Magna se seli iz Češke u Srbiju


Odžaci -- U opštinu Odžaci, jednu od najnerazvijenijih u Vojvodini, stiže kanadska kompanija Magna siting, jedan od tri najveća svetska proizvođača delova za automobile.

Magna će u radnoj zoni u Odžacima na proleće početi gradnju fabrike za proizvodnju presvlaka za automobilska sedišta, u kojoj će zaposliti 444 radnika.

„Magna, čije je evropsko sedište u Nemačkoj, ima 150 fabrika u 80 država u svetu, u kojima zapošljava oko 100.000 radnika. Ona proizvodi delove za BMW, Mercedes, Folksvagen i Ford. Ako fabrika bude radila kako treba i ako tržište bude normalno funkcionisalo, Magna će u Odžacima proizvoditi i automobilska sedišta i zaposliti više ljudi nego što je najavila", kaže član Opštinskog veća u Odžacima Danilo Šćepanović.

Najzaslužniji za dolazak Magne u opštinu Odžaci je privatni preduzetnik iz Ratkova Slobodan Koprivica, čiji prijatelj radi u toj kompaniji. On kaže da je iz čiste dobre volje, radi dobrobiti opštine, posredovao u dovođenju firme koja predstavlja vrh auto-industrije u svetu. „Magna će u Odžake preseliti svoju firmu iz Češke. Menadžment Magne je odlučio da dođe ovamo zbog jeftinije radne snage u našoj zemlji. Nisu oni nimalo sentimentalni, nego ih je privukla mogućnost da ostvare veći profit", kaže Koprivica.

Od Magne je nedavno stiglo pismo o namerama, kojim kompanija zahteva da joj se ustupi zemljište u industrijskoj zoni u Odžacima. Šćepanović kaže da je povodom toga sačinjen Elaborat o opravdanosti otuđenja građevinskog zemljišta bez naknade u radnoj zoni u Odžacima, koji je bio na javnoj raspravi.

"Elaborat će iduće sedmice biti na usvajanju u Skupštini opštine, a potom će, ako bude prihvaćen, podrška za njega biti zatražena od Vlade Srbije. Predviđeno je da se Magni u industrijskoj zoni prema Bačkom Gračacu besplatno ustupi parcela od dva hektara, 67 ari i 96 kvadratnih metara", navodi Šćepanović.

Kompanija namerava da podigne fabriku na 3.200 kvadratnih metara, da napravi upravnu zgradu na 400 kvadrata i uredi društvenu zonu na 600 kvadrata. U izgradnju fabričke hale uložiće 2.865.000 evra, a celokupna investicija, sa nabavkom mašina i ostale opreme, koštaće 5.640.667 evra.
Ove godine 132 radnika

"Fabrika Magne, čija će celokupna proizvodnja biti namenjena za izvoz, biće najveći industrijski pogon u Odžacima. U njoj će se zaposliti pretežno ženska radna snaga iz propalih tekstilnih fabrika ITES „Lola Ribar" i Stil u Odžacima, kao i svršeni učenici srednje tekstilne škole. Posao će naći i inženjeri, vozači i portiri. Plate će biti veće od prosečne zarade u opštini", napominje Šćepanović.

Prema planu koji je dostavila Magna, u njenoj fabrici u Odžacima ove godine posao će dobiti 132 radnika, dogodine će se broj zaposlenih popeti na 256, 2014. godine na 402, a 2015. na 444.
Deo profita opštini

Danilo Šćepanović ističe da je otvaranje novih radnih mesta najveća korist od dovođenja Magne u Odžake, ali da će kompanija doprineti i unapređenju lokalne samouprave.

"Procenjeno je da će se, zahvaljujući poslovanju Magne, u opštinski budžet za pet godina sliti 1.575.000 evra od poreza na imovinu, naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, komunalne takse za isticanje firme, poreza na zemljište i poreza na zarade. Prihodi JKP Usluga u Odžacima će od Magne za pet godina biti 72.300 evra. Kompanija, čija se godišnja zarada meri milionima evra, izdvajaće pet odsto profita za unapređenje obrazovanja, kulture i sporta u opštini Odžaci", kaže Šćepanović.


Izvor: B92

Japanske kompanije zainteresovane za srpsku energetiku

Japanske kompanije su zainteresovane za ulaganje u energetiku i zaštitu životne sredine u Srbiji, kazali su danas učesnici seminara o savremenim japanskim tehnologijama za termoelektrane na ugalj.

Direktor bečke kancelarije japanske agencije za promociju saradnje sa drugim zemljama Takeši Ito kazao je na seminaru u Privrednoj komori Srbije (PKS) da postoji veliki potencijal za razvoj poslovnih veza Srbije i Japana.


“Japanske kompanije obratiće više pažnje na Balkan sa približavanjem regiona EU”, kazao je on i čestitao Srbiji dobijanje kandidature za članstvu u EU ocenjujući da će to ubrzati poboljšanje poslovnog okruženja.
 

Ito je kazao da će na seminaru sedam japanskih kompanija, među kojima su Kavasaki, Micubiši i Hitači, predstaviti tehnologije za zaštitu životne sredine u energetici i uspostaviti kontakte sa potencijalnim partnerima iz Srbije.

Izvor: Blic

U februaru najviše poskupeli hrana i transport


Potrošačke cene proizvoda i usluga u februaru su u proseku povećane za 0,8 odsto u odnosu na januar, a najviše su poskupeli hrana i transport, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Potrošačke cene u februaru su u odnosu na isti mesec 2011. godine, povećane su za 4,9, a u odnosu na decembar za 0,9 odsto.


U odnosu na januar, u februaru je najveći rast cena zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića i transport za po 1,4 odsto, rekreacija i kultura za 0,8, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana 0,7 i alkoholna pića i duvan 0,6 odsto.


Blag pad cena od 0,5 odsto, zabeležen je u grupi odeća i obuća, dok se cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije menjale.

Izvor: Blic

"Habit farm" ide u bankrot


Stečajni postupak, koji je rešenjem Privrednog suda u Čačku u januaru uveden u “Habit farmu” iz Prilika kod Ivanjice, zbog trajne nesposobnosti plaćanja i prezaduženosti, biće okončan bankrotstvom te fabrike lekova.

Stečajni sudija Marija Adžemović naložila je stečajnom upravniku Ljubiši Đokiću iz Užica da obavi pripreme za prodaju fabričke imovine, rekla je portparolka Privrednog suda Biljana Đoković.


Na do sada održanim ročištima poveriocima su priznata potraživanja od 13,5 milijardi dinara, odnosno 122,8 miliona evra, a od te sume samo je 5,6 milijardi dinara obezbeđeno hipotekom. Među najvećim poveriocima su poslovne banke i dva povezana pravna lica, koja su takođe u stečaju.
 

Ovom fabrikom, osnovanom 1978. godine, rukovodio je poznati ivanjički privrednik Radoslav Sekulić, dok je jedini akcionar ovog zatvorenog društva bila kompanija “Habitmed AG” iz Lihtenštajna, sa uplaćenim novčanim kapitalom od oko 4,8 miliona evra.


Firma je 2010. bila izdata “Velefarmu” u desetogodišnji zakup, uz naknadu od oko 5,5 miliona evra, a nekoliko meseci kasnije, na osnovu ugovora sa “Velefarmom”, vlasnik je postala “Galenika” na period od deset godina, kada je preuzeto i 30 radnika.
 

Stečajni postupak je otvoren 19. maja prošle godine, a potom je “Agrobanka”, kao najveći poverilac sa 4,04 milijarde dinara, u zakonski određenom roku podnela plan reorganizacije.


Prvo ročište, koje je bilo zakazano za 30. decembar, nije održano zbog prigovora dela poverilaca. Na kraju, od plana reorganizacije je odustala i sama “Agrobanka”, a pošto nije bilo drugih predloga, Privredni sud je doneo rešenje o bankrotu.
Pre obustavljanja rada u novembru prošle godine, zakupac je u pogonima “Habit farma” proizvodio 30 različitih lekova, medju njima i nekoliko citostatika.


Od “Galenike” je zatraženo da privremeno odloži vraćanje dozvola za stavljanje medikamenata u promet i produži važnost licenci koje ističu do sredine ove godine, čime bi se donekle povećala i procenjena vrednost ivanjičkle fabrike.


Sad se od agencije, koja treba da proceni vrednost imovine, očekuje izveštaj o stanju postojeće opreme, kako bi se utvrdila mogućnost njenog daljnjeg korišćenja za proizvodnju lekova, kao i da obavi procenu vrednosti licenci za proizvodnju i stavljanje u promet medikamenata privremeno prenetih na “Galeniku” iz Zemuna.

Izvor: Blic

Novi istorijski minumum dinara - 110,92 za evro u utorak


Dinar će sutra oslabiti za 0,2 odsto i pašće na istorijski najnižu vrednost prema evru od 110,9192 dinara za evro, saopštila je Narodna banka Srbije.

Na mesečnom nivou, dinar će biti niži za 2,4, a na godišnjem za 7,1 odsto.


Centralna banka je od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala 238,5 miliona evra kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.


Dosadašnja najniža vrednost dinara prema evru bila je 110,8235 i zabeležena je 2. marta. Najviša ovogodišnja vrednost dinara je bila 11. januara, kada je za jedan evro bilo potrebno 103,6922 dinara.


Indikativni kurs dinara prema dolaru u ponedeljak je bio 84,5034, što je za 0,1 odsto veća vrednost nego prethodnog dana.


Na mesečnom nivou dinar je prema dolaru slabiji za 3,3, a na godišnjem za 11,6 odsto.

Izvor: B92

Povećana minimalna zarada – od aprila 115 dinara po satu


Socijalno-ekonomski savet Srbije doneo je danas odluku da minimalna zarada po satu od aprila ove godine bude 115 dinara, a dogovoreno je i da će Vlada od aprila povećati neoporezivi deo zarade na iznos od 10.000 dinara.

Savet je na 47. redovnoj sednici doneo odluku po kojoj će minimalna zarada po satu (neto) za period januar - mart iznositi 102 dinara, dok će za period od aprila 2012 do februara 2013. godine iznositi 115 dinara.


Usvojen je zaključak kojim je ministru rada i socijalne politike preporučio da donese odluku o proširenom dejstvu Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala na sve poslodavce u Srbiji u tom sektoru.


Za predsedavajućeg Saveta u periodu od marta 2012. do marta 2013. godine izabran je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Izvor: Blic

Delta platila porez za Maksi?


Beograd -- Kompanija Delta holding, kako nezvanično saznaje B92, uplatila je danas u budžet republike Srbije porez na kapitalnu dobit u vrednosti od 2,63 milijarde dinara.

Porez je uplaćen za prodaju trgovinskog lanca Maksi.

Kompanija Delta maksi bila je u vlasnistvu kompanije Hemslejd sa Kipra, ali da bi platila porez u Srbiji je osnovala pravno lice Delta kapital sa sedistem u Beogradu i tako je stvoren pravni osnov da se porez plati u Srbiji, saznajemo u Vladi.

Podsetimo lanac Delta maksi prodat je prošle godine belgijskoj kompanij Delez za 932,5 miliona evra.


Izvor: B92

"Aviokompanije SFRJ moraju zajedno"


Ljubljana -- Avioprevoznici sa područja bivše Jugoslavije morali bi da se povežu ako žele da prežive, kaže Ulrih Šulte Strathaus.

Strathaus, generalni sekretar Evropskog udruženja za avioprevoz (AEA), dodaje da je preko 500 aviokompanija koliko ih je registrovano u Evropskoj uniji osetno previše.

On naglašava da je "činjenica da je nekadašnje zajedničko jugoslovensko avio-tržište sada fragmentisano, a pojedinačni prevoznici premali i neučinkoviti, tako da je potrebno regionalno rešenje".

"Regionu treba kompaniju koja bi delovala globalno, pokrivala lokalne potrebe i povezivala se sa inostranstvom preko međunarodnih avio-čvorišta", rekao je on.

"Region je u teškoj krizi, pa tako Srbija za Jat nikako ne uspeva da nađe investitora, Kroacija erlajns i Montenegroerlajns su u sve većim problemima, a BH erlajns će bankrotirati kad prestane da ga finansira Turkiš erlajns", naglasio je Strathaus.

Strathaus, povodom problema slovenačke kompanije Adria ervejz, kaže da bi u slučaju stečaja, njene avio-veze sa drugim evropskim državama mogla da preuzme nemačka Lufthanza, kao i u slučaju mađarske kompanije Malev.

"Za odluku da državi nije potreban nacionalni avioprevoznik i da tu uslugu može bolje da obavlja strana kompanija treba mnogo hrabrosti", tvrdi Strathaus, dodajući da ekonomska situacija i trendovi ne govore u korist avioprevoznika u Evropi kojih je previše, jer je trenutano registrovano preko 500 kompanija.


Izvor: B92

Evro danas 111,0286 dinara


Dinar je danas slabiji prema evru za 0,1 odsto, pa je srednji kurs 111,0286 dinara za evro, što je do sada najslabija vrednost domaće valute.

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro košta 11 para više nego juče kada je kurs bio 110,9192 dinara za evro.

 

Na mesečnom nivou dinar je slabiji prema evru za 2,2 odsto, a na godišnjem za 7,5 odsto.

 

U 2012. godini dinar je najjači bio 11. januara kada je iznosio 103,6922 dinara za evro.

 

Narodna banka Srbije od početka godine prodala je ukupno 248,5 miliona evra da bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Izvor: Blic

Rata od 2008. veća za 10.000 RSD


Beograd -- U situaciji u kojoj dinar naglo slabi, bankama više nije stalo do dobre zarade na kursnim razlikama već im je veća briga kako da naplate kredite, pišu Novosti.

Devizno tržište je i dalje nestabilno. Dinar je oslabio i srednji kurs evra kod NBS iznosi 111,02. Narodna banka Srbije u utorak je simbolično intervenisala na deviznom tržištu iznosom od 10 miliona evra.

Inače, od sredine 2008. godine, do danas devizni kurs je oslabio za 35 dinara, a za toliko je uvećan svaki evro u rati dužnika.

JOŠ SKUPLJE

U bankama evro vredi od 113,6 do 113,9 dinara. Građani koji otplaćuju kredite po prodajnom kursu banke, moraju da izdvoje znatno više dinara, odnosno i do tri dinara više, nego oni kojima banke zaračunavaju srednji kurs NBS od 111 dinara.

Građani sa stambenim kreditima nemaju nikakav izbor, osim da da svakog meseca sve više izdvajaju za rate.

Tako, neko ko je u leto 2008. godine uzeo stambeni kredit sa ratom od 300 evra po kursu od 76 dinara, plaćao je ratu od 22.800 dinara, a danas 33.300 dinara, ili za 9.500 dinara više.

U blagoj panici su i banke, kojima više i nije stalo do dobre zarade na kursnim razlikama, već im je sada veća briga kako da naplate date kredite.

Građani su u svakoj opciji koja im se nudi na gubitku. Oni sa kratkoročnim obavezama imaju šansu da svoje kredite u evrima pretvore u dinarske, i tada nemaju valutni rizik, odnosno svakog meseca otplaćuju isti iznos rate.

Ali takav zajam ima veću kamatu, pa samim tim i ratu, kao i neizvesnost da će ostati na tom nivou, jer NBS svoju referentnu kamatu može da poveća u slučaju da bude primorana da brani zacrtani nivo inflacije. To za sobom povlači i veće kamate na zajmove u domaćoj valuti.

S druge strane, građanin koji ima gotovinski kredit u evrima, ukoliko ga refinansira u dinarima, moraće da plati kamatu koja je gotovo duplo veća od stare, odnosno oko 24 odsto godišnje.

Jedina prednost je da ostatak duga može da vraća na duži rok, a to znači da će banci vraćati mnogo više kamate. Tako, na primer, neko ko još duguje 2.000 evra, ako se odluči za refinansiranje u dinarima, na pet godina, banci će vratiti na kraju otplate 300.000 dinara.


Izvor: B92