NS: Gradnja tunela do kraja 2012.


Novi Sad -- Iako se o tunelu kroz Frušku goru priča već decenijama, čini se da će ove godine biti i konkretnih koraka.

Smešten u podnožju Fruške gore, Irig je sve osim mirne opštine.

Svako četvrto vozilo u ovoj krivini je kamion. Meštani su pre nekoliko godina čak blokirali saobraćaj u znak protesta jer kroz ovo mesto u toku samo jednog dana prođe oko 12 hiljada vozila.

Građani u Irigu žale se i na buku koja ih ometa u toku noći.

"Uveče legneš, a on zadrma celu kuću, onaj pleh se trese, mislim da se ruši ceo Irig, šta drugo da vam pričam" , kaže jedna od stanovnica Iriga.

Situacija je još gora na putu kroz Frušku goru jer kolone kamiona znatno usporavaju saobraćaj. Svi ovi kamioni u jednom trenutku završe u Irigu i okolnim mestima. Jedino rešenje je dugo očekivana obliaznica i obećani tunel kroz Frušku Goru.

"Strpljenje građana Iriga je pri kraju, to moram da poručim i ako se nešto ne promeni i ne desi u narednih nekoliko meseci, verujem da će građani ponovo izaći na ulice i puteve. U tome će svakako imati i moju podršku" , kaže Vladimir Petrović, predsednik opštine Irig.

Ako je verovati planovima, neće biti razloga za nove blokade. Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine ovih dana pristupa izradi idejnog projekta i to će trajati tri meseca.

"Ja bih 2012. godinu odredio kao godinu izrade projektno tehničke dokumentacije i godinu pronalaženja strateškog partnera. Dakle, neka ova 2012. godina bude vezana za Frušku goru, pre kraj godine ćemo započeti i značajne, vidljive radove", Nebojša Malenković, v. d. direktora Fonda za kapitalna ulaganja

Tunel kroz Frušku goru je najskuplji deo budućeg poluatuoputa kroz Vojvodinu. To će svakako poboljšati infrastrukturu i učiniti pokrajinu atraktivom za investicije. Još uvek nije poznato koliko će tunel i koštati ali će sigurno za nekoliko godina meštanima vratiti miran san.


Izvor: B92

Imlek nagradio najbolje farmere


Kompanija IMLEK danas je svečano obeležila Dan rekordera farmera u Dvorcu Kaštel Ečka u mestu Ečka kod Zrenjanina, nagrađujući rekordne isporučioce sirovog mleka vrednim nagradama, zlatnim statuama, zlatnicima i plaketama. Reč je o tradicionalnoj proslavi koja se priređuje u čast rekordnih isporučioca sirovog mleka na teritoriji Srbije.

Nagrade farmerima rekorderima dodeljene su u dve kategorije - za porodične i komercijalne farme. Dobitnici zlatne statue i zlatnika u kategoriji porodičnih farmi su: gospodin Predrag Petrović, iz Knića sa isporučenih 1.774.522 litara mleka u 2011.godini, gospodin Mirko Maksimović , iz Banatskog Novog Sela, sa isporučenih 846.761 litara mleka IMLEK-u, kao i gospodin Radoslav Čobanin iz Samoša koji je u protekloj godini isporučio IMLEK-u 778.994 litara mleka.

 

Dobitnici nagrada za najbolje komercijalne farme su: BD AGRO iz Dobanovaca sa isporučenih 11.480.147 litara mleka, PIK Bečej sa 9.604.711 i ALMEX DOO iz Pančeva sa isporučenih 6.663.376 litara svežeg mleka kompaniji IMLEK. Oni su takođe dobili zlatne statue i zlatnike.

 

Taurus Agro Konsalting u saradnji sa Imlekom nagradio je najboljih 10 porodičnih farmi sa po 10 doza bikovskog semena odličnih proizvodnih karakteristika.
Lucar Holstein Farms i Semex PKBB u saradnji sa Imlekom nagradio je prve tri farme u konkurenciji komercijalnih i porodičnih farmi sa po 50 doza bikovskog semena odlične genetike.

 

Okupljenim zvanicama, prijateljima i kolegama obratio se, kao i svake godine, gospodin Slobodan Petrović, generalni direktor IMLEK-a. On se zahvalio kooperantima i istakao da IMLEK uvek brine o njima i da je ponosan na rezultate koji su postigli, kao i da je siguran da će zajedno sa IMLEK-om i u budućnosti imati mnogo rekorda koje će zajedno proslavljati.

Uručivanju nagrada najboljim farmerima prisustvovao je i dr Vladimir Matović državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

 

On je istakao da je prosle godine zabeležen rast proizvodnje mleka. Politika Ministarstva je, prema njegovim recima, da stalno unapređuje mlecno govedarstvo. Prosle godine intervenisalo je premijama od 5 dinara po litri mleka, na sta je ukupno potroseno 2,8 milijardi dinara. Odvojeno je 25.000 dinara po maticnom grlu, za sta je planirano 1,7 milijardi dinara, dodao je Matović. 

Izvor: Blic

Šoškić: Dug može i preko granice


Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže da se, prema procenama centralne banke, javni dug Srbije nalazi oko ili blago iznad granice definisane Zakonom.

Zakonom o budžetskom sistemu granica je na 45 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda.

Međutim, on kaže da ta granica ne znači "da je tu postavljena da se nipošto ne može preći. Ona se može preći, ali u kratkom roku i uz obavezu formiranja jednog vrlo ozbiljnog plana povratka javnog duga u zacrtani okvir".

Šoškić navodi da je "to nešto što naša zemlja mora da učini u narednom periodu, to je deo Zakona o budžetskom sistemu i ono što se nekada gubi iz vida, to je da rešavanje problema zemlje kao što je naša ne može biti u tome da se nastavi sa podizanjem javnog duga".

Šoškić je napomenuo i da je kretanje deviznog kursa uvek posledica, a ne uzrok problema i da zemlje koje imaju tendenciju da više troše nego što proizvode, da odlažu strukturne reforme i nemaju visoki nivo fiskalne odgovornosti po pravilu imaju problema na tržištima. "Neke od tih zemalja gledamo u našem neposrednom susedstvu i unutar EU, postoje problemi sa finansijskim tržištima, u smislu da raste cena finansiranja njihovog javnog duga, i u slučaju nekih drugih zemalja nestabilnost na deviznom tržištu", istakao je on.

Prema njegovim rečima, ubrzani rast javnog duga pre ili kasnije doveo bi do jedne vrste „tržišne kazne", odnosno tržište bi samo po sebi procenilo da javni dug Srbije zahteva veću kamatnu stopu.

Šoškić je ukazao da javni dug finansiran skupljim izvorima izaziva veće godišnje otplate, a s druge strane, ukoliko se to odrazi na kretanje deviznog kursa, kao posledica nižeg nivoa poverenja u našu zemlju, onda će devizna komponenta našeg javnog duga u odnosu na BDP da dodatno poraste.

"Ako imate u vidu mogućnost da stopa ekonomske aktivnosti u našoj zemlji raste po stopi manjoj nego što smo ranije pretpostavljali, što znači i manje budžetske prihode, onda je sasvim jasno i opravdano bilo što je NBS u više navrata upozoravala da je potrebno da učinimo dodatni napor da dobijemo pozitivnu reviziju aranžmana sa MMF-om i da razmišljamo o alternativnim scenarijima koji će vrlo odlučno da zaustave prirast javnog duga naše zemlje u narednom periodu", naveo je guverner.

Šoškić je istakao da Srbija ne sme da izgubi iz vida da je poslednjih nekoliko godina prirast javnog duga bio izuzetno visok. "Mi smo počeli pre nekoliko godina sa odnosom javnog duga prema BDP-u koji je bio ispod 30 odsto, a sada smo praktično na granici onoga što je dozvoljeno Zakonom o budžetskom sistemu", rekao je on.


Izvor: B92

Mrkonjić: Sa Rusima nema ideologije


Beograd -- Protokol o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za srpsku železnicu biti potpisan tokom naredne nedelje, kaže Milutin Mrkonjić.

Ministar infrastrukture i energetike kaže da se posle toga očekuje i početak realizacije prvog projekta u okviru aranžmana sa Rusima, za modernizaciju pruge od Beograda do Pančeva.

"Sada se dogovaramo o procentu učešća ruskih firmi, ali će naša i ruska preduzeća sigurno učestvovati pola - pola", rekao je Mrkonjić. On je naveo da će polovina sredstva iz kredita biti u ruskoj opremi, kao što su šine koje mi nemamo.

"To je dobra varijanta i zato smo se opredelili za posao sa Rusima, tu nema nikakve ideologije - kada Vlada Srbije radi nema ideologije već se samo gledaju međusobni interesi i to je tako i do sada bilo", rekao je Mrkonjić.

U Moskvi su 29. februara završeni razgovori o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za železnicu, u kojima je učestvovao državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Goran Radosavljević. On je ranije izjavio da su pregovori završeni, ali da se potpisivanje konačnog sporazuma o kreditu očekuje na jesen.

Definitivno je dogovoreno da bude finansirano pet projekata u vrednosti od oko 920 miliona dolara, i to tako što bi Rusi dali 85 odsto novca, a 15 odsto Srbija.

Projekti modernizacije srpskih železnica iz ruskog kredita podeljeni su u tri grupe, a ugovaraće se i realizovati po fazama. U prvoj je rekonstrukcija železničke pruge Beograd-Pančevo u dužini od 15 kilometara, uključujući i izgradnju drugog koloseka.

Paralelno će početi i modernizacija 110 kilometara pruge na Koridoru 10, a u tom paketu je i kupovina oko 25 dizel motornih vozova od Rusa.

Drugi projekat se odnosi na prugu Valjevo-Loznica, za koju će glavni projekat biti završen do septembra, a predviđena je i modernizacija pruge Beograd-Bar i za taj projekat ne moramo da radimo nove projekte, već će stari biti samo prilagođeni ruskoj tehnologiji.


Izvor: B92

Henkel gradi novu fabriku u Inđiji


Beograd -- Kompanija Henkel Srbija planira nastavak ulaganja izgradnjom fabrike fasadnih maltera u Inđiji u koju bi naredne godine trebalo da uloži 15 do 20 miliona evra.

U fabrici bi trebalo da se zaposli oko 50 ljudi.

"Planiramo da otvorimo fabriku koja će biti regionalni centar za proizvodnju fasadnih maltera za ceo Balkan, odnosno zemlje bivše Jugoslavije, Rumunuju, Bugarsku, ali i Mađarsku, Češku i Slovačku, što je tržište od više desetina miliona stanovnika", rekao je izvršni direktor u Henkela Srbija Jovan Šarenac.

Šarenac je podsetio da je Henkel u Srbiji od 2002. godine, da je 2004. u Kruševcu otvorena fabrika za proizvodnju kozmetike, deterdženata i kućne hemije, a 2007. u Inđiji fabrika građevinskih lepkova. "Henkel spada u najveće nemačke investitore u Srbiji, koji je od 2002. do danas uložio više od 84 miliona evra", kazao je Šarenac.

Prema njegovim rečima, u toku su "inicijalni pregovori" sa lokalnom samoupravom Inđije i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA).

"Okvirna vrednost investicije u prvoj fazi, jer će se raditi u segmentima, iznosi od 15 do 20 miliona evra, sa mogućnošću da se ta investicija fazno povećava", rekao je on i dodao da su projektovani kapaciteti oko 50.000 tona robe godišnje.

Šarenac je kazao da ukoliko sve bude dogovoreno, izgradnja fabrike koja će raditi fasadne maltere po novoj tehnologiji, može da počne već naredne godine.

On je istakao da je kompaniji Henkel Srbija bitno da strani kapaital dođe u Srbiju i da se zaposle novi ljudi, dodavši da kompanija smatra da je Srbija dobro mesto za ulaganje.

"Nova fabrika u Inđiji će biti potpuno autoamtizovana, ali bitno je da ćemo uspeti da zaposlimo oko 50 novih radnika", rekao je on.


Izvor: B92

Parafiranje ugovora o ruskom kreditu za železnicu u martu


Ugovor o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za železnicu u Srbiji trebalo bi da bude parafiran tokom ovog meseca, izjavio je danas pomoćnik ministra za infrastrukturu Srbije Dejan Lasica.

Lasica je prilikom promotivne vožnje prvog ruskog voza isporučenog Železnicama Srbije podsetio da su pregovori o kreditu završeni prošle sedmice i dodao da će uslediti procedura u Vladi za zvanično usvajanje teksta i potpisivanje ugovora.

 

Usaglašeno je pet projekata na železnici koji će biti finansirani iz ruskog kredita, kazao je on.

 

Lasica je precizirao da će ugovor o realizaciji prva tri projekta, vrednih nešto manje od 200 miliona evra, biti potpisan u maju.

 

Kako je dodao, reč je o izgradnji drugog koloseka pruge Beograd-Pančevo, modernizaciji 111 kilometara pruge, na šest deonica, na koridoru 10 i isporuka 25 dizel-motornih garnitura za Železnice Srbije.

 

Pomoćnik ministra za železnički saobraćaj kazao je da se drugi ugovor odnosi na izgradnju pruge Valjevo-Loznica, za koji se projekat prilagođava modernoj tehnologiji koju će koristiti ruske kompanije.

 

"Ugovor će biti potpisan za četiri do pet meseci", kazao je on.

 

Lasica je kazao i da će iz ruskog kredita biti finansirana modernizacija pruge Beograd-Bar, za projektovane brzine od 100 od 120 kilometara na sat. On je dodao da je vrednost tog projekta oko 200 miliona evra.

 

Ukupna vrednost svih pet dogovorenih projekata je oko 920 miliona dolara, rekao je Lasica i precizirao da će Rusi iz kredita od 800 miliona dolara obezbediti 85 odsto novca, dok će preostalih 15 odsto finansirati Srbija.



Izvor: Blic

Gorivo skuplje treći put za 15 dana


Beograd -- Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo od danas, što je ukupno treće poskupljenje za poslednjih 15 dana od ukupno šest dinara po litru.

Naftni derivati su tako od danas na pumpama pojedinih naftnih kompanija skuplji za jedan do dva dinara po litru.

Osim privatnika, OMV, Lukoila i drugih kompanija koji su još prošle nedelje podigli cene goriva za oko dva dinara po litru, od danas su naftni derivati skuplji i kod Naftne industrije Srbije u proseku za 1,5 dinar, a kod MOL-a za jedan dinar po litru.

Od početka godine cene goriva su porasle za više od 10 dinara po litru, a naftaši ta poskupljenja opravdavaju rastom cena nafte na svetskom tržištu, slabljenjem vrednosti dinara i rastom transportnih troškova prilikom uvoza goriva, posebno za vreme hladnog talasa.

Litar evrodizela je dostigao cene od 146 dinara po litru, evropremijum BMB 95 145 dinara, dizela D-2 135 dinara, a premijum BMB-95 košta oko 140 dinara za litar.


Izvor: B92

Srbija i Bugarska: Potpisan plan bilateralne vojne saradnje


Predstavnici ministarstava odbrane Srbije i Bugarske danas su u Beogradu potpisali plan bilateralne vojne saradnju za 2012. godinu koji obuhvata niz aktivnosti u obuci jedinica.

Taj dokument je potpisan tokom sastanka državne sekretarke Ministarstava odbrane Srbije Tanje Mišćević i zamenica ministra odbrane Bugarske Avgustine Cvetkove.


Mišćević i Cvetkova su razgovarale o bilateralnoj saradnji u oblasti odbrane, objavljeno je na internet stranici Ministarstva odbrane Srbije.


Težišne oblasti saradnje su zajedničke vežbe i obuka, saradnja u oblasti službi vojne policije kao i kodifikacije i vojnotehnička saradnja.


Gosti su upoznati i sa dostignutim stepenom reforme sistema odbrane, tekućim aktivnostima međunarodne saradnje Ministarstva odbrane i planovima za 2012. godinu.

Izvor: Blic

Dinkić: Lažira se visina našeg duga


Beograd -- Najvažniji zadatak nove vlade biće da očuva standard građana usled očekivanih efekata ekonomske krize, rekao je lider URS Mlađan Dinkić.

On kaže da će, kada bude izabrana nova vlada, imati ozbiljan zadatak da pod hitno nađe sredstva od oko pola milijarde evra u budžetu.

Novac je potreban za tri stavke - za dokapitalizaciju Komercijalne banke, za očuvanje proizvodnje u Železari Smederevo, a za treću stavku je rekao da "zna na šta se odnosi, ali ne želi da kaže".

Komentarišući slabljenje kursa dinara prema evru, Dinkić je rekao da je to delom posledica deficita spoljotrgovinskog bilansa, a delom i zato što "guverner NBS nije znao da barata deviznim rezervama".

U odgovoru na kritike da je neopravdano odobravao podsticaje stranim investitorima, dok je bio ministar ekonomije i regionalnog razvoja u vladi Mirka Cvetkovića, Dinkić je rekao da je upravo Fijat došao u Srbiju zahvaljujući tim podsticajima, kao i mnoge druge firme kao što su Beneton, Jura, Gorenje...

Lider URS je ocenio i da se lažiraju zvanični podaci o javnom dugu, koji je već premašio 45 odsto i blizu je 50 odsto bruto - domaćeg proizvoda.

Dinkić je rekao da treba reformisati monetarnu i fiskalnu politiku, ukinuti parafiskalne namete, a u cilju podsticanja izvoza treba omogućiti lakši ulazak starnih investicija uklanjanjem administrativnih prepreka.

Odgovarajući na pitanje koliko se oseća odgovornim za monetarne i fiskalne reforme u proteklih 10 godina, Dinkić je podsetio da je za makroekonomsku stabilnost u bankarskom sektoru uradio sve što je bilo u njegovoj moći, najpre kao guverner Narodne banke Jugoslavije, odnosno kasnije Srbije i Crne Gore, a potom i kao ministar finansija u vladi Vojislava Koštunice.
"Fijat je moja velika pobeda"

Komentarišući svetsku promociju novog Fijatovog modela automobila ”500L”, koji će se proizvoditi u Kragujevcu, Dinkić je naveo da će od sledeće godine, kada se očekuje proizvodnja oko 200.000 vozila, bruto prihod iznositi oko dve milijarde evra i poručio da bi nova vlada trebalo da "dovede po jedan Fijat u svaki region u Republici".

”Promocija novog ‘fijata 500L’ je moja velika pobeda. To je verovatno jedina pozitivna stvar u ekonomiji koja se dogodila za vreme mandata ove vlade”, kaže Dinkić.

Mlađan Dinkić je najavio da će, ako bude u novoj Vladi Srbije, predložiti subvencije građanima za kupovinu novog ”fijata 500L” i povoljne kredite, a od čelnih ljudi Fijata, koji su bili ove nedelje na promociji u Ženevi dobio je uveravanja da će za građane Srbije novi model biti ponuđen po promotivnim cenama.

On je pritom dodao da se "posebno oseća kao pobednik" jer su ga mnogi žestoko napadali u vezi s tom investicijom.

”U trenutku kad je kriza krenula, i sam sam strepeo, ali sam verovao u Fijat. Bio sam isturen i trpeo sam osporavanja, dok sada taj moj uspeh svi pripisuju sebi. Novi ‘fijat’ je izašao i mogu da kažem da je to lično moj najveći rezultat kao ministra ekonomije”, rekao je Dinkić.

Dinkić je rekao da će ispuniti obećanje od pre dve godine i kupiti ”fijat 500L” kada siđe sa fabričkih traka u Kragujevcu.


Izvor: B92

Srbi zbog plate "idu na kraj sveta"


Beograd -- U Srbiji bi 19.000 nezaposlenih odmah prihvatilo posao pod uslovom da se preseli u drugi kraj zemlje, a 22.800 bi otišlo i preko granice za dobrom zaradom.

Kako procenjuju u NZS, čak 230.000 nezaposlenih bi pristalo da putuje i po stotinu kilometara u jednom pravcu samo da bi sebi osigurali radno mesto.

"Nezaposleni su pre samo pet godina bili znatno inertniji, ali je sada situacija potpuno drugačija" ocenjuje Nevena Letić, načelnik Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ona dodaje da danas većina od 760.000 nezaposlenih ima ozbiljnu nameru da nađe posao i voljni su da promene adresu ukoliko dobiju dobru ponudu i reše pitanje smeštaja.

KAD ZAGUSTI, NI SIBIR NIJE DALEKO
Naša radna snaga nije pasivna, naročito kada je poslovna ponuda korektna. "Prošle godine je jedna građevinska firma bila spremna da povede u Rusiju 1.000 građevinaca i odziv je bio ogroman. Pri samom otvaranju ponude javilo se čak 725 armirača, tesara, zidara, što pokazuje da su svi oni bili spremni da pođu čak u Rusiju kako bi zaradili platu", kaže Nevena Letić iz NZS.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da se preko Biroa retko zapošljavaju direktori, visoki funkcioneri i menadžeri, ali da se ponude odnose na raznorazna ”prosečna”zanimanja.

Od početka ove godine 50 ih je našlo posao van mesta svog prebivališta. Nastavnik nemačkog jezika iz Kragujevca se zaposlio u školi u Kruševcu, šef laboratorije iz Beograda u Beloj Crkvi, defektolog iz Smedereva u Bačkoj Topoli, tehnolog proizvodnje iz Novog Sada u Apatinu..., navode.

S druge strane, u Ministarstvu rada i socijalne politike smatraju da nam i dalje nedostaje pokretljivosti.

"Srbi kao narod nisu spremni da dva-tri puta u životu promene firmu, a kamoli sredinu, što je u svetu već odavno prevaziđeno", zapaža Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar u oblasti rada. Kod nas i dalje ne postoji ozbiljno tržište rada ni konkurencija.

Prema njenim rečima, migracije su primetne samo u slučaju preseljenja iz malih u velike sredine. "To je poprilično neshvatljivo za ovaj trenutak jer tolika izbirljivost ne sme da bude karakteristika zemlje sa ovolikom stopom nezaposlenih", dodaje ona.


Izvor: B92