Kipar protiv nezavisnosti Kosova
Autor: Tanjug | 17.10.2007 - 09:05

Ministarka inostranih poslova Kipra Erato Kozaku-Markulis najavila je da njena zemlja neće priznati nezavisnost Kosova.

„Kipar će u Evropskoj uniji biti protiv priznanja nezavisnosti”, istakla je šefica kiparske diplomatije tokom posete Austriji, dodajući da Kipar „ovim vetom sigurno neće biti sama”.
Ona je juče u Beču upozorila da bi, ukoliko nezavisnost Kosova od Srbije bude ostvarena, to bio „opasan presedan”.
Ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik je istakla da je pitanje Kosova evropsko pitanje.
„Kosovsko pitanje je test zrelosti zajedničke spoljne politike EU. Nalazimo se u odlučujućoj fazi. Beograd i Priština moraju optimalo da iskoriste preostalo vreme do 10. decembra. Potrebna nam je nova dinamika i jednostrane akcije i insistiranje na osnovnim stavovima ne vode nas napred”, naglasila je Plasnikova.


Izvor: Blic

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova izazvalo bi domino-efekat
Autor: Tanjug | 16.10.2007 - 23:04

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, koje bi eventualno priznale SAD, izazvalo bi domino-efekat u drugim regionima, izjavio je Džefi Sajmon, analiticar u Institutu za strategijske studije, pri američkom Nacionalnom univerzitetu za odbrambena pitanjam, i založio se za podelu Kosova.

"Ako dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti i ako druge zemlje, kao na primer SAD, priznaju Kosovo, postavlja se pitanje šta će se desiti u regionu. Srbi severno od Ibra - koji ni danas ne žive pod upravom kosovskih vlasti - mogli bi da proglase sopstvenu nezavisnost ili da ostanu pri tome da su i dalje deo Srbije", rekao je Sajmon za Glas Amerike.
"Šta će se u tom slučaju desiti sa MUP-om i policijom i ko će kome priteći u pomoć? Sve to sobom nosi potencijalnu opasnost. Beograd bi mogao da tvrdi da je severno Kosovo i dalje sastavni deo Srbije, a Rusija da podrži takav rasplet," smatra Sajmon.
"Domino efekat bi mogao da se oseti u Makedoniji gde je bilo problema koji su rešeni Ohridskim sporazumom 2001. Šta će se desiti ako pozamašna albanska manjina poželi da se povede za primerom kosovskih Albanaca i zatraži nezavisnost? Da li ce Srbi u Republici Srpskoj - koja ne može da se poredi sa Kosovom, ali u kojoj bi kosovski rasplet mogao da ima uticaja - možda odluciti da žele da se pridruže Srbiji? Sve su to neizvesnosti opasne po stabilnost," dodao je on.
Američki analitičar smatra i da treba imati na umu da, i u slučaju da SAD priznaju eventualnu nezavisnost Kosova, postoje zemlje, članice NATO-a, koje to ne bi učinile, niti bi se s tim složile.
"Tu su Slovacka, Rumunija, Grcka, Španija, donekle i Italija... Drugim rečima, u Alijansi postoji zabrinutost, ako ne i otvoreno protivljenje takvom kursu", istakao je Sajmon.
On je podsetio da Kfor, koji sada broji 16.500 vojnika, predstavlja ispostavu NATO-a, operiše shodno rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Ako se ta rezolucija prekrši proglašenjem nezavisnosti Kosova van okvira UN, ako mandat UN više nije na snazi, mnoge zemlje, čije su snage u Kforu, prvenstveno Nemačka, zamisliće se nad svojim daljem ucešćem, smatra Sajmon.
Prema njegovim rečima, najgore moguće rešenje statusa Kosova predstavlja nekontrolisano proglašenje nezavisnosti, a status kvo u južnoj srpskoj pokrajini je nemoguće održati.
"Ključ je u kontrolisanom raspletu koji je ključan da se stvari ne bi otrgle kontroli. Podržavam izjavu predstavnika EU Volfganga Išingera da bi sve opcije trebalo da budu na stolu", istakao je Sajmon.
"Čeku i kompanija bi želeli da dobiju sve i stoga nisu voljni da pregovaraju, Koštunica i DŠ ne žele da izgube ništa, a morali bi da shvate da je gubitak neminovan. Zašto ne bi obe strane prihvatile određeni gubitak, odnosno podelu," predlaže Sajmon.
On je naglasio da EU treba jasno da stavi do znanja Srbiji da postoji konkretan plan u smislu evroatlantskih inegracija i budućnosti.
"NATO nije popularan u Srbiji, ali zato EU jeste. Potrebni su podsticaji u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ekonomska podrška od strane SAD," rekao je američki analitičar.
Sajmon, takođe, veruje da će do nezavisnosti Kosova doći, ali da je pitanje da li će se to biti miroljubiv ishod pregovora i kontrolisanog procesa ili ne.
"Trebalo bi da se upitamo da li želimo stabilan i bezbedan Balkan i da ne zaboravimo da su od pocetka 1990-ih, posebno posle Dejtona, u stabilnost Balkana vec utrošeni enormni ekonomski i ljudski resursi," podseća Sajmon.


Izvor: Blic

Koštunica: SAD sprečavaju Albance da prihvate kompromis
Autor: Beta | 16.10.2007 - 13:44

Vojislav Koštunica
Srpski premijer Vojislav Koštunica optužio je danas SAD da pokušavaju da spreče kosovske Albance da prihvate kompromis za status Kosova i Metohije.

"Svakodnevne izjave američkih zvaničnika da će posle 10. decembra na osnovu Ahtisarijevog plana priznati jednostranu nezavisnost Kosova imaju za cilj da po svaku cenu spreče kosovske Albance da prihvate kompromisno rešenje za pokrajinu", navodi se u saopštenju predsednika vlade.
Prema njegovim rečima, SAD vode grubu politiku sile i otvoreno se zalažu za rasparčavanje Srbije.
"Nažalost, sve ovo svedoči da su SAD i NATO surovo i protivzakonito bombardovali Srbiju i doveli svoje vojne snage u Pokrajinu da bi oteli 15 osto teritorije naše zemlje", naveo je Koštunica.
Premijer je dodao da "građani Srbije moraju da znaju da se suštinski razlog za ovakvo nasilje SAD nad Srbijom nalazi u Aneksu 11 Ahtisarijevog plana, u kome je doslovno zapisano da je NATO konačan organ vlasti na Kosovu".
"Srbija neće dozvoliti, ni priznati pravljenje ove divlje tvorevine na svojoj teritoriji. Svakodnevno i na svakom mestu u svetu neprestano ćemo saopštavati da Kosovo i Metohija ne može biti ratni plen NATO-a i da dok postoji Povelja UN, međunarodno priznate granice Srbije ostaju nepromenljive", naveo je Koštunica.

Kejsi: SAD ništa ne sprečavaju, postoji limit za pregovore
Portparol američkog Stejt departmenta Tom Kejsi odbacio je danas kritike srpskog premijera Vojislava Koštunice koji je optužio SAD da pokušavaju da spreče Albance sa Kosova da prihvate kompromis.
"Mi ništa ne sprečavamo. Zapravo, mi aktivno radimo kao deo trojke preko ambasadora Frenka Viznera kako bismo pomogli približvanje dve strane. Ali, takođe je jasno nama i drugim članicama trojke da postoji granica koliko možemo da damo vremena pregovorima", rekao je Kejsi na konferenciji za novinare.
"Nama je jasno, i mi smo to javno i privatno kazali, da je ukoliko ne dođe do sporazuma među stranama, ono što mi verujemo da treba da se dogodi i ono s čim mi nameravao da napravimo pomak, jeste period nadgledane nezavisnosti Kosova", ponovio je Kejsi američki stav.

Izvor: Blic

Samardžić nije pominjao završnu konferenciju o Kosovu
Autor: Beta | 16.10.2007 - 13:42

Slobodan Samardžić
Ministarstvo za Kosovo i Metohiju saopštilo je danas da je proizvoljna i netačna "vest" Asošiejted presa, koju su preneli pojedini mediji, o navodnoj izjavi ministra Slobodana Samardžića da će krajem novembra biti organizovana "završna konferencija" o budućem statusu Kosova i Metohije.

Ministarstvo je u saopštenju naglasilo da ministar Samardžić agenciji Asošiejtid pres u dužem vremenskom periodu nije davao nikakve "ekskluzivne izjave", a posebno ne "izjavu o mogućoj, završnoj konferenciji" o budućem statusu Kosova i Metohije.
Samardžić je u Briselu na promociji projekta "Kosovski kompromis" Instituta 4S, u prisustvu više desetina diplomata, analitičara i novinara izjavio da su za novembar predviđena tri pregovaračka sastanka, i "da bi poslednji sastanak u novembru mogao trajati dva do tri dana da bi sumirao naše predloge i pokazao koje su to zajedničke osnove ...", navodi se u saopštenju.
Ministarstvo naglašava da pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije imaju za cilj postizanje kompromisnog rešenja koje će omogućiti mir, stabilnost i ekonomski prosperitet Srbije i čitavog regiona.
Stoga Ministarstvo očekuje razumevanje i podršku domaće i inostrane javnosti i zahteva od svih zainteresovanih odgovoran pristup tom pitanju.

Izvor: Blic

Nađeni dokazi koji trerete Bitićija za ubistvo 14 zetelaca

Policija je obezbedila dokaze koji terete Miljazim Bitićija za ubistvo 14 žetelaca u selu Staro Gracko u opštini Ljipljan, 23. jula 1999. godine.

Bitići je juče uhapšen u selu Veliki Alaš, kod Lipljana, gde žvi, nakon čega je prebačen u pritvor u Prištinu.

Kako je za agenciju Beta izjavio portparol KPS-a Veton Eljšani, policija je otkrila nove dokaze kojim se osumnjičeni Bitići dovodi u vezu sa ratnim zločinom.

Mediji u Prištini su javili da je Bitići tokom 2002. godine bio uhapšen pod sumnjom da je izvršio ratni zločin u selu Starom Gracko, ali da je zbog nedostatka dokaza posle šest meseci pritvora oslobođen i protiv njega nije podignuta optužnica.

Prema Zakonu o krivičnom postupku Kosova, policija po nalogu javnog tužioca može zadržati osumnjičenu osobu 72 sata, da bi tokom tog vremena obezbedila dodatne dokaze i optužnicu predala sudiji u prethodnom postupku koji odlučuje o potrebi i dužini pritvora.

Slučajeve ratnih zločina na Kosovu porcesuiraju posebna sudska veća koja su sastavljena od međunarodnih sudija, dok optužnicu uglavnom zastupaju međunarodni tužioci, iako u Tužilastvu za ratne zločine Kosova ima i domaćih tužilaca.

Zločin u selu Staro Gracko je jedan od najvecih od dolaska međunarodne misije na Kosovo i Metohiju. Dosadašnja istraga nije dala nikakve rezultate.

Izvor: Press

Istraživanje: Na kosovskim izborima će pobediti DPK

Novo istraživanje javnog mnjenja uoči lokalnih i parlamentarnih izbora na Kosovu pokazuje da će Demokratska partija Kosova (DPK) posle 17. novembra biti vodeća politička partija kosovskih Albanaca.

Na osnovu istraživanja koje je obuhvatilo 1.050 ispitanika iz svih delova Kosova, sa izuzetkom srpske zajednice, na osnovu slučajnog uzorka, proizilazi da će Demokratski savez Kosova, koji je dosad dva puta pobedio na parlamentarnim i lokalnim izborima, ovog puta biti poražen od DPK Hašima Tačija.

Istraživanje pokazuje da će na trećem mestu po broju glasova biti Alijansa novo Kosovo biznismena Bedžeta Pacolija, zatim Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.

Reformistička partija ORA Vetona Suroia je na petom mestu, dok je na poslednjem mestu Demokratski savez Dardanije Nedžata Dacija, koji prema ovom istraživanju jedva prelazi izborni prag od pet odsto.

Karakteristika rezultata istraživanja je da je značajan broj ispitanika odgovorio da će odluku o kome će glasati doneti nakon predizborne kampanje.

Ranija istraživanja na Kosovu su pokazivala da se broj neodlučnih kreće od 15 do 18 odsto od ukupnog broja glasača.

Poslednje iztraživanje, u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert, organizovala je agencija "Kompas" (Compaš).

Šef UNMIK-a Joahim Riker je na osnovu ovlašćenja iz Ustavnog okvira Kosova doneo odluku da se 17. novembra istovremeno održe parlamentarni, lokalni, kao i izbori za predsednike opština na Kosovu.

Izvor: Press

 JEREMIĆ: KOSOVO NIKADA NEĆE POSTATI ČLANICA UJEDINJENIH NACIJA

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da Kosovo nikada neće postati članica Ujedinjenih nacija, upozorivši na nestabilnosti na Balkanu u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Pokrajine.

Jeremić je rekao da Srbija ne želi da pregovara o članstvu Kosova u UN, ističući da je 'to nešto što Albanci ni pod kojim uslovima neće dobiti'.

On je podsetio da se do prijema u članstvo UN dolazi samo preko preporuke Saveta bezbednosti i da se 'to stvarno ne može očekivati', aludirajući na Rusiju koja je najavila da će odgovoriti vetom na rezoluciju o nezavisnosti Kosova.

Jeremić je u izjavi bečkom dnevniku 'Standard' naveo da je 'dovoljno 25 minuta za rešenje kosovskog problema', dodajući da je problem 'samo rok'.

'Ako postoji rok i opcija da će nakon isteka tog roka jedna strana pobediti, onda će ta stranaca samo isčekivati', objasnio je šef srpske diplomatije, u izjavi bečkom dnevniku 'Standard'.

Prema njegovim rečima, Albanci samo isčekuju istek roka, a ako bi taj rok bio anuliran, onda bi mogao da bude postignut dogovor.

Jeremić je upozorio na posledice jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova posle 10. decembra, što bi bio signal da su pravila UN stavljena van snage.

'Poslednji put smo imali tako nešto 1991. i 1992. godine i svi znamo šta se tada dogodilo', rekao je Jeremić, ukazujući na Sloveniju i Hrvatsku.

Odgovarajući na pitanje da li misli na građanski rat, on je rekao da govori o 'ozbiljnoj nestabilnosti' i izrazio nadu da neće pretiti oružani sukob.

'Međutim ne verujem da je to moguće isključiti u atmosferi potpune nestabilnosti', naglasio je on, dodajući da u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti ne bi postojala nijedna zemlja na zapadnom Balkanu koja ne bi bila destabilizovana.

'Zašto bi tada bilo gde još postojala pravila? U Makedoniji, u Bosni na Kavkazu?', upitao je Jeremić.

Izvor: RTS

 ČIŽOV: PREGOVORI O KOSMETU SE NE ZAVRŠAVAJU 10. DECEMBRA

Ruski ambasador u Evropskoj uniji Vladimir Čižov rekao je da 10. decembra ne znači okončanje pregovora o konačnom statusu Kosmeta i ocenio da je postignut određeni napredak u direktnim razgovorima Beograda i Prištine.

'Pregovarački proces se ne završava 10. decembra...Za nas taj datum nije neka vrsta krajnjeg roka. On samo označava da je jedna faza zaokružena', izjavio je Čižov novinarima, preko video veze iz Brisela, javio je Rojters.

Čižov je konstatovao da Beograd i Priština do tog datuma mogu da ostvare 'pozitivne elemente', tako da im više neće biti potrebna 'trojka', preneo je Itar-Tas.

Ruski diplomata je rekao da se ne može govoriti o velikom napretku, ali da su učinjeni 'umereni koraci' u cilju postizanja dogovora između Beograda i Prištine, dodajući da je, u najmanju ruku, došlo do direktnog dijaloga dve strane.

Manter: Pregovori u Briselu daju razlog za optimizam

Američki ambasador u Srbiji Kameron Manter ocenio je, u intervjuu Tanjugu, da je briselska runda direktnih razgovora Beograda i Prištine dala izvesne razloge za optimizam jer su se 'obe strane na dobar način angažovale u razgovorima'.

'Mi smo kao vlada govorili i govorimo da je nadgledana nezavisnost na linijama Ahtisarijevog plana najbolje rešenje, ali smo veoma spremni da se saglasimo sa svakim rešenjem o kome bi se dogovorile dve strane', rekao je Manter.

'Zbog toga vršimo pritisak na Prištinu, kao i na Beograd, da se angažuju u direktnim razgovorima', tvrdi američki ambasador.

Izvor: RTS

MAKDUGAL: KANADA ZA DOGOVORNO REŠENJE OKO KOSOVA


Kanadska vlada zalaže za "svako dogovorno rešenje" kosmetskog problema koje bi promovisalo "bezbednost, stabilnost, demokratski razvoj i ekonomski prosperitet" Balkana, izjavio je danas ambasador Kanade u Srbiji Robert MakDugal.

Rešenje kosmetskog problema imaće dugoročni uticaj na stabilnost u regionu, ocenio je ambasador MakDugal u okviru predavanja koje je održao u Beogradu o spoljnoj politici Kanade.

On je rekao da je za spoljnu politiku Kanade bitan siguran, bezbedan i napredan svet koji poštuje ljudska prava, a globalne probleme rešava u saradnji sa drugim zemljama.

U okviru predavanja na Univerzitetu Megatrend u Beogradu o prioritetima spoljne politike Kanade, MakDugal je ukazao na razlike u odnosu na politiku SAD i naglasio značaj izgradnje "sopstvene politike zasnovane na nacionalnim interesima".

"Iskustvo Kanade nije pimenjivo na Kosovo", ocenio je ambasador MakDugal podsetivši na dva neuspela referenduma oko Kvebeka i odluku Vrhovnog suda o proceduri koja bi morala biti ispoštovana ukoliko bi frankofonski Kvebek ubuduće poželeo da se izdvoji iz Kanade.

MakDugal je rekao da Kanađani imaju "praktičan prilaz problemima" i potvrdio značaj uzlazne linije u ekonomskoj saradnji sa Srbijom, kojoj Kanada, kako je rekao, može pružiti pomoć za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO), NATO i druge međunarodne organizacije.

Iskusni diplomata, koji je stupio na dužnost ambasadora Kanade u Srbiji 2005, je u prostorijama Univerziteta, u prisustvu rektora prof. dr Miće Jovanovića, otvorio Putujuću izložbu knjiga za kanadske studije.MakDugal je diplomirao istoriju na Univerzitetu u Viktoriji 1973.

Službovao je u kanadskim diplomatskim predstavništvima u Vašingtonu, Hong Kongu, Pekingu, Njujorku, Briselu i Tokiju i predvodio delegacije svoje zemlje na međunarodnim konferencijama i pregovorima iz oblasti kontrole naoružanja.

Izvor: RTS

FRANCUSKA I KOSOVO - JAVNA I TAJNA DIPLOMATIJA

Francuska je primetno angažovana na rešavanju pitanja Kosova i Metohije, mnogo više nego što je to moguće videti u agencijskim servisima i u štampi.

Naime, dok zvanično podržava rad pregovaračke "trojke" i čeka da vidi rezultate njenog posredovanja u pregovorima između Srba i albanskih prestavnika sa Kosmeta, istovremeno se umnožavaju susreti francuskih vlasti sa predstavnicima Srbije i Albanaca sa Kosmeta.

Nakon što se potrpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić sastao minulog petka u Ke d’Orseju sa državnim sekretarom za evropska pitanja Zzan-Pjerom Zzujeom, sa kojim je razgovarao i o pitanju budućeg statusa Kosmeta, ova tema dominiraće i na sastanku ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića sa francuskim kolegom, Bernarom Kušnerom, u četvrtak.

Kušner je, međutim, naročito intenzivirao zvanične, a još više nezvanične susrete sa predstavnicima "albanske strane", što sa Kosmeta, što iz Albanije.

Šef francuske diplomatije je nezvanično primio člana pregovaračkog tima kosovskih Albanaca, Hašima Tačija, neposredno nakon što su u Londonu organizovani razgovori predstavnika dve delegacije sa posredničkom „trojkom“, 18. i 19. septembra.

Mesec dana kasnije sastao se sa ministrom spoljnih poslova Albanije, Lulzimom Bašom. Baša se u petak mimoišao sa Djelićem u Ke d’Orseju, koji je u isto vreme imao sastanak sa Zzujeom, desnom rukom francuskog ministra.

Francuski i albanski ministar spoljnih poslova su razgovarali i o budućnosti južne srpske pokrajine, kao poznanici iz vremena kada je Kušner bio administrator Kosmeta, a Baša jedan od službenika.

Nakon zvaničnog sastanka sa Jeremićem, sutra u Parizu, Kušner će se u nedelju nezvanično sastati sa predstavnicima delegacije Albanaca sa Kosmeta, koji će ka Beču, gde u ponedeljak treba da počne nova runda pregovora sa srpskom delegacijom, leteti preko Pariza.

Pitanje budućnosti Kosmeta je jedno od pitanja u kojima novi francuski ministar spoljnih poslova nastoji da se lično istakne, pošto je učestvovao u postavljanju administracije UMNIK-a, kao njen prvi administrator, od 1999-2001. godine.

Zato je ovaj „dosije“ u potpunosti u njegovim rukama, za razliku od nekih drugih važnih pitanja spoljne politike, koje je preuzeo sveprisutni predsednik, Nikola Sarkozi.

Nezavisno Kosovo bi na neki način bila Kušnerova tvorevina, njegovo „čedo“, primećuju analitičari. Naime, takav međunarodni presedan bi se sasvim uklopio u njegovu politiku uplitanja u unutrašnje stvari suverenih zemalja, koju opravdava humanitarnim razlozima.

U slučaju Kosmeta humanitarno pitanje se danas odnosi na opstanak Srba u njihovoj sopstvenoj pokrajini, ali je pitanje koliko to Kušner može "može da vidi", budući da je mnogim svojim potezima pokazao da je odavno izabrao stranu koju će zastupati.

U zvaničnim izjavama koje su se umnožile poslednjih dana iz njegovog ministarstva primećuje se, međutim, izvesna neusaglašenost, što je česta boljka francuske diplomatije od kada je, sa dolaskom Sarkozija, promenjen sastav francuskih diplomata.

Na pitanje da li proces odlučivanja o budućem statusu Kosmeta utiče na približavanje Srbije Evropskoj uniji, Zzuje je na konferenciji za štampu sa Djelićem rekao da je tu odgovor Francuske jasan, odnosno da nema veze između ova dva pitanja.

Portparol Ke d’Orseja, Paskal Andrejani, je, međutim, na isto pitanje koje mu je postavio dopisnik Tanjuga u utorak, podsetila na Kušnerove reči prilikom posete Beogradu i Prištini u julu, kada je izjavio da treba prvo rešiti pitanje Kosmeta, pa tek onda razgovarati o evropskoj budućnosti Srbije.

„To vam je tako, ako hoćete“, rekla je Andrejani.

Sve ovo ukazuje da nema suštinskog pomaka u francuskom stavu, a to je podrška Ahtisarijevom planu i “nadgledanoj nezavisnosti”, i pored zvaničnog davanja podrške “trojci” i izražavanja nade “da će pregovori između predstavnika Srba i Albanaca sa Kosmeta dovesti do rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane”.

Francuske vlasti se u tom smislu ponašanju kao i predstavnici američke administracije, samo manje otvoreno.

Kao i Amerikanci i drugi saveznici u NATO-u, ni Pariz ne želi da se nađe u situaciji u kojoj bi morao da se obračunava sa Albancima sa Kosmeta, koje je prethodno uzeo u zaštitu bombardujući Jugoslaviju.

Brzo proglašenje nekakvog statusa za njih znači oslobađanje od tereta koji podrzumeva i njihovo, u francuskoj javnosti kontroverzno učešće, u bombardovanju Jugoslavije.

Ima, međutim, mnogo onih u francuskoj javnosti koji smatraju da je ovakva politika pogrešna. Prvi je Iber Vedrin, bivši ministar spoljnih poslova, i u vreme bombardovanja Jugoslavije, koji smatra da francuske vlasti ne treba da slede američku administraciju u insistiranju na brzom rešavanju statusa Kosmeta.

Na konferenciji za štampu u Centru za strane novinare u Parizu, gde je krajem septembra predstavio izveštaj o glavnim smernicama francuske diplomatije, koji je napravio na Sarkozijev zahtev, Vedrin je situaciju na Kosmetu uporedio sa sukobom između Palestinaca i Izraela, za koji ni posle 60 godina nije pronađeno rešenje.

On je tada rekao da bi ishitreno rešenje za status Kosmeta bilo velika greška i imalo brojne međunarodne posledice. Vedrin, koji je kao socijalista odbio ponudu Sarkozija da uđe u desničarsku vladu i postane ministar spoljnih poslova, pre nego što je istu ponudu prihvatio Kušner, ostaje jedna od najuticajnih ličnosti u francuskoj politici.

Njegova pozicija o Kosmetu je, međutim, usamljena.

Izvor: RTS