Kosovo iznad Evrope

OTKAKO se Dragan Jočić, bivši ministar policije i potpredsednik DSS, nalazi u bolničkoj postelji, posle teške saobraćajne nesreće koja ga je zadesila u januaru ove godine, mnogo se toga izmenilo na političkom nebu Srbije.
Ekskluzivno za „Novosti“, Jočić govori o - smeni vlasti u Srbiji, nastavku borbe za Kosovo, evropskim integracijama, opozicionoj sudbini DSS i svom oporavku.
* Na koji način ste doživeli izborne rezultate i, kasnije, formiranje nove vlade?
- Prva i najopštija ocena je da su stranke koje su građanima iznele stav da se pre svega zalažu za odbranu Kosova i odbranu državnih i nacionalnih interesa dobile izbore u odnosu na stranke koje su građanima iznele stav da se pre svega zalažu za evropske integracije.
* Ipak, DSS je otišao u opoziciju?
- Stranačka koalicija oko SPS zaboravila je izborni program i napravila koaliciju sa listom Za evropsku Srbiju. Tako je Srbija dobila vladu za koju nijedan građanin nije glasao. Niko ko je glasao za SPS nije glasao da oni prave vladu sa DS, i niko ko je glasao za DS nije glasao da oni prave vladu sa SPS. Kada je na ovakav način izneverena volja građana, dobili smo vladu zasnovanu na ličnim i uskostranačkim interesima, koja nema političku utemeljenost u narodu, pa tako ni snagu da rešava krupna državna pitanja.
* Glavni ciljevi ove vlasti su upravo - ulazak u EU uz očuvanje Kosova i Metohije?
- Kada se obmanu građani i formira vlada za koju niko nije glasao, takva vlada je nesigurna i nemoćna da reši i najmanje probleme, a kamoli ove koje ste naveli. Najpre, ako ne želimo svesno i namerno da se samozavaravamo i sebe lažemo, sasvim jasno možemo videti da EU planski i sistematski radi na ostvarivanju nezavisnosti Kosova.
* EU kao organizacija nije priznala Kosovo...
- Misija Euleks koju je EU protivpravno poslala na Kosovo je sastavni deo odbačenog Ahtisarijevog plana i ona je sadržana u Aneksu 10 ovog plana. Zato je Narodna skupština krajem 2007. godine donela odluku da je slanje misije Euleks akt ugrožavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Za jednu istu evropsku misiju, za vreme bivše vlade, utvrđeno je da direktno ugrožava Srbiju, a sada, za vreme ove vlade, ta misija može da dođe na Kosovo. Po svemu sudeći, nove vlasti samo traže najbolji paravan da dignu ruke od Kosova zarad evropskih integracija. Nažalost, vreme će pokazati da je nova vlast evropske integracije stavila iznad svih državnih i nacionalnih interesa Srbije i odbrane Kosova.
* U kom pravcu je krenula Srbija - vlast kaže ka EU, a DSS upozorava da će na tom putu, načinom kojim ide - izgubiti sebe?
- Svaki narod i svaka država pre svega moraju da brane i odbrane sebe, i to je put kojim mora ići i Srbija. Rekao sam da ne smemo da se samozavaravamo kao da Srbija nema otvoreni spor sa EU oko Kosova, jer je samozavaravanje najopasnije. Moramo braniti nacionalne i državne interese koji su sada u konfliktu sa EU oko Kosova. Bez toga ćemo zaista izgubiti sebe i nikuda na kraju nećemo stići.
* Koji je, po vašem mišljenju, glavni razlog što je DSS na izborima dobio manji broj glasova od očekivanog?
- DSS uvek učestvuje na izborima da bi pobedio, sa jasno definisanom politikom odbrane državnih i nacionalnih interesa. Nikada ne bismo našu politiku zamenili možda primamljivijom demagogijom kako bismo imali bolji rezultat. Još je manje zamislivo da bi DSS mogao da promeni politiku u koju duboko veruje zarad većih izbornih procenata. Istorijske okolnosti odbrane Kosova imperativno
su nalagale da sprovodimo našu državotvornu politiku, svesni da ako moramo da biramo između dužnosti odbrane države i izbornog uspeha, onda moramo izabrati dužnost odbrane države.
* Ali, u prelomne dane za budućnost Srbije - kada se rešava odnos prema EU, Euleksu, Ruskoj Federaciji, pa i Kosovu - DSS se nalazi u opoziciji?
- Mi možemo učestvovati u vlasti samo ukoliko nam to omogućava da sprovedemo naše ideje i politiku odbrane državnih i nacionalnih interesa. Ako to nije moguće, onda smo opozicija insistirajući i boreći se za našu politiku. Nezamislivo je da DSS bude u vlasti samo vlasti radi.
* Kako gledate na to što je DSS suzio svoj koalicioni kapacitet posle poslednjih izbora, okrenuo leđa DS i opredelio se za savezništvo sa SRS?
- DSS je prošlog puta napravio vladu sa DS i vremenom se pokazalo da oko odbrane države imamo suštinski različite stavove. Probali smo, imali dobru volju, ali se pokazalo da smo u teškom trenutku po sudbinu Srbije, imali različite politike oko najvažnijih državnih tema. Dugo smo uspevali da nametnemo našu politiku kao okosnicu nacionalnog konsenzusa u Srbiji. Posle predsedničkih izbora DS je procenila da treba da izađe iz državotvorne politike i da sve interese Srbije podredi dobrim odnosima sa EU i Zapadom. Taj zaokret DS i dalje traje i zbog toga dok se vodi takva politika imaćemo i određene dugoročno loše posledice za odbranu naših interesa.
* Mnogo je spekulacija da se DSS „raspada“ da je u „rasulu“, „podelama“...
- U normalnim demokratskim državama u fokusu javnosti je rad vlade i bavljenje glavnim državnim temama. Tako je bilo i dok je DSS predvodio prethodne dve vlade. Ali pošto imamo novu vlast koja je nastala tako kako je nastala, onda je stvoren poremećaj celokupnih društvenih i političkih prilika u zemlji.
* Ko onda lansira te priče?
- Neskriven je uticaj velikih stranih sila koje ne mogu da se pomire sa činjenicom da su im Vojislav Koštunica i DSS umnogome iskomplikovali planove oko stvaranja nezavisnog Kosova. Neke stranke na vlasti su upućivale nepristojne poruke da će moći ponovo da sarađuju sa DSS kada se smeni predsednik stranke. Postoji konglomerat povezan interesima, koji sačinjavaju stranci, finansijski moćnici i delovi nove vlasti, i oni pokušavaju da ugroze DSS jer im u osnovi smeta naša državotvorna politika. Osim toga, politika DSS ih podseća da je moguće i da ima stranaka u Srbiji kojima je interes Srbije uvek iznad svega.
* Kakva je budućnost vaše stranke i političke opcije koju zastupate?
- Srbiji je neophodna odgovorna, umerena, promišljena i moralna politika koju zastupaju Vojislav Koštunica i DSS. Vreme koje je pred nama to će sve više potvrđivati.

STABILAN OPORAVAK
* KAKO teče vaš zdravstveni oporavak?
- Za mene je svakako najvažnije da, iako postupno, ipak ima stabilnog napretka. Pre svega želim da kažem da za takav razvoj oporavka dugujem veliku zahvalnost našim lekarima i celokupnom medicinskom osoblju koje mi neprestano pomaže. I ja se sa svoje strane trudim da se uz Božju pomoć što više i brže oporavim.
* Kada očekujete da iz bolnice pređete na kućnu negu?
- U ovom periodu, još je bolje da se vežbe za oporavak obavljaju u bolnici gde imam sve potrebne uslove za medicinski tretman koji moram da prođem.

VERUJEM POLICIJI
* REZULTATI veštačenja okolnosti pod kojima se desila saobraćajna nesreća u kojoj ste teško povređeni treba da budu gotovi ove nedelje. Kakve nalaze očekujete?
- Verujem da su policija i nadležni organi dobro obavili svoj deo posla i da su utvrđene sve činjenice koje pokazuju kako je došlo do nesrećnog slučaja u kome smo jedan službenik MUP-a i ja zadobili teže povrede. Time će biti završeno utvrđivanje okolnosti pod kojima je došlo do ove saobraćajne nesreće.

PISANE GARANCIJE
* TO što niste podržali SSP, deo vlasti je ocenio kao antievropejstvo...
- Principijelan i dosledan stav koji zastupamo sve vreme je da je EU prekršila parafirani sporazum time što je 21 država EU priznala jednostranu nezavisnost Kosova. Zbog toga smo čvrsto insistirali da se ovaj sporazum ne ratifikuje sve dok Srbija u razgovoru sa EU ne dobije pisane garancije da sporazum poštuje suverenitet i teritorijalnu celovitost Srbije sa našom pokrajinom Kosovom i Metohijom.

Izvor: Novosti

Ključna odluka o Kosovu


U sedištu svetske organizacije u Njujorku u utorak počinje 63. zasedanje Generalne skupštine UN, na čijem bi dnevnom redu, kako se očekuje, trebalo da se nađe i inicijativa Srbije da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o zakonitosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Da li će predlog Srbije stići na dnevni red u sredu, odlučiće Generalni komitet Generalne skupštine, a zahtev Beograda samo je jedna od više tačaka koje su dodatno predložene. Tim povodom, u sredu će u sedištu UN biti šef naše diplomatije Vuk Jeremić, kako bi još jednom objasnio koliko je Srbiji ova inicijativa važna.
Našu rezoluciju sa pitanjem: da li je Kosovo proglasilo nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom, ministar je još sredinom avgusta lično predao u Njujorku.
Kako se procenjuje, srpska rezolucija ima velike šanse da prođe Komitet u kome su predstavnici 28 zemalja - predsedavajući Generalne skupštine UN i 21 potpredsednik, kao i predsedavajući šest glavnih komiteta UN. Ali, mnogo je teže prognozirati kako bi ova inicijativa prošla na samom glasanju u Generalnoj skupštini koja ima 192 države članice. Tu joj je potrebna prosta većina, a podsetimo, Kosovo je kao
samostalnu državu podržalo 46 članica UN.
Generalna debata na GS UN, prema radnom kalendaru, treba da počne 23. septembra. Do tada u Njujorku će biti predsednik Srbije Boris Tadić koji, prema najavama, treba da otputuje 21. septembra. U našoj delegaciji biće i ministar Vuk Jeremić.
Srbija nije mogla sama da traži od Međunarodnog suda pravde mišljenje o samoproklamovanoj kosovskoj nezavisnosti, pošto takva pitanja ovoj instituciji jedino mogu da upute SB, Generalna skupština ili autorizovane agencije.
Inače, premijer Mirko Cvetković izjavio je u ponedeljak da Beograd očekuje da će Generalna skupština UN i Međunarodni sud pravde izreći pravu ocenu o nelegalnom proglašenju nezavisnosti Kosova.

VELIKA BRITANIJA ZABRINUTA
BRITANSKI ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort ocenio je u Beogradu da je greška da se pitanje nezavisnosti Kosova razmatra pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Vordsvort je preneo zabrinutost Velike Britanije inicijativom Beograda da Međunarodni sud pravde razmatra zakonitost nezavisnosti Kosova. Ambasador je istakao da Srbija ima svetlu budućnost kao zemlja članica Evropske unije, a jednog dana i kao članica NATO-a.

Izvor: Novosti

Dan demokratije bez opozicije

BEOGRAD - Parlament Srbije unapređuje demokratiju poštovanjem svih međunarodnih instrumenata koji su suština međunarodnog prava i principa Povelje UN - rekla je juče čelnica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović na svečanoj sednici parlamenta, povodom Dana demokratije, kojoj nisu prisustvovali poslanici narodnjačke koalicije, kao i poslanički klub „Napred, Srbijo“.

- S pravom možemo da očekujemo da će Međunarodni sud pravde u svom mišljenju podržati univerzalni demokratski princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta država, pa time i teritorijalni integritet i suverenitet Srbije u njenim međunarodno priznatim granicama - rekla je ona.

„Vratite nam Kosovo“

Poslanici SRS došli su na svečanost u majicama na kojima je pisalo „Stop Haškom tribunalu“, a kraj sednice, tokom himne „Oda radosti“ sedeli su u klupama i uzvikivali „Kosovo je Srbija“ i „Vratite nam Kosovo“. Upitan da li je to neozbiljno oblačenje, Dragan Todorović je rekao da je to najprikladnija odeća i poruka, kao i da će „SRS učiniti sve u odbrani demokratije“.

Srbija je danas slobodna demokratska država, sa institucijama, zakonima i političkom praksom, koji su standardizovani za savremeni demokratski svet, naveo je predsednik Srbije Boris Tadić, dodajući da je naša demokratija mlada i krhka, te da mora sticati što više prijatelja i branilaca.

Stalni koordinator UN u Srbiji Dejvid Lens Klark, čestitajući Srbiji na značajnom koraku u demokratizaciji, ocenio je da su u našoj zemlji kroz „mnogobrojne izbore ostvareni impresivni rezultati“.

Ističući da su pred Srbijom velika iskušenja i zadaci, premijer Mirko Cvetković naglasio je da je najveći od njih očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

- Hoćemo da se i na ovim prostorima poštuje međunarodno pravo i za svoja prava ćemo se boriti u UN - rekao je premijer koji očekuje da će Generalna skupština UN i Sud pravde „izreći pravu ocenu o nelegalnom proglašenju nezavisnosti Kosova“.


Izvor: Glas Javnosti

SAD pravi bezbednosne snage Kosova

BEOGRAD - Vizbadenski Centar za ugovore američke vojske u Evropi potvrdio je da je ugovor o Uslugama zaštite Namenske grupe „Soko“ američkog Kfora dodelio američkoj korporaciji ITT (Aj-Ti-Ti), javile su američke agencije.

Taj federalni ugovor, saopšteno je, podrazumeva zaštitu vojske i instalaciju bezbednosnih uređaja za međunarodne mirovnjačke trupe u „Bondstilu“ kod Uroševca. Vrednost ugovora je 39 miliona dolara za godinu dana, a izvodiće ga deo njujorške ITT korporacije „Aj-Ti-Ti sistems divižn“, sa sedištem u Kolorado Springsu, u Kaliforniji.

Inače, Namenska grupa „Soko“ (Task Force Falcon) je američka komponenta Kfora sa sedištem u „Bondstilu“. Prema ugovoru, ITT će davati fizičko i elektronsko obezbeđenje, obavljaće poslove „obezbeđivanje kvaliteta“, dostave opreme kao i rukovanje opremom koju je isporučila američka vlada, čime će „vojnicima iz Namenske grupe „Soko“ biti omogućeno da se koncentrišu na kritične zadatke u svojim misijama“.
- ITT je radio obezbeđenje vojnika u „Bondstilu“ još od 2003. Čast nam je nastaviti našu podršku ove vitalne mirovnjačke misije - izjavio je Majkl Gulino, predsednik „Aj-Ti-Ti sistems divižna“.

Hitler, Pinoče...
Na sajtu korporacije piše da je „Aj-Ti-Ti sistems divižn“ pružao „podršku snagama stabilizacije“ iz Sforove američke Namenske grupe „Orao“ u Tuzli.

Međutim, prištinski dnevnik Koha ditore javio je da je ITT dobio ugovor po kojem će „pomoći formiranju i razvoju bezbednosnih snaga Kosova“. Da li će se ta američka firma specifično baviti obukom „nove vojske Kosova“ ili to Koha ditore vojnike iz „Bondstila“ tretira kao Bezbednosne snage Kosova, ostaje da se vidi.

Osnivač ITT-a Sostinis Ben bio je jedan od prvih stranih biznismena koga je, posle dolaska na vlast 1933, primio tadašnji nemački kancelar Adolf Hitler. ITT je tada u Nemačkoj posedovao 25 procenata avio-kompanije „Foke-Vulf,“ jednog od najboljih proizvođača ratnih aviona čiji je presretač Fnj 190 F-8 iz Drugog svetskog rata i u našem Muzeju vazduhoplovstva. ITT je bio i vlasnik nemačke firme „Hut“, koja je proizvodila radare za Luftvafe. A nedavno objavljeni dokumenti CIA pokazuju da je ITT, preko svoje firme „Čilteko“, finansirao vojni udar u Čileu 11. septembra 1973, kada je ubijen Salvador Aljende i uvedena vojna diktatura.

Kazna 100 miliona dolara
Marta lane, ITT je morao da plati kaznu od 100 miliona dolara zbog kršenja saveznog zakona o zabrani trgovine oružjem - u Singapur, Kinu i Veliku Britaniju, a američka vlada im je ponudila da polovinu sume ulože u program razvoja tehnologije noćne optike koji će postati svojina savezne vlade. A ITT-ove pumpe za vodu  već neko vreme prodaju i u Srbiji, pod firmom ITT-Lovara.


Izvor: Glas Javnosti

EU i SAD dele tapiju na Kosovo
Viktor Rozer: Brisel je uvideo da vladavina prava nije ekskluzivno evropska i da bi trebalo primiti i druge koji hoće da učestvuju. Za SAD se odmah znalo da će nam se pridružiti, a Rusija je odbila ponudu. Tu su i Kanada, Turska, Norveška, Švajcarska, kao i Hrvatska

BEOGRAD - Euleks od pre dva dana nije evropska, već evroamerička misija, pošto je Savet ministara EU usvojio dokument o angažovanju SAD. Time je otpao početni argument Brisela da se na Kosovu mora uspostaviti misija Unije „jer je ono evropsko dvorište“. Ali, kako je za Glas juče objasnio portparol Euleksa Viktor Rozer, EU je shvatila da nema tapiju na vladavinu prava.
Analitičari ipak ocenjuju da je reč o zadovoljavanju apetita Stejt departmenta.

- Uvideli smo da vladavina prava nije ekskluzivno evropska i da EU ima još partnera koji su zainteresovani da u regionu zavlada red. I Rusija je dobrodošla ako hoće da zajedno radimo protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je na korist svih u regionu. Moskva to na početku nije prihvatila, kada smo rešili da uključimo i druge zainteresovane zemlje i kada su se javile Kanada, Turska, Norveška, Švajcarska, čiji su članovi već na Kosovu. Sa Hrvatskom ćemo uskoro potpisati ugovor - kazao je Rozer, koji „ne vidi zašto bi Srbiji bio problem da prihvati misiju u tom sastavu“.

Šef Euleksa Iv de Kermabon rekao je juče da se neće koristiti sila za raspoređivanje misije na celoj teritoriji Kosova, kao i da sa Srbijom pregovaraju o najboljem načinu za to.

FEJT: ŠTA ĆE NAM SB?

Specijalni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt izjavio je juče da je moguće da Euleks dobije neko odobrenje UN u vidu izjave generalnog sekretara Ban Đi-muna sa kojom bi bilo poželjno da se saglase SB UN i Beograd, ali da „za sve to nema potrebe“. - Euleks će nastaviti da radi pod okriljem Rezolucije 1244 uz angažovanje misije EU na celoj teritoriji Kosova, uključujući i srpsku zajednicu. Treba nam saradnja sa Beogradom - rekao je Fejt, dodajući da nema nikakve kontakte sa Beogradom.

- Samo je pitanje vremena za razumevanje naše misije. Većina i Albanaca i Srba prihvata misiju, ali to je više političko nego tehničko pitanje. Raspoređivanje neće biti novi uslov Srbiji za EU. Ovde smo na osnovu Rezolucije 1244 SB UN, koju i Beograd priznaje, i na osnovu odluke svih 27 zemalja EU - kazao je Kermabon.

Analitičar Milan Nikolić je ocenio da Amerika opet radi protivpravno, ali da ne smemo da se samo ponašamo „kalimerovski“ i žalimo, već da preokrenemo to u svoju korist.

- Trebalo bi da pregovaramo sa EU i dogovorimo prisustvo Euleksa na način koji bi potvrdio da smo suvereni nad Kosovom. Zanimljivo je što su se SAD pridružile, Evropi je jako stalo do toga, jer bi joj u suprotnom Amerikanci pravili probleme putem uticaja nad Albancima. U senci ekonomske krize u svetu, ovo je ustupak Vašingtonu kao „tamte za kukuriku“, a ni Rusija ne može biti zaobiđena, jer je dala velike pare za vađenje iz krize - kazao nam je Nikolić.
Predsednik Zajednice srpskih naselja na Kosmetu Marko Jakšić istakao je da je Euleks jednako neprihvatljiv, bez i sa Amerikancima. Srbe „interesuje samo Rezolucija 1244, a Beograd ne može da prihvati misiju bez odobrenja SB“.


Izvor: Glas Javnosti

Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, iseljena iz zgrade iz koje je u proteklih devet godina administrirala tom pokrajinom. Umesto službenika svetske organizacije, u nekadašnju komandu Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije useljava se Euleks.

UNMIK, koji je sa evropskom misijom sredinom avgusta potpisao memorandum o razumevanju, kojim je deo imovine svetske organizacije prodat Euleksu, u narednom periodu delovaće iz nekadašnje logističke baze u industrijskog zoni Kosova Polja.

Preseljenje sedišta UNMIK-a usledilo je nakon što je šef te misije, Italijan Lamberto Zanijer najavio značajno smanjenje broja službenika, ali će UNMIK, istovremeno, nastaviti da obavlja "ključne funkcije koje proističu iz rezolucije" 1244 Saveta bezbednosti iz juna 1999. godine.

Ipak, UNMIK očekuje da "će biti u poziciji" da održi broj službenika ne severu Kosova, kao i u tri kancelarije koje se nalaze u srpskim enklavama u centralnom delu te pokrajine. Glavni zadatak misije svetske organizacije u narednom periodu, kako je najavio Zanijer, će biti "stvaranje uslova za dijalog između Kosova i Srbije".

Smanjeni obim ingerencija UNMIK-a dovešće i do smanjenja broja službenika do kraja godine za najmanje 70 odsto.

Avgustovski dokument, suštinski, predstavlja početak predaje nadležnosti iz ruku misije svetske organizacije u nadležnost Evropljana, ali je nekoliko časova ranije, zatvaranjem odeljenja za administraciju i kancelarije za povratak i zajednice, već počeo proces smanjenja broja zaposlenih u UNMIK-u i proširenja misije EU na Kosovu.

Zatvaranjem dva odeljenja UNMIK-a počelo je smanjivanje broja službenika misije svetske organizacije na Kosovu u skladu sa kontroverznom odlukom generalnog sekretara UN Ban Ki-muna da, "u skladu sa novonastalom realnošću", umanji broj zaposlenih u misiji UN za čitavih 70 odsto.

Smanjivanje broja službenika UNMIK-a uključuje raskidanje ugovora sa već zaposlenim službenicima UN, koje će, kako se navodi u internim prepiskama UN, trajati bezmalo četiri meseca, nakon čega će se na Kosovu zadržati samo manji broj radnika svetske organizacije.

Kermabon: Moguć, ali neizvestan, sporazum sa Beogradom

Šef misije EU na Kosovu Iv de Kermabon rekao je da sporazum sa Beogradom o razmeštanju Euleksa "nije mnogo daleko", ali da i dalje ima rezerve u pogledu te mogućnosti.

"To je moj osećaj, ali sam i dalje oprezan (u pogledu toga)", rekao je De Kermabon, dodajući da se nada da će Euleks biti operativan od početka decembra, a da će misija biti potpuno razmeštena na celom Kosovu do kraja zime.

Dodao je da se nada da će biti moguće da se prevaziđe protivljenje srpske zajednice razmeštanju pravosudne i policijske misije EU na severu Kosova.

Francuski general je dodao da Euleks neće biti razmešten silom i dodao da bi Euleks i UNMIK mogli da privremeno zajedno budu razmešteni na severu Kosova.

"Radimo na tome kako bi obezbedili (najbezbolniji) tranzicioni plan...To nije nemoguće, u prelaznom periodu koji bi trebalo da bude što kraći... Nadam se da će najkasnije krajem zime, Euleks biti potpuno
razmešten na Kosovu", rekao je on.

Prema njegovim rečima, protivljenje razmeštanju te misije podstiče pre svega "izvestan broj fanatika na severu koji i dalje kontrolišu deo stanovništva". Ako srpske vlasti "žele da zaustave krijumčarenje i korupciju na severu (Kosova), potrebno je da se u jednom trenutku otarase tih fanatika", rekao je De Kermabon.

Fejt pozdravio napredak kosovskih vlasti

Specijalni izaslanik Evropske unije na Kosovu Piter Fejt pozdravio je napredak kosovskih vlasti od proglašenja nezavisnosti i naglasio da je njihov glavni izazov da "uključe srpsku zajednicu na Kosovu" u budućnost Kosova.

Konstatujem da je srpska zajednica na Kosovu okrenuta Beogradu u očekivanju direktiva", rekao je Fejt u intrevjuu agenciji Fras pres.

Fejt je dodao da je "došlo da se krene napred, da Beograd sarađuje sa Evropskom unijom, i da Euleks (evropska policijska i pravna misija) pomogne u održavanju i jačanju stabilnosti u regionu".

"Imamo utisak da srpska zajednica na Kosovu slobodnije diše, da ima više otvaranja, želje da se gleda u budućnost, spremnosti da se sa nama razgovara, i nadajmo se u budućnosti, da se takođe razgovara sa predstavnicima centralnih institucija ", rekao je Fejt.

Na pitanje da li je ohrabren stavom vlade u Beogradu, Fejr je odgovorio da se u EU smatra da sadašnja vlada u Srbiji "deluje na jasnoj proevropskoj liniji" i da vodi računa da ojača odnose sa Briselom.

"Mi to vidimo kao mogućnost da se da praktična dimenzija perspektivi evropske integracije Srbije i takođe kao mogućnost da se ojača stabilnost u regionu i radi na saradnji među državama", rekao šef civilne misije na Kosovu.


Izvor: RTS

Predsednik DSS Vojislav Koštunica izjavio je da bi prihvatanje misije Euleks na Kosovu i Metohiji značilo prihvatanje Ahtisarijevog plana a time i nezavisnosti Kosova "postepeno, na mala vrata i prikriveno".

Euleks proizilazi iz plana Martija Ahtisarija i "dolazi s jedinim i jasnim ciljem da stvori institucije nezavisnog Kosova, pa prema tome ne postoji ni jedan pravni niti bilo koji drugi razlog da se njegova misija prihvati", rekao je Vojislav Koštunica posle predstavljanja  svoje knjige "Odbrana Kosova", u Matici srpskoj.

"U našoj zemlji se zvanično zastupa stav da je i Euleks prihvatljiv ukoliko ga usvoji Savet bezbednosti i ako nema veze s Ahtisarijevim planom", istakao je on i podsetio da plan nije prihvaćen od SB UN.

"Savet bezbednosti se u nekoliko navrata izjasnio i odbacio Ahtisarijev plan pa time i misiju Euleksa i nema razloga da se sad očekuje ili traži od Saveta bezbednosti da zauzme drugačiji stav", kazao je Koštunica.

Ocenivši da je rezolucija kojom se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde povodom nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova, prihvaćena u Generalnoj skupštini UN, "nešto što jeste pozitivno", on je ponovio da bi tužba barem protiv jedne zemlje koja je tu nezavisnost priznala bilo mnogo jače sredstvo naše borbe.

Tužba je snažnije i "mnogo izglednije sredstvo koje nam otvara širi manevarski prostor, dok na kraju savetodavno mišljenje Međunarodnog suda nije obavezujuće", ocenio je Koštunica.

O knjizi u kojoj su sabrani Koštuničini nastupi u procesu odbrane Kosova i Metohije od kraja 2005. do prve polovine ove godine, govorili su predsednik Matice srpske akademik Čedomir Popov, akademik Kosta Čavoški, prof. dr Slobodan Samardžić i autor.


Izvor: RTS

Prema tempu koji je zadat na početku procesa, reč Međunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske nezavisnosti najranije se može očekivati početkom sledeće jeseni. Do tada, na stručnom timu Beograda biće da 15 sudija MSP pravnom argumentacijom uveri da je Priština 17. februara ove godine u širokom luku zaobišla međunarodno pravo.
- Imajući u vidu rokove koje je Sud ostavio članicama i organizacijama UN za podnošenje podnesaka (april 2009) i rok za komentare na podneta mišljenja (jul 2009), moguće je da ćemo savet čekati nešto duže nego kada je Sud poslednji put davao mišljenje o izraelskom zidu, za šta je sudijama trebalo sedam meseci - kaže za “Novosti” Miloš Jovanović, koji je u bivšoj vladi bio član Pravnog tima za KiM i savetnik u Ministarstvu za KiM.
Zastupnici Srbije pred sobom već imaju prvi izazov. Određujući april 2009. godine kao rok da sve članice UN koje to žele dostave informacije povodom srpske inicijative, Sud je pozvao i privremene institucije Kosova da daju svoje mišljenje. Dobili su to pravo kao “autori” deklaracije o nezavisnosti koji bi “mogli da imaju korisne informacije”.
Jedan
od koordinatora Pravnog tima Srbije Saša Obradović već je najavio da će Srbija narednih dana predočiti Sudu da je za nju neprihvatljivo učešće kosovskih Albanaca u ovom postupku, mada Sud ima diskreciono pravo da odluči ko će u njemu da učestvuje.
- Srbija bi trebalo da lobira da države koje dele njen stav o pitanju Kosova, kao što su Kipar, Grčka, Španija, Brazil, Kina Rusija, upute svoje mišljenje Sudu - sugeriše Jovanović. - Koliko god država da se obrati u postupku, ne očekujem puno različitih argumentacija. One koje budu osporavale potez Prištine biće na istoj liniji, kao što će među sobom biti slični argumenti onih koji Prištinu podržavaju.
Jovanović kaže da albanska strana može da ima najviše tri ili četiri pravca za svoju argumentaciju i da je na Srbiji da okupi najeminentniji tim pravnika koji će se spremiti za svaku moguću tezu. Kao posebno važno, on ukazuje da treba angažovati dobre advokate ukoliko, posle pismenih komentara, Sud organizuje i usmenu raspravu.
- Optimista sam da je pravna argumentacija na našoj strani. Međutim, koliko god da je pravna argumentacija nekad snažna, to ne mora da bude garancija da će biti i uvažena.
On zaključuje da je na kraju procesa moguće i neko neutralno mišljenje Suda, koje ne bi bilo dobro pošto bi otvorilo raznorazna tumačenja. Ukoliko bi se desilo da se, na ovaj ili onaj način, kaže da je u kosovskom slučaju bilo legalnosti, to bi, smatra Jovanović, sasvim sigurno bilo - otvaranje Pandorine kutije.

Sud priznao Kosovo

To što je Međunarodni sud pravde pozvao predstavnike kosovskih institucija da iznesu svoje mišljenje, prema mišljenju profesora međunarodnog prava Milana Paunovića, posredno znači priznanje države Kosovo.
- Sud je mogao da se obrati Unmiku, a nikako privremenim institucijama Kosova, jer Kosovo nije član UN. Ovo je, zato, polupriznanje države Kosovo! - kaže Paunović za “Novosti”, ukazujući da je to bio rizik koji je država preuzela na sebe kada se odlučila da traži savet Suda, umesto da se opredeli za tužbe.


Izvor: Novosti

Nema odluke o KiM pre jeseni

PREMA tempu koji je zadat na početku procesa, reč Međunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske nezavisnosti najranije se može očekivati početkom sledeće jeseni. Do tada, na stručnom timu Beograda biće da 15 sudija MSP pravnom argumentacijom uveri da je Priština 17. februara ove godine u širokom luku zaobišla međunarodno pravo.
- Imajući u vidu rokove koje je Sud ostavio članicama i organizacijama UN za podnošenje podnesaka (april 2009) i rok za komentare na podneta mišljenja (jul 2009), moguće je da ćemo savet čekati nešto duže nego kada je Sud poslednji put davao mišljenje o izraelskom zidu, za šta je sudijama trebalo sedam meseci - kaže za “Novosti” Miloš Jovanović, koji je u bivšoj vladi bio član Pravnog tima za KiM i savetnik u Ministarstvu za KiM.
Zastupnici Srbije pred sobom već imaju prvi izazov. Određujući april 2009. godine kao rok da sve članice UN koje to žele dostave informacije povodom srpske inicijative, Sud je pozvao i privremene institucije Kosova da daju svoje mišljenje. Dobili su to pravo kao “autori” deklaracije o nezavisnosti koji bi “mogli da imaju korisne informacije”.
Jedan
od koordinatora Pravnog tima Srbije Saša Obradović već je najavio da će Srbija narednih dana predočiti Sudu da je za nju neprihvatljivo učešće kosovskih Albanaca u ovom postupku, mada Sud ima diskreciono pravo da odluči ko će u njemu da učestvuje.
- Srbija bi trebalo da lobira da države koje dele njen stav o pitanju Kosova, kao što su Kipar, Grčka, Španija, Brazil, Kina Rusija, upute svoje mišljenje Sudu - sugeriše Jovanović. - Koliko god država da se obrati u postupku, ne očekujem puno različitih argumentacija. One koje budu osporavale potez Prištine biće na istoj liniji, kao što će među sobom biti slični argumenti onih koji Prištinu podržavaju.
Jovanović kaže da albanska strana može da ima najviše tri ili četiri pravca za svoju argumentaciju i da je na Srbiji da okupi najeminentniji tim pravnika koji će se spremiti za svaku moguću tezu. Kao posebno važno, on ukazuje da treba angažovati dobre advokate ukoliko, posle pismenih komentara, Sud organizuje i usmenu raspravu.
- Optimista sam da je pravna argumentacija na našoj strani. Međutim, koliko god da je pravna argumentacija nekad snažna, to ne mora da bude garancija da će biti i uvažena.
On zaključuje da je na kraju procesa moguće i neko neutralno mišljenje Suda, koje ne bi bilo dobro pošto bi otvorilo raznorazna tumačenja. Ukoliko bi se desilo da se, na ovaj ili onaj način, kaže da je u kosovskom slučaju bilo legalnosti, to bi, smatra Jovanović, sasvim sigurno bilo - otvaranje Pandorine kutije.

SUD PRIZNAO KOSOVO
TO što je Međunarodni sud pravde pozvao predstavnike kosovskih institucija da iznesu svoje mišljenje, prema mišljenju profesora međunarodnog prava Milana Paunovića, posredno znači priznanje države Kosovo.
- Sud je mogao da se obrati Unmiku, a nikako privremenim institucijama Kosova, jer Kosovo nije član UN. Ovo je, zato, polupriznanje države Kosovo! - kaže Paunović za “Novosti”, ukazujući da je to bio rizik koji je država preuzela na sebe kada se odlučila da traži savet Suda, umesto da se opredeli za tužbe.

Izvor: Novosti

Stević: Podela drva na Kosmetu od 1. novembra
Politika - Pre 16 minuta

GNJILANE - Distribucija drva školama, povratnicima i socijalno ugroženom stanovništvu na Kosmetu počeće posle 1. novembra kada se završi postupak javne nabavke, izjavio je predsednik Koordinacionog centra za Kosmet Zvonimir Stević.

Nabavka i distribucija drva, uglja i lož ulja čija će distribucija ići preko opštine Zvečan "kasni iz formalno-pravnih razloga", kazao je Stević agenciji Beta.

U toku je proces javne nabavke drva, uglja i lož ulja. Za nabavku drva proces će biti okončan 1. novembra, a za lož ulje i ugalj 10 novembra, i očekujemo da će distribucija ogreva za sve koji se snabdevaju preko opštine Zvečan uslediti vrlo brzo nakon toga, kazao je Stević.


Izvor: Krstarica