ISTO GLEDAMO
NA KOSOVO
Mirko RADONjIĆ, 13. avgust 2007

PREDSTOJEĆE pregovore Beograda i Prištine ne treba shvatiti kao poslednju šansu da se pronađe rešenje za Kosovo. Tačno je da do 10. decembra posrednička "trojka" mora da pripremi izveštaj za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, ali mi nismo ubeđeni da će to biti kraj "kosovske priče". U potpunosti smo protiv bilo kakvih veštačkih rokova, i smatramo da pregovori treba da traju onoliko koliko je potrebno, dok se ne pronađe kompromisno rešenje - kaže, u razgovoru za "Novosti", Aleksandar Aleksejev, ambasador Ruske Federacije u Srbiji.

Kako, po vašem mišljenju, treba da izgledaju ti razgovori?
- Siguran sam da su direktni pregovori - najbolji. Šatl-diplomatija je, takođe, moguća, ali samo kao dopunska mera.

Ko bi vodio pregovore? Međunarodna "trojka"?
- "Trojka" ne može da vodi pregovore, može da ih olakša, da ima neku vrstu posredničke funkcije, i ja mislim da bi ispunjavanje te uloge bilo dobro za sve.

Slažete li se da treba da se pregovara, pre svega, o statusu?
- Za mene, pitanje "broj jedan" je statusno pitanje. I mnoga rešenja za tzv. nestatusna pitanja, do kojih će se, možda, doći tokom pregovora, zavise direktno od statusa.

Koja bi bila mera kompromisa koju Rusija očekuje u kosovskom procesu?
- To je svaka mera kompromisa koja bi bila prihvatljiva i za Beograd, i za Prištinu.

Da li bi se, onda, Moskva složila i sa podelom Kosova?
- Znate, mi smo legalisti, i do sada smo potpuno poštovali zajednički stav Kontakt-grupe da je podela Kosova - nemoguća. Ako je to, međutim, neka ideja Beograda, možemo o tome da razgovaramo.

Je li do sada bilo takvih ideja iz Beograda, ili iz neke druge prestonice?
- Iz Beograda sigurno ne. Video sam izjavu predstavnika EU u pregovaračkoj "trojki" Volfganga Išingera, i mislim da je u njoj ova zamisao prvi put zvanično izneta.

Očekujete li da problem Kosova i Metohije bude rešen u dogledno vreme?
- Mislim da je najvažniji kompromis. Koliko će pregovori trajati, to je druga stvar. Najviši interes je, ponavvljam, pronalaženje pravednog, kompromisnog rešenja, u skladu s međunarodnnim pravom i evropskom stabilnošću.

Od koga zavisi da li će ishod biti takav?
- Zavisi od svih: od Beograda, od Prištine, od međunarodnih posrednika.

Da li Moskva očekuje da Beograd, tragajući za kompromisom, u nečemu popusti?
- Imamo potpuno poverenje u naše prijatelje u Beogradu i siguran sam da će oni sve učiniti da dođemo do kompromisnog rešenja.

Iz svega što ste rekli, može se zaključiti da Srbija i Rusija vode - zajedničku politiku?
- Imamo sve razloge da kažemo da Moskva i Beograd sada vode zajedničku politiku. Naši stavovi su veoma blizu, naše viđenje pregovora takođe, zato mogu da zaključim da je reč o zajedničkoj politici.
Kako smo došli do toga?
- Uzajamnim dobrim razumevanjem, zajedničkim ciljevima, kao što su poštovanje međunarodnog prava i očuvanje temelja evropske bezbednosti i stabilnosti.

Smatrate li da je Savet bezbednosti UN jedino mesto gde može da se donese odluka o budućnosti Kosova i Metohije?
- Nema sumnje. To je jedina institucija koja može da donese odluku o Kosovu.

U Srbiji, poneki mediji plaše građane mogućim preglasavanjem Rusije u Kontakt-grupi. Postoji li opasnost od toga?
- Ne. Kontakt-grupa radi na principu konsenzusa.

SVE BLIŽI SMO
DOŠLI ste u Srbiju pre skoro tri godine. Koliko su srpsko-ruski odnosi danas bolji nego tada?
- Odnosi naše dve zemlje su napredovali. Za mene je to veliko zadovoljstvo. Postoje pomaci u mnogim oblastima. Govorili smo već o oblasti politike, pre svega, o kosovskom pitanju. Veoma dobro stojimo i u ekonomskoj saradnji - mi smo ekonomski partner Srbije "broj jedan".

Koji su to projekti?
- Na primer, izgradnja gasovoda, privatizacija NIS-a, JAT-a, izgradnja kargo-terminala na beogradskom aerodromu.
Koliki godišnji obim investicija iz Rusije može da očekuje srpska privreda?
- Nemam ambicija da nagađam koliko bi to moglo ukupno da bude novca. U oblasti trgovine, međutim, mislim da međusobna razmena može da dostigne tri milijarde dolara.

NISMO ZAMENA ZA EVROPU
SRBIJA i Rusija vode zajedničku politiku, napreduju ekonomski odnosi - može li Rusija Srbiji da bude moguća zamena za Evropsku uniju?
- O tome nikada nismo pričali. Ne želimo da budemo zamena. Naši odnosi sa Srbijom imaju veliki značaj, ali tu ne može da bude nikakve ucene: ili mi, ili Evropska unija. Ako vi želite da idete u EU, ako su oni spremni za vaš dolazak, srećan vam put. Bez obzira na vaše odnose sa Briselom, mislim da naši odnosi imaju dobru perspektivu.

OLIMPIJSKA PRILIKA
SRBIJA i Rusija imaju zaključen ugovor o slobodnoj trgovini. Da li on funkcioniše, s obzirom na to da ga ruska Duma nije ratifikovala?
- Da, on funkcioniše, a mi treba da razgovaramo kako da iskoristimo neke dodatne mogućnosti. Pomenimo, pre svega, građevinarstvo. Srpska građevinska preduzeća imaju veoma dobru reputaciju u Rusiji i sada imaju poslove od oko 200 miliona dolara godišnje. To nije loše, ali sada možete da napravite mnogo bolje rezultate, posebno u Sočiju.

Mislite na Zimsku olimpijadu 2014. godine?
- Da, ali to za nas nije samo Olimpijada. Želimo da iskoristimo ovaj događaj, kao povod za rekonstrukciju crnomorskog regiona, koji mora da izgleda potpuno drugačije. Srpske firme već rade u Sočiju, i bilo bi veoma dobro da iskoristite svoje odlične odnose u ovom regionu i napravite veliki posao.


Izvor: Novosti

Varničilo u trojci
D.ZEČEVIĆ, 13. avgust 2007

Pre nego što je, praktično, bilo šta uradila za Kosovo, famozna „trojka“ Kontakt-grupe, sudeći prema informacijama koje su „Novostima“ otkrili izvori koji su imali priliku da se nađu u blizini „svetskih diplomata“ - zamalo je dovela do pravog skandala! Iako poslani da mire dve strane, posrednici su bili bliže tome da stvore tri zaraćene.
Kako tvrde naši izvori, predstavnici Rusije i Amerike razmenili su vrlo oštre reči, posle psovki koje je predstavnik Amerike Frenk Vizner uputio svom ruskom kolegi Aleksandru Harčenku. Naime, kako saznajemo iz dobro upućenih izvora u Prištini, zaduženih za celokupni protokol, odnosno program boravka "trojke" na Kosmetu, nesuglasice između dvojice diplomata usledile su posle sastanka sa predstavnicima Albanaca, da bi kasnije, tokom boravka u Prištini, još više kulminirale.
- Mada je, i tokom prethodne večeri - na prijemu održanom u jednom restoranu u Prištini na kome su, osim predstavnika pregovaračkog tima Albanaca, prisustvovali i predstavnici svih zemalja Evropske unije na Kosmetu, kao i malobrojni predstavnici Srba - bilo primetno da Vizner i Harčenko ne komuniciraju, sukob je kulmirnirao u nedelju, posle sastanka sa predstavnicima Srba. I tokom večere Vizner je sedeo sa predstavnicima Albanaca, dok je Harčenko sedeo sa malobrojnim političkim predstavnicima Srba - otkriva izvor „Novosti“, koji je bio prisutan.
Netrpeljivost između predstavnika Amerike i Rusije bila je primetna i po dolasku na Kosmet, gde su, posle sastanka sa političarima Srbije u Beogradu, ukrajinskim avionom sleteli na aerodrom u bazi Kfora u Prištini, gde su se u subotu u 13 časova susreli s komandantom Kfora Rolandom Karterom i zamenikom šefa Unmika Stivenom Šukom.
- Mada su još tada među njima počele da „sevaju varnice“, sukob je kulminirao u nedelju ujutru, uoči sastanka sa predstavnicima Srba koji je, zbog „razmene vatre“, kasnio oko pola časa. Prave razmirice i razmena oštrijih reči usledile su tek posle sastanka, kada je Vizner prebacio Harčenku zbog njegovog obraćanja predstavnicima Srba, kojima je poručio „da ne sme biti nasilja na Kosmetu kao ni uslovljavanja bilo koje vrste“ - priča dalje naš izvor, navodeći da je zbog toga otkazana zajednička konferencija za novinare u hotelu „Grand“.
IŠINGER SMIRIVAO
Predstavnici posredničke „trojke“ proveli su noć u hotelu "Priština", jednom od tri u centru grada, dok su grad napustili u nedelju po podne, posle konferencije za srpske novinare tokom koje se obratio samo predstavnik Evropske unije Volfgang Išinger.
On je, kažu naši izvori, jedini bio umeren, i svojim izjavama pokušao je da ublaži različite stavove predstavnika Amerike i Rusije, ali, pre svega, njihovu očiglednu netrpeljivost.

NISMO ZA PODELU
IZASLANIK Evropske unije u posredničkom timu Kontakt-grupe za Kosovo Volfgang Išinger izjavio je da „ni on, ni trojka ne predlažu, niti podržavaju podelu Kosova“, kao rešenje za budući status.
- Ni ja, ni trojka, ne predlažemo, niti podržavamo podelu Kosova. Trojka ne predlaže nijednu specifičnu opciju kao rešenje za status Kosova, a posebno ne podelu - rekao je Išinger po završetku posete Kosovu.
Povodom medijskih izveštaja sa prekjučerašnje konferencije za novinare u Prištini, u kojima je preneta njegova ocena da je za trojku prihvatljiva svaka opcija o kojoj se dve strane saglase, Išinger je rekao da „ima utisak da je pogrešno interpretiran“.
Upitan da li podela Kosova može biti tema rasprave ako jedna od strana to predlaže, Išinger je rekao da Priština i Beograd neće voditi raspravu o pitanju oko kojeg prethodno nije postignuta saglasnost.
- Ako se jedna strana ne slaže onda se rasprava po specifičnom pitanju neće voditi - precizirao je Išinger.
Evropski diplomata je rekao da je rad posredničke trojke baziran na Rezoluciji 1244 i principima Kontakt-grupe.


Izvor: Novosti

SEJDIJU: PODELA KOSMETA NEPRIHVATLjIVA

Kosmetski predsednik Fatmir Sejdiju rekao je da je mogućnost podele Kosmeta neprihvatljiva i da je njegova teritorijalna celovitost neprikosnovena.

„Nećemo prihvatiti da bilo ko nametne takvo rešenje”, rekao je Sejdiju i dodao da tokom posete međunarodne pregovaračke „trojke” u Prištini „nije bilo zahteva da se raspravlja o mogućnosti podele Kosmeta u nastavku pregovora”.

Sejdiju nije isključio mogućnost da Priština razmotri svoje učešće u daljim pregovorima ako podela Kosmeta bude predstavljena tokom pregovora kao alternativa.

Takvu je mogućnost ranije je najavio i premijer Kosmeta Agim Čeku.

Sejdiju je rekao da se sa Beogradom tokom narednih 120 dana može pregovarati samo „o pitanjima koja će pomoći budućima odnosima dve zemlje, a ne o statusu Kosmeta”.

Beta

IVANOVIĆ: PODELA KOSMETA NE ODGOVARA NI SRBIMA NI ALBANCIMA

Podela Kosova i Metohije ne odgovara ni Srbima ni Albancima, izjavio je predsednik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović, ističući da je podelu državni vrh Srbije odbacio, kao i albanski lideri koji su je ocenili kao neprihvatljivo rešenje.

Ivanović je za „Dnevnik” TV „Pink” rekao da predstavnik EU u posredničkoj „trojci” Kontakt grupe Volfgang Išinger ni jednom rečju nije pomenuo podelu Kosmeta, veh je ukazao na to da je svaka opcija o kojoj se dogovore dve strane prihvatljiva za EU i za „trojku”.

Ističući da „nema ozbiljne države u Evropi i svetu koja podržava podelu”, Ivanović je rekao da takvo rešenje treba odbaciti „jer nije dobro za nas” i upozorio da bi u tom slučaju na nezavisnoj teritoriji ostalo 60 do 70 odsto Srba, kao i najvažnija kulturna bašstina i najveći deo ekonomskih resursa, koji su uglavno na jugu.

Podela bi značila samo koncentraciju ekstremista duž linija razgraničenja, što znači da bismo na Kosmetu imali „sindrom Libana”, a to bi moglo da rezultira i odlaskom Srba koji su ostali, upozorio je Ivanović.

Amerikanci koji su proteklih godinu dana otvoreno obećavali nezavisnost Kosmeta nisu promenili stav, ocenio je Ivanović, konstatujući da Evropljani jesu.

Tanjug

KATER: POZITIVNI UTISCI POSLE POSETE PREGOVARAČKE TROJKE KOSMETU

Komandant Kfora Roland Kater je pozitivno ocenio posetu međunarodne pregovaračke trojke Kosmetu tokom vikenda i izrazio nadu da će oni proces utvrđivanja statusa „pogurati napred”.

Kater, kome krajem ovog meseca ističe mandat, rekao je u Prizrenu da su sva trojica pregovarača - predstavnik EU Volfgang Išinger, SAD Frenk Vizner i Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, ozbiljno zainteresovana da što je moguće pre pronađu rešenje za bolju budućnost građana Kosmeta.

Odlazeći komandant Kfora je odbacio mogućnost radikalizacije situacije na Kosmetu, ako nova runda pregovora između Prištine u Beograda ne da željene rezultate za većinsko stanovništvo na Kosmetu.

On je istakao da će Kfor i dalje na očuvanja mira, ali je dodao da se to može postići kroz učešće svih i timski rad.

Sledeći komandant Kfora biće francuski general Gzavije But de Marnak.

Beta

IŠINGER: DIREKTNI PREGOVORI BEOGRADA I PRIŠTINE SREDINOM JESENI

Predstavnik EU u posredničkoj „trojci” Kontakt grupe Volfgang Išinger izjavio je da bi direktni susreti Beograda i Prištine mogli da budu organizovani sredinom jeseni.

Išinger je u intervjuu radiju „Dojče vele” rekao da će se trojica posrednika (EU, SAD i Rusija) s najvišim zvaničnicima u Beogradu i Prištini ponovo sastati već krajem ovog meseca.

„I u Srbiji i na Kosmetu tokom narednih meseci bi trebalo da budu održani izbori. U Beogradu nam je sa zabirnutošću ukazano da bi, ukoliko bi na Kosmetu došlo do nemira, to ojačalo radikalne snage u Srbiji”, rekao je predstavnik EU berlinskom radiju.

Prema Išingerovim rečima, srpska strana je garantovala posrednicima Kontakt-grupe da će učiniti sve da sa njene strane ne bude nikakvih provokacija. U Prištini su takođe dobili slično obećanje od kosmetske strane.
„Time je učinjen prvi mali korak stvaranja poverenja... Trojka zna je da je ovo veoma težak poduhvat, ali ne prihvatam tvrdnje da je nemoguć”, kazao je nemački diplomata.


Tanjug

STEJT DEPARTMENT BEZ KOMENTARA IDEJE O PODELI KOSMETA

Iz Stejt departmenta u Vašingtonu je danas ponovljeno da nadgledana nezavisnost pokrajine, prema planu izaslanika Martija Ahtisarija, predstavlja rešenje koje podržavaju Sjedinjene Američke Države.

"Naša pozicija ostaje ista, a to je nezavisnost zasnovana na Ahtisarijevom predlogu", rekao je portparol Stejt departmenta Sson Mekormak koji je time izbegao da komentariše ideju o podeli Kosmeta kao moguće rešenje budućeg statusa pokrajine.

Mekormakov komentar usledio je posle izjave predstavnika Evropske unije u pregovorima između Srbije i predstavnika Albanaca u južnoj pokrajini, nemačkog ambasadora Volfganga Išingera u nedelju u Prištini da ni jednu opciju za rešenje budućeg statusa Kosmeta ne treba isključiti, pa ni podelu ukoliko to Beograd i Priština "žele."

Tanjug

BOCAN-HARČENKO: TVRDNJE O PODRŠCI PODELI SU PODMETANJE

Predstavnik Rusije u posredničkoj "trojci" Kontakt-grupe Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je večeras da tvrdnje kako je "trojka" spremna da pomogne etničku podelu Kosova i Metohije predstavlja "otvoreno podmetanje".

"Radi se samo o tome da su posrednici saglasni da priznaju svaki, pa i najneverovatniji kompromis, koji zadovoljava obe strane, uključujući i pomenutu podelu Kosova ili neki drugi pođednako fantastičan scenario", rekao je Bocan-Harčenko dopisniku ruske novinske agencije Itar-Taš u Beču.

Ruski diplomata je rekao da su "svi shvatili neophodnost kompromisa i na toj osnovi je izrađena platforma 'trojke', čiji je principijelno važan element puna privrženost Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Rukovodećim principima Kontakt-grupe".

Bocan-Harčenko je naglasio kako je jedan od principa "odsustvo prejudiciranja" ishoda pregovaračkog procesa o budućem statusu južne srpske pokrajine, a strane u pregovorima same treba da izrade uzajamno prihvatljivi model kompromisa.

"Zadatak 'trojke' sastoji se samo u tome da stimuliše traženje", naveo je on.

Ruski predstavnik u posredničkoj "trojci", u kojoj su i američki i nemački abasador Frenk Vizner i Volfgang Išinger, rekao je kako predstavnike "objedinjuje težnja da bude dostignut sporazumni ishod".

"Početak direktnog dijaloga između Beograda i Prištine jedan je od prioritetnih ciljeva platforme 'trojke'", rekao je ruski diplomata.

Bocan-Harčenko je najavio da će sledeći sastanak delegacija Beograda i Prištine sa "trojkom" biti održan 29. i 30. avgusta, kao i krajem septembra, oba puta u Beču.

Na prvom sastanku neće biti direktnih pregovora između strana, već će sa njima biti obavljene odvojene konsultacije, pojasnio je Bocan-Harčenko.

Tanjug

 IŠINGER: DIREKTNI SUSRETI BEOGRADA I PRIŠTINE MOGLI BI DA BUDU ORGANIZOVANI SREDINOM JESENI

Predstavnik EU u posredničkoj 'trojci' Kontakt grupe Volfgang Išinger za razgovore o statusu Kosova i Metohije izjavio je da bi direktni susreti Beograda i Prištine mogli da budu organizovani sredinom jeseni.

Išinger je u intervjuu radiju Dojče vele rekao da će se trojica posrednika EU, SAD i Rusije s najvišim zvaničnicima u Beogradu i Prištini ponovo sastati već krajem ovog meseca.

'I u Srbiji i na Kosovu tokom narednih meseci bi trebalo da budu održani izbori. U Beogradu nam je sa zabirnutošću ukazano da bi, ukoliko bi na Kosovu došlo do nemira, to ojačalo radikalne snage u Srbiji', rekao je predstavnik EU berlinskom radiju.

Prema Išingerovim rečima, srpska strana je garantovala posrednicima Kontakt-grupe da će učiniti sve da sa njene strane ne bude nikakvih provokacija. U Prištini su takođe dobili slično obećanje od kosovske strane.

'Time je učinjen prvi mali korak stvaranja poverenja... Trojka zna je da je ovo veoma težak poduhvat, ali ne prihvatam tvrdnje da je nemoguć', kazao je nemački diplomata.

Išinger: Ne predlažemo, niti podržavamo podelu Kosova

Predstavnik Evropske unije u posredničkoj trojci za razgovore o statusu Kosova Volfgang Išinger izjavio je da ni on, ni 'trojka' ne predlažu, niti podržavaju, podelu Kosova.

'Trojka' ne predlaže ni jednu specifičnu opciju kao rešenje za status Kosova, posebno ne podelu, naglasio je nemački diplomata, uz napomenu da su neki mediji pogrešno interpretirali njegovu jučerašnju izjavu.

Na pitanje da li podela Kosova može biti tema rasprave ako jedna od strana to predlaže, Išinger je za list 'Zeri' rekao da Priština i Beograd neće voditi raspravu o pitanjima o kojima prethodno nije postignuta saglasnost.

'Ako se jedna strana ne slaže, onda se rasprava po specifičnom pitanju neće voditi', precizirao je Išinger.

Išinger je juče u Prištini, na kraju posete trojice posrednika [EU, SAD, Rusija] izjavio da je princip 'trojke' da će se saglasiti sa bilo kojim rešenjem koje strane postignu.

'Mi kao 'trojka' neemo davati nikakve predloge, ni podelu, ni bilo šta drugo. No, jasno smo rekli obema stranama da je princip 'trojke' da prihvati svaki dogovor koji strane uspeju da postignu. To uključuje sve opcije', precizirao je on.

Na pitanje da li to znači da bi se 'trojka' saglasila i sa podelom Kosova, on je rekao: 'Ako to oni žele.'

Ta izjava 'rasplamsala' je medijske špekulacije o mogućnosti podele južne srpske pokrajine, protiv čega su i Beograd i Priština, a i zvanično, međunarodna zajednica, zbog mogućih implikacija u regionu.

Portparol Demokratske stranke Srbije Branislav Ristivojević izjavio je da je politika Srbije prema Kosovu i Metohiji potpuno jasna i da je podela južne pokrajine neprihvatljiva.

Povodom upozorenja predstavnika EU u posredničkoj trojci da će evropske integracije regiona zavisiti od spremnosti pregovaračkih strana na kompromis, predstavnik DSS je naglasio da Srbija neće dati ni jedan pedalj svoje teritorije za bilo kakve integracione procese.

Bivši šef naše diplomatije Goran Svilanović ocenjuje da podela južne pokrajine trenutno nije tema i da su takve ideje kupovina vremena, zbog neodlučnosti da se proces okonča. Svilanović je sasvim siguran da niko iz Evropske Unije ne predlaže takvo rešenje.

U Srpskom nacionalnom veću nezadovoljni su sastankom Kosovskih Srba sa posredničkom trojkom, pre svega zato što smatraju da tu nisu bili prisustni svi relevantni predstavnici srpskog naroda u pokrajini.

Ipak, predstavnici Srba sa Kosova i Metohije koji su bili na sastanku u Prištini ohrabreni su razgovorom s posrednicima, jer je istaknuto da se do rešenja statusa južne pokrajine mora doći kompromisom.

Izvor: RTS

 STEJT DEPARTMENT BEZ KOMENTARA IDEJE O PODELI KOSMETA

Iz Stejt departmenta u Vašingtonu je ponovljeno da nadgledana nezavisnost pokrajine, prema planu izaslanika Martija Ahtisarija, predstavlja rešenje koje podržavaju Sjedinjene Američke Države.

'Naša pozicija ostaje ista, a to je nezavisnost zasnovana na Ahtisarijevom predlogu', rekao je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak koji je time izbegao da komentariše ideju o podeli Kosmeta kao moguće rešenje budućeg statusa pokrajine.

Izvor: RTS