Parovima bez dece veći nameti?


Beograd -- Parovi bez dece trebalo bi da plaćaju veću naknadu za zdravstveno osiguranje, a taj novac da se preusmeri za lečenje i negu starijih osoba…

To je najnovija ideja koja je potekla iz Nemačke i drugih evropskih zemalja, a koja bi mogla uskoro biti razmatrana i u Srbiji.

Tako bi svi stariji od 25 godina, ako nemaju dete plaćali uvećanu naknadu za zdravstveno osiguranje.

Logika je sledeća: demografski razvoj dovodi do toga da će ubuduće biti sve više starijih osoba u odnosu na broj mladih, što znači da će sve manji broj zaposlenih nositi teret sve većeg broja starijih i bolesnih na svojim leđima.

Parovi bez dece da pomognu starima

Cela ideja potekla je od grupe mladih iz Demohrišćanske unije, koji su predložili da osobe bez dece izdvajaju posebne premije koje bi se koristile za pokrivanje sve viših troškova zdravstvenog osiguranja za negu starijih osoba u Nemačkoj. Naknada bi bila povećana za jedan odsto od bruto plate. Predlog mladih poslanika podržao je stručnjak za pitanja zdravstva u Demohrišćanskoj uniji. On je ukazao na činjenicu da će za 30 do 40 godina svaki treći Nemac biti stariji od 60 godina, te da će osetno porasti i broj osoba kojima je potrebna stalna medicinsku negu.

Da bi se teret pravedno rasporedio, osobe bez dece bi trebalo danas da izdvajaju više,
kako bi sutra svi imali dovoljno.

Ovaj model bi kod nas donekle mogao da popravi zdravstveni sistem. Sagovornici kažu da bi pre toga trebalo rešiti niz problema, kao što je naplata 84 milijarde dinara koje razne firme duguju Fondu za zdravstveno osiguranje i izjednačavanje privatnog i državnog sektora u zdravstvu, što je jedan od osnovnih uslova za ulazak u EU.
I dobro i loše

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je vrlo teško porediti zdravstveni sistem razvijene evropske zemlje, poput Nemačke, sa našim, jer oni imaju i drugačiji poreski sistem, za razliku od našeg, koji funkcioniše po modelu koji se još primenjuje u Mađarskoj, Turskoj i Meksiku.

Što se tiče ideje da se oporezuju parovi bez dece kako bi se pomoglo starijim osobama, Zdravković kaže da bi povećanje zdravstvenog fonda bilo minimalno.

“Sistem oporezivanja neoženjenih i ljudi bez dece već odavno postoji u većini zemalja Evrope i ne znam koliko bi neko malo povećanje nameta pomoglo. Svaki Nemac neženja koji zarađuje bruto, recimo, 3.000 evra, ima neto platu 1.600 evra. Ko ima jedno dete, ima 200 evra više. A onaj koji ima dvoje dece zarađuje 2.200 evra, a dobija i sve moguće povlastice za decu”, kaže Zdravković.

Kako objašnjava, taj sistem je baziran na logici da ljudi bez dece imaju mnogo manje životnih troškova. Pošto su i najrazvijenije zemlje u krizi, one sada prave dugoročne planove koji bi trebalo da naprave pomake u ekonomiji, pa je i to jedna od ideja. Ako bi nekim slučajem taj model bio uveden i kod nas, mogao bi da bude vid borbe protiv bele kuge, odnosno stimulacija za ulazak u brak.
Efikasnija država

On napominje da bi borba protiv bele kuge ipak bila mnogo efikasnija ako bi država svakoj ženi garantovala 30.000 dinara na period od dve godine posle porođaja, jer mnogi odlažu zasnivanje porodice zbog toga što nemaju uslove za to.

Zdravković kaže da bi, u sadašnjoj situaciji besparice, izdvajanje novca iz budžeta za buduće majke bio pravi način za stimulaciju za rađanje, pogotovo u nerazvijenim opštinama. To i nije preveliki teret za državu i predstavlja pola odsto od BDP-a, napominje on.

Prema rečima Zorana Stankovića, ministra zdravlja, ideja nemačkih političara bi svakako obezbedila višak sredstava za starije osobe, ali ističe da većina bračnih parova nije svojom voljom bez dece, pa bi im neki novi namet bio, najblaže rečeno, neuputan.

“U Srbiji imamo problem drugačije prirode, činjenicu da mnogi izbegavaju plaćanje obaveznog osiguranja. Ovih dana je 750 raznih preduzeća zatražilo da se izuzmu iz plaćanja zdravstvenog osiguranja, a uz ostale dugove koji već postoje, to je neprihvatljivo”, kaže Zoran Stanković.

Nov model

1 Demografski razvoj dovodi do toga da će biti sve više starijih osoba u odnosu na broj mladih
2 To znači da će sve manji broj zaposlenih nositi teret sve većeg broja starijih i bolesnih na svojim leđima
3 Da bi se teret pravedno rasporedio, osobe bez dece bi trebale danas izdvajati više, kako bi sutra svi imali dovoljno

Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj" procenjuje da bi podsticaj rađanja ipak trebalo raditi drugačije.

“Za formiranje porodice potrebni su, pre svega, bolji uslovi za život, bolji uslovi zaposlenih roditelja i uopšte bolji uslovi na radnim mestima. Što se tiče zdravstvenog osiguranja, i ovo koje plaćamo državi ne vredi mnogo zbog loše usluge u zdravstvenim ustanovama, pa moramo da idemo kod privatnika. I tako plaćamo duplo. Usvojeni su razni dokumenti, razni zakoni, ali to se ne primenjuje”, kaže Soćaninova.


Izvor: Blic

Evro sutra 108,4522 dinara


Dinar će sutra oslabiti prema evru za 0,1 odsto, tako da će srednji kurs biti 108,4522 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS (www.nbs.rs), jedan evro koštaće sedam para više nego u petak i za vikend kada je kurs bio 108,3777dinara za jedan evro.

 

Domaća valuta je do sada bila najslabija 10. februara ove godine, kada je devizni kurs bio 109,1794 dinara za evro.

Izvor: Blic

Oružari traže zdravstvene knjižice


Kragujevac -- Zaposleni u kragujevačkoj fabrici "Zastava oružje" protestovaće danas zbog neuplaćenog zdravstvenog osiguranja za oko 2.000 radnika i članova njihovih porodica.


Predsednik sidikalne organizacije Dragan Ilić rekao je da će se radnici okupii u krugu fabrike, nakon čega će prošetati gradom, pored zgrade Poreske uprave, do filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u Kragujevcu.

Odluka o protestu je doneta kako bi se "sprečile moguće tragične posledice zbog narušenog zdravlja radnika i članova njihovih porodica uzrokovanog odlukom RZ ZO da se od 1. januara ne mogu koristiti zdravstvene usluge osim u hitnim slučajevima.

Prema Ilićevim rečima, overavanje zdravstvenih knjižica obećavali su "razni ministri", ali ništa od toga nije učinjeno.

On je podsetio da je Vlada Srbije 8. februara na inicijativu Ministarstva ekonomije donela zaključak kojim se "preporučuje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da overi zdravstvene knjižice".

"Našim radnicima i članovima njihovih porodica su zatvorena sva vrata zdravstvenih ustanova i decu vraćaju sa šaltera", rekao je Ilić.

On je dodao da je sindikat iskoristio sva sredstva da se reši problem sa overom zdravstvenih knjižica, ali bez rezultata i da zato "nema više vremena za čekanje".

Prema njegovim rečima, oružari nemaju overene zdravstvene knjižice, pošto zbog nedovoljne uposlenosti u prošloj godini fabrika nije imala sredstava da uplaćuje doprinose.

Ilić je podsetio da su dugovanja države prema fabrici u Kragujevcu za izvezenu, a nenaplaćenu robu sa kamatama oko 100 miliona dolara.

Prilikom posete Kragujevcu 14. februara, ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić rekao je novinarima da će radnicima biti overene zdravstvene knjižice u narednih šest meseci i naveo da prema proceni sindikata ima od 50 do 100 hiljada radnika sa neoverenim knjižicama.

U kragujevačkoj filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje je novinarima rečeno da nije stiglo nikakvo rešenje nadležnih, zbog čega će se overavanje vršiti i dalje na osnovu važećeg pravilnika.

Izvor: B92

Ćirić: Potrebno vreme da se utvrdi kolika je šteta


Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić rekao je danas da nije dobro što je privreda pretrpela gubitke i dodao da je potrebno određeno vreme da se utvrdi kolika je šteta načinjena tokom vanredne situacije.

- U narednom periodu izaćićemo sa cifrom koja bi trebalo bude realna, odnosno da realno oslikava nivo gubitaka u privredi. Ono što definitivno nije dobro je to što je privreda pretrpela gubitke - rekao je za RTS Ćirić.


On je istakao da, prema njegovom mišljenju za 10 dana u privredi nije nastala šteta od 500 miliona evra, jer je ta cifra velika i da je šteta mnogo manja.


- To su paušalne ocene jer je vanredna situacija na snazi i sva preduzeća danas počinju da radi, odnosno od danas će svim preduzećima i privrednim subjektima u državi biti redovno isporučena električna energija - rekao je Ćirić i dodao da će biti potrebno određeno vreme kako bi se utvrdilo kolika je šteta.


On je istakao i da je neophodno praviti razliku između preduzeća koja su pre početka vanredne situacije radila punim kapacitetom i imala proizvodnju i izvoz, od onih koja su preživljavala i radila smanjenim kapacitetom.


Ćirić je istakao i da aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) nije prekinut i ocenjen neuspešnim, već da je zamrznut, jer se po pravilima, kada se raspišu izbori, aranžman zamrzava.


- Kod nas je došlo do zamrzavanja vezano za budžet za 2012. godinu, odnosno zbog različitih stavova po pitanju garancija koje smo stavili - rekao je Ćirić.


Ukazujući da ne očekuje da kreditni rejting Srbije bude snižen, on je dodao da je budžet za 2012. godinu koncipiran u skladu sa dogovorom i zahtevima MMF-a koji se odnosi na to da je potrebno da se štedi.


Ćirić je istakao i da do kraja mandata neće biti povećanja PDV-a, što je stav vlade od početka mandata odnosno od ekonomske krize.
Ministar je ukazao i da je neophodno sprovesti reformu penzionog sektora u narednom periodu, ali da ona neće da se desi u mandatu ove vlade.

Izvor: Blic

Država se zadužuje za još 120 mil.€


Beograd -- Državni trezor Srbije na prodaju će danas ponuditi zapise vredne 120 miliona evra.

Ove hartije, koje glase na evropsku valutu, na naplatu dospevaju 27. februara iduće godine.

S obzirom na značajnu poresku olakšicu, koju odnedavno imaju strani investitori, moglo bi da se očekuje i veće interesovanje van granica Srbije. Stranci su, naime, sada oslobođeni plaćanja poreza na dobit koju ostvare po kamatama na ove hartije.

Inače, u državnim hartijama od vrednosti koje su vezane za stranu valutu nalazi se ukupno 552,9 miliona evra. Ova vrednost je već nekoliko meseci nepromenjena, pošto država Srbija nije emitovala nove, niti plaćala dug za već izdate ovakve hartije. Međutim, kod dinarskih vrednosnih papira situacija je drugačija.

BEZ POREZA NA KAMATU

Izmenama poreza na dobit pravnih lica, strane kompanije (nerezidenti) od sada ne moraju da plaćaju porez na prihode po osnovu kamate na dužničke hartije od vrednosti. Ovo se odnosi na sve obveznice i zapise koje emituje Republika, pokrajina, opština ili Narodna banka Srbije.

"Stanje dinarskih državnih hartija u poslednjem tromesečju 2011. godine smanjeno je za 6,1 milijardu dinara, budući da je iznos koji je dospeo na naplatu bio viši od iznosa prodatih hartija. Podsetimo, u decembru su održane samo dve aukcije", navode analitičari Narodne banke Srbije u najnovijem izveštaju o inflaciji.

Interesantno je da je u poslednja tri meseca prošle godine zabeležen odliv po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti (takozvane portfolio investicije), i to u iznosu od 17,6 miliona evra. To je u suprotnosti sa prethodnim periodom kada su ove investicije nadmašivale direktne strane.

"Takvim kretanjima doprinela je veća averzija investitora prema riziku za ulaganja u regionu, kao i smanjen obim emisija državnih hartija od vrednosti dužih ročnosti", navode u NBS, dodajući da su već u januaru 2012. stranci ponovo počeli da kupuju državne hartije od vrednosti.


Izvor: B92

Velike plate veće, niske još niže


Niš -- Odlukom Gradskog veća, niškim funkcionerima uvećane su plate na osnovu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata funkcionera Vlade Srbije.

Međutim, zvanično nije poznato koliko će načelnici gradskih uprava i sekretar gradskog veća imati deblji koverat.

Predsednik Sindikata gradske uprave Marko Savić kaže da su funkcionerima povećane plate oko 30 odsto, ali da će, s druge strane, primenom Uredbe čak 70 odsto zaposlenih u gradskoj upravi primati zarade umanjene i za 5.000 dinara.

KOEFICIJENTI

U izmenjenom pravilniku navode se koeficijenti za obračun plata postavljenih i imenovanog lica: 21,5 za sekretara Gradskog veća, 21,5 za načelnike gradskih uprava i načelnika Službe za održavanje i informatičko-komunikacione tehnologije i 20,5 za zamenika sekretara Gradskog veća.

U Upravi za finansije tvrde da je grad morao da poštuje Uredbu. Ukazuju i da je prosečno uvećanje koje su prihvatili tek 4,28 odsto i da su najvišu stimulaciju od 10 odsto dobila dva načelnika uprave. Četiri načelnika nisu dobila ništa, a ostalima su zarade uvećane za pet odsto. Iznos plata nisu obelodanili.

"Odluka Veća da se rukovodiocima poveća, a radnicima uprave čija su primanja i pre umanjenja bila ispod republičkog proseka, smanji zarada, zaista je nemoralna i pogađa ekonomski ugrožene. Oni koji najmanje zarađuju, nekvalifikovani i radnici sa srednjom stručnom spremom, primaju 10 do 15 odsto manju platu, jer su im ukinute stimulacije", ocenjuje Saša Ilić, potpredsednik Gradskog odbora DSS u Nišu.

Ilić ukazuje i da funkcioneri, odnosno načelnici, koji su dobili veće koeficijente, imaju veoma dobre plate i mogućnost da one budu još veće, odnosno da dostignu oko 100.000 dinara.

Novinarima se, u međuvremenu, umesto informacije o brojkama serviraju samo "koeficijenti". I u informatoru o radu gradskih uprava, takođe, u stavkama o platama stoje samo koeficijenti, a na gradskom sajtu u zvaničnoj informaciji o održanoj 168. sednici Gradskog veća nije ni pomenuta tačka dnevnog reda koja bi se ticala ovih plata.

Izvor: B92

Tema moze da se preimenuje nema vesti i dalje je mrtva....

Javni dug Srbije 43,2 odsto BDP-a


Javni dug Srbije na kraju januara 2012. godine bio je 14,47 milijardi evra, što je iznosilo 43,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je danas Ministarstvo finansija.

Na kraju 2011. godine javni dug je iznosio 14,46 milijardi dinara i imao učešće od 45,1 odsto u BDP-u.

 

Učešće javnog duga u BDP je Zakonom o budžetskom sistemu ograničeno na 45 odsto.

 

Javni dug Srbije je na kraju 2010. bio 12,16 milijardi evra i u BDP je imao udeo od 42,9 odsto.

 

Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju januara ove godine iznosile su oko 12,39 milijardi evra, od čega je unutrašnji dug bio oko 5,21 milijardi evra, a spoljni 7,18 milijardi evra.

 

Indirektne obaveze države na kraju prošlog meseca iznosile su 2,08 milijardi evra.

Izvor: Blic

Oružari blokirali kragujevačku filijalu Zavoda za zdravstveno osiguranje


Kragujevački oružari blokirali su danas oko 11 časova prostorije filijale Zavoda za zdravstveno osiguranje, zahtevajući da Zavod sprovede zaključak Vlade Srbije od 8. februara i overi im zdravstvene knjižice za ovu godinu.

Pismo sa zahtevom za overu zdravstvenih knjižica direktoru je predalo oko dve hiljade radnika, i oni neće napustiti zgradu sve dok se njihov zahtev ne reši.


Predsednik sindikata Dragan Ilić optužio je direktora Republičkog Zavoda da opstruiše zaključak Vlade, a da i sami ministri poslednjih dana daju kontradiktorne izjave o tome kako treba da se reši ovaj problem.

 

Zbog nedostatka ugovora kragujevačka fabrika oružja nema sredstava za uplatu doprinosa, a kako tvrde u fabričkom sindikatu, država im na ime ranijih ugovora duguje oko 100 miliona dolara.
 

U kragujevačkoj filijali obezbeđen je samo minimum rada i trenutno rade šalteri, invalidske komisije i finansijska služba.

Izvor: Blic

Sindikat uprave najavio generalni štrajk zbog smanjenja plata


Sindikat uprave Srbije najavio je danas da će u ponedeljak, 27. februara, početi generalni štrajk ako Vlada ne izmeni uredbu kojom su smanjene plate većini zaposlenih u lokalnoj upravi.

Predsednik sindikata Njegoš Potežica je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da će zbog vladine uredbe, od 30. januara, najslabije plaćeni radnici uprave primati manje od minimalne zarade.

 

Prema njegovim rečima, uredbom se smanjuje plata radnicima bez kvalifikacija i onima sa srednjom stručnom spremom.

 

Prema podacima sindikata, najslabije plaćeni zarađivaće tek nešto više od 16.000 dinara mesečno, što je manje i od obavezne minimalne zarade.

 

"Zahtevamo od Vlade da zbog smanjenja zarada izmeni uredbu ili da je stavi van snage", rekao je Potežica i istakao da će u protivnom sindikat u lokalnim upravama početi generalni štrajk, 27. februara.

 

Potežica je rekao i da u lokalnoj upravi u Srbiji radi 22.000 ljudi, a da je u državnim organima zaposleno još njih 28.600.

 

Milena Čipak iz Sindikata uprave je rekla da je najnovijom uredbom Vlade Srbije plata nekvalifikovanog radnika smanjena za 1.746 dinara, a kvalifikovanog radnika za 2.491 dinar.

 

Čipak je ukazala da je zbog toga ugrožena egzistencija najslabije plaćenih radnika u lokalnim upravama.

 

"Tražimo jedinstveni koeficijent za sve na teritoriji Srbije i ukidanje razlike između opština i gradova", rekla je ona i dodala da je zbog Vladine uredbe stvorena haotična situacija u vezi sa isplatom zarada u lokalnoj upravi.

 

Sindikat uprave traži razgovor sa Ministarstvom finansija koje je donelo spornu uredbu.

Izvor: Blic