Petrović: PDV će morati da ide gore


Beograd -- Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da će Srbija javni dug morati pre svega da smanji smanjenjem troškova, ali će biti neophodna i poreska reforma.

"Na duži rok ćemo rešiti probleme, pre svega, ako smanjimo rashode. Znači osnovno prilagođavanje je na rashodima i to tri četvrtine, ostalo je na poreskoj reformi. Unutar te poreske reforme važan element je PDV. Meni se čini da će biti nužno povećati PDV i to bi bio paket", kaže Petrović.

S druge strane smanjilo bi se opterećenje na zarade tako da bi se stimulisalo zapošljavanje, stimulisala bi se proizvodnja i izvoz, navodi on.

Petrović je naveo da bi javni dug, ukoliko se ne preduzmu značajne mere, nastavio da raste i da bi do kraja godine stigao na polovinu BDP-a. "Ako se ne preduzmu značajne mere, dug će nastaviti da raste da bi negde 2015. dostigao 55 procenata, što bi sa restitucijom došlo na 60 odsto", kaže Petrović.

"I taj paket poreskih reformi pored ova dva elementa sadržao bi još neke elemente, tako da se to ne bi svelo samo na povećanje PDV-a nego bi bio potreban ukupan poreski paket, a taj dopunski paket bi bio samo dopuna glavnim merama, a to je smanjivanje javne potrošnje", kaže Petrović.

Ono što je za građane važno jeste, kako ističe, da je moguće uz određene napore izvršiti ove reforme i izbeći drastične rezove tipa onih koji su se desili u Rumuniji, a da ne govorim u Grčkoj.

Petrović smatra da bi nova vlada i parlament morali odmah, već tokom 2012. da naprave plan smanjivanja javnih rashoda na srednji rok, znači u naredne tri do četiri godine.


Izvor: B92

A gorivo opet poskupljuje 4 din. Sada svi na stocne pijace i kupujemo konje i fijakere.

Banke u januaru iznele iz Srbije više od pola milijarde evra


U januaru je kroz banke iz zemlje izašlo 518 miliona evra. Kako je bilo i priliva iz inostranstva, devizne rezerve olakšale su za mesec dana ukupno 454 miliona evra. To je ubedljivo najviši odliv deviza u poslednjih pet godina, pet i po puta viši nego 2008. i čak trostruko viši nego lane.

Ekonomisti kažu da će banke nastaviti da povlače novac iz Srbije i da tokom ove godine može da se potroši i do dve milijarde evra deviznih rezervi Centralne banke.

 

Iz domaćih banaka se za godinu dana odlilo ukupno 728 miliona evra, pokazuju poslednji podaci Narodne banke Srbije iz decembra prošle godine. Većinu od te sume banke su krajem prošle godine povukle od svojih matica u inostranstvu da bi povećale bilanse, prikazale veće tržišno učešće i višu adekvatnost kapitala.

 

Devizne rezerve tokom

2011. i u januaru 2012.
- Januar                        9.859
- Februar                    10.061
- Mart                            9.918
- April                            9.951
- Maj                            10.064
- Jun                              9.966
- Jul                             10.383
- Avgust                       10.420
- Septembar                 11.358
- Oktobar                      11.272
- Novembar                  11.398
- Decembar                  12.057
- Januar 2012.              11.603
*iznosi su u milijardama evra

Kad su bili gotovi završni računi, banke su pozajmljeni novac jednostavno vratile svojim stranim osnivačima i otud ogroman “minus” između decembarskih i januarskih deviznih rezervi NBS.
 

U Narodnoj banci Srbije kažu za “Blic” da su tokom januara zabeleženi odlivi u ukupnom iznosu od oko 518 miliona evra evra po osnovu manjeg izdvajanja obavezne rezerve banaka i izmirenja obaveza prema inokreditorima.
 

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, očekuje da banke nastave sa povlačenjem novca, pre svega one čije su matice iz zemalja koje je zahvatila kriza.
 

- Banke se kontinuirano razdužuju. I takav trend će se nastaviti zbog recesije u evrozoni. Banke osnivači su stavili do znanja svojim ćerkama u Srbiji da se oslone na sopstvene izvore i da ne računaju na dalji priliv kapitala iz inostranstva - kaže Đukić i dodaje da će mnoge banke drastično smanjiti kreditnu aktivnost.
 

Drugim rečima, i građani i privreda će teže dolaziti do pozajmica od banaka.
Oko tri četvrtine domaćeg bankarskog sektora ima osnivače u Evropi i prethodnih godina su zajmovi privredi i stanovništvu mahom odobravani zahvaljujući prilivu kapitala iz inostranstva. Kako banke izdvajaju značajan procenat kapitala Centralnoj banci svaki put kad odobre kredit ili prime depozite, to je posredno jačalo devizne rezerve NBS i držalo dinar stabilnim.
 

Međutim, početkom ove godine prvi put od početka krize iz zemlje je za mesec dana otišlo znatno više novca nego što je u nju došlo.

Izvor: Blic

Dežer: Srbija da povede računa o kreditnom zaduženju


Šef Delegacije Evropske Unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da bi Srbija trebalo da povede računa prilikom kreditnog zaduživanja, s obzirom da je probila predviđeni limit javnog duga od 45 odsto BDP-a.


Srbija bi trebalo dobro da izanalizira kredite koje uzima i da utvrdi prioritete, kao i da sagleda prednosti zajmova koje je uzela od Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke, u odnosu na druge izvore finansiranja investicionih projekata, rekao je Dežer.


On, međutim, nije naveo na koje druge izvore finansiranja misli.


Dežer je rekao, na tribini o značaju infrastrukture i energetike za razvoj Srbije, da je našoj zemlji potrebna makroekonomska i finansijska stabilnost i dobro upravljanje dugovima, kao i da neki krediti nisu u skladu sa temeljnim evropskim principima, jer ograničavaju javne nabavke, jednak tretman i transparentnost.


Zvaničnik EU je napomenuo i da bi Srbija trebalo da uskladi vlastite prioritete sa svojom evropskom strategijom.

Izvor: Blic

Vlada nas gura ka grčkom scenariju


Vlada Srbije napravila je u prošloj godini budžet koji je probila za pet milijardi dinara, potrošila je više nego što je smela na plate i nabavke, zadužila nas više nego što je trebalo i tako prekršila dva glavna fiskalna pravila koja ograničavaju visinu duga države i manjka u državnoj kasi.


Budžetom za ovu godinu to nije ispravila, pa je situacija takva da bi već u 2015. javni dug mogao da prebaci kritičnu granicu od 60 odsto BDP, što bi nas dovelo u grupu visoko zaduženih zemalja, kao što su Grčka, Italija i druge problematične države.

 

Sve ovo može se zaključiti iz jučerašnjeg saopštenja Fiskalnog saveta, koji ponovo apeluje na Vladu da što pre donese plan mera kojim bi zaustavio trend rasta zaduženosti. Oni podsećaju da je Vlada prošle godine prištedela na kapitalnim investicijama oko četiri milijarde dinara, ali je zato tolika suma preko mere utrošena na plate. Još sedam milijardi dinara mimo plana otišlo je za kupovinu roba i usluga, dok se država u toku 2011. zadužila i 700 miliona evra emitovanjem evroobveznica, iako to nije bilo neophodno i na šta plaćamo kamatu od 7,25 odsto. Osim toga, nerealno su planirani prihodi od akciza, pa su oni podbacili za čak devet milijardi dinara. Više se očekivalo da će stići od dividendi javnih preduzeća (pominjano je da će EPS biti u plusu), ali se na kraju godine ispostavilo da su državne firme u budžet uplatile manje nego što je Vlada želela.


Da bi prikazala veće prihode, država je iskoristila zgodan trik - umesto da preduzećima u decembru vrati 4,5 milijardi dinara po osnovu povraćaja PDV-a, prebacila je tu obavezu u januar, pa je deficit lane bio fiktivno manji, inače bi bio 9,5 a ne pet milijardi dinara veći od dozvoljenog Zakonom o budžetu. Zanimljivo je i da bi manjak u budžetu bio veći za 3,5 milijardi dinara da se bukvalno nekoliko dana pred Novu godinu preduzeća nisu uplašila objavljivanja spiska najvećih dužnika i uplatila tu sumu na ime dugovanja za doprinose.


Fiskalni savet jasno ističe da je Vlada Srbije prekršila fiskalna pravila - i o visini deficita budžeta i o visini javnog duga. Zato požuruje Vladu konstatacijom da već sada mora da se radi na rebalansu budžeta za 2012. jer bi, ako se nastavi s ovakvom politikom, deficit na kraju godine bio veći za 350 miliona evra, ili 35 milijardi dinara.

 

NBS: Devizne rezerve su stabilne

 

Narodna banka Srbije saopštila je juče da su devizne rezerve stabilne i krajem januara su iznosile 11.603 miliona evra. “Zbog primene nove regulative krajem decembra izdvojena obavezna rezerva banaka dobrovoljno je povećana na računima kod NBS za 555 miliona evra, što je istovremeno uticalo i na povećanje deviznih rezervi. Nakon tog privremenog rasta do 12.058 miliona evra, u januaru su dobrovoljno više izdvojene obavezne rezerve banaka smanjene na zahtevani nivo pa su time i devizne rezerve zemlje približno vraćene na nivo s početka decembra 2011”, navodi NBS.


Samo u prošloj godini država je povećala zaduženost za 2,3 milijarde evra, pa Fiskalni savet zaključuje da je dug sada 46,4 odsto BDP. Uz konstataciju da bi do kraja 2012. mogao da bude 51 odsto, Savet dodaje da je reč o blago optimističnom predviđanju, odnosno da je moguće da bude i 55 odsto. Situaciju pogotovo može da pokvari kretanje kursa, kao i uzimanje svih kredita koji su planirani. To će, zaključuje Fiskalni savet, zahtevati veliko kresanje budžeta u 2013. i 2014. godini. Kada na naplatu dođe i restitucija, dug će 2015. prebaciti 60 odsto BDP, što je granica za visoku zaduženost.


Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, ne priznaje takve podatke. On za “Blic” kaže da se u Vladi u potpunosti pridržavaju fiskalnih pravila, da ne planiraju nikakve uštede i da dug nije premašen.


- Po Zakonu o javnom dugu, on je na kraju prošle godine bio 43,2 odsto BDP-a - kaže Nikezić.


O aktuelnoj situaciji u kojoj se nalazi ekonomija Srbije razgovaralo se juče i pred skupštinskim odborom za finansije, gde je došao i premijer Cvetković. On je ocenio da razgovori Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom nisu propali niti su doživeli krah, kao što se to misli. On je ocenio i da je stvoren pogrešan utisak da će Vlada u ovoj godini trošiti neograničeno zbog toga što su pregovori, navodno, propali i dodao da će se u pogledu trošenja sredstava iz budžeta držati dogovora. Kako je obrazložio, tri glavne tačke neslaganja su dokapitalizacija Komercijalne banke, odnosno izdvajanje 100 miliona evra iz budžeta za tu svrhu, zatim predviđena suma izdatih garancija, kao i pitanje u vezi sa procenom rizičnosti u 2012. godini i sume predviđene u tu svrhu.


Guverner Narodne banke Dejan Šoškić, s druge strane, naglasio je da se mora učiniti sve da se dobije pozitivno mišljenje MMF već sredinom godine, kao i da je aranžman veoma važan, imajući u vidu trenutne okolnosti na međunarodnom tržištu. Prema njegovim rečima, moguće je pogoršanje procene rizičnosti ulaganja u našu zemlju, a ako ona raste, rastu kamate i cena finasiranja javnog duga, a smanjuju se i ulaganja.

 

Altiparmakov: Udarili smo u plafon sa dugom


- Javni dug će tokom cele 2012. biti iznad 45 odsto BDP. Ta granica svrstava Srbiju u relativno visoko zadužene zemlje i sa tim smo udarili u plafon zaduživanja. Poređenja radi, u Bugarskoj je javni dug svega 18 odsto BDP, u Makedoniji 25 odsto, u Češkoj i Rumuniji između 40 i 45 odsto BDP - kaže u razgovoru za “Blic” Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.


Zašto je problem dug iznad 45 odsto BDP?
- Istina je da je Nemačka zadužena 80 odsto BDP, ali kad je početkom godine izdavala obveznice, investitori su bili spremni da daju 100 evra i da za godinu dana dobiju 99 evra natrag. Kad se pozajmljuje Srbiji, ulagači daju 100 dinara i traže bar 115 dinara natrag. To je zato što je Nemačka kredibilna zemlja, Srbija nije i ne može sebi da dozvoli toliki dug.


Hoće li investitori biti spremni da nam daju pare?
- Kad investitori izgube poverenje, oni daju sve višu i višu cenu zaduživanja i doći ćemo do trenutka da država to ne može da servisira.


Šta da se uradi da dug ne poraste na neodrživih 60 odsto?
- Ova vlada mora da pazi da deficit ne pređe 4,25 odsto BDP. Usled usporavanja privrednog rasta, deficiti će se produbiti za 30 milijardi dinara. Do izbora mogu da se seku tekući diskrecioni rashodi, a postoji mogućnost uštede kod raznih fondova i agencija koji su planirali dosta veće povećanje rashoda. Da bi u narednih tri do četiri godine vratili dug ispod 45 odsto BDP, potrebne su strukturne reforme jer Srbija ne može da podnese ovoliki javni sektor. Potreban je i rast prihoda budžeta.

Izvor: Blic

Dinar danas nikad lošiji prema evru


Beograd -- Dinar će danas biti na novom istorijskom minimumu od 109,3392 za evro, pošto će oslabiti 0,2 odsto, objavila je Narodna banka Srbije.

Dosadašnja najniža vrednost dinara zabeležena je 10. februara, kada je jedan evro vredeo 109,18 dinara.

Srpska valuta će danas biti za 3,9 odsto slabija prema evru nego pre mesec dana, a šest odsto nego pre godinu dana.

U toku ove godine NBS je intervenisala dva puta na međubankarskom deviznom tržištu i to 8. februara kada je prodala 10 miliona evra i 9. februara još 68,5 miliona evra, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa. Od početka godine, dinar je bio najjači 11. januara, kada je srednji kurs iznosio 103,6922 dinara za evro.

Poznati finansijski stručnjak Nebojša Katić nedavno je objasnio da će ova godina biti teža od prethodne za sve, pa i za dinar. Ali smatra da će kurs biti stabilan, bar u prvoj polovini godine. Jer kurs dinara nikada nije bio rezultat zdrave ekonomije već je zavisio od priliva deviza po osnovu zaduživanja, devizne štednje stanovništva i prodaje imovine. Vrednost domaće valute određuju interesi, a jači dinar ovog trenutka mnogima odgovara.

Mnogi se pitaju šta će s dinarom biti narednih meseci. Deo odgovora daju analitičari finansijske grupe Erste. Početkom ove godine oni su predvideli da će se domaća valuta kretati u koridoru od 105 do 110 dinara, i procenili da je to ono što je prihvatljivo za Narodnu banku.

Međutim, nedavno su promenili mišljenje pa sada opominju da bi odlaganje pregovora s MMF-om moglo uticati na to da dinar klizne i preko granice od 110 za evro. Sugerišu NBS-u da bude oprezan, uprkos tome što su se cene primirile i stvari se kod stope inflacije razvijaju povoljno. Da bi odbranio prekomerno klizanje dinara, NBS je u 2012. do juče intervenisao s ukupno 16,85 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu. Sve u februaru.

Velikim uvoznicima odgovara jak dinar da bi roba ovde bila jeftinija, a lakše dolaze do deviza za otplatu zajmova. Građani koji vraćaju kredite, od kojih je više od 80 odsto s evro-klauzulom, takođe žele što jači dinar jer tako mogu lakše ispuniti mesečne obaveze.

Bankama to odgovara jer olakšava naplatu kredita i uz visoke kamate i usporava otpisivanje nenaplativih potraživanja. Banke osnovane stranim kapitalom jeftino kupuju devize i vraćaju kredite uzete od matica. Narodnoj banci jači dinar takođe odgovara jer su pritisci na inflaciju manji.


Izvor: B92

Šoškić: Nećemo na ruku špekulantima


Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže da NBS ne želi da preranim i prebrzim intervenisanjem prodajom deviza ide na ruku špekulantima.

Šoškić je naglasio da Narodna banka devizne rezerve troši racionalno.

"Naša politika je takva da devizne rezerve trošimo što racionalnije, da ih ne trošimo da bi nosioci špekulativnog novca iz domaćeg sistema izašli pod povoljnijim uslovima, što je nekad slučaj i što bi nekada bila posledica preranog i prebrzog intervenisanja na tržištu", rekao je on.

Šoškić je rekao da je normalno da u ovoj godini zbog svega što se dešava, između ostalog i na međunarodnom tržištu, postoji zabrinutost zbog nestabilnosti domaće valute, ali da se to prenaglašava.

Inflacija će nastaviti da pada

Upitan o inflaciji, Šoškić je rekao da veruje da će ona nastaviti da pada, kao i da će za januar biti u zoni inflacionog cilja. "Do kraja godine inflacija će se stabilizovati oko centralne vrednosti inflacionog cilja i neće izlaziti iz dozvoljenog koridora", rekao je on.

"Pre 15 meseci kurs je bio 107, a sada je oko 108 ili 109 dinara. To u dužem periodu nije ništa neobično, jer smo u režimu plivajućeg kursa koji se formira na osnovu ponude i tražnje", rekao je Šoškić.

Šoškić je rekao da Narodna banka Srbije ne može unapred da najavljuje nivo deviznog kursa, jer bi to moglo da kreira špekulativne poteze učesnika na tržištu.

"Procenjujemo svaku situaciju, imamo precizne analize o tome koliko se promena kursa održava na nivo cena, ali to zavisi i od stanja tražnje. Jer nekada i malo pomeranje kursa može da ima direktan efekat na veliki broj cena ukoliko postoji tražnja spremna da te cene plati", rekao je on.

Šoškić je ponovio da bi najbolje bilo da nakon formiranja nove vlade odmah bude usvojen rebalans budžeta koji će omogućiti MMF-u da Srbiji odobri reviziju aranžmana.

On smatra da će tada biti potpuno jasno šta se dešava sa ekonomskom aktivnošću, kakvi su prihodi u odnosu na planirane, kakvi su budžetski rashodi i šta je do kraja godine realno ostvarivo kako se ne bi probila granica koja je postavljena u razgovorima s MMF-om.

"Mi smo planirali da nam budžetski deficit bude 4,25 odsto BDP-a, uz pretpostavku privrednog rasta od 1,5 odsto. U NBS smo zaključili da je u ovoj godini realnije očekivati nešto nižu stopu rasta, jer su zemlje koje su naši glavni trgovinski i investicioni partneri u recesiji i trebaće im neko vreme da počnu ponovo da rastu. To podrazumeva da ćemo imati i niže budžetske prihode", izjavio je Šoškić.

Guverner ocenjuje da je realno da deficit budžeta bude 4,25 odsto, i veruje da će vlada nastaviti da se ponaša u skladu s dogovorom s MMF-om, što je ohrabrujuće za stabilnost cena, ali i za ukupnu finansijsku stabilnost i odnos međunarodne investicione javnosti prema Srbiji.


Izvor: B92

9. godina bez završnog računa ! Ej a ja sam danas uredno poslao svoj u APR pod pretnjom kazne. Raspad!

Dinar pada i vuče sve za sobom


Beograd -- Novo slabljenje domaće valute, koja će od ponedeljka pasti na istorijski minimum u odnosu na evro, neminovno će se odraziti na rast cena i posebno rata kredita.

U narednom periodu trebalo bi očekivati poskupljenje manje-više svih proizvoda i sirovina koje uvozimo, a naročito onih najosnovnijih, poput nafte i hrane.

Pad vrednosti dinara najteže će pogoditi građane i privrednike koje su kredite vezali za evropsku monetu, jer je tu situacija kristalno jasna: koliko bude skočio evro, toliko će skočiti i rate kredita.

Prema nekim procenama, zbog drastičnog slabljenja domaće valute u prethodna dva meseca, korisnici kredita dužni su danas oko 80 milijardi dinara više nego početkom godine, što je teret koji će mnogi privrednici (a i građani) teško moći da izdrže.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da NBS treba pažljivo da interveniše "jer kada bi špekulanti znali da će ona uvek da im garantuje intervencijom da izađu u dobrom trenutku, da zatvore svoju poziciju u dinarima, to ne bi bilo dobro, onda bi im omogućavala da na taj način zarade". Grubišić je podsetio da su devizne rezerve ograničene i ako bi NBS prečesto intervenisala ugrozila bi te rezerve.

"Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ne odnosi se na poslovnu politiku banaka i određivanje visine kredita, pa će pad dinara neminovno da se odrazi na već uzete kredite. U tom smislu, banke su potpuno zaštićene, bezbedne. Da ne govorim o tome da će zaduživanje u ovoj godini biti skuplje nego u prethodnoj, što će dodatno opteretiti građane i privredu", kaže ekonomista Miroljub Hadžić.

Skok evra istovremeno će se odraziti i na cene, s tim što domaći ekonomisti veruju da ne bi trebalo očekivati velike talase poskupljenja, s obzirom na to da je tražnja, usled aktuelne finansijske krize, drastično opala.

S druge strane, hrana, benzin, transport robe, kao i roba i sirovine iz uvoza, neminovno će poskupeti, a prema mišljenju Miroljuba Hadžića, samo je pitanje kada i koliko.

"Poskupeće sve ono što građani moraju da kupuju, sve ono bez čega se ne može. Mlečni proizvodi, kafa, voće i povrće iz uvoza, zatim nafta i transport robe, sigurno će poskupeti i samo je pitanje kada i u kolikoj meri", objašnjava Hadžić.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da će lagano slabljenje dinara biti nastavljeno, ali bi u predizbornom periodu NBS mogla da snažnije deluje da smiri takve tendencije. Nikolić je napomenuo da se dinar može vratiti na stare vrednosti samo ukoliko budemo imali neki obiman, jednokratan, priliv deviza iz inostranstva, ali da je to teško očekivati budući da nije planirana nikakva velika privatizacija i "da država sada jako teško uspeva da se zaduži".

Vrednost dinara u odnosu na evro opala je od početka godine za oko sedam odsto, ali profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Lubomir Savić ističe da to ne znači da će i cene namirnica poskupeti sedam odsto.

"To svakako ne bi smelo da se dogodi, jer osim troškova koji su direktno vezani za evro, postoje i drugi troškovi na koje pomeranje kursa evra ne utiče značajnije. Rast kursa najviše pogađa one kod kojih je uvozna komponenta visoka. Pošto je srpsko tržište preplavljeno inostranom robom, svaki rast evra neminovno dovodi i do korigovanja cena, ali to povećanje bi moralo biti znatno niže nego što je rast vrednosti evra. Nažalost, cene pojedinih proizvoda često porastu znatno više od rasta vrednosti evra, što je posledica slabe konkurencije na našem tržištu", kaže profesor Savić.

Domaći stručnjaci, istina, složni su u oceni da drastičnija poskupljenja treba očekivati tek nakon izbora, tako da će inflacija u prvoj polovini godine biti umerenija.


Izvor: B92

Ni Delti ne odgovara ovakav dinar

Beograd -- Politika kursa je takva da onemogućava bilo kakvo ozbiljnije planiranje privrednih aktivnosti, kaže potpredsednica Delta Holdinga Jelena Krstović.

Ona navodi da se zbog, ogromnih skokova, događa da u kursnim razlikama nestane čitavo pozitivno poslovanje jednog preduzeća.

Prema njenim rečima, poljoprivreda je proglašena strateškom privrednom granom, što je dobro, ali potrebno je da se takvo opredeljenje pretoči u konkretna tržišna rešenja. Između ostalog, moramo uvesti dugoročne i održive subvencije poljoprivredi, jer je s obzirom na specifičnost proizvodnje jedino tako moguće planirati kapitalne i dugoročne investicije u poljoprivredu, kaže ona.

“Neophodne su mere koje će doprineti da srpska privreda postane konkurentnija na regionalnom tržištu, a za to nam je potrebna monetarna politiku kakvu imaju i druge zemlje regiona“, kaže potpredsednica Delte za korporativne komunikacije.

Krstović dodaje da je “monetarna politika u Srbiji, potpuno neadekvatna realnim uslovima poslovanja na domaćem i stranom tržištu, predstavlja veliki problem srpskim privrednicima“.

“Takva politika velike vrednosti novca drži ’zarobljene’ u obaveznim rezervama banaka u trenutku kada je svež novac neophodan da se poveća tražnja i kupovna moć građana ali i da se kreditima pomogne opstanak i razvoj privrednih subjekata“, kazala je ona.

Potpredsednica Delte ističe da je privredi neophodno ukidanje Zakona o konverziji zemljišta, propisa kakav ne poznaje nijedna zemlja na prostoru bivše Jugoslavije. “U ovom trenutku izuzetno je teško doći do bilo kakvih investicija, a uz obavezu konverzije možemo reći da su one potpuno stale“, tvrdi Krstović.

Negativne posledice stvara i neadekvatna klasifikacija kredita zbog čega su banke destimulisane da kreditiraju privredu i novac radije ulažu u kupovinu zapisa Trezora i Narodne banke Srbije, dodala je Krstović.

"Dugo se verovalo da bankarski sektor predstavlja najzdraviji i najvitalniji deo privrede, a danas uviđamo da situacija nije baš najsjajnija. Treba li podsećati da su se krize iz bankarskog sektora već prelivale u realni sektor i da će sigurno tako biti i ubuduće", kazala je ona.


Izvor: B92