TROJKA SE SATAJE U NEDELJU ZBOG PRIPREME IZVEŠTAJA


BEČ , 1. decembra (Tanjug) - Posrednička trojka međunarodne Kontakt grupe sastaće se u nedelju u Beču kako bi pripremila prednacrt svog izveštaja o procesu pregovora Beograda i Prištine koji je, uz njeno posredovanje, trajao prethodna četiri meseca, saznao je Tanjug u diplomatskim izvorima.

Trojka, koju čine predstavnik EU, SAD i Rusije - Volfgang Išinger, Frenk Vizner i Aleksandar Bocan-Harčenko - moći će taj dokument da finalizira posle posete Beogradu i Prištini, u ponedeljak 3. decembra.

Nakon toga trojka će izveštaj predstaviti Kontakt grupi 9. decembra u Beču, a ona će ga proslediti generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.

Planirano je da se o izveštaju Kontakt grupe vodi rasprava u Savetu bezbednosti UN 19. decembra, na sednici kojoj će prisustvovati premijer i ministar inostranih poslova Srbije Vojislav Koštunica i Vuk Jeremić.

Ruski predstavnik u trojci najavio je da se u izveštaju neće naći predlog za budući status Kosova.

"SAD i Rusija imaju različite stavove. Zbog toga ne možemo imati zajedničke zaključke. Mi smo za nastavak pregovora, a druge države u Kontakt grupi smatraju da je taj proces iscrpljen", istakao je Harčenko bečkom dnevniku "Prese"

Prema njegovim rečima, trojka će naredne nedelje imati susrete sa rukovodstvom Beograda i Prištine, dodajući da ne isključuje da bi jedna ili druga strana mogla predstaviti nove elemente.

ČEKU OČEKUJE DA ĆE HRVATSKA MEĐU PRVIMA PRIZNATI KOSOVO


ZAGREB , 30. novembra (Tanjug) - Kosovski premijer Agim Čeku izrazio je nadu da će Hrvatska među prvima priznati nezavisnost Kosova, dodajući da ta zemlja po tom pitanju mora da sledi politiku Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Čeku je ocenio da će nezavisno Kosovo doprineti stabilnosti regiona, jer će time biti zatvoreno poslednje otvoreno pitanje na ovim područjima.

On je sinoć, u emisiji "Otvpreno" Hrvatske televizije, u javljanju iz Prištine, rekao da se nada da će vlade Hrvatske i Kosova dobro sarađivati.

Pitanje odnosa Hrvatske prema Kosovu bila jedna od glavnih tema emisije posvećene izazovima koji čekaju buduću hrvatsku vladu.

Novinar "Jutarnjeg lista" Augustin Paljokaj je rekao da su kosovski političari obećali da će proglašenje nezavisnosti koordinirati s Vašingtonom i Briselom, a očekuje da će se to desiti sredinom januara.

Direktor Instituta za međunarodne odnose Mladen Staničić smatra da će se nova hrvatska vlada morati da se bavi Kosovom, ne samo s regionalnog, već i s globalnog aspekta, jer je Hrvataska od 1. januara nestalna članica Saveta bezbednosti UN i da će o tome morati da ima stav s aspekta globalne bezbednosti.

Novinar poslovne intenet strane busineš.hr Ratko Bošković je rekao Hrvatska ima dobre privredne odnose s Kosovom, ocenjujući da proglašenje nezavisnosti te pokrajine neće imati većeg uticaja na finansijsko tržište u Hrvatskoj i da, eventualno, može doći do odliva kapitala iz Hrvatske na kosovsko tržiše.

SARKOZI: NIKO NE ŽELI DA PONIŽAVA SRBIJU I IZAZIVA RUSIJU

NICA – Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je danas u Nici, na konferenciji za novinare sa premijerom Italije Romanom Prodijem, da niko ne želi da ponižava Srbiju ili izaziva njenog glavnog saveznika Rusiju kada je u pitanju rešavanje statusa Kosova, ali da će „Kosovari imati nezavisnost”.

„Kosovari će imati nezavisnost. Srbi moraju da shvate da su im to susedi i da moraju da žive zajedno. Želimo da do toga dođe u pravo vreme, kada se niko neće osećati poniženo, jer želimo mir između kosovskih Albanaca i Srba”, rekao je Sarkozi.

Sarkozi je, istovremeno, rekao da je francuskim i drugim mirovnim NATO snagama na Kosovu portebna jasna situacija i ako daljim pregovorima ona može da se postigne, Pariz se tome neće protiviti, prenela je agencija Rojters.

„Mi ne želimo da se naši vojnici nađu u zakonski zamršenoj situaciji. Ako treba, daćemo sebi dodatnih nekoliko nedelja da smirimo stvari, ali Francuska veruje da je bolje smatrati da 10. decembra u 24 sata sve treba da se završi”, dodao je Sarkozi.


Tanjug

USPOSTAVITI EVROPSKE PRINICIPE NA KOSOVU I METOHIJI


BEOGRAD , 30. novembra (Tanjug) - Srbi Kosova i Metohije ulažu velike napore za očuvanje kulturnog nasleđa u pokrajini, ali to nije samo njihova bitka, jer je srpska baština deo evropske i svetske civilizacije, zaključili su večeras učesnici međunarodnog okruglog stola u Centru "Sava".

Na skupu "Mesto srpske duhovne baštine Kosova i Metohije u evropskoj kulturi", čiji su organizatori Ministarstvo vera i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, zaključeno je da na Kosovo treba uvesti evropske principe koji podrazumevaju, pre svega, slobodan život i slobodu kretanja za sve žitelje, povraćaj oduzete imovine nealbanskom stanovništvu i obnovu porušenih svetinja.

"Srbija ne sme da odustane od svoje tapije na Kosovo i Metohiju", rekao je direktor Američkog saveta za Kosovo advokat Džejms Džatras, koji je govorio o američkim pogledima na kosmetsku duhovnu baštinu.

Džatras je kazao da je američka politika i podrška stvaranju "jedne odmetničke islamske države" najpogubnija za opstanak srpskog naroda i najveća pretnja uništenju njihovih svetilišta.

"Svi smo u opasnosti da izgubimo ovaj deo svetske baštine", rekao je predsednik švajcarske Fondacije "Veber" Maks Veber, koji je o vrednostima srpske baštine u južnoj pokrajini govorio i predstavnicima evropskih i američkih institucija i političarima.

"Susreo sam se sa neodređenim odgovorima i naišao na zid ćutanja", rekao je Veber, koji se javno suprotstavljao uništenju "svetilišta i hrišćanskog graditeljstva".

On je naglasio da je "istorijski i duhovni centar postao mesto trgovine drogom i ljudima".

Učesnici skupa naučnika i stručnjaci iz različitih oblasti ukazali su i na opasnost globalističkog evropskog pristupa koji, dovodeći u pitanje njene hrišcanske temelje, "postaje saveznik džihada u Evropi i na Kosovu".

Stavovi skupa, kako je rečeno, treba da budu podrška pregovorima o statusu Kosova i Metohije i poruka Evropi da je oštrica džihadskog fanatizma opasnost za sve, a ne samo za Srbiju.

Međunarodni skup, organizovan povodom predsedavanja Srbije Komitetu ministara Saveta Evrope, nastavlja rad sutra susretom učesnika sa predstavnicima medija u manastiru Grgetek na Fruškoj Gori i u Sremskim Karlovcima.

LAVROV:O MISIJI OEBS NA KIM NA OSNOVU MEĐUNARODNOG PRAVA


MOSKVA , 30. novembra (Tanjug) - Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je danas da pitanje produženja mandata misije OEBS na Kosovu i Metohiji treba rešavati na osnovu međunarodnog prava i da se misija nalazi

u Pokrajini po odluci donetoj na osnovu mandata iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

"To ne zavisi od mene. Postoje norme međunarodnog prava", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare posle zasedanja Saveta ministara inostranih poslova OEBS u Madridu, zamoljen da prokomentariše pitanje produženja prisustva misije te organizacije na Kosovu.

Srbija je danas na zasedanju u Madridu blokirala završnu deklaraciju o Kosovu, zbog odrednice u nacrtu tog dokumenta da bi misija OEBS-a na Kosovu trebalo da bude nastavljena u 2008. godini, bez obzira na ishod statusnog procesa.

Šef ruske diplomatije je podsetio da se "Misija OEBS-a nalazi na Kosovu u skladu sa odlukom Stalnog saveta OEBS, donetom na osnovu mandata sadržanog u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN", saopštilo je večeras rusko Ministarstvo inostranih poslova.

Kako je Tanjugu izjavio ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, "budućnost međunarodnog prisustva na Kosovu, pa i OEBS-a, može biti regulisana isključivo adekvatnom odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ne može biti podržan na ministarskoj konferenciji OEBS-a mimo svega onoga što se bude dešavalo u statusnom procesu".

Ssef Misije OEBS-a na Kosovu Tim Guldiman izrazio je u sredu zabrinutost da bi Srbija i Rusija mogle zaustaviti rad te organizacije na Kosovu ukoliko kosovski Albanci jednostrano proglase nezavisnost.

"Postoje pokazatelji da bi to (proglašenje nezavisnosti) uticalo na njihov stav u pogledu produžetka našeg mandata, koji se mora obnoviti svake godine", izjavio je švajcarski diplomata na konferenciji za štampu u Briselu.

"Nadam se da će misija opstati. To bi trebalo da je u interesu Srbije, kao i Rusije", rekao je Guldiman, a prenela je agencija Asošijeted pres.

PRAVNICI UN:BAN NEMA OVLAŠĆENJA ZA UVOĐENJE MISIJE EU


NJUJORK , 30. novembra (Tanjug) - Pravni stručnjaci Ujedinjenih nacija izjavili su večeras da je malo verovatan razvoj situacije u kojoj bi generalni sekretar UN Ban Ki-mun posebnom deklaracijom koja bi se oslonila na tumačenje određenih elemenata Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN omogućio raspoređivanje misije EU na Kosovu i Metohiji.

"Takav razvoj situacije malo je verovatan, pa čak i nemoguć, jer je uloga generalnog sekretara u ovakvim slučajevima više protokolarna", rečeno je agenciji Tanjug u pravnoj službi UN.

Pravni stručnjaci UN objasnili su da se u određivanju mandata neke misije, uloga generalnog sekretara završava onog trenutka kada se rezolucija Saveta bezbednosti usvoji.

"On tokom mandata može pozivati ili insistirati na potpunom sprovođenju rezolucije, ali ni na koji način ne može uticati na njen sadržaj", rekli su pravnici UN.

Rezolucije Saveta bezbednosti, kakva je 1244 kojom je otvoren mandat za razmeštanje UNMIK-a, može anulirati jedino izvršno telo svetske organizacije, odnosno Savet bezbednosti.

Pravni stručnjaci i diplomate na Ist Riveru rekli su Tanjugu da će najavljeni proces zamene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) civilnom i bezbednosnom administracijom Evropske unije predstavljati ozbiljan izazov za međunarodnu diplomatiju, pre svega jer za sada nema naznaka da bi se Savet bezbednosti mogao složiti oko ukidanja osam godine dugog angažmana svetske organizacije na Kosovu.

I bivši američki ambasador pri UN Džon Bolton potvrdio je nacionalnoj agenciji da Ban "ni u kom slučaju nema ovlašćenja" da posebnom deklaracijom poziva EU da preuzme administriranje Kosovom, istakavši da takve tvrdnje nisu zasnovane na poznavanju pravnih okvira svetske organizacije.

"Evropska unija, suštinski, nema pred sobom nikakve prepreke da rasporedi misije na Kosovu, posebno ukoliko se sa takvim potezom složi Srbija, ali pitanje budućnosti UNMIK-a predstavlja najbolji pokazatelj da se o svemu tome uopšte nije razmišljalo kada je Beogradu i Prištini nametan ubrzani ritam pregovora", rekao je Bolton.

Jednako su, kako su objasnili pravnici u UN, fantastične i špekulacije da bi se misije EU i UN na Kosovu, mogle "preklopiti", kako bi Evropljani preuzeli administraciju u pokrajini, dok bi UNMIK zadržao ceremonijalno prisustvo kako bi se zadovoljilo slovo Rezolucije 1244.

Desetak dana pre nego što će "trojka" posrednika Kontakt grupe podneti izveštaj o toku pregovora generalnom sekretaru UN, međutim, nema naznaka da bi Savet bezbednosti, u dogledno, vreme mogao postići zajednički stav o budućnosti UNMIK-a.

Ruski diplomati, obzirom da Moskva važi za najveću prepreku ukidanju postojeće Rezolucije 1244, naveli su da do promene misija na Kosovu može doći isključivo uz pristanak vlasti u Beogradu i u sklopu "kompromisnog rešenja statusa te pokrajine sa kojim se slože obe strane".

"Svaki drugi put raspoređivanja misija EU bio bi, u najmanju ruku, nelegalan. EU je, međutim, dobrodošao faktor u procesu rešavanja statusa Kosova zbog čega Moskva insistira na nastavku pregovora", objasnili su ruski diplomati.

MOGUĆE PODNOŠENJE IZVEŠTAJA "TROJKE" 7. DECEMBRA


UJEDINJENE NACIJE , 30. novembra (Tanjug) - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun čeka izveštaj "trojke" posrednika Kontakt grupe o toku pregovora između Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova, posle čega će taj dokument proslediti Savetu bezbednosti UN, izjavila je večeras Banova predstavnica za štampu Mišel Montras.

Kako su agenciji Tanjug izjavili zvaničnici UN, moguće je da podnošenje izveštaja "trojke" međunarodnih pregovarača bude pomereno za 7. decembar, zbog obaveza generalnog sekretara.

Sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovu, na kojoj će biti razmotren izveštaj "trojke" o 120 dana pregovora Beograda i Prištine, biće zakazana za 19. ili 21. decembar, rekli su isti zvaničnici.

Na pitanje novinara kakav će biti dalji raspored poteza svetske organizacije, Montras je odgovorila da generalni sekretar UN "ne može da predskazuje budućnost".

Ban se, ranije danas, u sedištu svetske organizacije sastao sa ruskim ambasadorom Vitalijem Churkinom, ali detalji tog susreta nisu objavljeni.

SASTANAK OEBS-A ZAVRŠEN BEZ ODLUKE O MISIJI NA KOSOVU

MADRID, 30. novembra (Tanjug) - Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na svom godišnjem ministarskom sastanku, završenom danas u Madridu, nije uspela da usvoji zajedničku političku deklaraciju i donese odluku o produženju mandata svoje misije na Kosovu, saopštila je večeras Španija u svojstvu predsedavajućeg OEBS-a.

Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić, koji je učestvovao na sastanku u Madridu, izjavio je danas Tanjugu da je Srbija na ministarskom sastanku OEBS-a blokirala završnu deklaraciju o Kosovu zato što je u nacrtu tog dokumenta zadržana odrednica da bi misija OEBS-a na Kosovu trebalo da bude nastavljena u 2008. godini, bez obzira na ishod statusnog procesa.

"Taj elemenat je apsolutno neprihvatljiv za Srbiju", izjavio je Jeremić.

"Smatramo da je statusni proces od suštinske važnosti za budućnost pokrajine, načina upravljanja pokrajinom, mira i stabilnosti u celom regionu. . . U skladu s tim se taj proces može posmatrati samo u celini, ne možemo izdvajati bilo koji aspekt međunarodnog prisustva ili administracije van paketa", izjavio je Jeremić srpskoj nacionalnoj agenciji.

Neuspeh u usvajanju zajedničkih deklaracija OEBS-a još od 2002. godine politički je oslabio tu organizaciju, lišio je orijentacije i učinio manje efikasnom, naveo je predsedavajući organizacije, koja ima 56 članica, prenela je agencija DPA.

U saopštenju je, takođe, navedeno da je postignut napredak u pregovorima o produženju mandata posmatračke misije OEBS-a na Kosovu, ali da danas u Madridu nije doneta konačna odluka o produženju mandata te misije zbog "neizvesnosti oko budućeg statusa pokrajine", navela je agencija AP.

Predsedavajući OEBS-a, španski ministar inostranih poslova Migel Anhel Moratinos rekao je da će stalni savet OEBS-a odlučivati o eventualnom produženju mandata misije te organizacije na Kosovu i da je on, po tom pitanju optimista.

"Nadam se da će produženje (mandata OEBS-a na Kosovu) biti odobreno pre 10. decembra, ali u svakom slucaju ono mora da bude odobreno do kraja godine, kada mandat ističe", precizirao je Moratinos, kako je prenela američka agencija.

Na godišnjem Ministarskom sastanku nije postignuta saglasnost oko usvajanja zajedničke političke deklaracije, jer je produbljeno razilaženje između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije oko ruske suspenzije Sporazuma o kontroli konvencionalnog naoružanja.

Predsedavajući Španija pozvala je Rusiju, u završnom saopštenju, da preispita tu odluku.

OEBS je u Madridu uspeo da postigne saglasnost o slanju nove misije koja bi osigurala bezbednost granica u Avganistanu, o budućem predsedavajućem u 2008. godini - Finskoj i jačanju uloge organizacije u borbi protiv terorizma.

POGREŠNO ČITAJU REZOLUCIJU 1244

NAJVEĆA garancija da Kosovo ne može biti nezavisno od Srbije - Rezolucija 1244 - naći će se narednih nedelja pod baražnom vatrom dela međunarodne zajednice koji podržava otcepljenje.

Nagoveštaja ima odavno, a pre dva dana, prema izveštajima agencija, generalni sekretar UN Ban Ki Mun i visoki predstavnik EU Havijer Solana razgovarali su o raspoređivanju misije EU koja bi na KiM zamenila Unmik. Kao pravni osnov za to poslužila bi deklaracija generalnog sekretara UN, koja bi se oslonila na tumačenje "određenih elemenata Rezolocije 1244".

Beograd i Moskva zabrinuti su zbog ovakvih manevara zapadnih zemalja.

- Rusija nije protiv misije EU na Kosovu, ali nju Moskva može podržati samo na osnovu nove rezolucije Ujedinjenih nacija. U suprotnom, ta misija bila bi ilegalna - kaže ruski predstavnik u posredničkoj trojci Aleksandar Bocan-Harčenko.
On podseća da je i OEBS-u potrebna pravna osnova, kako bi mogao nastaviti svoju misiju. Ruski diplomata ponovo se založio za nastavak pregovora Beograda i Prištine, bez vremenskih rokova, i takođe upozorio na to da se na meti pojedinaca u međunarodnoj zajednici našla Rezolucija 1244.

- Jednostrani koraci krše Rezoluciju UN 1244, a kršenje neće staviti van snage ovu rezoluciju - izjavio je Bocan-Harčenko.
Državni vrh Srbije, kako saznajemo, poseduje informacije da tim zapadnih pravnih stručnjaka radi na pronalaženju pravnog osnova za davanje nezavisnosti KiM. Da bi u tome uspeli, moraju da zaobiđu najveću pravnu prepreku - Rezoluciju 1244.

Na nedavno završenim pregovorima u Badenu, član srpske delegacije, profesor Tomas Flajner, saopštio je da je čuo da postoje mnoge interpretacije Rezolucije 1244. Po njegovom mišljenju, međutim, za pravnike vođene principom dobre volje, sadržaj ovog dokumenta je "eksplicitan i sam po sebi očevidan" i nije mu potrebna dodatna interpretacija.
Flajner navodi veliki broj argumenata koji se koriste da bi se dovela u sumnju Rezolucija 1244.

Prema prvom - "Rezolucija se ne može primeniti na Srbiju, jer se odnosi na bivšu Jugoslaviju". Sva tela UN su, međutim, uvek prihvatala da se ovaj dokument odnosi - na Srbiju, koja se i Ustavnom poveljom SCG priznaje kao pravni naslednik bivše zajedničke države.

Drugi "argument" glasi - "Rezolucija 1244 omogućava MZ da ustanovi nadgledanu nezavisnost Kosova bez ikakvih amandmana, jer ona ne obavezuje Kosovo da ostane unutar teritorije Srbije".

- Tri puta se u Rezoluciji iskazuje posvećenost međunarodne zajednice da reafirmiše suverenost Jugoslavije, a sada Srbije, i njen teritorijalni integritet - rekao je Tomas Flajner na pregovorima.

- Treći pominjani argument - "Rezolucija 1244 ne sprečava međunarodnu zajednicu da prihvati ono što se „de fakto“ smatra neizbežnim, a nezavisnost Kosova je neizbežna, dakle, svi to moraju da prihvate" - povezan je sa četvrtim: "Kosovo je već odvojeno od Srbije, i zbog toga samo treba ratifikovati ono što u stvarnosti postoji."

Prema petom argumentu, "isključivanjem albanskih građana iz biračkog spiska za referendum o novom ustavu, Srbija je već tiho i „de fakto“ priznala nezavisnost Kosova". U šestom, Rusija se optužuje da zloupotrebljava pravo veta u Savetu bezbednosti. Sedmi, dobro poznati argument, kaže da je Kosovo "jedinstven slučaj i zato ne može biti presedan u međunarodnom pravu". Osmi - da je Srbija "izgubila pravo na Pokrajinu Kosovo, zbog zločina počinjenih u vreme Miloševićevog režima".

- Ako bi ovaj argument "držao vodu", Savet bezbednosti bi, odmah posle rata, odlučio da Kosovu da punu nezavisnost. SB je, ipak, učinio upravo suprotno, iz jasnih razloga: da ne bi stvorio presedan za druge manjinske konflikte - stav je švajcarskog člana srpske delegacije na ovonedeljnim pregovorima u Badenu.


KOŠTUNICA: ZAVISI OD AMERIKE

STABILNOST i mir celog regiona sada zavisi od odluke SAD da li će poštovati Rezoluciju 1244 ili će se SAD opredeliti za najgrublje kršenje ove Rezolucije i Povelje UN - izjavio je u petak predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.

- Kada bi SAD saopštile da poštuju Rezoluciju 1244 i njene ključne odredbe o garantovanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i obezbeđivanju suštinske autonomije za albansku nacionalnu manjinu u Pokrajini, sasvim sigurno bi bilo pronađeno kompromisno rešenje, koje bi zadovoljilo obostrane suštinske interese i Srbije i kosovskih Albanaca.

Koštunica je ocenio da u tom slučaju nema stvaranja marionetske tvorevine i zadovoljenja vojnobezbednosnih interesa SAD.

- U ovom trenutku - naglasio je premijer - očigledno je da je sva odgovornost na Americi i njenom izboru između prava i stabilnosti, s jedne, i bezakonja i dugoročne nestabilnosti, s druge strane.

- To svakako znači i da nema govora da se, suprotno Rezoluciji 1244, uspostavlja Misija EU umesto Unmika - naglasio je Koštunica.


REZOLUCIJA 1244 DAJE JASNE DEFINICIJE
SUVERENOST GARANTOVANA

* U "GLAVI" Rezolucije 1244 između ostalog se kaže:
- Ponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije...

* U tački 10 stoji:
- Savet bezbednosti ovlašćuje generalnog sekretara da uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu, kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije...

* U aneksu 1 kaže se:
- Politički proces ka uspostavljanju sporazuma o privremenom političkom okviru, koji će obezbediti suštinsku samoupravu na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suverenosti i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije...

* U aneksu 2, tačka 8:
- Uspostavljanje privremene administracije za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije, o čemu će odluku doneti Savet bezbednosti UN...

VN

У фокусу
ПРОВИЂЕЊЕ НАД КОСМЕТОМ
Чак ни у свом географском значењу, Космет није једно место, већ представа стварности. За Албанце то је нова држава, за Србе то је интегрални део Србије 
 

 
„Ово није први пут да Албанци организују сопствену пропаст”, рекао је Исмаил Кадаре видевши шта се догодило на Космету после уласка трупа НАТО-а. Јер, по њему, хрватски и српски национализам у ранијим годинама исцрпили су своју динамику. Први је остварио свој циљ, други се још „опоравља од ратова и уступио је место жељи за демократијом”. Дакле, остао је још албански национализам са ореолом свега онога што Албанци сматрају „својом историјском победом 1999. године на Косову над старим српским непријатељем”.

Берлин 1878. и Лондон 1913. године за Албанце на Космету и Албанце у Албанији две су пропуштене прилике, двострука „неправда” која до сада није исправљена и која се стално преиспитује. Хоће ли после Берлина и Лондона, Беч бити та трећа прилика која је искоришћена?

„Албанија је само географски појам”, своједобно је закључио Бизмарк и скинуо албанско питање са дневног реда. Француски писац Виктор Берар описао је 1897. године Космет као „кутак правог средњег века, који је Провиђење сачувало за проучавање наших савременика”. У Лондону је 1913. на конференцији амбасадора великих сила донета одлука о стварању албанске кнежевине, која је поверена немачком кнезу Вилхелму Виду. Оно што је постало садашња Албанија обухвата око 40 одсто укупног албанског становништва које је остало расејано у суседним државама. Овај „прави политички злочин који је починила Европа”, по речима косовског писца Реџепа Ћосје, „никада није нестао из националног сећања албанске нације”.

Да ли то сада Европа и САД покушавају да исправе тај „политички злочин према Албанцима” на рачун Србије?

Многе светске кризе и ратове, заправо, изазвале су дипломате који су лагали новинаре, а онда поверовали у оно што су прочитали у новинама. Главни уредник листа на албанском језику „Бота сот”, или „Свет данас”, Теки Дервиши, пре седам година је изјавио да „мржњу не стварају новински чланци, већ историјско искуство српско-албанских односа”, али његов лист је у марту 2000. писао „да су сви Срби који сада живе на Косову криминалци и да је одмазда природни инстинкт”. Дан Евертс, који је у то време водио локалну канцеларију ОЕБС-а, описао је то као „злобу, гнев, лажи и клевете”.

Мали је број Албанаца са Космета дигао глас против албанског радикалног насиља. Један од ретких био је Ветон Сурои, иначе власник листа „Коха диторе”, који је још пре седам година изјавио „да такво понашање према косовским Србима дискредитује сваког косовског Албанца. Овај терет мораћемо колективно да носимо на души, он ће укаљати нашу част као и успомену на косовске Албанце који су били жртве”.

Због свега тога вероватно је време да и ми и свет престанемо да се лажемо. Очигледно је да Срби и Албанци на Космету немају намеру да живе заједно у идеалној мултиетничкој држави коју су замислили одређени кругови у Вашингтону. Можда би за Американце најпоштеније било да кажу: „Ви заслужујете једни друге, позовите нас када се уморите од убијања”? Но, ако Американци и НАТО нагло оду са Космета, ново крвопролиће је сасвим извесно. Пошто то не могу да ураде, преостаје им следеће: или ће потпуно да разоружају терористе из ОВК, или да окончају ратну политику која се на Космету води. Односно, када се умешате у недовршени грађански рат, једна је опција употреба великих војних снага како би се разоружало све живо што може да носи оружје и онда чувала стража на сваком ћошку. Али како САД желе да смање своје војно присуство на Космету, ова опција није реална.

Преостаје друга опција, окончање политике која се води на Космету. Наиме, политика на Космету стално је на ивици експлозије зато што ни једна страна није дефинитивно задовољна, али ни исцрпљена. На речима и у извештајима Унмика „постигнут је одређен успех у стабилизацији прилика”; у пракси то је непријатан компромис у стилу реалполитике, заправо надреалан призор где све има барем два нивоа значења. Један је онај на папиру, назовидемократски, политички исправан, беспрекоран. Други је онај реалан, прљав, ружан и зао. То је игра огледала у којој се косметска реалност искривљује у зависности од тога ко је гледа. И ко је пројектује.

Чак ни у свом географском значењу, Космет није једно место, већ представа стварности. За Албанце то је нова држава, за Србе то је интегрални део Србије, а за међународну заједницу то би требало да буде покрајина по резолуцији 1244 УН.

Може ли се све то „прескочити” прећутном поделом Космета, успостављањем стабилних линија разграничења дуж којих би НАТО патролирао и где би и Срби и Албанци били безбедни у свом простору и тиме спремнији да живе једни поред других барем у почетку? Јер, рат на Космету је и завршен а да нису повучене стабилне линије разграничења, а без тих линија – и НАТО и евентуално ЕУФОР војници биће само мировњаци у земљи у којој нема мира.

Истина, постоји и трећа, најопаснија опција: независност Космета. Што би довело до стварања две албанске државе. Иако Албанци нису показали способност управљања ни једном државом, а камоли с две. Но, можда је у томе и квака 22. Волан ће ионако да држе САД...

Политика
Мирослав Лазански