Na listi „Top 300“ NIS je i 2013. bio najprofitabilnija kompanija. Slede EPS, „Fijat“ i „Telekom“.



Firme u vlasništvu domaćih biznismena uglavnom su poslovale lošije nego prethodne godine. I pored toga ostvarile su ogromnu zaradu i našle se na NIN-ovoj listi „TOP 300 najuspešnijih“, napravljenoj u saradnji sa Agencijom za privredne registre. Apsolutni lider po ostvarenoj zaradi bio je vlasnik industrije mesa Petar Matijević.
 
Njegova kompanija je zabeležila plus od blizu tri milijarde dinara, što je za milijardu manje nego godinu dana pre. Iza njega sledi kompanija „Amasis“ u vlasništvu Miroljuba Aleksića, koja je postala apsolutni rekorder jer je za godinu povećala zaradu sa 50 miliona na 1,4 milijarde dinara.

- Mi beležimo rast i u ovoj godini od 20 do 40 odsto. Tome je doprinela i kriza koja je zahvatila region i zapadnu Evropu. Mnoge firme su bile uspešne, a sada su zadužene ili su se pogasile. Tako se otvorio prostor na tržištu za one poput nas - kaže Aleksić za „Blic“.

Dobru godinu iza sebe ima i Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe“.

- Danas imati preduzeće nije samo privilegija, već velika obaveza. Dobit kompanije „MK grupa“ bila je niža zbog promene cena poljoprivrednih proizvoda. S obzirom na otežane uslove poslovanja, zadovoljni smo postignutim - kaže Kostić.

Ipak, za neke firme 2013. je bila pogubna, pa je tako u debelom minusu od 9,6 milijardi dinara završio „Farmakom“ Miroslava Bogićevića, a „Interkomerc“ Gorana Perčevića sa gubitkom od 6,5 milijardi dinara.

Izvor: Blic

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije podsetio je građane koji sami plaćaju doprinos za penzije da od uplate za novembar važe nove osnovice osiguranja koje su u odnosu na prethodni period više za 0,01 odsto, zbog usklađivanja sa kretanjem zarada u prethodnom kvartalu.


Od novembra neznatno veće osnovice za penzijske doprinose
Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.
 
Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 21.718 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 310.255 dinara.
 
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 26 odsto, što znači da će se mesečni izdatak po tom osnovu kretati u rasponu od 5.646 do 80.666 dinara.
 
Ti iznosi primenjivaće se za uplate doprinosa za novembar i decembar 2014. i januar 2015. godine.

Izvor: Blic

Gas u Srbiji od danas je skuplji u proseku za 3,6 odsto, dok će za domaćinstva poskupeti 3,3 odsto od 15. novembra.

Nova prosečena cena gasa iznosiće za sve kupce 45 dinara a za sva domaćinstva 49 dinara po metru kubnom (bez PDV-a), saopštila je ranije Agencija za energetiku.

Savet Agencije za energetiku dao je saglasnost na nove cene prirodnog gasa za javno snabdevanje za 32 javna snabdevača, koje će se primenjivati najranije od 15. novembra za domaćinstva, a od 1. novembra za ostale kupce.

Do promene cena gasa došlo je zbog rasta kursa dolara kojim se plaća uvozni gas, a koji je za poslednjih 15 dana septembra iznosio 92,4 dinara. To je za 4,3 odsto više od kursa primenjenog za obračun sadašnje cene gasa. Na osnovu novog kursa utvrđena je nova cena. U pozadini ovih promena je rast kursa dolara u odnosu na evro, navodi se u saopštenju Agencije za energetiku.

U Srbiji 10 odsto domaćinstava, odnosno njih 249.000, ima priključak na gas.

Regulisana cena gasa se, inače, menja kada dođe do promene nabavnih cena i odnosa uvoznog i domaćeg gasa, a usklađuje se i sa promenama petnaestodnevnog proseka kursa dolara.

Cena po kojoj se gas uvozi iz Rusije, menja se kvartalno i određuje se za svaki naredni kvartal na osnovu prosečne cene tri derivata nafte na relevantnoj berzi u protekla tri kvartala.

Izvor: B92

Konverzija bez naknade nad građevinskim zemljištem je rešenje koje bi odblokiralo mnoge investicije u Srbiji, smatraju u Američkoj privrednoj komori (AmCam).

Oni ističu da zato to pitanje ne treba odlagati.

AmCham, naime, smatra da bi bilo ispravno da se generalno ukine konverzija uz naknadu odnosno da konverzija bez naknade bude u svim slučajevima kada su prava na zemljištu stečena u skladu sa ranije važećim propisima.

Izuzetak bi, kažu, bio konverzija prava dugoročnog zakupa kada zakupnina nije plaćena unapred i u tom slučaju bi konverzija trebalo da bude uz naknadu koja bi bila jednaka iznosu zakupnine koji se duguje.

Izuzetak bi, dodaju, još mogao da bude i za slučajeve kada je zemljište dodeljeno bez naknade do 2003. godine, a nije u međuvremenu privedeno nameni.

"Verujemo da bi se na ovaj način postupak konverzije mogao završiti u relativno jednostavnoj proceduri i razumnom roku“, rekao je za Tanjug predsedavajući Odbora za nepokretnosti u toj komori Ðorđe Nikolić.

Nikolić smatra da bi pitanje konverzije moralo biti rešeno istovremeno sa donošenjem novog Zakona o planiranju i izgradnji, a ne posebnim zakonom koji je najavljen za iduću godinu.

Prema njegovim rečima, odlaganje resenja pitanja konverzije nece ubzati proces izdavanja građevinskih dozvola i pokazatelj je potencijalnim investitorima da država ne ume da reši ovaj problem.

Nerešavanje tog problema, tvrde u AmCham-u, mogla bi biti dodatna potvrda investitorima da je pravni sistem u Srbiji neizvestan i da je nesigurno ulagati u tržište nekretnina.

"Stav AmCham-a jeste da treba dozvoliti konverziju bez naknade u svim slučajevima osim kada postoji dugoročni zakup za koji nije plaćena zakupnina u celosti i kada je zemljiste dodeljeno bez naknade do 2003. godine, a nije privedeno nameni do danas“, naveo je Nikolić, koji je član komore i partner u advokatskoj kancelariji NKO.

U svim ostalim slučajevima, kaže, trebalo bi sprovesti konveziju bez naknade, a naročito u slučajevima kada su investitori stekli pravo na zemljištu kupovinom kroz postupak stečaja ili firimi u privatizaciju.

Nikolić smatra da je mnogo vremena propušteno, a posebno što 2009. propisi vezano za konverziju nisu bili prakticno primenjivi a bivša vlast nije htela da prihvati da je sistem konverzije uz naknadu od pocetka pogrešno postavljen.

Sada se, ističe, ne može naknadno kroz konverziju naplacivati zemljište, jer je svaki investitor koji je kupilo neko preduzeće, prilikom investicije imao u vidu i zemljište koje to preduzece koristi.

Država, objšnjava, kada je prodavala te firme znala je šta prodaje i kojim nepokretnostima te firme raspolazu.

"Što se tiče evropskih direktiva, meni nije poznato da postoje neki propisi na nivou EU koji regulišu pitanje konverzije i koji bi bili razlog da se pitanje konverzije zemljišta u Srbiji ne reguliše istovremeno sa donošenjem novog Zakona o planiranju i izgradnji”, kaže Nikolić i dodaje da oni koji se pozivaju na evropsku regulativu verovatno misle na propise EU koji se odnose na ogranicenja pomoci koju drzava pruza privrednim subjektima a sto je propisanom i nasim Zakonom o kontroli državne pomoći“.

Taj propis se, međutim, ne odnosi na pitanje konverzije i ne utiče na mogućnost sprovođenja konverzije bez naknade.

Govoreći i konverziji i restituciji, Nikolić kaže da je greška što u Srbiji zakon o restituciji nije donet pre zakona o privatizaciji, kao i da je sada besmisleno uslovljavati zavrsetak konverzije procesom restitucije.

“Sada, 13 godina posle početka postupka privatizacije, kada je puno privrednih subjekata i uopšte državne imovine prodato, nažalost, nije moguće da ta ista imovina bude predmet naturalnog vraćanja”, kaže Nikolić i dodaje da je jedini način da se u ovakvim slucajevima bivši vlasnici obeštete - kompenzacija države.

Povodom najave Ministastva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da će analizirati efekate konverzije kako bi država prelomila i donela odluku o rešenju tog pitanja tokom naredne godine, Nikolić kaze da nije upoznat sa tim šta bi to analiza trebalo da da sadrži I ko će je raditi.

“Mislim da neću pogrešiti ako kažem da skoro niko ko je trebalo da sprovede konverziju uz naknadu to nije uradio, a da su konkretni efekti ti da su blokirane brojne lokacije koje su mogle da budu predmet izgradnje", kaže Nikolić.

Izvor: B92

Beograd -- Odluka SAD Federalnih rezervi da prestanu da štampaju dolar mogla bi dovesti do poskupljenja energenata u Srbiji.

To je ocena profesora Beogradske bankarske akademije Ismaila Musabegovića,koji navodi da će Srbija uz to više dinara da izdvaja za otplatu javnog duga u dolarima.

"Najava Federalnih rezervi u suštini znači da će dolar početi da jača, kao što smo videli u poslednjih šest meseci. Dolar je porastao i njegova vrednost je porasla u odnosu na ostale valute. Pošto se većina energenata plaća u dolarima, to znači da će energenti i roba koja se bude uvozila u Sribju poskupeti, odnosno moraće više dinara da se izdvoji za uvoz određenih roba", izjavio je Musabegović.

Jak dolar će, kako on navodi, sigurno uticati na povećanje inflacije, s obzirom da je u cenu svake robe ugrađen utrošak energenata, da li u toku procesa proizvodnje ili preko transporta.

Druga posledica po Srbiju će, prema njegovim rečima, biti povećavanje količine dinara koja će biti potrebna za otplatu javnog duga, tj kredita u dolarima.

"U poslednje vreme država se uglavnom zaduživala u dolarima, uključujući i pozajmicu od Emirata. U nominalnoj vrednosti to zaduživanje i dalje ostaje dolarsko, dakle, ne povećava se udeo javnog duga u BDP-u, ali će biti potrebno više dinara da se otplate dugovi države u dolarima", objasnio je Musabegović.

Profesor podseća da su Federalne rezerve počele da štampaju dolar na početku ekonomske krize jer se smatralo da će se "upumpavanjem" novca u sistem zaustaviti dalji pad proizvodnje, sprečiti dalji gubitak radnih mesta i podstaći kreditna aktivnost banaka koja je zamrla u tom trenutku.

On kaže da su u poslednjih šest godina Federalne rezerve na taj način ubacile u amričku privredu oko četiri milijarde dolara.

Prestanak "upumpavanja" novca je, prema njegovim rečima, bio najavljivan još pre dve godine, a pre šest meseci je potvrđeno da će doći do smanjenja štampanja novca.

"To ne znači automatski prestanak upumpavanja novca u sistem, nego je to mera koja najavljuje početak smanjenja, odnosno prestanka upumpavanja novčanih sredstava u finansijski sistem jedne zemlje", konstatuje sagovornik.

On dodaje da dolar neće ojačati preko noći, da će to ići kao trend do jedne određene tačke, jer, kako kaže, jak dolar ne odgovara mnogo ni Americi.

Izvor: B92

Beograd -- Kompanija Delta agrar saopštila je da se ove godine očekuje rekordni prinos kukuruza i šećerne repe.

Navodi se da je žetva kukuruza i vađenje šećerne repe pri kraju, a da se rekordni rezultati očekuju, jer je prinos kukuruza sa 84 odsto požnjevenih površina 13 tona po hektaru, a sa 88 odsto površina šećerne repe, prinos je 75 tona po hektaru.

Na imanjima Delta agrara završena je i setva svih 4.219 hektara pod ozimim kulturama.

Pšenica je zasejana na 2.772 hektara, od čega merkantilna na 1.930 ha, a semenska na 842 hektara. Na 753 hektara zasejana je uljana repica, a ječam na 653 hektara.

Kompanija Delta agrar osnovana je 1993. godine kao članica Delta holdinga.

Izvor: B92

Beograd -- Fond za razvoj odobrio je u ovoj godini svega 230 miliona dinara kredita, od ukupno namenjenih šest milijardi dinara za te svrhe.

Zbog toga državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović najavljuje jednostavnije uslove za dodelu kredita iz Fonda za razvoj. Ti uslovi bi se, prema njegovim rečima, primenjivali od 1. januara 2015.

Ocenivši da je iznos od 230 miliona dinara mali, Stevanović je rekao da je Ministarstvo iz sredstava Fonda moglo da opredeli i 10 odnosno 15 milijardi dinara za plasman u realni sektor.

Stevanović je naglasio da prilikom dodele kredita više nema politički iskrivljene volje, niti pritisaka koji su ranijih godina bili prisutni. On kaže da je proces kontrole unapređen tako što će svaki odobreni kredit imati svog mentora koji će biti nadležan za taj plasman od početka, odnosno od odobrenja sredstava do završetka projekta, a koji će za svoj rad odgovarati materijalno i krivično.

"Međutim, rukovodeći se činjenicom da su mogućnosti preduzeća za povlačenje novih stredstava limitirane, odredili smo pet milijardi dinara za kredite u obrtna sredstva i investicije malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima plus milijardu dinara istim tim preduzećima koja posluju na poplavljenim područjima", izjavio je on.

Stevanović je dodao i da su dogovoreni reprogrami u iznosu od 600 miliona dinara kojima se odlaže otplata u naredne dve godine.

Ministarstvo će, kako je najavio, raditi analizu u kojoj će uzeti u obzir sve slabosti preduzeća koja su kod Fonda aplicirala za podizanje kredita kako bi naredne godine više privrednika došlo do sredstava.

"Pokušaćemo već od 1. januara 2015. godine da u nekom novom programu relaksiramo uslove i probamo da ta sredstva omogućimo privredi pod povoljnijim uslovima", rekao je Stevanović i dodao da se posebno mora razmotriti kako izaći u susret preduzećima koja su bila opterećena blokadama u prethodnom periodu.

On je rekao da je tih 230 miliona dinara povuklo 20-ak preduzeća, a da je poražavajuće to što su svega dva ili tri preduzeća podigla kredite za nove investicije. "Sve ostalo su krediti za obrtna sredstva i to na najbolji način ilustruje stanje srpske privrede", ocenio je ovaj državni sekretar.

Sveobuhvatni set mera i zakona koji su usvojeni u prethodnom periodu, kako je naveo, ulivaju nadu da će se u 2015. godini situacija u privredi poboljšati.

Uslovi i procedure za dodelu kredita od Fonda za razvoj, kako je naveo, ni sada nisu kompleksni, te da su najbolji u odnosu na sve programe koje je Fond do sada dodeljivao.

"Ročnost otplate kredita za investicione kredite smo produžili sa sedam na deset godina, sa dve godine grejs perioda, a za obrtna sredstva smo sa pet godina kod preduzetnika ročnost otplate produzili na sedam godina. Za obrtna sredstva smo dali mogućnost da se otplaćuju pet godina sa godinom dana grejs perioda", precizirao je on.

Kamatne stope, kako je naveo, u Fondu nikada nisu bile niže jer iznose svega dva odsto za kredite koji se obezbeđuju bankarskom garancijom, a tri posto za kredite koji se obezbeđuju hipotekama.

Izvor: B92

Beograd -- Gubitak Srpske banke na kraju drugog tromesečja ove godine bio je milijardu i 178 miliona dinara, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Gubitke na kraju juna uknjižilo je devet banaka u Srbiji u ukupnom iznosu od 2,9 milijardi dinara, što je za 1,4 milijarde više nego na kraju prošle godine.

Među pet banaka sa najvećim gubitkom su, pored Srpske banke, NLB banka (698 miliona), Pireus banka (346 miliona), Marfin banka (264 miliona) i Telenor banka (176 miliona dinara).

Na kraju drugog tromesečja 20 banka je poslovalo s dobitkom, u ukupnom iznosu od 17,9 milijardi dinara.

Najveću dobit imala je Banka Inteza (3,8 milijardi), Rajfajzen banka (3,5 milijardi), Unikredit banka (3,2 milijarde), Komercijalna banka (2,4 milijarde) i Prokredit banka (1,1 milijarda dinara).

Neto prihodi banaka od kamata su u porastu i veći su za 1,6 milijarde dinara nego na kraju drugog tromesečja 2013. godine, dok su neto prihodi od naknada manji za 0,1 milijardu dinara.

U drugom tromesečju 2014. godine u porastu bili problematični krediti koji su iznosili 424,3 milijarde dinara, što je za 5,2 odsto više nego na kraju prvog tromesečja.

U ukupnim kreditima privredi i javnim preduzećima učešće problematičnih kredita je 27,4 odsto, dok je udeo takvih kredita stanovništvu dostigao 10,2 odsto.

Na kraju drugog tromesečja 2014. godine, kako je navedeno u izveštaju NBS, u Srbiji je poslovalo 29 banaka čija je ukupna aktiva iznosila 2.853 milijarde dinara, a ukupan kapital 611 milijardi dinara.

U vlasništvu domaćih pravnih lica i gradjana je osam banaka, od čega je šest banaka u većinskom državnom vlasništvu.

Izvor: B92

Beograd -- Dinar je danas oslabio 0,2 odsto prema evru i zvanični srednji kurs je na najnižem nivou ove godine od 119,96 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

NBS je u ponedeljak prodala na međubankarskom deviznom tržištu 20 miliona evra.

Srpska valuta prema zajedničkoj valuti evrozone je 0,4 odsto slabija nego pre mesec dana, a 4,9 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je slabiji 0,5 odsto i iznosi 96,41 dinar za jedan dolar. Ta vrednost je 2,5 odsto slabija na mesečnom, a 11,6 odsto na godišnjem nivou.

Najviša srednja vrednost kursa dinara bila je 1. januara ove godine, kada je jedan evro iznosio 114,64 dinara.

NBS je od početka godine na Međubankarskom deviznom tržištu kupila ukupno 200 miliona evra i prodala 1,205 milijardi evra, računajući i današnju transakciju, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Izvor: B92

Beograd -- Reorganizacija i bolja efikasnost javnih preduzeća jedan su od zahteva delegacije Međunarodnog monteranog fonda koja boravi u Beogradu.

To je izjavio direktor Elektroprivrede Srbije Aleksandar Obradović, navodeći da je tema razgovora sa MMF-om reforma četiri javna preduzeća - EPS-a, Železnica, Srbijagasa i Puteva Srbije.

"Oni nisu tražili otpuštanja, tražili su efikasnija javna preduzeća... Njih interesuje kako ću ja godišnje uštediti 100 miliona evra", rekao je Obradović za TV Pink.

Dodao je da je EPS završio plan reorganizacije i da će taj plan do kraja meseca usvojiti ministar energetike Aleksandar Antić koji će ga proslediti vladi na usvajanje.

"MMF je saglasan sa tim planom i oni će pomno pratiti kako se ispunjava. Mene takva vest ne plaši, već me raduje", istakao je Obradović.

Naglasio je da posle usvajanja plana, EPS više nikada neće biti onakav kakvog ga znamo.

"EPS mora da posluje po tržišnim pricnipima, ne može da bude javno preduzeće da koje ima monopol i jedina mera uspeha biće profit", kazao je Obradović.

Izvor: B92