидери требало да размишљају”, рекао је Џонсон. (Танјуг)


Izvor: Politika