Beograd -- Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda Srbije sa svetom u 2014. godini je iznosio oko 1,4 milijarde dolara.

To je za 300 miliona dolara više nego godinu pre

Vrednost izvoza hrane iz Srbije bila je tri milijarde dolara, a uvoza 1,6 milijarde dolara.

To je Tanjugu izjavio sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović, dodajući da je na povećan izvoz uticalo to što je Srbija uzela "deo kolača" plasmana hrane iz EU u Rusiju, koji je izostao zbog embarga.

Vrednost izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije u Rusiju u 2014. je iznosila 300 miliona dolara, što je za oko trećinu više nego 2013. godine kada je iznosila 180 dolara, napomenuo je Budimović.

"Ne kažem da treba koristiti takve situacije, ali činjenica da smo dobar poslovni partner sa Rusijom, treba da bude i materijalizovana", kazao je Budimović, dodajući da su naši izvozni rezultati kada je reč o ruskom tržištu, mogli biti još bolji.

Budimović je napomenuo da je i pored povećanja izvoza u Rusiju, tržište EU još uvek dominantno u plasmanu hrane iz Srbije. On je istakao da treba raditi na tome da se ne izvoze sirovine, kao što je to sada slučaj, već prehrabeni proizvodi više faze prerade.

Prvi agrarni proizvod na izvoznoj listi lani je bio kukuruz, a na drugom maline, rekao je Budimović.

Vrednost izvoza kukuruza u 2014. je bila 460 miliona dolara, što je tri puta više nego 2013. kada je zbog problema sa aflatoksinom iz naše zemlje izvezeno kukuruza za svega 165,9 miliona dolara, istakao je Budimović. Vrednost izvoza malina u 2014. bila je 236 miliona dolara.

"S druge strane, na vrhu liste proizvoda koje smo uvezli su svinjsko meso i žive svinje... Znači izvezli smo kukuruz, a uvozli smo žive svinje", naveo je Budimović.

U Srbiju je prošle godine uvezeno živih svinja za 61,8 miliona dolara, i svinjskog mesa za 52,5 miliona dolara.

On je rekao da je činjenica da mnogo kompanija, odnosno ljudi živi od izvoza kukuruza, ali je činjenica i da svi treba da rade na tome da se izvoze finalni proizvodi, kao što su organska i hrana sa zaštićenim geografskim poreklom.

Izvor: B92

Beograd -- Dinar će sutra ojačati 0,1 odsto i zvanični srednji kurs će biti 122,3461 dinara za evro, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Nacionalna valuta će prema zajedničkoj valuti evrozone vredeti 0,3 odsto više nego pre mesec dana, a 5,1 odsto manje nego godinu dana ranije.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je oslabio jedan odsto i iznosi 107,8604 dinara za jedan dolar.

Prema američkoj valuti, dinar je slabiji 3,7 odsto na mesečnom i 20,8 odsto na godišnjem nivou.

Najviša vrednost dinara ove godine bila je 5. januara, 121,1543 dinara za evro, a najniža 29. januara, 123,5774 dinara za evro.

NBS je od početka godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala 90 miliona evra i kupila 10 miliona, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Izvor: B92

Beograd -- Dinar je danas ojačao prema evru za 0,2 odsto i zvanični srednji kurs biće 122,12 dinara za jedan evro.

Po podacima Narodne banke Srbije, evro košta 23 pare manje nego juče kada je kurs bio 122,35 dinara za evro.

Dinar je slabiji prema evru za 0,9 odsto nego na početku ove godine, za 5,2 odsto slabiji nego pre godinu dana, a 0,4 odsto jači nego pre mesec dana.

Dinar je ove godine bio najjači u odnosu na evro 1. januara, kada je jedan evro koštao 120,9583 dinara, a najslabiji 28. januara kada je evro bio 123,5774 dinara.

Centralna banka je ove godine prodala ukupno 90 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, a kupila 10 miliona evra da bi ublažila kolebanje vrednosti dinara u odnosu na evro.

Izvor: B92

Vršac -- Za Vršačke vinograde, prema pisanju novosadskog Dnevnika, zainteresovano je devet kompanija, među kojima i "Eurofenster".

Posle dve neuspešne privatizacije iz kojih su "Vršački vinogradi" izašli s velikim gubicima i dugovanjima, rukovodstvo te kompanije i čelnici lokalne samouprave grčevito se već dve godine bore za spas tog najvećeg vinogorja u Srbiji.

Posle odluke Agencije za privatizaciju da se ta firma nađe na spisku za prodaju, po rečima dirktora Vladislava Nestorovića, namere o kupovini poslalo je devet firmi. A čelnici lokalne samouprave i rukovodstvo "Vršačkih vinogarada" tražili su da se nađu moćniji proizvođači vina iz Italije i drugih zemalja s poznatim brendovima vina.

Upravo se to dogodilo minulog četvrtka: u Gradskoj kući boravila je grupa čuvenih italijanskih enologa, vinogradara i vinara iz multinacionalne kompanije "Eurofenster", prisutne u 52 zemlje. Predsednik opštine Čedomir Živković i načelnik Južnobanatskog okruga Zoran Tasić razgovarali su s vlasnikom kompanije "Eurofenster" Lukom Bertom, vlasnikom firme "Azienda agricola Scostaripo" Mateom Vezalom i generalnim direktorom firme firme "Santina sociale di Castelnuovo del Gard" Umbertom Meninijem.

Luka Berto je prisutnima iz vlasti i "Vršačkih vinograda" izneo nameru te grupacije da "Vršačke vinograde" dovede do najviših nivoa kvaliteta, od proizvodnje do marketinga i odgovornosti prema društvenoj sredini. Direktor Vezala je rekao da je upoznat s tim da sredina neguje istinsku vinsku kulturu, i dodao da je interes te grupe da Vršac stane u red najpoznatijih vinskih regija u svetu.

Direktor Nestorović je istakao da bi dolazak važnih proizvođača vina u Vršac značio mnogo za "Vršačke vinograde", ali i za druge, manje vinogradare.

Predsednik opštine Čedomir Živković očekuje da će "Vršački vinogradi", kao nacionalni brend, do kraja godine pronaći odgovarajućeg strateškog partnera koji će da unapredi poslovanje. Osim 240 sadašnjih radnika, Živković očekuje otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje standarda zaposlenih.

Načelnik okruga Tasić je rekao da su "Vršački vinogradi" od strateškog značaja za širi region, i dao podršku ozbiljnim investitorima u privatizacije te firme.

Izvor: B92

Beograd -- Dinar je danas oslabio prema evru za 0,1 odsto i zvanični srednji kurs je 122,17 dinara za jedan evro.


Prema podacima Narodne banke Srbije, evro košta sedam para više nego u sredu, kada je kurs bio 122,1 dinara za evro.

Dinar je slabiji prema evru za jedan odsto nego na početku ove godine, za 5,3 odsto slabiji nego pre godinu dana, a 0,5 odsto jači nego pre mesec dana.

Dinar je ove godine bio najjači u odnosu na evro 1. januara, kada je jedan evro koštao 120,9583 dinara, a najslabiji 28. januara kada je evro bio 123,5774 dinara.

Centralna banka je ove godine prodala ukupno 90 miliona evra na medjubankarskom deviznom tržištu, a kupila 10 miliona evra da bi ublažila kolebanje vrednosti dinara u odnosu na evro.

Izvor: B92

Dinar je danas ojačao prema evru 0,4 odsto i zvanični kurs iznosi 121,7261 dinar za evro, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).


Nacionalna valuta prema zajedničkoj valuti evrozone vredi 0,8 odsto više nego pre mesec dana, a 4,9 odsto manje nego godinu dana ranije.


U odnosu na dolar, dinar je ojačao 1,0 odsto i indikativni kurs iznosi 106,9086 dinara za jedan dolar.

Prema američkoj valuti, dinar je slabiji 2,9 odsto na mesečnom i 20,5 odsto na godišnjem nivou.

Najveća vrednost dinara ove godine bila je 5. januara, 121,1543 dinara za evro, a najmanja 29. januara, 123,5774 dinara za evro.

NBS je od početka godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala 90 miliona evra i kupila 10 miliona evra, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Izvor: Blic

Beograd -- Najbolja raspoloživa antirecesiona mera je povećanje javnih investicija, koje bi u ovoj godini trebalo povećati sa tri na 3,5% BDP-a, objavio je Fiskalni savet.


Novac za to, kako piše u najnovijoj analizi Saveta, postoji, kao i projekti.

Potrebno je da se nivo javnih investicija već ove godine poveća na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, umesto planiranih tri odsto. To je potrebno uraditi čak i po cenu blagog povećanja fiskalnog deficita”, piše u analizi Saveta.

Savet objašnjava da će se predstojeća fiskalna konsolidacija sprovoditi u nepovoljnom okruženju recesije, a povećanje javnih investicija je, kako su ocenili, retka ekonomska politika koja može značajno da pomogne.

“Ne sme se dozvoliti da Srbija i u 2015. godini snažno podbaci kada je reč o sprovođenju javnih investicija, što je u prethosnoj godini bio slučaj”, piše u analizi.

Za naredni trogodišnji period, kako su objavili, potrebno je napraviti kredibilan plan povećanja javnih investicija na 4-5 odsto BDP.a, što je, kako smatraju, odgovarajući nivo za trenutnu razvijenost Srbije.

Ovo telo smatra da novca za ove projekte, čijom bi se realizacijom poboljšao kvalitet infrastrukture u Srbiji i sprečio ulazak privrede u produženu recesiju, ima.

“Za potrebnu izgradnju infrastructure u Srbiji odobren je veliki iznos novca od međunarodnih finansijskih institucija, pod uglavnom vrlo povoljnim uslovima, ali se ona slabo povlače”, piše u analizi.

Prema analizi Fiskalnog saveta, iznos odobrenih kredita za tekuće infrastrukturne projekte je oko pet milijardi evra, a od toga nije povučeno 3,75 milijardi.

Najviše odobrenih, a nepovučenih sredstava je u sektoru putne infrastrukture I to u iznosu od 1,6 milijardi, dok železnice i energetika učestvuju sa 1,55 milijardi, navedeno je u analizi.

Sredstva dostupna za ostale infrastrukturne projekte iznose oko 600 miliona evra, piše Fiskalni savet.

Izvor: B92

Beograd -- Cene ugostiteljskih usluga u januaru su neznatno povećane za 0,1 odsto u odnosu na decembar, a najviše su poskupela prenoćišta za 0,6 odsto.

Cena salata veća je za 0,4, poslastica 0,2 i variva 0,1 odsto. Istovremeno malo su sniženje cene toplim i hladnim pređelima za 0,2 i alkoholnim pićima za 0,01 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U januaru su u odnosu na isti mesec 2014. godine, ugostitelsjke cene povećane za 0,8 odsto.

Najviše su poskupela topla i hladna pređela za 2,5 i poslastice za 2,2 odsto, dok je cena gotovih jela porasla za 1,7, salata 1,9, bezalkoholnih pića 1,2, variva jedan i prenoćišta 0,5 odsto.

Jedino neznatno sniženje cena zabeleženo je kod pečenja i jela po narudžbiji za 0,02 odsto.

Izvor: B92

Loznica -- Agencija Republike Srbije za privatizaciju zakazala je za 13. mart prodaju nepokretne imovine preduzeća "Standard" iz sastava nekadašnjeg holdinga Viskoza.

Prodaja će se obaviti javnim prikupljanjem ponuda, a zainteresovani kupci treba da do 6. marta uplate depozit, navodi se na sajtu Agencije (www.priv.rs).

Prodaju se škola i dva restorana, a ukupna procenjena vrednost sva tri objekta je 15,7 miliona dinara.

Objekat Stara škola površine 712 kvadratnih metara, procenjen je na 7,9 miliona dinara, restoran Kord od 434 kvadratna metra na 2,9 miliona dinara, dok je vrednost restorana broj 1 površine 628 kvadratnih metara 4,9 miliona dinara.

Proizvodnja u glavnom delu Viskoze obustavljena je februara 2005. godine.

Februara 2007. godine Agencija za privatizaciju prodala je na aukciji tri Viskozina preduzeća - Energetiku, Hortikulturu i Lofolen. Kasnije su zakazane dve licitacije za deset preostalih Viskozinih preduzeća, ali nije bilo zainteresovanih, te je juna 2009. godine objavljen stečaj fabrike i preostalih preduzeća.

Izvor: B92