Beograd -- Hrvatska Atlantik grupa, Emila Tedeskija, uskoro bi trebalo da dogovori kupovinu srpske prehrambene kompanije Fudlend, piše hrvatski Tportal.

Fudlend je u vlasništvu srpskog biznismena Vase Lekića, poznat je po proizvodnji džemova, ajvara i zimnice po tradicionalnoj receputri, pod brendom Bakina tajna.

Vaso Lekić, osnivač Fudlenda nije želeo da govori o pregovorima s Atlantikom, piše taj hrvatski portal. "Fudlendu je potrebna dokapitalizacija i o tome već godinu dana pregovaramo sa stranim partnerima", kratko je poručio. Na pitanje da li je među njima i Atlantik, ponovio je: "Reč je o više partnera"

U Atlantiku takođe nisu želeli da komentarišu pregovore o preuzimanju Fudlenda.

Fudlend je prema podacima Agencije za privredne registre u 2013. imao prihod od 1,2 milijarde dinara ili nešto više od 10 miliona evra. Dobit je nešto veća od 100.000 evra.

Kako navodi Tportal, preduzeće je visoko zaduženo, i to prema finansijskim institucijama: kratkoročne obaveze su veće od sedam miliona evra, a dugoročne iznose oko milio i po evra. Zaduženost je takođe dvostruko veća od kapitala što upućuje da kompaniji hitno treba dokapitalizacija ili jak strateški partner.

Fudlend je osnovan 1998., proizvodnju ima u podnožju Kopaonika, godišnje preradi oko 3.000 tona voća i povrća. Ima oko 160 različitih proizvoda i oko 150 zaposlenih, izvozi na dvadesetak tržišta.

Izvor: B92

Dinar će sutra oslabiti prema evru za 0,3 odsto i zvanični srednji kurs biće 120,4385 dinara za evro.

Narodna banka Srbije je danas prodala 30 miliona evra kako bi ublažila dnevnu promenu kursa.

Po najavi Narodne banke Srbije (www.nbs.rs), evro će sutra koštati 37 para više nego danas kada je kurs 120,0628 dinara za jedan evro. Dinar će biti slabiji 4,8 za odsto prema evru nego na početku ove godine, za 5,3 odsto nego pre godinu dana, a za 0,8 odsto slabiji nego pre mesec dana.

Domaća valuta je ove godine bila najjača 1. januara, kada je jedan evro koštao 114,6421 dinara, a najslabija 14. novembra, kada je evro bio 120,5412 dinara.

NBS je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno jednu milijardu i 385 miliona evra, a kupila 200 miliona evra, kako bi ublažila kolebanja kursa.

Izvor: B92

Prema podacima Narodne banke Srbija ima 17,44 tone zlata i o prodaji tog blaga niko ne razmišlja, piše "Politika".

Po toj količini Srbija se nalazi na 62. mestu u svetu prema preliminarnim podacima za novembar koje publikuje "World Gold Counsil".

Njegova ukupna vrednost, prema podacima od poslednjih dana oktobra, bila je oko 519 miliona evra.

Kako navodi list, danas je ta vrednost možda oko 540 miliona evra, jer se cena zlata često menja na svetskim berzama.

Zlato se uglavnom nalazi u Srbiji - pod ključem u našim trezorima se nalazi oko 16,4 tone zlata, od čega u polugama 15,1 tona zlata i 1,3 tone u obliku kovanog zlata. Oko pet procenata nalazi se u jednoj od evropskih zemalja, ali je to, prema pravilima naše centralne banke, službena tajna.

Srbija, odnosno NBS, tom vrednom imovinom gazduje u maniru dobrog gazde i niko ne razmišlja o prodaji zlata koje čini 4,85 odsto deviznih rezervi naše zemlje.

NBS zlato ne prodaje, ali zato može i to često čini, da ga kupuje od Rudarsko-topioničarskog basena Bor, navodi "Politika".


Izvor: Blic

Predsednik Britansko-srpske privredne komore Pol Džadž izjavio je u intervjuu Tanjugu da su britanski eksperti veoma raspoloženi da budu konsultantni prilikom prodaje Telekoma, ali nije isključio ni mogućnost da britanski ulagači budu i potencijalni investitori.

"“Dobra je ideja vlade da se privatizuje Telekom i britanski eksperti bi rado pomogli vladi da budu sigurni da je taj proces završen u korist Srbije, bez obzira kako želite da prodate, da li sve odjednom, ili deo”", istakao je on i dodao da bi eksperti dali najbolje savete u smislu cene koja se može dobiti i propisa koji se moraju izmeniti kako bi investitori došli.
 
Upitan da pojasni da li to znači da je Velika Britanija više zainteresovana da u tom procesu bude konsultant nego investitor, on je rekao da je moguća i druga opcija.
“
"Britanska mobilna telefonija je jaka. Vodafon je jedna velika britanska kompanija i bilo bi logično da u tom slučaju to budu oni, samo nemam saznanja o tome da li su zainteresovani za tu kupovinu ili nisu. Ima mnogo kompanija koje su potencijalni kupci državne imovine u Srbiji ako su uslovi korektni”", naveo je on.
 
Džadž je istakao da postoji izvestan broj investitora u oblasti građevinarstva koji su zainteresovani za projekte u Beogradu, ali i ukazao da Vlada mora da da dobre uslove kako bi privukla novac.
 
Upitan kako strani investitori gledaju na hapšenja velikih biznismena u Srbiji, osumnjičenih za malverzacije, utaju poreza i slična krivična dela, on je rekao da je to jako dobar signal za strane investitore, jer oni ne vole kada je zemlja korumpirana.
 
"Ključ svake zemlje je vladavina prava. Ne znamo da li su uhapšeni krivi ili nevini. Ako su krivi, vlada je u pravu što je krenula u hapšenja jer korupcija destabilizuje čitavu ekonomiju"”, naveo je predsednik Britansko-srpske privredne komore.
 
Zemljama u tranziciji, kako je naveo, nije dovoljna jedna godina da bi izašle na kraj sa korupcijom, ali da bi za pet godina taj problem prilično mogao da se reši.
On je ocenio da se ova vlada veoma trudi da sprovede reforme, ali da pravi efekti još ne mogu da dođu do izražaja jer je kratak period njenog mandata.
 
"“Bilo je značajnih koraka, poput odluke da se privatizuje vise od 500 preduzeća u restrukturiranju, to je dobar korak. Koliko sam razumeo, za oko 400 kompanija su stigla pisma o zainteresovanosti, što je odlično"”, rekao je on.
 
Džadž je ocenio da investitori pozitivno gledaju i na sporazum sa MMF-om, jer ovaj aranžman garantuje finansijsku stabilnost tako što se zahteva od Vlade da preduzme odredjene korake kako bi ostvarila uštede.
 
On ocenjuje da britanski investitori, poput Britiš Amerikan Tobaka u Srbiji posluju dobro, uprkos tome što je politička i ekonomska situacija u poslednjih nekoliko godina bila teška.
 
Jednu od prednosti Srbije kao investicione destinacije, Džadž navodi niske troškove rada. Upitan ima li načina da radnici u Srbiji budu dobro plaćeni, a da istovremeno zemlja bude atraktvina za investitore, on kaže da je odgovor u ekonomskom rastu. "Kada je rast jedan odsto, potrebno je 70 godina da se duplira bogatstvo. A ako je 5 odsto potrebno je 14 godina da se duplira, manje od jedne generacije. Zemlja sa resursima koje ima Srbija, ako se dobro organizuje može da se pokrene u tom smeru. Tako i radnici imaju veće koristi”", izjavio je on.
"Mnoge kompanije kada razmišljaju da ulože u neku zemlju, prema njegovim rečima, gledaju u izveštaj Svetske banke “Duing biznis” koji rangira 189 zemalja, a na kome je Srbija otprilike na polovini liste. “Vlada je vrlo svesna toga, o tome smo pričali i oni znaju i pokušavaju da kroz zakonske izmene unaprede te stavke, poput izdavanja gradjevinskih dozvola, ali ovo jesu u neku ruku prepreke, jer kompanija koja želi da investira gledaće u mnoge zemlje gde bi mogli da otvore predstavništvo, fabriku..”.", kategoričan je ovaj sagovornik koji ističe da kod investitora nema manjka novca.
 
Srbija oštećena viznim režimom
 
Vizni sistem koji postoji između Srbije i Britanije otežava prema njegovim rečima poslovnu saradnju.
“
"Srbija je posebno oštećena ovakvim viznim režimom jer se odluke o izdavanju vize ne donose u Beogradu već u Poljskoj. To jeste nezgodna stvar, i ne može se braniti iz ugla biznisa. Mnogo je politike prisutno", istakao je on.
 
Upitan da li je već srpskim firmama stavljeno na raspolaganje oko 100 miliona evra o čemu se govorilo u javnosti kada je izabran za šerifa londonskog Sitija, on je rekao da je srpskim firmama teško da dodju do novca jer ih banke nerado kreditiraju.
“
"Koncept je da prikupimo oko 100 miliona evra u Londonu, pa da imamo ovde grupu koja može da iskoristi taj novac i da ga plasira kompanijama koje bi mogle da budu uspešne i koje žele da se šire. Međutim, teško je srpskim firmama da dodju do novca jer ih banke nerado kreditiraju”", istakao je Džadž.

Izvor: B92

Leskovac -- Lokacija u Leskovcu, koju su godinama pripremali za izgradnju marketa trgovinskog lanca "Lidl", biće ponuđena drugim investitorima na licitaciji.

Reč je o prostoru od oko 2.000 kvadrata, na kome se decenijama nalazi zelena pijaca kod stare autobuske stanice, prenosi Jugmedia.

Odluka o otuđenju zemljišta doneta je juče na sednici Gradskog veća Leskovca, na kojoj je rečeno da ima mnogo zainteresovanih investitora.

Početna cena parcele je 75 miliona dinara.

Izvor: B92

Dinar je danas ojačao prema evru za 0,2 odsto i zvanični srednji iznosi 120,2968 dinara za evro.

Prema podacima Narodne banke Srbije (www.nbs.rs), evro košta 23 para manje nego juče, kada je kurs bio 120,5307 dinara za evro.
 
Dinar će biti slabiji za 4,7 odsto prema evru nego na početku ove godine, za 5,2 odsto slabiji nego pre godinu dana, a za 0,7 odsto slabiji nego pre mesec dana.
 
Indikativni kurs dolara je ojačao 0,5 odsto i iznosi 96,1451 dinar za jedan dolar.
Prema američkoj valuti, dinar je oslabio 2,2 odsto na mesečnom i 12,7 odsto na godišnjem nivou.
 
Domaća valuta je ove godine bila najjača 1. januara, kada je jedan evro koštao 114,6421 dinara, a najslabija 14. novembra, kada je evro bio 120,5412 dinara.
 
NBS je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno jednu milijardu i 425 miliona evra, a kupila 200 miliona evra, kako bi ublažila kolebanja kursa.

Izvor: Blic

Dinar je danas oslabio prema evru 0,3 odsto, i zvanični kurs iznosi 121,5483 dinara za evro, što je ujedno najniža vrednost nacionalne valute prema evru od početka godine.

Kako je objavljeno na veb sajtu Narodne banke Srbije (NBS), centralna banka je prodala u petak na Međubankarskom deviznom tržištu 60 miliona evra. Nacionalna valuta danas prema zajedničkoj valuti evrozone vredi 1,7 odsto manje nego pre mesec dana i 5,4 odsto manje nego godinu dana ranije. U odnosu na dolar, dinar vredi 1,1 odsto manje i indikativni kurs iznosi 98,9726 dinara za jedan dolar.
 
Prema američkoj valuti, dinar je oslabio 2,5 odsto na mesečnom i 14,9 odsto na godišnjem nivou. Najviša srednja vrednost kursa dinara bila je 1. januara ove godine, kada je jedan evro iznosio 114,6421 dinar. NBS je od početka godine na Međubankarskom deviznom tržištu kupila ukupno 200 miliona evra i prodala 1,525 milijardi evra, računajući i današnju transakciju, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Izvor: Blic

Kragujevac -- Opcije koje su ponuđene radnicima „Zastava kamiona“, objavljene jutros na oglasnoj tabli fabrike, izazvale su pravo razočarenje među zaposlenima.

Sastanak sindikata je u toku, a kakve će se mere preduzeti u fabrici koja ima 400 zaposlenih i koja je do sada čekala strateškog partnera, za sada se ne zna, piše Blic.

Ponuđeno je da radnici potpišu izjavu da su upoznati sa opcijama za rešavanje socijalnog statusa zaposlenih.

Prva je uzimanje deset prosečnih zarada u Srbiji, druga je novčana naknada od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti po godini radnog staža, treća je otpremnina u skladu sa Zakonom o radu i ostvarivanje prava na novčanu nadoknadu Nacionalne službe za zapošljavanje, a četvrta je namenjena onima koji imaju pet godina do sticanje prava na penziju.

Rok za izjašnjavanje zaposlenih je 9. decembar.

U objašnjenju, oni koji izaberu prvu opciju dobijaju 619.630 dinara i nemaju pravo na naknadu sa Tržišta rada i na penziono i zdravstveno osiguranje.

Drugu opciju, od 200 evra po godini radnog staža, mogu da izaberu svi osim onih koji imaju uslove za sticanje penzije ili oni kojima do tog prava imaju dve godine.

Otpremninu u skladu sa zakonom o radu, treću opciju, mogu da dobiju samo oni kojima je do sticanja prava na penziju osdtalo manje od dve godine.

Četrtu opciju mogu da izaberu oni radnici kojima je do jednog uslova za sticanje penzije ostalo manje od pet godina. To je jednokratna uplata od šest prosečnih mesečnih zarada u Srbiji, 371.778 dinara, a posle toga svakog meseca, na tekući račun, po 60 odsto tog iznosa do sticanja prava na penziju, što je 37.177 dinara.

Izvor: B92

Leskovac -- Leskovac je dobio i sedmi kineski tržni centar, a vrednost investicije je 250.000 evra.

Novi kineski šoping centar, u kome se isključivo prodaje roba iz Kine, otvoren je u bivšem tekstilnom pogonu "Crvena Zvezda".

Šoping centar se prostire na površini od oko 2.000 kvadratnih metara u Ulici 8. marta, a tu se zaposlilo desetoro Leskovčana.

Izvor: B92

Beograd -- Zaposlenima u Industriji mašina i traktora odobren je socijalni program o kome bi će se izjasniti danas, kaže glavni poverenik ASNS u IMT-u Vidoje Šćepović.

On je rekao da je zaposlenima podeljen anketni listić i da bi o zainteresovanosti za socijalni program trebalo da se izjasne do 14 sati.

Inače, zaposleni u tom preduzeću obustavili su 25. novembra štrajk, koji su počeli osam dana ranije, budući da su postigli sporazum sa upravom fabrike o ispunjenju zahteva.

U tom preduzeću se od 7. novembra svakodnevno odvijao jednočasovni štrajk upozorenja koji su organizovala tri reprezentativna sindikata ASNS, Naš sindikat i Nezavisnost, nezadovoljni zbog, kako su tada naveli, teškog stanja u fabrici, a pre svega zbog neisplaćenih zaostalih zarada i prevoza.

Šćepović je rekao da je postignut dogovor o zahtevima koje su radnici postavili upravi i da se nada da će do kraja godine dobiti još jednu minimalnu zaradu i da će im biti uplaćen prevoz.

Poverenik ASNS u IMT-u je ranije rekao da je dogovoreno da se IMT i još četiri preduzeća- IMR, FAP,"14. oktobar" i Minel trafo, privatizuju po modelu strateškog partnerstva.

"To je država preuzela na sebe, da nas po ubrzanom modelu privatizuje i nadam se da ćemo do kraja godine imati informacije šta se desilo", rekao je on po završetku štrajka i početku normalizacije rada.

Takođe, dogovor je i da minimalna zarada bude isplaćivana do privatizacije, kao i da se zdravstvene knjižice overavaju u kontinuitetu do Nove godine.

Prevoz će nam takođe biti isplaćivan u kontinuitetu do kraja godine i biće povezan radni staž zaposlenima koji do kraja godine ispunjavaju uslov za odlazak u penziju, rekao je Šćepović.

Prema njegovim rečima, zaposleni su dobili usmeno obećanje da će generalni direktor i predsednik Nadzornog odbora podneti ostavke, u slučaju da sporazum koji je potpisan ne bude poštovan.

Izvor: B92