PA-PA, MARTI
Plan specijalnog izaslanika UN za rešavanje statusa Kosova doživeo potpuni krah, tvrde najviši državni zvaničnici Srbije

BEOGRAD - Plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za rešenje statusa Kosova definitivno je mrtav! Ovakvu optimističku ocenu, dan nakon posete "trojke" Kontakt grupe Beogradu, iznose članovi pregovaračkog tima Srbije, ali i najviši vladini zvaničnici, kao što je ministar policije Dragan Jočić.

- Pravi je trenutak da Sjedinjene Američke Države saopšte da više ne podržavaju plan specijalnog izaslanika za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija. Apsolutno je neprihvatljivo da na osnovu Ahtisarijevog plana jedan vojni savez, kao što je NATO, pokušava da napravi sopstvenu državu u kojoj bi imao neograničenu vlast - rekao je Jočić i još kuražnije dodao da se "prvi put u istoriji suočavamo sa tako opasnim presedanom pravljenja vojne države, u kojoj NATO ne bi imao bilo kakvu vrstu civilne kontrole."

- Sada je najvažnije da u novom pregovaračkom procesu SAD odustanu od projekta formiranja prve NATO države, i to baš na teritoriji države Srbije, i time ispolje neophodnu konstruktivnost u pronalaženju kompromisnog rešenja koje će zadovoljiti suštinske interese države Srbije i albanske nacionalne manjine u pokrajini - rekao je Jočić.
Sa ovakvim stavom složio se i Marko Jakšić, član beogradskog pregovaračkog tima i predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji, ocenivši da ulazak u nove pregovore o statusu pokrajine znači samo jedno - Ahtisarijev plan je propao.

- Plan specijalnog izaslanika je praktično mrtav, a pregovori će zavisiti isključivo od volje Amerikanaca. Sada je momenat da SAD pokažu pravi razlog bombardovanja Srbije. Ako i dalje budu insistirali na tome da se sprovede Ahtisarijev plan, koji se faktički sastoji od dve tačke, davanje statusa nezavisnosti pokrajine i prisutnost NATO trupa na tom prostoru, Amerikanci će pokazati da je upravo to, a ne humanitarna katastrofa, 1999. godine bio njihov glavni ratni cilj - navodi Jakšić za Kurir.

I Oliver Ivanović, šef Srpske liste za Kosovo, smatra da plan Martija Ahtisarija više neće biti na pregovaračkom stolu, iako će se možda neka rešenja uzeti u razmatranje.

- Još će se neki ljudi pozivati na Ahtisarijev plan, ali to je više zbog toga da bi umirili javnost na Kosovu, nego što stvarno ljudi misle da se od tog plana može nešto suštinski iskoristiti. Mislim da će se Ahtisarijev plan uzeti kao osnova za dalju izradu decentralizacije, ali pitanje političkog rešenja sigurno ne - zaključio je Ivanović.

KOSOVO KAO PALESTINA

Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, istakao je da je pre tri nedelje Srbiji stigla poslednja ponuda dominantnog dela međunarodne zajednice, koja predviđa takozvani "legalizovani suverenitet" za Kosovo, nešto slično onome što imaju Palestinci.
- Takozvanim neformalnim kanalima nam je stigla ponuda, i to sa vrlo ozbiljne strane, da bi međunarodna zajednica kao maksimum bila spremna da prihvati status legalizovanog suvereniteta. To u suštini znači onaj status koji su imali i imaju ga i dan-danas Palestinci - rekao je Janjić.



Izvor: Kurir / A. MEDAKOVIĆ

TROJKA U NEMOGUĆOJ MISIJI
Izaslanike Kontakt grupe Albanci na prištinskom aerodromu dočekali s porukom da o nezavisnosti Kosova ne može biti nikakvih pregovora

PRIŠTINA - Pregovaračka trojka kontakt grupe otputovala je juče u Prištinu kako bi ubedila kosovske Albance da sa zvaničnim Beogradom sednu za sto i probaju da nađu kompromis. Frenk Vizner, Volfgang Išinger i Aleksandar Bocan Harčenko na prištinski aerodrom su sleteli helikopterom, a kako javlja agencija Asošijeted pres, i njih trojicu muče sumnje da novi pregovori neće dovesti do sporazuma dve strane.

Iako je planirano da pregovori traju 120 dana, nakon čega će konačan rezultat biti predočen generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu 10. decembra, pregovarači kontakt grupe bi već na početku mogli da "udare glavom u zid".
Njih je, naime, juče u Prištini dočekao tvrd stav albanskog tima, čiji članovi, s premijerom Agimom Čekuom na čelu, uglas ponavljaju da će napustiti pregovore ukoliko se dovede u pitanje nezavisnost južne srpske pokrajine.

Zbog toga, dodaje Asošijeted pres, "na Zapadu i u regionu" ima strahovanja da bi lideri Albanaca, frustrirani odlaganjima, mogli jednostrano da proglase nezavisnost Kosova, što bi Balkan bacilo u nove nemire.
Kako god, Išinger, Vizner i Harčenko svoju nimalo laku misiju započeli su sastankom s komandantom Kfora, nemačkim generalom Rolandom Katerom, i zamenikom šefa Unmika Stivenom Šukom, a kasno po podne razgovarali su sa predsednikom i premijerom Kosova Fatmirom Sejdijuom i Agimom Čekuom.

Trojka kontakt grupe danas će razgovarati s predstavnicima kosovskih Srba.

(Ag.)


Izvor: Kurir

MOSKVA DA BUDE AKTIVNIJA

BEOGRAD - Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović rekao je da je prvi cilj dodatnih pregovora o Kosovu da Moskva bude "uvučena" u pregovarački proces, pošto je dosad Marti "Ahtisari vodio proces, a Moskva je s ostalima sedela sa strane u Kontakt grupi i to komentarisala".

"Sada 'trojka' deli odgovornost za svaki ishod pregovora. Ja mislim da će prvi rezultat biti upravo to, da će na kraju, na jednoj strani Moskva, na drugoj strani Vašington i Brisel, u jednakoj meri da dele odgovornost za bilo kakav rezultat pregovora", rekao je Svilanović za B92.



Izvor: Kurir / (FoNet)

TROJKA: PRIŠTINA I BEOGRAD SPREMNI NA SARADNJU

Članovi posrednicke trojke za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije izjavili su večeras, posle sastanaka sa predstavnicima Kfora, UNMIK-a i prištinskog pregovaračkog tima, da su počeli novi pregovori o statusu pokrajine i da je dobro što su obe strane spremne na saradnju.

"Posetom Prištini i Beogradu otvorili smo novu rundu pregovora o statusu Kosova. Iskoristili smo sastanke (u Prištini) da saslušamo gledišta predsednika Kosova i pregovaračkog tima koji su važni i kojima smo objasnili našu misiju", rekao je na konferenciji za novinare u Prištini američki čaln pregovaračke trojke Frenk Vizner.

"Ovde smo kao trojka da izgradimo mostove i pokušamo da pronađemo načine postizanja konsenzusa. Složićemo se sa svim sa čim se učesnici slože. Nismo ovde da dajemo predloge, već da svojim idejama postignemo konsenzus", rekao je Vizner.

"Mi kao trojka komuniciramo sa Kontakt grupom, a Kontakt grupa sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija. Očekujemo da se u Prištinu vratimo što pre i razgovaramo sa svima", dodao je Vizner.

Ruski predstavnik u pregovaračkoj trojci Aleksandar Bocan Harčenko rekao je da će misija trojke biti izuzetno teška, ali da je veoma važno što su se obe strane obavezale na saradnju.

"Trojka radi pod mandatom generalnog sekretara UN , što znači da proces definisanja statusa Kosova ostaje u okviru Saveta bezbednosti UN", istakao je ruski diplomata.

Harčenko je ukazao da će "trojka" raditi na postizanju kompromisnog rešenja, dogovora između Beograda i Prištine, što će omogućiti Savetu bezbednosti UN da usvoji takvo rešenje i donese novu odluku u okviru međunarodnog prava".

Posrednik EU Volfgang Išinger rekao je da je budućnost Kosova i Metohije od najvećeg značaja za sve članice Evropske unije.

Prema njegovim tvrdnjama, u poslednjih osam godina postignut je značajan finansijski i politički napredak kako bi Kosovo krenulo napred ka evropskoj budućnosti.

"Proces započet u Beogradu i nastavljen u Prištini shvatamo ozbiljno. Cenimo dobru volju predsednika i pregovaračkog tima Prištine da rade sa nama i drago nam je što smo slično uveravanja dobili u Beogradu od tamošnjeg vođstva. To je dobar početak za nešto što nije laka misija za trojku", rekao je nemački diplomata.

Išinger je ocenio da su ovi prvi dani bili koristan početak i dobra osnova za intenzivne razgovore koje nameravamo da vodimo u narednim nedeljama i mesecima.


Tanjug

ZLATNA RUDA KOSOVO

SVI pokušaji ekonomskog "vrednovanja" Kosova i Metohije uglavnom se zasnivaju na rudnim bogatstvima južne pokrajine.

Samo rezerve lignita na KiM Svetska banka procenila je na 13,5 milijardi evra, a njihova eksploatacija donela bi bar 35.000 novih radnih mesta i znatne prihode kosovskom budžetu.

U jedan od aduta kosmetskih rudnika, međutim, ubrajaju se retki minerali - indijum, kadmijum, germanijum, talijum i galijum. Oni se koriste u industriji visokih tehnologija, zbog čega mnogi smatraju da su ovi resursi, zapravo, glavna meta svetskih kompanija.

Primena indijuma je u obliku indijum-kalaj oksida, od kojeg se proizvode providne elektrode za LCD monitore. Kadmijum se koristi u proizvodnji nikl-kadmijumskih baterija i drugih elektronskih komponenti, a germanijum, talijum i galijum u proizvodnji infracrvenih spektroskopa, poluprovodnika, foto-ćelija, komponenti u nuklearnoj industriji...

Kosovo i Metohija, nesporno, obiluje izuzetnim rudnim i energetskim potencijalima. Još u srednjem veku oblast Novog brda bila je poznata po bogatim nalazištima srebra i kovnici novca. Srebrne žile se i danas eksploatišu u "Trepči".

- Resursi su jedan od glavnih oslonaca privrednog razvoja svake zemlje - kaže Veselin Kočanović, načelnik Odeljenja za privredu i ekonomski razvoj u Ministarstvu za KiM. - Gubitak kontrole nad resursima Kosova i Metohije, neminovno dovodi u nepovoljan položaj prerađivače iz Srbije koji su se oslanjali na taj potencijal.

Najznačajnije mesto u strukturi mineralnih sirovina zauzima ugalj vrste lignita, čije geološke rezerve iznose 14,7 milijardi tona i po svom značaju rangirane su kao pete u svetu. Na osnovu dosadašnjih istraživanja utvrđena su tri lignitska basena - kosovski, metohijski i drenički basen.

Produktivna serija kosovskog lignitskog basena prostire se od Kosovske Mitrovice na severu, do Kačanika na jugu. Ugalj pripada grupi tipičnih lignita, u centralnom delu je kvalitetniji u odnosu na periferiju basena. Odlikuje se visokim sadržajem vlage (do 45 odsto) i niskim procentom sumpora (do 0,8 odsto). Utvrđene su geološke rezerve od 11,5 milijardi tona, od kojih su eksploatacione 8,8 milijardi tona.

Metohijski basen ima ugalj po kvalitetu sličan lignitu iz kosovskog basena. Ukupne geološke rezerve procenjene su na oko 2,7 milijardi tona, od kojih su eksploatacione oko 1,5 milijardi tona. Na lokaciji Drenice konstatovane su pojave lignita, ali neophodna su dalja istraživanja. Raspoloživi podaci govore da se rezerve lignita u eksploatacionim poljima ovog basena mogu grubo proceniti na oko 500 miliona tona.

- Do usvajanja rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i ulaska snaga Kfora i Unmika, proizvodnja se odvijala u Javnom preduzeću površinski kopovi "Kosovo" u Obiliću koje je bilo u sastavu Elektroprivrede Srbije - navodi Kočanović. - Kosovska energetska kompanija KEK registrovana je kao preduzeće 6. oktobra 2000. godine i Unmik joj je prepustio upravljanje nad energetikom KiM. Sa površinskih kopova, iz termoelektrana Kosovo I i Kosovo II, proterano je oko 8.000 radnika srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti. Kopovima se, čak, menjaju imena, a na njima rade isključivo Albanci. Kao jedna od posledica nedovoljnih količina proizvedenog uglja su stroge restrikcije u snabdevanju električnom energijom.

Bilansne rezerve olova i cinka na području KiM procenjene su na 42.200.000 tona, što predstavlja 74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije. Cink je, po količini koja se proizvede i potroši svake godine u svetu, na četvrtom mestu, posle gvožđa, aluminijuma i bakra. Eksploatacija olovno-cinkanih ruda obavljala se u više rudnika. Sa jamskim načinom eksploatacije aktivni su rudnici Belo brdo, Stari trg, Ajvalija, Kišnica, Novo brdo, Badovac i Žuta prla, a površinski su Koporić i Kišnica II.
Koncentracija ruda obavljala se u flotacijskim postrojenjima u Zvečanu, Leposaviću i Badovcu. U proizvodnji, osim olova, dobijali su se i prateći metali - srebro, bizmut, kadmijum. Pored olova i cinka, na KiM se nalaze i eksploatišu još dva važna metala - nikl i kobalt. Rezerve nikla i kobalta na KiM su procenjene na 19.932 miliona tona. Niklonosne rude su se vadile na lokalitetima Staro Čikatovo i Glavica. Rezerve rude boksita procenjene su na 1,7 miliona tona, a ova ruda se može eksploatisati u rudniku Grebnik, na teritoriji opštine Klina. Rezerve nemetala nisu dovoljno istražene. Procena je da KiM raspolaže značajnim nalazištima magnezita i raznih vrsta glina - kaolin, bentonit, vatrostalne i keramičke.

Od 14. avgusta 2000. godine Unmik je preuzeo upravljanje "Trepčom" na Kosovu i Metohiji i ona od tada posluje u dva pravna okruženja, kao dva pravna lica, što samo po sebi, tvrdi Kočanović, podrazumeva težak status.

U organizacionom smislu, kompanija je etnički podeljena na Trepču sever i Trepču jug. Sever čine rudnici i flotacija Leposavić, rudnici Crnac i Belo brdo, površinski kop Koporiš, Metalurgija olova Zvečan (topionica olova, rafinerija olova, prerada aku-otpada, transport robe...).

U okviru "Trepče jug", gde rukovode i rade Albanci, nalaze se rudnici Stari trg, Ajvalija, Kišnica, Novo brdo, flotacije Prvi tunel i Kišnica, zatim, u Kosovskoj Mitrovici, Metalurgija cinka, Hemijska industrija i Fabrika akumulatora.
Od 1995. godine van "Trepče" su Fabrika industrijskih baterija Peć, "Famipa" Prizren i "Fapol" Podujevo.


SREĆNO U KONCESIJU

KOSOVO je na meti mnogih svetskih megakorporacija, što najbolje objašnjava struktura njegovih rudnih bogatstava. I ostatak Srbije prepun je rudnog bogatstva, ali kako nam je objasnio profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Nebojša Vidanović, "mi imamo svega i svačega, ali po malo".

Slučaj novootkrivenog minerala jadarit, nazvanog po oblasti Jadar u zapadnoj Srbiji, prošao je samo kao senzacionalna novinarska vest. Geolog Kris Stenli iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu tvrdi da je sastav identičan zamišljenom kriptonitu, pa se Supermen na nekoliko dana uselio u Srbiju.

- Rudarstvo, uz poljoprivredu, jeste jedan od naših najvećih potencijala - kaže Vidanović. - Ali ono što imamo treba uz malo pameti krajnje mudro rasporediti.

U poslednje vreme pitanje koncesija i privatizacije aktuelno je i u rudarstvu. Postoje mnogi koji su obazrivi kada se načne ova tema, ali Vidanović upozorava da je naša zemlja u krajnje nepovoljnoj situaciji i da su strana ulaganja neophodna.

- Koncesije oduvek postoje - tvrdi Vidanović. - Mi imamo dovoljno stručnosti da ispitamo i otvorimo nalazište, ali je problem sa novcem. Teško možemo da se merimo sa multinacionalnim kompanijama kao što je "Rio Tinto" koji je dobio izvršno pravo na eksploataciju u rudniku Piskanja kod Raške. To je kompanija u rangu "Dženeral motorsa" u automobilskom svetu. Na tom ležištu postoji ogromno ležište bornih minerala za koje znamo mnogo godina, ali je uvek nedostajalo novca da bismo mogli nešto i da uradimo. I zato nalazište stoji.

Vidanović naglašava da je država finansijski nemoćna da stane iza ovakvog projekta. To je, kaže on, ista priča kao sa autoputevima.

- Koncesije nose i dobre i loše strane - kaže profesor. - Postoje slučajevi da međunarodni konzorcijumi otkupe ležište samo da bi mirovalo, a oni čuvali cenu rude na tržištu. Tako veliki sprečavaju male da uđu u posao i prave im konkurenciju. Istovremeno, tu su veliki ulagači koji na jednoj lokaciji uposle radnu snagu, naprave infrastrukturu i značajno pomognu razvoju jednog kraja.

Nalazište Crni vrh sa velikim nalazištima bakra takođe je dato u koncesiju. Naš sagovornik kaže da smo imali i Bor, kao impresivno ležište, ali njega su u velikoj meri dotukle socrealističke navike. Bor je živeo od bakra, a proizvodnja je bila skupa i opterećena kojekakvim "privescima", od komunalne infrastrukture nadalje. Sve u gradu je finansirao rudnik.
- Rešenje bi moglo da se traži u privatizaciji i mi sada imamo dva privatizovana rudnika u Srbiji - dodaje Vidanović. - Jedan je "Rudnik", a drugi je "Kovin", gde se ugalj eksploatiše iz podvodnog kopa. Sada je Srbija, posle nekoliko decenija, došla u situaciju da umesto uvoznika postane izvoznik uglja.

Posebno ako prorade i ostala nalazišta. Vidanović pominje samo neka - veliko ležište nikla na Mokroj gori, ima ga u značajnim količinama i kod Baba na Kosmaju, na Bukulji ima urana, baš kao i na Staroj planini...

KAMENOLOMI

KADA studenti RGF polažu ispit "ležišta mineralnih ruda" navikli su da se "izvlače" na sličan način.

- Za koju god rudu da ih pitamo gde se nalazi - uvek mogu da odgovore da je ima na Uralu ili Kopaoniku - u šali će Vidanović.- Znaju da će tu teško da pogreše. Onda moram da ih pitam: "A gde još?"

KRIPTONIT

PRONALAZAK ovog minerala u javnosti je skrenuo veliku pažnju na sebe. Vidanović uz osmeh kaže da je to jedna "tipično novinarska letnja priča".

- Taj mineral će imati svoju primenu, ali je daleko od nekog senzacionalnog značaja - kaže Vidanović. - Štaviše, u odnosu na mnoge minerale koji imaju lepu kristalnu strukturu, kriptonit je čak i – ružan.

KOPAONIK

SRBIJA raspolaže velikim količinama nemetala koji su u svetu "pravi hit", poput kvarcnog peska.

- U kamenolomima se proizvodi, pored ostalog, i meterijal za završni, habajući sloj asfalta - kaže Vidanović. - A on je neverovatno tražen. Ko danas ima dobro pozicioniran kamenolom sa ovim materijalom bolje prolazi nego vlasnik rudnika zlata, jer ovog drugog čeka mnogo skuplja proizvodnja.


TREPČA NA DVA DELA

POSTUPAK privatizacije RMHK "Trepča" a. d. Zvečan, nije započet, a kako za "Novosti" kaže generalni direktor Jovan Dimkić, u praksi je to i neizvodljivo sve do konačnog rešenja statusa Kosova i Metohije. Iako je ovo oficijalno jedna kompanija, nad kojom je Unmik 2000. godine preuzeo upravljanje na njenom kosovskometohijskom delu, realno postoje dve nezavisne ekonomske i tehnološke celine.

To su "Trepča sever" sa ukupno oko 4.000 radnika srpske i "Trepča jug" sa 5.500 radnika albanske nacionalnosti. U vlasničkoj strukturi kompanije najveći akcionar je Fond za razvoj Republike Srbije sa oko 57 odsto, a ostali su manji akcionari, uglavnom srpske kompanije i banke, kao i nekoliko stranih akcionara.

Dimkić navodi da dugovanja ove kompanije iznose oko 250 miliona evra i to prema domaćim i stranim poveriocima, dobavljačima, bankama, sopstvenim radnicima, a najviše prema fondovima Republike Srbije za neplaćene poreze i doprinose. Unmikova administracija je pokušala da pokrene stečajni postupak, ali je taj proces zaustavljen.

- Pre dve godine reaktivirali smo proizvodnju u našim rudnicima Crnac i Belo brdo, kao i flotaciju u Leposaviću - kaže Dimkić. - Ostvarujemo proizvodnju na nivou od 70.000 tona olovo-cinkove rude po rudniku, a ove godine je za rudnik Crnac planirana proizvodnja 100.000 tona. Ruda je relativno dobrog prosečnog sadržaja metala olova, cinka i srebra. Trenutno nam je u rudarstvu uposleno oko 500 radnika koji ostvaruju dobre proizvodno-finansijske rezultate.

S obzirom na to da je proizvodnja u potpunosti finansijski samoodrživa i kompanija je solventna u tom organizacionom delu, gde se ostvaruje i profit koji se reinvestira u potrebe proizvodnje, kao što su sanacija rudničke infrastrukture, zamena dotrajale opreme, opremanje radnika ličnim zaštitnim sredstvima ...

"Trepči sever" pripada i površinski kop Koporić i privodi se kraju izrada biznis plana kako bi se i ovde pokrenula proizvodnja.

- Izrazito je loša kvalifikaciona struktura postojeće radne snage, odnosno nedostaju nam jamski radnici - navodi Dimkić. - Takođe, nova regulativa, koja je propisana za rad na KiM zahteva visoke standarde, a posebno je komplikovana procedura za nabavku i upotrebu eksploziva i eksplozivnih sredstava, koja su nama neophodna za rad. Sve su to ograničavajući faktori u ostvarivanju boljih rezultata.

U sklopu "Trepče sever" je i Metalurgija olova u industrijskom krugu Zvečan, sa pratećim organizacionim jedinicama, energetikom, laboratorijom, transportom, institutom, i ostalim. U ovom delu u narednih šest meseci biće završena rekonstrukcija rafinerije olova, a zaokružiće se i tehnološki ciklus prerade akumulatorskog otpada i ostalog olovnog sekundarnog materijala. Ovaj projekat, koji će uposliti oko 200 ljudi, realizuje se uz poštovanje najstrožih evropskih standarda po pitanju zaštite životne sredine.

Kako navodi direktor "Trepče", u severnom delu kompanije ima uposlenih oko 1.300 radnika i primenjuje se princip periodične zamene radne snage zbog velikog tehnološkog viška i ublažavanja socijalnog problema.

Ukupne rezerve olovo-cinkove rude na kompletnoj teritoriji KiM, uključujući i "Trepču jug" (Stari trg, Kišnica, Ajvalija i Novo brdo) iznose 51 milion tona, od kojih je svega 6,5 miliona tona na severu KiM. Stari trg je uvek bio najveći rudnik i samo njegove rezerve iznose oko 28 miliona tona.

Po važećim cenama metala na svetskom tržištu, olovo-cinkova ruda na KiM sa prosečnim sadržajem 3,5 odsto olova, 2,5 odsto cinka i 60 do 70 grama srebra po toni vredi oko osam milijardi evra. Postoje i rudne rezerve, odnosno geološke rezerve nižih kategorija, što je još dodatnih dve milijarde evra.

SEVER-JUG

DIREKTOR Dimkić nije želeo da komentariše poslovanje "Trepče jug", jer rukovodi samo severnim delom. Južni ima svoj menadžment - Albance. Poznato je, međutim, da se ulažu napori kako bi se pokrenula proizvodnja, da je situacija u tehnološkom smislu teška, pre svega, zbog zapuštenih rudnika.

Novosti

"Trojka" sa liderima kosovskih Srba

Srpski lideri na Kosovu rekli da su od posredničke trojke dobili garancije da će se tražiti kompromisno rešenje za status.

"Nema prejudiciranja statusa i de fakto nema ograničavanja rokova. Trojka će posle 120 dana predstaviti svoj izveštaj, ali to ne znači i završetak procesa", rekao je novinarima predstavnik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović, posle sastanka sa "trojkom".

"Više je nego očigledno da će ovaj proces trajati i nadamo se da će doći do nekih približavanja stavova, jer u protivnom nema kompromisa i nema rešenja", kazao je on.

Ivanović je rekao i da je tokom današnjih razgovora prvi put "posle toliko vremena pomenuto i pitanje standarda na Kosovu".

"U narednom periodu uslediće intenzivan rad i računamo da će u taj rad biti uključeni i kosovski Srbi, na direktan ili indirektan način. Normalno da će pregovački timovi nositi najveću odgovornost i da će oni donositi odluke, ali je važno da i mi kao predstavnici običnog naroda imamo mogućnost da iznesemo svoje stavove", rekao je Ivanović.

Predsednik Skupštine opštine Zubin Potok Slaviša Ristić takođe je izjavio da su predstavnici SAD, EU i Rusije poručili da "neće prejudicirati konačan status Kosova".

"To nije bio slučaj sa specijalnim izaslanikom Martijem Ahtisarijem", rekao je Ristić, kao i da su Ahtisari i njegov tim obećali da će biti nepristrasni i da će raditi na postizanju kompromisnog rešenja koje će zadovoljiti sve strane.

On je kazao da kompromisno rešenje "ne znači novu državu Kosovo na ovim prostorima".

Ristić je preneo da je trojka "jasno rekla da čeka i jednu i drugu stranu da ponude rešenja ili ideje koje mogu doneti prihvatljiva rešenja".

Međunarodna trojka koju čine predstavnici Evropske unije, Ruske federacije i SAD Volfgang Išinger, Aleksandar Bocan-Harčenko i Frenk Vizner, završava danas posetu Kosovo.

Nakon jučerašnjih razgovora u Prištini sa predstavnicima KFOR-a, UNMIK-a i kosovskih institucija, posrednici su saopštili da neće iznositi predloge o budućem statusu Kosova, već da insistiraju na konsenzusu Prištine i Beograda.
 
Beta

Nema roka za završetak pregovora !!!

Predstavnici Srba sa Kosova i Metohije koji su danas u Prištini razgovarali sa posredničkom trojkom Kontakt grupe za nove pregovore o južnoj pokrajini, izjavili su da su ohrabreni susretom, jer su dobili uveravanja da će se težiti kompromisnom rešenju u procesu traženja rešenja za status te oblasti.

Predsednik Srpske liste Oliver Ivanović rekao je da su Srbi od predstavnika Rusije, SAD i EU Aleksandra Bocan- Harčenka, Frenka Viznera i Volfganga Išingera dobili uveravanja da će proces definisanja statusa Kosova teći mirno, da neće biti ograničenja roka za pregovore, a da je 120 dana rok do kada će oni predati izveštaj generalnom sekretaru UN.

Ivanović je izrazio nadu da će doći do približavanja stavova Prištine i Beograda, jer u protivnom, neće biti kompromisa i rešenja kosovskog problema.

"Pregovarački timovi imaju veliku odgovornost jer oni donose odluke ali je važno i da predstavnici sa ovog područja budu uključeni u ceo proces", dodao je Ivanović.

Predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić izjavio je da su Srbi bili u prilici da čuju od trojice posrednika da će učiniti sve da nova faza pregovora o statusu Kosova, koja je pred nama, bude što pre organizovana.

"Ohrabrilo nas je to što smo čuli da ovoga puta neće biti preijudiciranja rešenja konačnog statusa Kosova i da će se težiti kompromisnom rešenju, koje bi zadovoljilo obe strane"- rekao je Ristić.

On je naglasio da su Išinger, Bocan-Harčenko i Vizner ponovili da oni neće predlagati rešenje za uređenje pokrajine, već će čekati ideje koje iznose strane uključene u pregovarački proces.

Poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije Goran Bogdanović preneo je da su srpski predstavnici posrednicima rekli da je plan Martija Ahtisarija neprihvatljiv i da ne može biti osnova za buduće razgovore.

"Direktni razgovori na relaciji Beograd - Priština su mnogo bolje rešenje od tzv. šatl diplomatije. Ukazali smo na probleme sa kojima se suočava srpska zajednica. Dobili smo uveravanja da će biti učinjeno sve kako bi se došlo do kompromisnog rešenja koje će zadovoljiti obe strane", rekao je on.

Bogdanović je naglasio da će trojka o pregovorima podneti u decembru samo izveštaj a ne predlog za status, čime se ne završava proces koji će zavisiti od drugih međunarodnih cinilaca- Saveta bezbednosti, EU i Rusije.

Tanjug

 NI POSLE ČETIRI GODINE OD UBISTVA SRPSKE DECE U GORAŽDEVCU UBICE NISU OTKRIVENE

Sutra se navršava četiri godine od ubistva dvoje srpske dece i ranjavanja još četvoro na reci Bistrici, u selu Goraždevac, nadomak Peći.

Zločinci koji su počinili to monstruozno ubistvo, pucajući iz automatskog oružja na decu koja su se tog dana kupala u Bistrici, još su neidentifikovani i na slobodi.

Tog dana ubijeni su Pantelija Dakić i Ivan Jovović, dok su ranjeni Dragana Srbljak, Marko Bogićević, Bogdan Bukumirić i Đorđe Ugrenović.

Tadašnji komesar UNMIK policije Štefan Feler rekao je da ce 'prevrnuti svaki komad zemlje kako bi pronadšao ubice dece'. Međutim, ni nagrada od milion evra za pronalazak ubica, koju je ponudio UNMIK, nije pomogla da se i četiri godine kasnije otkriju odgovorni za zločin.

Portparol Kosovske policijske službe Veton Eljšani izjavio je da policija nastavlja da traga za počiniocima i da je nedavno formirana nova grupa istražitelja, koja će raditi na tom slučaju.

On je dodao da je u cilju istrage do sada u vezi sa ovim slučajem pretreseno 100 kuća u regionu Goraždevca da je 75 osoba ispitano u vezi sa ubistvom, a da se i dalje traga za počiniocima.

Eljšani je pozvao sve koji nešto znaju u vezi sa zločinom da to prijave najbližoj policijskoj stanici na Kosovu i Metohiji ili na broj telefona 038-504-604 lokal 6666.

Goraždevac je najveće srpsko naselje u Metohiji, u kojoj je posle dolaska UNMIK-a i Kfora u pokrajinu ostalo da živi oko 1.000 Srba.


Izvor: RTS

IŠINGER: TROJKA ĆE PODRŽATI SVAKU OPCIJU O KOJOJ SE STRANE DOGOVORE

Posrednička trojka Kontakt grupe za nove pregovore o Kosovu i Metohiji ne isključuje teritorijalnu podelu kao moguće rešenje, ako se Srbi i Albanci dogovore o tome, izjavio je danas predstavnik Evropske unije Volfgang Išinger.

„Trojka ima princip da podrži svaki sporazum koju dve strane uspeju da postignu. To uključuje sve opcije”, rekao je nemački diplomata Išinger na konferenciji za štampu u Prištini.

Na pitanje da li to uključuje podelu teritorija, on je odgovorio: „Ako oni to žele”, prenela je agencija Rojters.


Tanjug

TROJKA BORAVKOM U PRIŠTINI ZAVRSILA POSETU SRBIJI

Predstavnik EU Volfgang Išinger izjavio je danas u Prištini, na kraju boravka posredničke trojke za nove pregovore o statusu Kosova, da uloga posrednika nije da predlažu rešsenje za kosovski problem, već da podstaknu strane da istupe sa svojim predlozima i premoste međusobni jaz, koji je vidljiv.

Nemački diplomata je ukazao da je princip "trojke" baziran na Rezoluciji 1244 Savet bezbednosti UN i principima Kontakt grupe.

Išinger je na konferenciji za novinare posle dvodnevnog boravka u Pokrajini objasnio da je princip "trojke" da se složi sa bilo kojim rešenjem koje obe strane uspeju da postignu.

Upitan dali to znači da bi se trojka složila i sa podelom Kosova, nemački diplomata je rekao: "Ako to oni žele".

Posrednička trojka je za rešenje koje će omogućiti SAD, EU i Rusiji da "govore jednoglasno", što su trojica i radila u ovim prvim danima, ocenio je on.

"Naša misija ima ograničen rok i mi imamo obavezu da preko Kontakt grupe podnesemo izveštaj do 10. decembra generalnom sekretaru UN", ponovio je Išinger.

Ssta će zemlje uključene u rešavanje kosovskog problema uraditi na osnovu izveštaja u Savetu bezbednosti ili izvan Saveta bezbednosti, nije na meni da odlučim, dodao je on.

"U odsustvu dogovora dve strane, vrata EU neće biti otvorena onako kako se nadaju u ovim regionu", upozorio je predstavnik EU.

Posrednička trojka, u kojoj su još i predstavnici SAD Frenk Vizner i Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, posle razgovora u Beogradu, sa državnim vrhom Srbije i u Prištini, sa predstavnicima tamošnjih Albanaca i Srba i predstavnicima međunarodne zajednice, završila je prvu posetu Srbiji.

Tanjug