Jeremić: Možemo pod
istim krovom
VN, 12. novembar 2007

Za dobrobit čitavog zapadnog Balkana potrebno je naći kompromisno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije, u duhu evropskih i univerzalnih vrednosti koje predstavlja Savet Evrope - rekao je u Strazburu šef diplomatije Vuk Jeremić, u govoru povodom prenosa dužnosti predsedavajućeg Komitetom ministara SE slovačkom kolegi Janu Kubišu.
Jeremić je posebno ukazao na značaj evropske integracije i poštovanja evropskih vrednosti na zapadnom Balkanu, kao i u okviru rešavanja budućeg statusa Kosmeta.
On je upozorio da na 10. decembar, kada posrednička "trojka" Kontakt-grupe treba generalnom sekretaru UN da podnese izveštaj o procesu pregovora o Kosmetu, ne treba gledati kao na rok za okončanje pregovora, već kao na datum za ocenu napretka.
- Nametanje nezavisnosti KiM u slučaju da ne bude nađeno rešenje bilo bi neevropski i ne bi predstavljalo rešenje - ocenio je Jeremić.
On je dodao da Srbija veruje da evropsko rešenje budućeg statusa Kosova leži u jedinstvenom "partnerstvu za budućnost", pod zajedničkim suverenim krovom.
Sumirajući rezultate tokom predsedavanja Srbije Komitetu u prethodnih šest meseci, Jeremić je rekao da se srpska strana trudila da radi na četiri glavna prioriteta: promociji vrednosti za koje se zalaže SE, poboljšanju individualne bezbednosti, izgradnji tolerancije i jačanju saradnje SE i država zapadnog Balkana.


Izvor: Novosti

Državna kasa
sigurnija
M. Z. RADONjIĆ, 12. novembar 2007

STRANKE u Narodnoj skupštini dogovaraju se o osnivanju novog fonda za Kosovo i Metohiju, koji bi trebalo da pomogne boljem životu srpskog stanovništva u Pokrajini.
Poslanička grupa DSS-NS podnela je predlog zakona o osnivanju državnog fonda za KiM, koji bi mogao da se nađe na dnevnom redu parlamenta - čim se o njemu usaglase poslanički klubovi. Prethodno, ovaj dokument izaći će pred skupštinski odbor za KiM, čija bi naredna sednica trebalo da bude održana u sledećih dvedesetak dana.
Predsednik Odbora za KiM Vladimir Milentijević (DSS) objašnjava za "Novosti" šta je osnovni cilj stvaranja novog fonda:
- Zamišljeno je da se omogući ravnomernija raspodela državnog novca građanima, odnosno, da se nadomeste primanja onima koji ne rade, i nisu plaćeni iz budžeta.
Osnivanjem fonda za KiM država se pomirila s neuspehom prvog Fonda, čija je najveća mana bila to što se oslanjao na - dobru volju.
Vlada Srbije je, naime, još decembra 2004. godine osnovala Državni fond za KiM. Tada je saopšteno da postoji namera da se "izvan budžetskih mehanizama", uz pomoć dijaspore i najšire javnosti, obezbedi novac koji bi omogućio drugačiji i spokojniji život naših sunarodnika u Pokrajini. Otvoreni su i žiro-računi Fonda, u raznim valutama. Do sredine februara 2005. prikupljeno je 105 miliona dinara...
Za manje od tri godine, međutim, od entuzijazma je ostala - prazna kasa. Država je shvatila da, umesto na "široku ruku" imućnih, ipak mora da se osloni na - sopstveni budžet.
- Taj fond je, na žalost, prikupio mala sredstva - kaže Vladimir Milentijević. - To je donatorski fond, bez stalnog i sigurnog izvora novca. Za razliku od njega, fond koji bismo ustanovili zakonom bio bi "vezan" za budžet i predstavljao bi stalan izvor prihoda za one kojima je novac najpotrebniji.
Postavlja se pitanje - kako bi se novi fond za KiM "punio"? Naš sagovornik odgovara da se to još tačno ne zna, da ima raznih ideja, poput odvajanja dinara od litra benzina, ili paklice cigareta. Prema predlogu DSS-NS, u fond bi se "slivala" polovina prihoda od PDV-a koja se naplaćuje na dobra dopremljena u Srbiju sa teritorije KiM, kao i polovina sredstava od privatizacije preduzeća na Kosmetu. U kasu fonda ulazio bi i po jedan dinar od svake naplate putarine, zatim po dinar od svakog litra nafte i alkohola, i po dva dinara od svake prodate kutije cigareta. Predlagači su ponovo predvideli da se novac prikuplja i kroz donacije, preko legata i poklona, ali i od domaćih i inostranih kredita i zajmova.
Milentijević je optimista da će stranke postići dogovor i da će novi fond zaživeti.
- Ili će odluka biti jednoglasna, ili je neće biti, jer tako uvek radimo na Odboru - kaže Milentijević.


ODVOJENO OD NIP
FOND za KiM funkcionisao bi potpuno odvojeno od Nacionalnog investicionog plana, čiji deo je namenjen i za ulaganja u Pokrajini. Prema rečima Vladimira Milentijevića, NIP je na prostoru KiM "konačno krenuo", mada postoji zastoj u kandidovanju projekata. Osnovni razlog za to je, po njemu, nedostatak stručnih službi u srpskim sredinama.
- Iz NIP-a je za Kosmet izdvojeno više od milijardu dinara, a, prema mojim informacijama, znatna sredstva predviđena su i za narednu godinu - kaže predsednik Odbora za KiM.

Izvor: Novosti

„ŠPIGEL": OZBILjNI PREGOVORI O EU U ZAMENU ZA KOSOVO

BERLIN – Vodeći politički magazin Nemačke „Špigel” ocenio je u „on-lajn” izdanju da bi zapadno priznanje eventualno jednostrano proglašene nezavisnosti Kosmeta imalo nesagledive posledice po stabilnost regiona te da bi zato najbolje bilo kad bi Srbi, „posle malo protesta”, jednostavno popustili i pristali na otcepljenje dela svoje teritorije.

Zauzvrat, preporučuje „Špigel”, Evropska unija bi mogla da stavi na „led” zahtev da Srbija izruči preostale osumnjičene za ratne zločine, pa bi Beograd i Brisel mogli da se late ozbiljnih pregovora radi pune integracije Srbije u Evropsku uniju.

„Takvom razvoju situacije se nadaju mnoge zapadne diplomate, pa i nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer′′, tvrdi nedeljnik iz Hamburga, ocenjujući da bi svaki drugi scenario bio neprijatan pre svega, za Nemačku, koja se „učvrstila kao glavni evropski igrač na Balkanu”.

„Teško, međutim, da će Beograd dobrovoljno pristati na otcepljenje svoje južne pokrajine”,ocenjuje „Špigel”, „jer Srbija danas nastupa s velikim samopouzdanjem, pogotovu što iza sebe ima Rusiju”.

Tanjug

Kampanja pri kraju, svi za nezavisnost


Preko 1,5 miliona birača na Kosovu i Metohiji biraće 17. novembra poslanike pokrajinskog parlamenta, odbornike u lokalnim skupštinama i predsednike opština, a vodeće partije izbornu kampanju grade pre svega na obećanju o nezavisnosti Pokrajine.

Izbori će biti organizovani u 621 biračkom centru na preko dve hiljade glasačkih mesta, a birači će se izjašnjavati za 100 poslanika Skupštine Kosova, dok je po 10 mesta u parlamentu rezervisano za Srbe i za druge nealbanske zajednice.

Prvi put od 1999. godine, od kako je Misija UN preuzela rukovodjenje Kosovom, izbor poslanika i odbornika biće organizovani po proporcionalnom sistemu, sa otvorenim listama, dok će predsednici opština biti birani neposrednim glasanjem.

Dva istraživanja, čiji su rezultati objavljeni tokom predizborne kampanje, pokazuju da bi Demokratska partija Kosova Hašima Tačija mogla da osvoji najviše glasova, ali ne i da obezbedi ubedljivu prednost potrebnu za samostalno formiranje vlade.

DPK bi, prema istraživanjima, imala malu prednost u odnosu na do sada neprikosnoven Demokratski savez Kosova.

Na trećem mestu, prema rezultatima istraživanja je Alijansa novo Kosovo Bedžeta Pacolija, a iza nje je Alijansa za budućnost Kosova, čiji je predsednik haški optuženik Ramuš Haradinaj.

Demokratski savez Dardanije (DSD), bivšeg predsednika skupštine Nedžata Dacija i Reformisticka partija ORA, Vetona Suroija su na petom i šestom mestu.

Sve pomenute partije, sem DPK, odbacile su rezultate istraživanja kao naručene i plaćene, a agencije koje su anketirale birače su odbacile te optužbe.

U predizbornoj kampanji vodeće partije kosovskih Albanaca obećavaju biračima nezavisnost Kosova, koja će izvesno vreme biti nadgledana. Stranke se zalažu za tržišnu ekonomiju, bolji standard, manje nezaposlenih i socijalno blagostanje.

DPK Hašima Tačija je, prema ocenama analitičara, imala raznovrsnu i agresivnu predizbornu kampanju.
Tači je pre izbora sklopio koaliciju sa četiri partije – Socijademokratskom partijom Kaćuše Jašari, Demokratskom alternativnom nekadašnje Rugovine perjanice Edite Tahiri, Liberlanom partijom Djerdja Dedaja I Narodnim pokretom, Emruša Džemajlija.

Te četiri stranke mogu DPK da pomognu da dobije tri do četiri odsto glasova više, što je dovoljno da ta koalicija ima najbolji izborni rezultat.

Nekoliko dana pred izbore, DSK, je intenzivirao kampanju, u želji da ponovi rezultate dok je stranku vodio pokojni predsednik Kosova Ibrahim Rugova.

Aktuelni predsednik Kosova Fatmir Sejdiu se aktivno uključio u kampanju, iako je funkciju predsednika DSK zamrznuo.

Daleko od očiju javnosti, predstavnici DSK već uveliko razgovaraju sa liderom opozicije Hašimom Tačijem o mogućem partnerstvu, odnosno koaliciji nakon izbora.

Akademik Nedžat Daci, predsednik Demokratskog saveza Dardanije siguran je da će dobiti najmanje 20 odsto glasova, najavljujući da će u suprotnom "napustiti politiku".

Prema rezultatima istraživanja, Dacijeva stranka bi mogla da dobije pet do šest odsto glasova, jedva da preskoči cenzus od pet odsto.

Njaviše para u kampanju je uložio biznismen Bedžet Pacoli. On je u kampanji rekao da bi pregovore o statusu Kosova bilo najbolje voditi u Kragujevcu i Beogradu, odnosno u Prištini i Prizrenu, i bez medjunarodnog posredovanja. Na to su reagovali i osudili ga predstavnici svih partija, sem DPK.

Veton Suroi je u kampanji, prema ocenama analitičara, pokazao najviše političkog umeća, uz podršku svojih medija.

Očekivanja medju kosovskim Albancima su da će u vrhu biti DPK i DSK. DSD moze vrlo lako biti treća stranka, kao što ne treba da čudi ukoliko ORA dodje u situaciju da se bori da prodje izborni prag.

Alijansa za budućnost Kosova će moći da se pohvali uspehom ako bude zadržala sadašnju poziciju sa osam poslanika u Skupštini Kosova.

Tanjug

ĐURČANj: NE ČINITI JEDNOSTRANE KORAKE

BUDIMPEŠTA – Predsednik vlade Mađarske Ferenc Đurčanj izjavio je da, dok god postoji mogućnost kompromisnog rešenja za Kosmet, ono mora da bude podržavano i da zato svi akteri međunarodne politike ne treba da čine „bilo kakve jednostrane korake”.

Posle susreta sa predsednikom srpske vlade Vojislavom Koštunicom, Đurčanj je ocenio da bi, u sadašnjoj situaciji, bilo „više od greške” kada bi bilo koja strana preduzela jednostrane korake.

Fonet

 KOŠTUNICA: SRBIJA JE UČINILA SVE DA DO KOMPROMISA DOĐE

 Predsednici vlada Srbije i Mađarske Vojislav Koštunica i Ferenc Đurčanj složili su se u Budimpešti da bi bilo najbolje da se kosovsko pitanje reši sporazumom Beograda i Prištine.

'Srbija je učinila sve da do kompromisa dođe, ali su za njega potrebne dve strane. Za Beograd su relevantni međunarodno pravo, Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i sam Ustav Srbije', rekao je srpski premijer na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Koštunica je ukazao da su u tom pogledu stvari 'potpuno jasne', jer se radi samo o tome da li će se poštovati međunarodno pravo, odnosno teritorijalni integritet i suverenitet Srbije ili - neće.

'U slučaju da Priština jednostrano proglasi nezavisnost, nadležne srpske institucije će takvu odluku proglasiti ništavom', rekao je Koštunica.

'Dok pregovori traju, moramo učiniti sve da oni uspeju, a svaki jednostrani korak ne bi doveo do trajne stabilnosti u regionu', rekao je premijer Đurčanj, u odgovoru na pitanje da li će Budimpešta priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ako to učini većina članica EU.

Dvojica premijera razgovarala su i o bilateralnoj saradnji dve susedne zemlje, a pre svega o realizaciji zajedničkih projekata u oblasti infrastrukture.

Koštunica i Đurčanj razmenili su mišljenja i o položaju nacionalnih manjina u obe zemlje, zatim o dvojnom državljanstvu i o približavanju Srbije EU, u čemu će Beograd koristiti i mađarska iskustva.

Premijer Koštunica se sastao i sa predsednicom mađarskog parlamenta Katalin Sili i šefom države Laslom Šoljomom.

Koštunica je potom posetio 'Tekelijanum', zadužbinu srpskog dobrotvora Save Tekelije, obišao srpsku crkvu, posvećenu velikomučeniku Georgiju i položio venac na spomenik Neznanom junaku na Trgu heroja.

Izvor: RTS

ŠUTANOVAC:NEĆEMO DOZVOLITI PRELIVANJE TERORIZMA SA KOSOVA


 Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas da Vojska Srbije neće dozvoliti da se bilo kakav terorizam sa područja Kosova i Metohije i iz Makedonije "prelije" na jug Srbije.

Šutanovac je rekao da pripadnike naših snaga na jugu (centralne) Srbije karakteriše visok nivo raspoloženja za sprečavanje bilo kakvih sukoba.

Ministar Šutanovac je, posle obilaska garnizona Novi Sad, rekao novinarima da će on, kao i državni sekretari u Ministarstvu odbrane, obići područje juga Srbije.


Izvor: RTS

Ivanović: Srbi ne treba da učestvuju na izborima

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosmeta Milan Ivanović izjavio je danas da Srbi na Kosovu i Metohiji ne treba da izađu na izbore za, kako je rekao, separatističke institucije čiji su čelnici najavili jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

Na konferenciji na novinare u Kosovskoj Mitrovici, Ivanović je pozvao Srbe da ne učestvuju na tim izborima, "jer bi u suprotnom dali privid multietničnosti izbora".

"Ključni stavovi iz Rezolucije 1244 nisu ispoštovani, nije osigurana bezbednost, nema slobode kretanja, povratka dve trećine proteranih, njima nije omogućeno da glasaju pa samim tim ne postoje ni uslovi za održavanje izbora", rekao je Ivanović i dodao da se "ovim izborima prejudicira buduće rešenje za status nezavisnog Kosova".

On je kazao da je prekršena Rezolucija 1244, jer je sa UNMIK-a preneta nadležnost na kosovske, albanske institucije, a da Srbi nisu konsultovani za to.

Ivanović je upozorio da "postoji realna opasnost od manipulacija, krađe glasova i prelivanja eventualnih srpskih glasova sa opštinskog na parlamentarni nivo da bi Albanci mogli da kažu da je multietnička skupština proglasila nezavisno Kosovo".

Izvor: Press

Сумњиви албански кандидати за посланике
Члановима невладиних организација који су „чешљали” биографије могућих посланика стигле претње. - За бившег лидера ОВК Хашима Тачија представници НВО нису пронашли доказе !!!


 
Фатмир Сејдиу, актуелни председник Косова, Неџат Даци, бивши председник Скупштине Косова, Бајрам Реџепи, први косовски премијер и Бајрам Косуми, претходник Хашима Тачија на месту премијера, само су неки од политичара који због сукоба са законом и сумњивих послова не би требало да се нађу у новој Скупштини Косова која ће бити формирана након избора 17. новембра. До оваквог закључка дошла је Коалиција „Цивилно друштво за чишћење парламента” која окупља осам невладиних организација након истраживања, тачније „прочешљавања” биографија људи који су најозбиљнији кандидати за улазак у парламент Косова.

Одмах након објављивања листе на којој се налазе имена 63 најутицајнија албанска политичара, на адресу истраживача стигле су бројне претње.

„Звали су нас неки људи са списка и озбиљно нам претили. Случај смо пријавили полицији која је обећала да ће се овим позабавити”, каже за „Политику” Авни Зогиани, лидер невладине организације за демократију, антикорупцију и достојанство „Устани”.

Он објашњава да се њихово истраживање темељи искључиво на чињеницама које су иначе познате јавности јер су их медији углавном већ објављивали, али су сада сакупљени на једном месту, како каже Зогиани, подсећања ради. Претње невладином сектору осудили су канцеларија Европске комисије у Приштини и Иницијатива младих за људска права која сматра да је угрожена слобода говора, демократизација и отварање косовског друштва.

Према извештају групе НВО, за време мандата Фатмира Сејдиуа,  председника Косова и лидера Демократског савеза Косова, који је на том месту заменио Ибрахима Ругову, откривене су многе неправилности и злоупотребе у раду председничке канцеларије. Сејдиу се сумњичи за проневеру више од 412 хиљада евра јер никада није утврђено на шта је канцеларија потрошила тај новац. Поред тога, утврђено је и да недостају лаптопови, пројектори па чак и један аутомобил који су били власништво канцеларије председника Косова.

Ово истраживање показује и да је Рамуш Харадинај, председник Алијансе за будућност Косова, и хашки оптуженик основао фонд за своју одбрану у Хагу, у коме је, како се незванично сазнаје, прикупљено око 20 милиона евра. Начин прикупљања средстава никада није био јаван и зато је, каже се у извештају, подстакнута сумња да је било корупције и злоупотреба у влади и министарствима пошто је премијер Чеку из Харадинајеве партије,а ова странка држи и пет ресора. Због сумње да је било прања новца за Харадинајев фонд ухапшени су кандидати за посланике ове странке Јахја Лука и директор једне косовске банке.

Харадинај и неколико чланова његове странке били су актери и једног ватреног обрачуна у коме је он повређен, али упркос озбиљној повреди Закона о јавном реду никада нису одговарали. Представници Харадинајеве странке су као чланови комисије за избор другог мобилног оператера, по трећи пут дали лиценцу бизнисмену Екрему Луки који је врло близак Харадинају.

Његов страначки колега и бивши премијер Косова Бајрам Косуми не би био подесан за косовског парламентарца јер је, каже налаз, 2005. године док је био председник владе платио 20.000 вера за приватни авион којим се враћао са летовања из Турске, а да никада није утврђено одакле је новац узет. Пред саму оставку Косуми је потписао лиценцу за фирму Косуми је потписао лиценцу за фирму „Мобикос” упркос чињеници да је тендер на коме је ова фирма победила (2004. године) суспендован због корупције. Сумња се и да је са 1,5 милиона евра из косовског буџета намењених за куповину лекова изградио пут до свог родног места Туџец. Пошто је преузео место премијера Бајрам Косуми је запослио око15 чланова своје породице.

Први премијер Косова Бајрам Реџепи, иначе потпредседник Тачијеве Демократске партије Косова, сумњичи се за многе неправилности са управљањем буџетом док је био на функцији премијера.

У извештају се каже да не постоје документа за стотине хиљада потрошених евра. Током тог времена он је купио кућу у Приштини без дозволе за градњу. Као потпредседник ДПК био је саветник чешке енергетске компаније (ЦЕЗ), која конкурише за куповину термоелектране „Косово Ц”, што представља сукоб интереса.

На мети је и Неџат Даци, бивши председник Скупштине Косова који се, како пише у извештају, прославио трошећи  јавни новац за приватне потребе. Најфлагрантнији случај је био изградња центра Грмија. Иако посао није завршен компанији која је радила је исплаћено додатних 1,1 милион евра за посао који ће се изводити наредних година. Кршења буџета је било и код куповине блиндираног аутомобила вредног 235.000 евра за председника скупштине. Ауто се води у списку инвентара за 2005, а аутомобил никада није дошао на Косово. За Неџата Дација су, после његовог смењивања откривене и друге афере као што су огромни трошкови на Брезовици у његовој вили. Полиција му је одузела један генератор из виле на Брезовици који је узео из Скупштине. Он је паре из буџета користио за сређивање зуба и куповање наочара за сунце.

Занимљиво је да се на списку није нашао Хашим Тачи, који је уз актуелног премијера Агима Чекуа, био један од најистакнутијих вођа ОВК-а.

„Много се шушкало о томе шта је радио Тачи, али никада ни за шта није било конкретног доказа како у медијима тако ни на суду и зато њега нема на овој листи”, објашњава Зогиани.

Међу сумњивим политичарима није ни Ветон Сурои, председник Грађанске иницијативе и власник „Кохе диторе”, најутицајнијег листа на Косову.
 
Политика

"Nejasan stav SAD o Kosovu"

Beograd - Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić smatra da nije jasno koji je zvanični stav Amerike po pitanju Kosova u ovom trenutku.

On je, međutim, rekao, gostujući u emisiji Poligraf Televizije B92, da postoje neke smernice oko onoga šta Amerika želi. Kesić je rekao da priznavanje nezavisnosti Kosova bez rezolucije Saveta bezbednosti UN direktno ugrožava druge američke interese, koji su mnogo značajniji, tako da će u Vašingtonu najverovatnije poštovati ono što Evropska unija odluči.

"Amerika je ušla u jednu poziciju iz koje neće lako da izađe, ali su već dali smernice gde mogu da se izvuku, a glavna smernica je ono što oni govore non-stop - da će da ispoštuju šta god Evropa da odluči", kaže on.

"Jer, Evropa će na kraju morati da bude ta koja će da bude odgovorna za implementaciju i očuvanje mira na Kosovu i Metohiji", naveo je Kesić.


"Nezavisno Kosovo napustilo bi 70 odsto Srba"

Oko 70 odsto preostalih Srba sa Kosova i Metohije napustilo bi tu pokrajinu ako bi ona dobila nezavisnost, a isti broj ispitanika se nada da će Kosovo ostati deo Srbije, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela agencija Stratedžik marketing.

Saradnica te agencije Gordana Logar rekla je na konferenciji za novinare da je anketa urađena na reprezetativnom uzorku od 889 ispitanika Srba sa Kosova i Metohije i da su njom obuhvaćena pitanja koja se tiču budućeg statusa Pokrajine, poverenja u institucije, ekonomskog požaja srpske zajednice.

Najveći broj ispitanih Srba su kao svoj glavni problem naveli nerešen status Kosova, dok im po važnosti drugi problem predstavlja nedostatak bezbednosti i sigurnosti, a na trećem mestu je nezaposlenost.

Od institucija, najveće poverenje ispitanici su ukazali Srpskoj pravoslavnoj crkvi, 92 odsto, dok u premijera Srbije Vojislava Koštunicu veruje 86 odsto, u Vojsku Srbije 80 odsto, a u predsednika Srbije Borisa Tadića 77 odsto.

Srbi na Kosovu i Metohiji izdvajaju Rusiju kao zemlju kojoj najviše veruju, 61 odsto, dok Evropskoj uniji veruje osam, a SAD jedan odsto ispitanika.

Najveći broj ispitanika srpske zajednice, njih 78 odsto, smatra da Srbi ne bi trebalo da učestvuju na predstojećim novembarskim izborima u pokrajini, a više od polovine bi pristalo da na njih izađe ako bi ih pozvali predsednik Tadić i Koštunica, dok bi 44 odsto poslušalo patrijarha, a za 10 odsto bio bi presudan stav Rusije.

Većina ispitanih smatra da bi im se ekonomski status poboljšao ako bi Kosovo dobilo široku autonomiju u Srbiji, a 39 odsto misli da bi se ekonomska situacija stabilizovala ako bi Pokrajina postala deo Rusije, dok kao glavni razlog teške finansijske situacije navode nezaposlenost.

Kao najbolje rešenje za budući status Kosova i Metohije 39 odsto anketiranih vidi autonomiju u okviru Srbije, dok 31 odsto smatra da je to puna integracija sa Srbijom, a oko 87 odsto smatra da bi takva rešenja Srbima garantovala bezbednost i normalizaciju života.
 
Tanjug