Beograd -- Brojni srpski proizvođači krče zasade kupina, zbog brojnih problema proteklih godina, iako se 90 odsto ukupne godišnje proizvodnje plasira u svetu.

Po obimu proizvodnje i privrednom značaju u grupi jagodastog voća u našoj zemlji kupina zauzima treće, a u svetskoj produkciji visoko četvrto mesto.

"Na svetsko tržište se plasira oko 90 odsto ukupne godišnje proizvodnje kupine u Srbiji pretežno u smrznutom stanju, pri čemu se ostvaruje neto devizni efekat od preko 80 odsto, a veoma male količine kupine se izvoze u svežem stanju ili u obliku drugih prerađevina", naveo je Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo.

Prema njegovim rečima u ovdašnjim zasadima najzastupljnije sorte su "čačanska bestrna" i "tornfri", znatno manje "blek saten", "dirksen tornles" i druge, dok se poslednjih godina uvode i neke druge poput "lohnesa" i "čester tornlesa".

Leposavić je istakao da sorta "čačanska bestrna" u svetskoj produkciji kupine učestvuje sa više od osam odsto ili 154.603 tone na godišnjem nivou, a kao opredeljujući činilac za gajenje ove sorte, kako kod nas, tako i u svetu je njena otpornost na bolesti, niske temperature i ranije sazrevanje plodova.

Čak i pri osrednjim merama nege zasada, proizvođači plodova Čačanske bestrne ostvaruju prinose od 25 do 35 tona po hektaru, što nije odlika nijedne sorte u svetu.

Međutim, i pored neosporno velikog ekonomskog značaja proizvodnje kupine u našoj zemlji potrebno je imati u vidu da gajenje ovog voća često prate krupni problemi, pa brojni proizvođači, na žalost, krče zasade.

"Reč je o otežanom plasmanu i neadekvatnoj ceni, velikoj osetljivosti svežih plodova na neodgovarajući transport, nedostatku novčanih sredstava u vreme otkupa koji je neracionalno organizovan i neblagovremenoj isplati proizvođačima", ukazao je Leposavić.

Upravo zbog ovih teškoća i njihovih neblagovremenih otklanjanja, poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji kupine, a naročito loša situacija je u pogledu otkupne cene za ovdašnje proizvođače bila je 2012. godine.

"Lane su proizvođači bili manje, više zadovoljni jer su za kilogram dobijali od 60 do 70 dinara, a otkupljivači ovakve cene pravdaju lošim kvalitetom, vraćanjem boje ploda i neodgovarajućim sortimentom", kaže Leposavić.

Zbog svega navedenog brojni voćari u kriznim godinama zapuštaju ili masovno krče zasade do momenta stabilizacije tržišta.

Oni posebnu pažnju, navodi Leposavić, treba da obrate na odgovarajuću tehnologiju gajenja i zaštite, pravilnu organizaciju berbe, transport, hlađenje i smrzavanje plodova kupine u cilju poboljšanja kvaliteta proizvoda.

"Na taj način bi se ublažila stihija, umanjla cikličnost u proizvodnji i sprečilo gubljenje pozicije Srbije na svetskom tržištu plodova ove vrste voća", zaključio je Leposavić.

Izvor: B92

Beograd -- Srbija i Beograd se penju na svetskoj rang listi kongresnih destinacija, a dalji rast bi omogućila rekonstrukcija Sava centra od 20 miliona evra, kažu nadležni.

Taj iznos može da se vrati od prihoda kongresnog turizma za godinu dana, tvrde predstavnici turističkih organizacija Srbije i Beograda.

Direktor Kongresnog biroa Srbije Mlađan Miškeljin rekao da bi za komplenu rekonstrukciju centra bilo neophodno uložiti od 6 do 20 miliona evra, a samo prošle godine Srbija je od kongresnog turizma zaradila više od toga.

Nužne su ozbiljne investicije i to je za bolju energetsku efikasnost neophodno uložiti osam miliona evra, ulaganja u objekat i tehničku opermu iznosila bi dva miliona evra, a za poboljšanje kapaciteta i funkcionalnosti neophodno je investirati 10 miliona evra, naveo je on.

Miškeljin je istakao da je poslednjih godina dosta uloženo u hotelsku industriju i avio sektor i da bi u narednom periodu trebalo više uložiti u kongresni Centar Sava, jer je taj deo Novog Beograda idealna pozicija za kandidaturu Srbije za takvu vrstu događaja.

Prema njegovim rečima, Centar Sava je jedini kongresni prostor od Beča do Atine koji može da primi 3.500 ljudi, ali je njegovo trenutno stanje ograničavajući faktor za dobijanje većih kongresa.

Miškeljin je podsetio da je Srbija ove godinie predsedavajuća OEBS-u i da je će krajem godine u Beogradu biti održana konferencija te organizacije, ali će skup biti organizaovan u beogradskoj Areni.

Kada su u pitanju prihodi, podaci Kongresnog biroa govore da je Srbija prošle godine od međunarodnih kongresa zaradila više od 20 miliona evra.

Prosečan boravak svakog učesnika kongresa je 3,3 dana, prosečna potrošnja 400 evra po danu koja uključuje troškove registracije, hotela, taksa, ishrane, transporta, dodatnog programa zabave, kupovine.., naveo je on.

Miškeljin je naglasio da Srbija poslednjih šet godina intenzivno raste na svetskoj rang listi kongresnih destinacija, pa je od početnog 79. mesta trenutno dospela na 42. poziciju.

Beograd je u poslednje tri godine među top 50 gradova u svetu, kada je kongresni turizam u pitanju, i nalazi se na 44. poziciji u rangu sa Vašingtonom i Melburnom.

"U regionu smo ubedljivo prvi, dva-tri kongresa iza nas je Ljubljana, a daleko iza nas su Zagreb, Dubrovnik. Treba naglasiti da se i Novi Sad nalazi na toj listi, koja rangira top 300 gradova u svetu", rekao je Miškeljin ukazavši da je Novi Sad poslednjih godina u rangu Bleda, Skoplja, Sarajeva.

Direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović rekao je Tanjugu da je u glavnom gradu za nešto više od godinu dana izgrađeno 10 novih hotela pa trenutno u prestonici ima 77 hotela sa tri, četiri i pet zvezdica, što je veoma značajno za organizovanje kongresna.

"Kongresni gosti su najbolji gosti Beograda, ako računamo kotizaciju, troškove hotela i nešto od onoga što oni vanpansionski potroše...nije čudo što se čitav svet, veliki gradovi i velike turističke destinacije bore za organizaciju kongresa" , naglasio je on.

Prema njegovim rečima Beograd je veoma značajna kongresna destinacija kako zbog toga što se nalazi u centru jugoistočne Evrope tako i zbog svoje duge i uspešne tradicije u organizovanju događaja i kongresa.

"Sava centru je neophodna rekonstrukcija, ali Centar Sava taj novac neposredno može da zaradi za godinu dana. I on ga zarađuje", rekao je Popović.

Direktor TOB-a smatra da u gradu postoji još nekoliko prostora u kojima se organizuju manji kongresi, ali nijedan prostor nema taj kapacitet kao što ga ima Sava centar.

Izvor: B92

Beograd -- Srbija će, prema proceni MMF ove godine ostati u recesiji uz negativan privredni rast od 0,5%, da bi se u 2016. oporavila i zabeležila pozitivan rast od 1,5%.

MMF je, međutim, upozorio na problem visokog javnog duga i budžetskog deficita u Srbiji, zbog čega postoji potreba za fiskalnom konsolidacijom i ograničavanjem javne potrošnje, kao i za restrukturiranjem ključnih državnih preduzeća.

Privredni rast u zemljama Balkana, koje su prošle godine bile pogođene katastrofalnim poplavama, ubrzaće u 2015. i 2016, zahvaljujući obnovi u Bosni i Hercegovini (BiH) i Srbiji, kao i rastu zapošljavanja u ostalim zemljama regiona, navodi MMF.

Privrede zemalja takozvane "Evrope u usponu" će ove godine po svoj prilici umereno porasti, zahvaljujući nižim cenama nafte, ali će slaba inostrana tražnja ukočiti značajniji ekonomski napredak, prognozira MMF u okviru svoje prolećne Svetske ekonomske prognoze.

Privredni rast regiona će, kako se navodi, iznostiti 2,9 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 2,8 odsto, dok se u 2016. očekuje ubrzanje rasta na solidnih 3,2 odsto, prenosi agencija Frans pres.

Kategorija "Evropa u usponu" obuhvata pet članica EU - Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku, Poljsku i Rumuniju, kao i Srbiju i Tursku.

"Niže cene nafte i postepeni oporavak evrozone pružiće vetar u leđa privredi regiona i nadoknaditi negativne efekte privrednih problema u Rusiji", navodi Fond, dodajući da je inostrana tražnja i dalje slaba, a visoka zaduženost kompanija još koči investicije.

Poljska će ove godine imati najsnažniji privredni rast od 3,5 odsto, pre svega zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji. Sledeća zemlja sa solidnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) je Turska, čiji će BDP u 2015. porasti 3,1 odsto u odnosu na 2,9 odsto iz 2014, zahvaljujući rastu domaće potrošnje u svetlu pada cena energenata, navodi MMF.

Mađarska će, sa druge strane, zabeležiti usporavanje privrednog rasta na 2,7 odsto u tekućoj i 2,3 odsto u idućoj godini, zbog slabljenja rasta investicija i ne preterano povoljne fiskalne politike. Mađarska i Poljska beleže deflaciju u svetlu niske inflacije u evrozoni.

Privredni rast Rumunije će ove godine iznositi 2,7 odsto, da bi iduće ubrzao na 2,9 odsto. Hrvatska bi u toku 2015. trebalo da izađe iz recesije uz rast BDP-a od 0,5 odsto ove i 1,0 odsto iduće godine.

Izvor: B92

Brisel -- Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da su reforme koje se sprovode u Srbiji naišle na dobar prijem evropskih privrednika.

"Naša delegacija je predstavila kolegama ono što je dosad urađeno na ekonomskim reformama, kao i na modernizaciji naše Privredne komore i mogu da kažem da smo naišli na značajnu podršku predsednika evropske PK, naročito Nemačke, Austrije i Francuske, rekao je Čadež nakon sastanka predstavnika 14 evropskih privrednih komora u Briselu

Ovaj sastanak okupio je predsednike preivrednih komora osnovanih po javnom pravu, ne samo iz ekonomski najjačih članica EU, nego i iz regiona, tako da su skupu prisustvovali i predstavnici Srije i Crne Gore.

Čadež je najavio da će se u Beču 16. juna održati i sastanak predsednika privrednih komora iz regiona.

Izvor: B92

Beograd -- Agencija za privatizacija proglasila je neuspešnim postupak prodaje 93,96 odsto kapitala preduzeća Krušik-Plastika jer nije stigla nijedna prijava.

Na javni poziv za prikupljanje ponuda potencijalnih kupaca tog preduzeća stiglo je šest pisama.

Rok za dostavljanje prijava bio je 20. april, a otvaranje ponuda za kupovinu Krušik-Plastike bilo je planirano za 5. maj. Za učešće na tenderu bio je obavezan depozit od 84.329 evra.

Ukupna procenjena vrednost kapitala Krušik-Plastike koji je ponuđen na prodaju na kraju prošle godine iznosila je 843.299 evra, što je bila i početna prodajna cena.

Preduzeće Krušik-Plastika zapošljava oko 130 radnika, a u restrukturiranju je nakon dva nesupešna pokušaja privatizacije.

Ukupna procenjena vrednost kapitala koji je ponudjen na prodaju na kraju prošle godine iznosila je 843.299 evra, što je i početna prodajna cena.

Agencija za privatizaciju već je produživala tender za prodaju preduzeća Krušik-Plastika iz Osečine.

Izvor: B92

Beograd -- Prosečna neto zarada isplaćena u Srbiji u martu 2015. godine iznosi 43.121 dinara, i nominalno je veća za 0,9 a realno 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec,

Neto zarada isplaćena u martu ove godine je nominalno manja za 0,8 odsto a realno za 2,6 procenta u odnosu na isti lanjski mesec, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Prosečna bruto zarada isplaćena u martu 2015. iznosila je 59.141 dinara, i u odnosu na februar nominalno je veća za 0,3 odsto a realno manja za 0,4 procenta, dok je u poređenju sa martom prošle godine nominalno je manja za 1,1 odsto a realno za 2,9 procenta.

Kada je reč o prosečnoj bruto zaradi isplaćenoj u periodu januar-mart 2015. godine, ona je nominalno manja za 0,4 odsto, a realno za 1,3 odsto nego u istom periodu lani.

I prosečna neto zarada iz prvog kvartala ove godine nominalno je za manja za 0,3 i realno za 1,2 odsto u odnsou na odgovarajuće tromesečje 2014, prema saopštenju RZS.

Izvor: B92

Beograd -- Još nije utvrđeno da li će se i kako proširiti lista za bescarinski promet između Srbije i Rusije, kao ni da li će na njoj biti kragujevački "fijat".

Tema razgovora dve delegacije trebao je da bude izvoz Fijatovih automobila iz Srbije u Rusiju, piše Blic.

Dolazak ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka, koji je trebalo da poseti Beograd početkom ovog meseca, odložen je do daljnjeg, a novi termin posete trebalo bi da odredi Novak, kazao je za Blic ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

O spisku robe za bescarinski promet još nije raspravljao Savet evroazijske ekonomske komisije. Srbija je u više navrata pokušavala da obezbedi bescarinski plasman automobila iz Fijatove fabrike u Kragujevcu na rusko tržište u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini, a očekivalo se da će sredinom aprila biti doneta odluka o kvoti.

Tokom pregovora 2013. godine bilo je reči o 10.000 automobila. Predsednik Rusije Vladimir Putin je u oktobru 2014, nakon posete Srbiji, kazao da je moguć dogovor o nekim kvotama za izvoz automobila iz Srbije u Rusiju.

Izvor: B92

Srbija među 10 najsporije rastućih privreda.

Srbija i Hrvastka našle su se u društvu 10 najsporije rastućih svetskih privreda na listi koju je sastavio američki poslovni portal Biznis insajder.
Na toj listi neslavno prvo mesto zauzima Ukrajina isped Venecuele, Libije i Belorusije.

Prema navodima Biznis insajdera, Srbija pati od visoke nezaposlenosti i stagnacije prihoda domaćinstava, a strukturne reforme se odlažu još od vremena globalne finansijske krize.

Pored toga, pred Srbijom su brojni dugoročni izazovi, uključujući visok nivo korupcije, starenje populacije i neefikasan pravosudni sistem, navodi se u izveštaju koji je Biznis insajder sastavio na osnovu privrednih prognoza Svetske banke za period od 2014. do 2017.

Srbija je prošle godine zabeležila negativan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,8 odsto, a u 2015. će on biti u minusu 0,5 odsto, pre nego što 2016. i 2017. poraste 1,5 odnosno 2,0 odsto, pa će prosečni privredni rast u periodu 2014/17. iznositi 0,29 odsto, navodi portal.

Najsporije rastuća privreda sveta je Ukrajina, sa negativnim privrednim rastom od 2,45 odsto. Ukrajinska ekonomija bila je teško pogođena globalnom finansijskom krizom, pa se delimično oporavila 2010, da bi ponovo potonula nakon pripajanja Krima Rusiji. Ukrajinski BDP je prošle godine zabeležio negativan rast od čak 6,8 odsto, a zemlja se suočava sa političkom korupcijom i neefikasnim reformama.

Druga na listi je Venecuela, visoko zavisna od nafte, koja čini 96 odsto izvoza i 12 odsto BDP-a te zemlje, pa je njena privreda znatno pogođena padom cena nafte. Pored toga, državna potrošnja, podizanje minimalne plate i veća dostupnost kredita doveli su do rasta domaće potrošnje, što je ubrzalo inflaciju na 20 odsto u 2012, 56 odsto u 2013. i čak 60 odsto u 2014. Prosečan rast BDP-a će u periodu 2014/17. biti minus 2,28 odsto.

Treća najsporija svetska privreda je Libija, čiji je BDP prošle godine potonuo čak 24 odsto i koja prihode ostvaruje mahom od energenata, ali ih ne koristi za razvoj ekonomije. Svetska banka za Libiju od 2014. do 2017. prognozira negativan rast od 0,65 odsto.

Četvrto mesto zauzima Belorusija, čija je privreda usko povezana sa ruskom, pa je prošla kroz teškoće zbog pada cena nafte. Privreda te zemlje će u periodu 2014/17. potonuti 0,5 odsto.

Peta na listi je Sveta Lucija, visoko zavisna od turizma, koji se u toj zemlji nikada nije u potpunosti oporavio nakon što je usporio 2008. zbog svetske krize. Privreda Svete Lucije će porasti 0,15 odsto u periodu 2014/17.

Rusija zauzima šesto mesto sa rastom BDP-a od 0,26 odsto, navodi Biznis insajder. Ruska ekonomija visoko je zavisna od energetike pa je prošla kroz brojne poteškoće u svetlu prošlogodišnjeg pada cena nafte. Iako je budžetska potrošnja prialgođena nižim cenama nafte, uvećana je vojna potrošnja, što mnogi ekonomisti smatraju problematičnim. Strukturni problemi i preveliko uplitanje države u privatni sektor takođe ugrožava privredu, navodi portal.

Osmi na listi je Brazil, čija je vlada pokušala da pokrene privredu rezanjem poreza i olakšicama u cilju jačanja potrošnje domaćinstava. Međutim, ionako tešku fiskalnu situaciju dodatno je nagrizlo prošlogodišnje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Brazilski BDP će u periodu 2014/17. porasti 0,47 odsto.

Deveta je Hrvatska, čija se ekonomija još nije oporavila od krize iz 2008. Hrvatski BDP je prošle godine bio u minusu 0,4 odsto, a od 2014. do 2017. će u proseku rasti 0,7 odsto. Hrvatska beleži tvrdoglavo visoku stopu nezaposlenosti, neujednačen regionalni razvoj i smanjenje stranih investicija.

Poslednji na listi je Jemen, u kom bukti građanski rat i koji je teško pogođen prošlogodišnjim padom cena nafte. Jemen ima brojne dugoročne izazove, uključujući nestašicu vode i hrane, visoku nezaposlenost i visoku stopu rasta populacije. BDP te zemlje će u periodu 2014/17. porasti 0,90 odsto, navodi Biznis insajder.



Izvor

Srpska industrija je za prvih šest meseci pokazala značajan rast, međutim očekuje se da će poljoprivreda ove godine podbaciti.

Vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević smatra da će do kraja godine rast BDP-a će biti između 0,6 i jedan odsto. On je istakao da očekuje nastavak uzlaznog trenda privrednog rasta, pre svega u industriji.

"Industrija je za prvih pola godine pokazala značajan rast, prerađivačka industrija 6,1 odsto, ukupna industrija 4,8 odsto, iako je tokom prvog polugođa trajao oporavak proizvodnje struje i proizvodnje uglja, zbog prošlogodišnjih poplava", kazao je Kovačević.

Za dve nedelje dolazi MMF, računica je da bi penzije bile povećane za dva odsto, a plate zaposlenih u javnom sektoru od četiri do šest odsto, a Kovačević kaže da to zvuči relano. Povećanje plata i penzija u ovom trenutku jeste podrška uzlaznom trendu rasta ekonomije, odnosno podrška tražnji, smatra Kovačević.
"Junski podaci pokazuju trend rasta industrije, a tako će ostati verovatno do kraja godine, uz možda bolju podršku likvidnosti privredi, što znači bolje finansiranje - više kreditne aktivnosti", rekao je Kovačević.

Kovačević smatra da će poljoprivreda ove godine podbaciti, da industrijskog bilja neće biti na prošlogodišnjem nivou, ali to će dati do kraja godine rast BDP-a između 0,6 i jedan odsto, zavisno od toga da li će biti snažnije finansijske podrške privredi i da li će se nastaviti planirane reforme za preduzeća, vezano za hemijski kompleks, smederevsku železaru, da li će se vratiti proizvodnja automobila na uzlaznu liiniju.

"Kada imate aranžman sa MMF-om, koji sada imamo, koji je značajna podrška konsolidaciji i rastu privredne aktivnosti, onda oni neprekidno prate zvaničnu statistiku i s vremena na vreme koriguju, ako je potrebno, koriguju svoje projekcije, što je uobičajeno u situaciji kada imate aranžman i kada ste pod određenim monitoringom", rekao je Kovačević.

On je istakao da, ako je rast umesto nula, pola procenta, to bi u novcu na postojeći BDP bio dodatak od 160 miliona evra.

On je ocenio je da je potrebno zaokrenuti pad tražnje ka zaustavljanju toga pada i pretpostavlja da će MMF to razmatrati. "Teško je reći da li će oni to odobriti, ali ima dosta razloga", rekao je Kovačević.

Kovačević je istakao da treba voditi računa o održivosti, a to znači da se i sledeće godine nastavi konsolidacija.

"Ovaj privredni rast jeste znak održivosti - to je važnije nego sam nominalni iznos doprinosa BDP-u ili rastu standarda - sve je to važno, ali su važni dinamički elementi tog procesa i oni su pozitivni i podloga su za nastavak reformi", kazao je Kovačević.

"Ako se iz nekog razloga nađemo u nekoj stagnantnoj poziciji, onda će se teško govoriti o održivosti celog pozitivnog trenda", zaključio je Kovačević.

Izvor: B92

Agroekonomski analitičar Milan Prostran izjavio je da suša uzima ozbiljan danak i da će pad poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini biti i veći od osam odsto.

Kukuruz je u "velikim mukama" i njegov rod će sigurno biti za dva do tri miliona tona manji od prvobitno prognoziranog, ali uprkos tome, biće ga dovoljno za domaće potrebe, kazao je Prostran.

Danak suše će najviše platiti kukuruz koji u BDP poljoprivrede učestvuje sa oko 25 odsto i soja koja je ove godine zasejana na do sada najvećim površinama oko 200.000 hektara, naveo je Prostran.

"To će biti veliki udar, jer te dve kulture nose skoro 30 odsto BDP poljoprivrede", upozorio je Prostran.

Prostran je rekao da će rod kukuruz, koji je naš prvi izvozni agrarni proizvod, stradati 30 do 40 odsto, i da "izgleda izuzetno loše".

Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, još se drži sa svega dva ili tri osušena lista od korena, a veliki deo površina je potpuno beo čak ni za silažu takva vrsta kukuruzovine nije za upotrebu, istakao je Prostran.

“Od očekivanih osam miliona tona u ovoj godini, mi ćemo imati smanjenje za dva do tri miliona tona sigurno, možda će biti i više... to je sigurno 500 do 600 miliona dolara vrednosti", rekao je Prostran.

“Ipak, i pored eksportne štete, imaćemo dovoljno kukuruza za svoje potrebe - s obzirom da nemamo razvijeno stočarstvo i dovoljno nam je 3,5 miliona tona jer još uvek imamo zaliha, istakao je Prostran.

On je napomenuo da se suncokret nešto bolje drži, kao i šećerna repa koja ima takav razvijen korenov sistem da može iz dubljih slojeva zemljišta da crpi vlagu.

"Povrće je u solidnom stanju, ono se inače gaji u sistemu zalivanja, kod voća suša pričinjava štete, ali ne kao kod ratarske proizvodnje", dodao je Prostran.

On je rekao da je nezahvalno još davati prognoze vezano za rod kukuruza i soje, ali da je izvesno da najviše trpe štetu i da će najviše uticati na smanjenje BDP-a poljoprivrede, pa čak i fizičkog obima poljoprivrede.

Osvrnuvši se na prvu procenu Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Prostran je kazao da je ona "dosta pesimistička, ali bi se sa njom složio".

"Bio bih čak zadovoljan ukoliko bi se na tome zadržalo, ja mislim da će to biti i nešto više", zaključio je Prostran.

Izvor: B92