VERBEKE USMENO IZVESTIO SAVET BEZBEDNOSTI O POSETI KOSMETU
 
Šef misije Saveta bezbednosti koja je prošle nedelje posetila Beograd i Prištinu, belgijski ambasador Johan Verbeke usmeno je u Njujorku izvestio o susretima diplomatske misije sa svih ključnih ličnostima u procesu rešavanja statusa južne srpske pokrajine.

'Misija je obavila zadatak, odnosno pružila priliku da se upoznaju sa stanjem na terenu. Kosovo se još uvek oporavlja od posledica konflikta, pri čemu su dve zajednice, srpska i albanska odvojene', rekao je Verbeke u 15-točlanom Savetu bezbednosti.

Posle Verbekeovog usmenog izveštaja Savetu bezbednosti, kako je Tanjug saznao u UN, ambasadori država-članica tog tela će početi konsultacije, koje će, najverovatnije sredinom maja, rezultirati širim, pismenim izveštajem o poseti Beogradu i Kosovu i Metohiji.

Verbeke je rekao da su predstavnici Severnoatlantskog pakta i Evropske unije tokom razgovora u Briselu podržali Ahtisarijev plan, da je Beograd istakao da Rezolucija 1244 nije u potpunosti sprovedena, ni da su učinjeni značajni koraci u procesu povratka izbeglica.

Belgijski ambasador je dodao i da su članovi Misije u Prištini primili poruku da je Kosovo spremno za dalju demokratizaciju i put ka evroatlantskim integracijama.

Izvor: RTS

Drašković veruje u ruski veto
Autor: E.B. | 03.05.2007 - 09:32


Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković izjavio je da veruje u ruski veto u SB UN i u tvrdu poziciju Rusije kada je reč o pitanju Kosova i Metohije.
On je za Radio B92 rekao da SAD razmišljaju da „idu na sudar“ sa Rusima u SB, kako bi se posle propadanja rezolucije o nezavisnosti Kosova nastavili pregovori koji bi trajali dva-tri meseca.
„SAD računaju ozbiljno na ruski veto. Sve se sada diglo u Vašingtonu na noge da njihova rezolucija o nezavisnosti Kosova ide na Savet bezbednosti UN do kraja maja, najkasnije u prvoj polovini juna, po cenu da Rusija uloži veto“, rekao je Drašković.
Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid ponovio je podršku SAD planu Ahtisarija i izrazio nadu da Rusija neće uložiti veto na buduću rezoluciju SB UN o Kosovu. „Veoma se nadam da se to (ulaganje veta) neće desiti. Kosovsko pitanje nema više tako prvostepeni značaj ni za SAD, ni za Rusiju, ali je to pitanje veoma važno za Evropljane“, rekao je Frid u intervjuu ruskoj redakciji Bi-Bi-Sija. Visoki funkcioner Stejt departmenta smatra da bi posledice upotrebe veta bili „stihijski procesi“ u kojima bi „izgubili svi bez izuzetka, pri čemu bi najviše pogođeni bili kosovski Srbi“.
Belgijski ambasador pri UN, Johan Verbeke, koji je predvodio Misiju SB, usmeno je juče izvestio Savet bezbednosti o poseti Kosovu, ne ulazeći dublje u analize, već je naveo stavove svih strana sa kojima su se diplomate prošle sedmice sastali.
Ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin pozvao je Savet bezbednosti da pokrene „ozbiljnu raspravu“ o statusu Kosova i Metohije, tražeći, istovremeno, nove pregovore između Beograda i Prištine o ovom problemu.
„Poseta je bila dobro osmišljena…Videli smo Srbe koji žive u istom selu kao i Albanci i koji se žale na konstantan strah i pretnje. Mislim da su potrebni novi pregovori, jer ni Beograd ni Priština nisu prihvatli predlog koji je načinio (bivši finski predsednik Marti) Ahtisari“, rekao je Čurkin novinarima. Čurkin je, takođe, rekao da proteklih meseci nije bilo jasnog, ni dramatičnog napretka na Kosovu i zatražio nastavak pregovora i postavljanje novom predstavnika UN umesto Ahtisarija.
Kosovska realnost veoma se razlikuje od izveštaja UN, u kojima se više nego pozitivno oslikava situacija u pokrajini, izjavio je juče u Njujorku ambasador Južne Afrike u UN Dumisani Kumalo.
SAD i EU izrazili su u ponedeljak podršku naporima Ahtisarija, ističući u zajedničkoj deklaraciji usvojenoj na godišnjem samitu EU-SAD održanom u Vašingtonu, da njegov plan stvara osnovu za novu rezoluciju SB o statusu Kosova.

Sastanak Kontakt grupe
Međunarodna kontakt grupa o Kosmetu na nivou političkih direktora ministarstava inostranih poslova sastaće se danas u Londonu. Sastanak je trebalo da bude održan prošle sedmice u Berlinu, ali je odložen zbog sahrane bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.

Izvor: Blic

Kontakt grupa za Kosovo danas u Londonu
Autor: Beta | 03.05.2007 - 09:10

U Londonu će se danas održati sastanak predstavnika zemalja-članica Kontakt-grupe za Kosovo o sledećim koracima u procesu rešavanja budućeg statusa.
Predstavnici Kontakt grupe iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Rusije i SAD sastaće se u Ministarstvu inostranih poslova u Londonu.
U Londonu će boraviti i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari koji bi trebalo da se sastane sa britanskim zvaničnicima.
Portparol Forinj ofisa je rekao da na sastanku Kontakt-grupe neće učestvovati Ahtisari i ocenio da je sastanak Kontakt-grupe redovan sastanak političkih direktora ministarstava inostranih poslova zemalja Kontakt-grupe.
Prema diplomatskim izvorima u Briselu, zvaničnici Kontakt-grupe razgovaraće o "ključnim elementima" nacrta nove rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
Kontakt grupa je prvi put razgovarala o nacrtu nove rezolucije Saveta bezbednosti UN na sastanku održanom 20. aprila u Moskvi.

Izvor: Blic

Aleksandar Rar: Rusija koristi Kosovo
Autor: Beta | 02.05.2007 - 16:46

Berlinski stručnjak za Rusiju Aleksandar Rar ocenio je da Rusija kosovsko pitanje koristi kao test u odmeravanju snaga sa Zapadom dok pokušava da se vrati u prvi red svetske političke scene.
Rar je direktor Centra za Rusiju Nemačkog društva za spoljnu politiku u Berlinu i jedan od najboljih nemačkih poznavalaca ruske političke scene.
U razgovoru sa dopisnikom Bete Snežanom Bogavac, Rar je, u vezi sa tekućom raspravom o tome da li će Rusija zaista u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) staviti veto na "nadziranu nezavisnost Kosova", ukazao da Moskva "do sada nikada nije rekla da će prihvatiti zapadnu poziciju o Kosovu onako kako je određena u Ahtisarijevom planu, ali da, doduše nikada sasvim jasno nije rekla ni da će staviti veto".
Istovremeno je sagovornik Bete ocenio da je teško proceniti da li je Rusija trenutno dovoljno jaka da bi bila u stanju da se zaista uspešno suprotstavi zapadnom pritisku u vezi sa Kosovom. Ovaj stručnjak smatra da je "možda upravo Kosovo sada test koji će pokazati koje od ove dve procene su tačne".
"Sada postoje dve opcije " ili će Rusija da popusti uz obrazloženje da je doduše rekla svoje mišljenje, ali da nema sredstva, uticaja i moći da neželjeno rešenje (za Kosovo) kakvo želi Zapad spreči, ili će Zapad pasti na nos i videti da bez Rusije ne može da reši ovaj problem", kaže Rar. Sagovornik Bete smatra, međutim, da se i te kako može razumeti ruska politika i da je "više nego jasno da Rusi pokušavaju da Kosovo iskoriste ".
U Nemačkoj deo analitičara smatra kobnim to što se Beograd, koji je i u vreme Staljina uspeo da se odupre pokušajima da se uvuče u sferu uticaja Moskve, sada vezuje za Rusiju.
Sagovornik Bete, zapitan o tome, predviđa ipak da će "proevropske elite, koje žele ulazak zemlje u EU, svakako izbiti u prvi red i u Srbiji" i da dugoročno "ne vidi savez Srbija-Rusija, jer Rusija igra na tu kartu zbog sebe tražeći saveznike u Evropi".

Izvor: Blic

Kajdanou: Ahtisarijev plan je održivo rešenje za Kosovo
Autor: Beta | 02.05.2007 - 14:41

Šefica Američke kancelarije u Prištini Tina Kajdanou izjavila je da su plan i preporuke međunarodnog posrednika UN za status Kosova Martija Ahtisarija jedini i pravi odgovor na to kako bi trebalo da izgleda budući status Kosova.
"Verujemo da su predlozi u planu i njegova preporuka bili jedini održivi i jedini pravi odgovor na to kako bi trebalo da izgleda budući status Kosova", rekla je Kajdanou u intervujuu agenciji Beta i navela da to rešenje takođe daje pune garancije i punu zaštitu kosovskih Srba i drugih zajednica.
Prema njenim rečima, od izuzetne ako ne i ključne važnosti je da se u Saveta bezbednosti UN shvati koliko su teški bili pregovori i koliko je bilo tesko Ahtisariju da sve to unese u predloženi dokument.
Ona je ocenila da je prošlonedeljna poseta misije Saveta bezbednosti UN Kosovu bila veoma znacajna jer su članovi te delegacije dobili mnogo širu sliku o situaciji na Kosovu.

Izvor: Blic

Ekstremisti na Kosovu i dalje čine nasilje
Autor: Tanjug | 02.05.2007 - 11:37

Ekstremisti na Kosovu, koji deluju individualno i u grupama, nastavljaju da čine nasilje, napadajući ponekad vladine i zgrade UN, a u pokrajini deluju pojedine nevladine organizacije za koje se sumnja da finansiraju islamske i albanske ekstremističke pokrete, konstatuje se u izveštaju Stejt departmenta o terorizmu u svetu u 2006.godini.
'Prošle godine je na Kosovu izvedeno oko 15 napada pojedinaca ili grupa koji su koristili ručne granate, rakete, eksplozivne naprave i vatreno oružje i u tim napadima bilo je nekoliko mrtvih i ranjenih', precizirao je Stejt department. U izveštaju se dodaje da su 'početkom decembra grupe naoružanih maskiranih muškaraca, koji su se predstavljali kao članovi Albanske nacionalne armije, povremeno zaustavljali pešake i vozila u zapadnom delu Kosova i tražili njihova dokumenta na uvid'.
'UNMIK i dalje upravlja Kosovom u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i nadgleda radnje za koje sumnja da su povezane sa terorizmom uz saradnju sa privremenim institucijama Kosova', naveo je Stejt department. 'Oni, takođe, nadgledaju nevladine organizacije za koje se sumnja da finansiraju islamske i albanske ekstremističke pokrete. Te službe smatraju da je samo nekoliko od više od 400 nevladinih organizacija, koje su aktivne na Kosovu umešano u sumnjive poslove, i zahtevaju da se spreče ekstremisti da se koriste nevladinim organizacijama da bi osigurali uporište na Kosovu', ističe se u izveštaju.
'Napori Kosova u borbi protiv terorizma osujećeni su loše čuvanim granicama, koje lako prolaze pojedinci, koji se bave švercom ljudi ili dobara', konstatuje američka vlada.
'NATO patrole krstare zelenom linijom uz kosovske granice i administrativnu granicu prema ostatku Srbije, pa bi teroristi mogli da iskoriste mnogobrojne prohodne puteve, koji vode na Kosovo', zaključio je Stejt department.

Izvor: Blic

 ZAMENIK MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA NEMAČKE U BEOGRADU

U Beogradu boravi zamenik ministra inostranih poslova Nemačke Gernot Erler. Njega su primili predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica.

Najavljeno je da će se Erler sastati i sa predsednicima više političkih stranaka.

Glavne teme razgovora su bilateralni odnosi, pitanje budućeg statusa Kosmeta i evroatlanske integracije.

Tadić: Srbija se zalaže za kompromisno i pravedno rešenje budućeg statusa KiM

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je sa zamenikom ministra spoljnih poslova Nemačke Gernotom Erlerom o, kako je saopšteno iz Predsednikovog kabineta, bilateralnim odnosima, evropskim i evroatlanskim integracijama Srbije i o pitanju statusa Kosova i Metohije.

Zamenik ministra Erler je preneo predsedniku Tadiću da Nemačka snažno podržava evropsku i evroatlantsku budućnost Srbije, naglašavajući da je neophodno što pre obnoviti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju.

Predsednik Tadić je preneo da se Srbija protivi nezavisnosti Kosova i Metohije i zalaže za kompromisno, balansirano i pravedno rešenje budućeg statusa KiM, koje neće destabilizovati region.

Koštunica: Nadgledana autonomija za Kosmet predstavlja pravi kompromis i u skladu je sa poveljom UN

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u razgovoru sa zamenikom ministra spoljnih poslova Nemačke Gernotom Erlerom da je Srbija predložila nadgledanu autonomiju kao rešenje za status Kosova i Metohije.

Koštunica je istakao da to rešenje predstavlja pravi kompromis i da je u skladu sa Poveljom UN i njenim osnovnim principom garantovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, kao i sa Ustavom Srbije i svim evropskim vrednostima, a Erler je rekao da je za Nemačku najvažnije da se očuva stabilnost u regionu i da je pitanje Kosova i Metohije sada pred Savetom bezbednosti UN.

U saopštenju vladine kancelarije za saradnju s medijima se navodi da je premijer Koštunica ukazao da nadlegdana autonomija, koju predlaže Beograd, omogućava Albancima u Pokrajini da ostvaruju svoje interese i da je, s druge strane, takvo rešenje saglasno Povelji UN, jer Srbija zadržava svoj suverenitet i teritorijalni integritet.

Koštunica je podvukao da je posebno neophodno da se prilikom traženja rešenja za budući status Pokrajine vodi računa o stabilnosti u regionu i ukazao da pretnje albanskih separatista nasiljem, ukoliko Kosovo i Metohija ne bude nezavisno, ne mogu da doprinesu stabilnosti i da međunarodna zajednica mora da reaguje na ucene.

Koštunica je upozorio da pretnje nasiljem i ucene kojima pribegavaju albanski speratisti predstavljaju ekstremnu opciju i mogu da imaju veoma ozbiljne i dalekosežne posledice za rešavanje drugih sličnih slučajeva ma gde svetu.

Predsednik Vlade Srbije je istakao da na Kosovu i Metohiji nisu ispunjeni standardi iz Rezolucije 1.244 SB UN, u šta se direktno uverila i delegacija SB UN koja je pre nekoliko dana boravila u Pokrajini, navodi se na kraju saopštenja.

Erler primio dokument o nadgledanoj autonomiji za Kosmet

Zamenik ministra spoljnih poslova Nemačke Gernot Erler izjavio je da je u Beogradu primio dokument s predlogom za nadgledanu autonomiju za Kosovo i Metohiju, koju Srbija predlaže kao kompromisno rešenja za status pokrajine.

Erler je na konferenciji za novinare rekao da mu je premijer Vojislav Koštunica objasnio da taj dokument predstavlja rezime dosadašnjih srpskih stavova o rešenju pitanja statusa Kosmeta.

Zamenik šefa nemačke diplomatije naglasio je da je sagovornicima u Beogradu preneo da je stav Nemačke i Evropske unije nepromenjen. 'Mi smatramo da je predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija kompromis za koji ne postoji alternativa i da rešenje za Kosovo treba naći što pre, rekao je Erler i ukazao da se Nemačka protivi jednostranom priznanju nezavisnosti Kosova.

Nemački diplomata je kazao da se sa sagovornicima u Beogradu složio da će konačnu odluku o statusu Kosova i Metohiji doneti Ujednijene nacije.

Izvor: RTS

 FRANKFURTER RUNDSAU: AHTISARIJEV PLAN PRED ODBACIVANJEM

Plan Martija Ahtisarija o budućnosti Kosova je pred neuspehom i odbacivanjem, piše nemački list 'Frankfurter rundšau', ističući da se taj zaključak nazire posle posete misije Saveta bezbednosti UN Beogradu i Prištini.

'Delegacija UN se vratila skeptična u Njujork', naveo je list, dodajući da bi, prema neoficijelnim procenama, Ahtisarijev plan u SB mogao dobiti najviše šest, od petnaest glasova, a da je za njegovo usvajanje neophodno devet glasova.

'Sigurnu podršku taj plan ima samo kod SAD, Britanije, Francuske, Belgije i Italije. Peru, Panama i Katar važe kao nesigurni, Južna Afrika, Kongo, Gana, Indonezija i Kina će pre biti protiv nego za predlog, a Slovačka i Rusija sigurno protiv predloga', ocenio je 'Frankfurter rundšau'.

List je dodao da je južnoafrički ambasador Dumisani Kumalo, po završetku posete Beogradu i Prištini, rekao da se ono što se tamo videlo i čulo, drastično razlikuje od izveštaja šefova UNMIK-a.

Naglašavajući da je Moskva prošlih nedelja zapretila vetom protiv nezavisnoti Kosova, list piše da je, s druge strane, pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid stanovište Amerike obrazložio jasnije nego bilo ko do sada.

'Nadam se da je Rusiji jasno da će Kosovo u svakom slučaju biti nezavisno', preneo je list Fridovu izjavu u Briselu.

Kada je reč o poziciji Nemačke u kosovskom pitanju, 'Frankfurter rundšau piše da nemačko predsedništvo Evropskom unijom sledi ideju po kojoj bi SB budući status Kosova ostavio otvorenim, ali bi, uprkos toga, omogućio put za ostanak vojne, policijske i državno-pravne misije, koje predviđa Ahtisarijev plan.

Izvor: RTS

 SAMARDŽIĆ: MERODAVAN PISANI IZVEŠTAJ O POSETI MISIJE SB UN

Koordinator Državnog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić izrazio je očekivanje da će izveštaj Misije SB UN o stanju na Kosovu i Metohiji biti izraz nekog kompromisa grupe koja je, politički gledano, 'šarolika'.

'Petnaest ambasadora su videli istu stvar, ali su je verovatno različito doživeli. Pre svega različito su doživeli užasan scenario koji je UNMIK napravio, naročito u Orahovcu, Maloj Kruši i Brestoviku', rekao je Samardžić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Samardžić očekuje da izveštaj misije SB neće biti lako napravljen. 'Na osnovu njega će se ići dalje. Ne treba očekivati brzo izveštaj i brzo pravljenje kompromisa oko stava SB na Kosovu i Metohiji. U krajnjoj liniji to smo i hteli, da SB počne da razgovara o toj stvari, u punoj pluralnosti svog sastava', kazao je Samardžić.
On smatra da je, bez obzira na način kako je misija obavljena, to 'dobar početak novog puta'.

Samardžić je kazao da usmeni izveštaj belgijskog ambasadora i vodje misije Johana Verbekea u SB UN o poseti Kosovu, ne može biti merodavan za bilo kakav pisani izveštaj o poseti koji treba da usledi.

Verbeke usmeno izvestio SB o poseti Kosmetu

Šef misije Saveta bezbednosti koja je prošle nedelje posetila Beograd i Prištinu, belgijski ambasador Johan Verbeke usmeno je u Njujorku izvestio SB o susretima diplomatske misije sa svim ključnim ličnostima u procesu rešavanja statusa južne srpske pokrajine.

'Misija je obavila zadatak, odnosno pružila priliku da se upoznaju sa stanjem na terenu. Kosovo se još uvek oporavlja od posledica konflikta, pri čemu su dve zajednice, srpska i albanska odvojene', rekao je Verbeke u 15-točlanom Savetu bezbednosti.

Posle Verbekeovog usmenog izveštaja Savetu bezbednosti, kako je Tanjug saznao u UN, ambasadori država-članica tog tela će početi konsultacije, koje će, najverovatnije sredinom maja, rezultirati širim, pismenim izveštajem o poseti Beogradu i Kosovu i Metohiji.

On je preneo i potpuno suprotstavljene stavove Beograda i Prištine, naglasivši da dok Beograd odbija svaku ideju o nezavisnosti dotle Albanci očekuju takvo rešenje što pre.

Belgijski ambasador je dodao i da su članovi Misije u Prištini primili poruku da je Kosovo spremno za dalju demokratizaciju i put ka evroatlantskim integracijama.

Izvor: RTS

 EIDE: OPASNO JEDNOSTRANO PRIZNANJE KOSOVA

Norveški diplomata i bivši izaslanik UN Kai Eide izjavio je da bi bilo opasno jednostrano priznanje Kosova bez rezolucije Saveta bezbednosti UN.

'Članice Saveta bezbednosti moraju da učine sve što mogu kako bi postigle dogovor. Druga opcija, o kojoj neki govore - jednostrano priznanje bez rezolucije Saveta bezbednosti - vrlo je riskantna. To bi, prvo, znacilo da Kosovo ne bi imalo legalni status, koji bi rezolucija obezbedila', rekao je Eide za britansku mrežu Bi-Bi-Si.

Eide je rekao da bi to 'stvorilo probleme za međunarodnu zajednicu koja treba da na osnovu jasnog uporišta u međunarodnom pravu uđe na Kosovo sa novom misijom, koju bi predvodila Evropska unija'.

'Mislim da nije mudro govoriti o jednostranom priznanju. Svi napori moraju biti usmereni na Savet bezbednosti', rekao je norveški diplomata. Prema njegovim rečima, ukoliko Beograd iznese predloge čiji bi cilj bio da se osigura da zaista budu sprovedeni oni delovi plana Martija Ahtisariji koji govore o zaštiti manjina, kako bi se kosovski Srbi osećali bezbednije, onda takvi predlozi treba da budu pozdravljeni.

'Takvi predlozi treba da dođu vrlo brzo kako bismo mogli da krenemo napred. U svakom slučaju, ja sam svestan da je ovo za sve strane vrlo teška i složena situacija', rekao je Eide. 'Sada moramo da se uzdamo u ono što će se dešavati u Savetu bezbednosti, ne samo između Rusije i Amerike, nego svih drugih članica. Stalno govorimo o tome sta kažu Rusi, šta Beograd. Moramo da se pozabavimo ljudima koji tamo žive'', dodao je on.

Norveški diplomata je rekao da međunarodna zajednica na Kosovu nije učinila dovoljno kada je reč o poštovanju prava na svojinu, o vladavini prava i odnosima između etničkih grupa. 'Imali smo pred sobom mnogo godina i trebalo je da uradimo više. Ali to ne treba da nas odvrati od rešavanja statusa', dodao je Eide.

'Mislim da je vrlo važno da međunarodna zajednica u novom obliku svog prisustva na Kosovu, dođe i pokaže da je vrlo ozbiljna i da će uložiti potrebne resurse kako bi stvorila bolju klimu, rešila pitanja svojine, zahtevala od Albanaca da se okrenu Srbima i obratno,uložila mnogo više napora u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije', rekao je on.

Izvor: RTS