Spasavaju od stečaja

 NOVA šansa za poznati kraljevački „Magnohrom“ traži se kroz restrukturiranje. Agencija za privatizaciju tako je ovu fabriku sačuvala od stečaja. Iz sličnog razloga tokom poslednja dva meseca restrukturiranje je pokrenuto, između ostalog, u „Jagodinskoj pivari“, „EI komponentama“ iz Niša, „EI Čegaru“, „Budimki“ iz Požege, „Panonki“ iz Sombora...
Tako će, nadaju se u Agenciji za privatizaciju, sačuvati preduzeća za ozbiljne investitore.
- „Magnohrom“ je sistemski važno preduzeće za čije proizvode je u jednom momentu pala tražnja - objašnjava Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju. - Sada, međutim, postoji interesovanje
za šamotne proizvode. Pokušavamo da sačuvamo kapacitete za ozbiljne investitore. Za strateški važne firme praksa je da ih uvodimo u postupak restrukturiranja. Kroz naknadno restrukturiranje pokušavamo da nađemo novog vlasnika i da obezbedimo nastavak poslovanja. To je način da se ozbiljno pozabavimo preduzećem.
Među preduzećima u nadležnosti Agencije za privatizaciju trenutno je 57 firmi u restrukturiranju. Najviše je onih koja raspolažu infrastrukturno dobro opremljenim lokacijama.
- Pre nekoliko godina najveća jagma je bila za preduzeća koja imaju nekretnine, ali je to zamrlo - dodaje Cvetković. - Sada se javlja potreba da imate infrastrukturno opremljene industrijske lokacije za oživljavanje. Verujemo da moramo da ih sačuvamo. Postupak reindustrijalizacije je važan za Srbiju, a jedini način da se to uradi jeste dovođenje investitora koji su spremni da ulože. Restrukturiranje posle raskida privatizacije služi nam da sprečimo da se u nekontrolisanom postupku stečaja ta imovina ne izgubi.
U „Magnohromu“ je na najave o mogućem restrukturiranju proizvodnja nedavno obnovljena. U dve odvojene celine zaposleno je 244 radnika - njih 142 u fabrici elektrotermičkih proizvoda, a ostatak u zajedničkim službama, vatrostalnoj industriji i rudnicima. U svoje zlatno doba „Magnohrom“ je upošljavao pet hiljada radnika.

NEPRODATI
* PRIVATNI kapital još nije stigao do oko 800 društvenih i državnih preduzeća.
* Broj neprodatih firmi nije mali, a ima i preduzeća u kojima je privatizacija zaustavljena.
* Preostale firme verovatno će biti privatizovan kroz likvidaciju ili stečaj.

Izvor: Novosti

"Uspešno smo završili pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Nezavisno od toga što možemo da povučemo značajna sredstva, oko 400 miliona evra, mi ćemo najverovatnije povući svega 70 ili 80 miliona", rekao je Jelašić na samitu guvernera i ministara finansija zemalja Jugoistočne Evrope.

Jelašić je ocenio da je nivo deviznih rezervi visok i nema potrebe da se zadužujemo i plaćamo visoku kamatnu stopu.

Bankarski sektor u Srbiji "povećava svoju izloženost" prema privredi i na godišnjem nivou postoji povećanje obima kredita za 10 odsto.

"Novac koji smo povukli od MMF u najvećoj meri nismo trošili, on stoji na računu NBS. I dan danas mislimo kako ćemo taj kredit da vratimo - novac je uzela NBS i ona mora da ga vrati", izjavio je Jelašić.

Jelašić je ponovio da je održanje stabilnosti cena najvažniji cilj NBS-a, a da bi inflacija do kraja godine trebalo da bude pet odsto, napominjući da je dinar u poslednjih godinu i po dana oslabio 35 odsto prema vodećim valutama razvijenih zemalja.

Kurs je sigurno imao značajnog uticaja na povećanje problematičnih plasmana, ali je s druge strane doprineo povećanju nivoa pokrivenosti uvoza izvozom, kazao je on.

"Kurs je doprineo da se u prvom kvartalu ove godine u Srbiji dogodi ono što se nije dogodilo deceniju i po, a to je da je nivo pokrivenosti uvoza izvozom povećan sa 50 na 63 odsto“, rekao je on i dodao da je Srbija ranijih godina duplo više uvozila nego izvozila.

On je rekao da je trenutni kurs dinara prema evru slika i prilika srpske privrede.

"Ne bi bilo dobro da NBS bude jedina koja tu sliku pokušava da prenese, već i privreda i Vlada Srbije treba da misle šta je to što bi trebalo raditi drugačije", izjavio je Jelašić.

"Ono što smo dogovorili sa MMF treba i da se sprovede - smanjenje javne administracije, zakon o fiskalnoj odgovornosti, novi Zakon o penzionom osiguranju", rekao je Jelašić, uz konstataciju da su "sve to stvari koje će doprineti da imamo stabilniji i jači kurs".

Kandidat za guvernera NBS Dejan Šoškić ocenio je danas da je prvi problem kod režima fiksnog deviznog kursa jačanje nacionalne valute, što bi na kraju dovelo do smanjenja konkurentnosti srpske privrede.

"Ako u tom slučaju ojača dinar, a Srbija ima veću inflaciju od zemalja zone evra, i ako srpska privreda ne ostvari odgovarajući rast produktivnosti, smanjuje se njena konkurentnost, lakše uvozimo, a teže izvozimo“, rekao je Šoškić na Samitu.

Šoškić je objasnio da je u slučaju više fiskiranog kursa - teže makroekonomsko prilagođavanje kroz cene, jer se u tom slučaju može desiti deflacija, odnosno, pad cena, što može izazvati veći pad bruto domaćeg proizvoda.

S druge strane, Šoškić je naveo i probleme koje može izazvati fleksibilniji kurs.

"Prva opasnost takvog režima je što će se pomeranje kursa naviše preliti na rast cena. Ako dinar oslabi onda se taj uticaj prebacuje na inflaciju i može se vratiti bankama kao bumerang, jer bi to izazvalo kreditni rizik zbog rasta problematičnih kredita“, objasnio je Šoškić, koji je i predsednik Saveta NBS i član Ekonomskog saveta premijera Srbije.

(agencije/MONDO)

NBS, u petak, 4. juna, nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu.

Centralna banka poslednji put je intervenisala 1. juna, da bi podstakla aktivnost na međubankarskom deviznom režištu, a od početka godine prodala je ukupno 1,005 milijardi evra da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa nacionalne valute.

Devizne rezerve NBS trenutno iznose oko 10,7 milijardi evra.

Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 95,9679 dinara za evro, a najslabija je bila 26. maja kada je srednji kurs evra iznosio 103,1139 dinara.

(Tanjug)

„Jat ervejz“ na velikim mukama
Ko sprečava oporavak domaćeg avioprevoznika
B. Krivokapić | 06. 06. 2010. - 00:02h | Foto: O. Bunić | Komentara: 5

Na tenderu za kredit “Jat ervejzu” pobedio je konzorcijum „Sosijete Ženeral“ i „Unikredit banke“. Pored grejs perioda od dve godine konzorcijum je ponudio i povoljnu kamatnu stopu. No, umesto podrške u vidu državnih garancija, iz Vlade je stigla nespretna izjava o osnivanju nove avio kompanije. Kreditori su odustali i „Jat ervejz“ je ostao bez sredstava namenjenih popravci dela flote koji trenutno stoji u hangaru.
 

„Jat odlazi u povijest, Srbi osnivaju novu zrakoplovnu kompaniju“, naslov je kojim je zagrebački “Večernji list” propratio izjavu Miodraga Miljkovića, državnog sekretara za vazdušni saobraćaj u Ministarstvu infrastrukture. Vlada će, rekao je Miljković, u roku od 75 dana osnovati novu kompaniju i objaviti konkurs za njenu dokapitalizaciju, a dugovi će ostati na teret postojećeg „Jata“. Državni sekretar sigurno nije imao rđave namere, ni ideja nije sporna, ali trenutak za njeno objavljivanje nije mogao biti lošiji.


Ipak, najviše zabrinjava činjenica da se slične greške ponavljaju, kao da neko namerno minira svaku mogućnost oporavka nacionalne avio kompanije. Tako je i sa prodajom poslovne zgrade u Bulevaru umetnosti „Telekomu“. Iako je prodata značajno ispod cene - 10,3 miliona evra, novac nikako da legne na Jatov račun. A bez tih para i bez novca od kredita koji je bio na dohvat ruke, planovi o obnovi flote padaju u vazduh.



Sve do nedavno „Jatova“ plovidbena flota je brojala svega osam aviona, a u maju su osposobljena još dva. Ostala četiri su u hangaru - dva čekaju vraćanje motora iz Lufthanza tehnike, a od preostala dva jedan još od 2007. godine služi kao skladište rezervnih delova.


Sadašnji menadžment Jata je za 2010. postavio ambiciozan i, kako se ispostavilo, krajnje nerealan cilj - 1,5 miliona prevezenih putnika i 150 miliona evra prihoda. Ideja je počivala na floti od 16 plovidbenih aviona i još dva bazna aerodroma - Banja Luka i Skoplje. Ali pregovori srpskog i makedonskog ministra saobraćaja su propali, Banja Luka je na čekanju, prizemljeni avioni nisu popravljeni, zakupljeni su vraćeni, a da novi nisu zakupljeni. I tu se opet vraćamo na početak i šansu za kredit koju smo olako ispustili.


Bilans novčanih tokova u „Jat ervejzu“ u prva četiri meseca 2010. nije loš. Za divno čudo, priliv je veći od odliva. Doduše prevezeno je dva odsto putnika manje nego 2009. (255.839 putnika), ali sa devet odsto manje letova. Ali dva zakupljena aviona su vraćena, a još dva koja su u zakupu biće vraćena do kraja. Tako će Jat u 2011. ući sa flotom od 12 ispravnih, remontovanih, ali starih aviona - osam „boinga“ i četiri ATR-a. A to nije dovoljno za trajni oporavak.


Premijer Mirko Cvetković nedavno je primio direktora „Jat ervejza“ Srđana Radovanovića, ali detalji nisu saopšteni javnosti. Ima indicija da je razgovor tekao u pravcu otklanjanja nepotrebnih priprema koje stoje na putu oporavka Jata. Ako je tako, onda će se, moguće je, i resorni ministar, osim Koridorom 10, u narednom periodu pozabaviti i problemima vazdušnog saobraćaja.
  Prihodi i rashodi (mil. EUR)
    I – IV 2009.    I – IV 2010.
prihod    26,469    25,567
rashod    42,833    32,892
gubitak   16,364   7,235


*U gubitku za 2009. 4,35 miliona evra se odnosi na isplaćene otpremnine za oko 500 radnika

Erbas nudi otplatu na 12 godina
Postoji mogućnost da se davno isplaćeni avans kompaniji Erbas u visini od 23 miliona dolara ipak spasi. Takođe, ljudi iz Erbasa ponudili su u nekadašnjem ugovoru broj aviona sa osam redukuje na četiri, a da cena bude 60 odsto od prvobitno ugovorene cene po avionu (65 miliona dolara po avionu). Isporuka bi se obavila 2012. i 2013, rok otplate je 12 godina a u cenu od 140 miliona evra uračunata je i obuka pilota i mehaničara.

Izvor: Blic

Iako je krajem prošle nedelje najavljivano pojeftinjenje goriva i dalje je neizvesno da li će uopšte biti pojeftinjenja.

Trenutna promena je na ivici 3,5 odsto i ako dođe do poskupljenja nafte ili skoka dolara, moguće je da ne bude pojeftinjenja, kažu u Ministarstvu energetike, prenosi "Danas".

Vozači mogu samo da se nadaju da do kraja ove nedelje ne dođe i do poskupljenja. Sa najavom uragana u Americi prošle nedelje “crno zlato” na svetskim berzama počelo je da poskupljuje.

Naši trgovci derivatima smatraju da je rano za bilo kakve prognoze, ali ukazuju da se na ovom primeru pokazalo kako je pomeranje vremenskog roka za presek cena sa 15 na 30 dana bilo pogrešno, jer bi do sada gorivo već pojeftinilo.

"U drugim tržišno orijentisanim zemljama cene se menjaju dnevno ili nedeljno, retko gde na dve nedelje. I korekcije zavise pre svega od cena derivata, ali ne od sirove nafte". kaže Nebojša Atanacković, predsednik “AD Nafta”.

U Ministarstvu energetike kažu da se razmatra i mogućnost usaglašavanja po principu “Mediterana”, odnosno da se naši cenovnici menjaju u odnosu na cene derivata u zemljama okruženja.

I najavljeno otvaranje tržišta od 1. januara naredne godine neće ostaviti slobodu pumpadžijama da sami određuju cene, već će im država i dalje određivati maksimalne. Kako ističu u Ministarstvu energetike, i druge zemlje u kojima je otvoreno tržište i dalje određuju maksimalne cene kako se trgovci ne bi dogovarali.


Izvor: SrbijaNet

 

Slovenac hoće NIS

 BROKERSKO dilersko društvo “Euro fineks broker” iz Beograda, za račun “klijenta iz Slovenije”, mimo berze, a putem kupoprodajnog ugovora koji se overava u sudu, otkupljuje akcije NIS po nominalnoj vrednosti od 500 dinara za akciju. Za prva dva sata svoje akcije su u iznajmljenim prostorijama u tržnom centru “Crna Trava” u centru Leskovca prodali pedesetak Leskovčana kojima će novac od prodaje leći za tri dana na namenski račun u Vojvođanskoj banci.
Borislav Knežević, direktor ove brokerske kuće, navodi da će na teritoriji čitave Srbije akcije van berze otkupljivati sve dok se one ne nađu u berzanskom prometu. Leskovac je u utorak osvanuo oblepljen plakatima koji obaveštavaju da svoje akcije NIS mogu odmah prodati za po 500 dinara po akciji bez ikakvih troškova. Pre Leskovca, “akcija” je sprovedena u Blacu, Žagubici, Krepoljinu, Smederevu i do sada je na ovaj način svoje akcije prodalo 1.200 od ukupno 4,8 miliona građana koji imaju pravo na besplatne akcije.
- Znam da je nekome 2.500 dinara smešan iznos, ali meni mnogo znači jer moram da kupim lekove. Ne zanima me da li ću izgubiti ovom transakcijom, jer nisam siguran da ću poživeti toliko - kaže Nebojša Cekić iz Leskovca, koji je među prvima prodao svoje akcije. Iz tržnog centra uputio se u Osnovni sud gde mora da overi kupoprodajni ugovor koji je potpisao sa brokerskom
kućom.
- Čim mi legnu pare, u petak idem pravo u apoteku.
Za razliku od ovog vidno izmučenog čoveka, Svetislav Trifković iz Pečenjevca ne zna gde će potrošiti novac od akcija koje je u utorak prodao.
- Neće biti prvi put da sam prevaren - kaže Trifković. - Ako dajete više, evo vam odmah ugovor i akcije su vaše. Nema ništa od toga da sirotinja progleda. Šta je bilo sa obećanih hiljadu evra? Pojela ih cica maca? Od ovih para ima da se častim jednim dobrim ručkom.
Ljudi koji su u utorak prodavali akcije u Leskovcu uglavnom su penzioneri, nezaposleni i Romi. Pored sirotinje, zajedničko im je i to što se ne razumeju u berzu, akcije, brokere i ostale pojmove.
- Nikog nećemo prevariti i svi će na osnovu kupoprodajnog ugovora dobiti novac za tri dana - uverava nas Borislav Knežević i dodaje da imaju sve potrebne papire i dozvole da se bave ovim poslom. Zasada jedini u Srbiji otkupljuju akcije NIS.
- Očekuje se da će akcije NIS izaći na berzu sredinom jula, a do tada ćemo mi van berze na “otvorenom tržištu hartija” kupovati akcije za klijenta iz Slovenije. Potpisali smo kupoprodajne ugovore sa 1.200 građana koji imaju ove akcije.

SKUPO VAN BERZE
JEDINO trenutno legalno trgovanje akcijama NIS moguće je sklapanjem ugovora i overavanjem u sudu, ali dodatni troškovi od oko 1.000 dinara po ugovoru usporili su vanberzanska trgovanja - objasnio nam je Nenad Gujaničić, glavni broker “Sinteze”. - Zbog tih troškova i 2.500 dinara vrednosti celog pakata od pet akcija interesovanje građana za ovaj način trgovanja je veoma malo.
Gujaničić kaže i da će berzansko trgovanje preko brokera krenuti kada NIS postane otvoreno akcionarsko društvo i izađe na Beogradsku berzu. Raniji plan je da NIS izađe na berzu od jula, a građanima država uskoro treba detaljno da objasni način prodaje.

OTKUP
KNEŽEVIĆ ne krije da očekuje da će najviše akcija otkupiti u siromašnim krajevima Srbije, ali i da planiraju da ovaj posao organizuju i u Vojvodini. Tvrdi da imaju troškove, oko 250 dinara po svakom ugovoru, ali da to pokriva klijent iz Slovenije.
- Radimo “Sizifov posao” za procenat i ne vidim ništa loše u tome. Niko u ovom trenutku ne može da pretpostavi koja će biti tržišna cena ovih akcija - navodi Knežević.

Izvor: Novosti

Dozvoljen veći minus

 Sosijete
ženeral banka od srede će omogućiti građanima da se za gotovinske, potrošačke i autokredite zaduže do 40 odsto iznosa plate. Ova banka će primeniti preporuke NBS da se stanovništvu omogući povećanje kreditnog zaduženja sa 30 na 40 odsto, odnosno sa 50 na 60 odsto plate za stambeni kredit.
- Predviđeno je i da se minus po tekućem računu više ne uključuje u dozvoljeno opterećenje zarade - rekao je Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke. - Povećaćemo i limit za zaduživanje i po osnovu stambenih kredita posle potpisivanja aneksa ugovora sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita.
Na mogućnost povećanja kreditnog zaduženja mogu da računaju samo građani čija zaduženja su u istoj valuti kao njihove zarade, što znači da je građanima sa čisto dinarskim primanjima povećanje zaduženja dozvoljeno samo ukoliko je najmanje 80 odsto njihovih zaduženja u dinarima.

Izvor: Novosti

Privrednici gube milione svaki put kada evro skoči za jedan dinar
M. Š. - B. S. - D.N. | 09. 06. 2010. - 00:02h | Komentara: 0

Dinar i dalje pada. Narodna banka je i juče intervenisala prodajom 20 miliona evra, ali će današnji srednji kurs evra iznositi 103,5617 dinara, što je za 21 paru više nego juče.

Privrednici upozoravaju da im slabljenje domaće valute i te kako remeti poslovne planove, a pojedini su zbog jačanja evra svakodnevno na gubitku. Oni se nadaju da će se dinar stabilizovati, dok ekonomisti prognoziraju da će do kraja godine evro vredeti oko 105 dinara.

Petrašin Jakovljević, direktor kompanije „Metalac”, kaže za „Blic” da je ova kompanija na početku godine svoj budžet za ovu godinu projektovala po kursu od 100 dinara za evro, a sada će tu projekciju morati da revidira, i to po kursu od 105 dinara za evro.

- Hoću da verujem da će se kurs zadržati na tom nivou, međutim, kako će se dalje kretati, i kada će se stabilizovati, niko se više ne usuđuje da prognozira - kaže Jakovljević.

Svaki pad dinara, kaže on, negativno se odražava na poslovanje, kako kroz gubitak vrednosti nenaplaćenih potraživanja, tako i zbog nabavke sirovina čija je vrednost vezana za valutu.

- „Metalac” svaki dan ima osam do deset miliona dinara nenaplaćenih potraživanja, što znači da ako evro ode za jedan dinar, mi gubimo milion. Izlaza nema ni u menjanju cena, jer kada to činite, pravite zastoj u prodaji, budući da se kurs odražava i na pad kupovne moći stanovništva - kaže Jakovljević.

S druge strane, Rodoljub Drašković, vlasnik kompanije „Svislajon Takovo”, ističe da kretanje kursa ne utiče mnogo na poslovanje njegove kompanije, pre svega zbog toga što je ona izvozno orijentisana. To ne znači da u ovoj kompaniji nisu zainteresovani za stabilnost dinara.

- Prema mojoj proceni, kurs će se stabilizovati početkom jula, a na kom nivou teško je predvideti. Realno bi bilo da stane na 105 dinara. Nije isključeno da od oktobra, kada se pokreće privreda, kreće potrošačka sezona i kada uvoznički lobi puni tržište uvoznim proizvodima, dinar doživi novi pad - kaže Drašković.

Drašković objašnjava da je njegova kompanija još u aprilu predvidela da će dinar padati, zbog čega su tada i revidirali budžet i to po kursu od 110 dinara za evro.
„Ist point” neće morati da menja svoj budžet za ovu godinu, pošto su ga projektovali uz pretpostavku da će kurs iznositi od 105 do 110 dinara za evro.

- Generalno, problem sa skokom evra je rast inflacije, a to nije dobro. Takođe, svi mi imamo devizne kredite, pa to stvara problem sa bilansima. Što se našeg poslovanja konkretno tiče, tamo gde izvozimo pogoduje nam, ali za sve ostalo ne. Bićemo prinuđeni da podižemo cene, jer ćemo u suprotnom raditi sa gubicima - upozorava Zoran Drakulić, predsednik „Ist pointa”.

Ekonomisti ističu da niko pouzdano ne može da prognozira koliko će evro vredeti do kraja godine. Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ipak ocenjuje da ćemo ovu godinu završiti sa kursom evra od oko 105 dinara, a svoju prognozu bazira na proceni kretanja inflacije u Srbiji i evrozoni, kao i na kretanju deficita tekućeg računa platnog bilansa.

- Jasno je da sada kurs već ozbiljno ugrožava ostvarenje cilja inflacije i stoga je NBS mnogo odlučnija kada su u pitanju intervencije na deviznom tržištu. Treba imati u vidu da instrumenti monetarne politike svoje efekte daju sa određenim vremenskim kašnjenjima, tako da će se efekti tekućih intervencija više osetiti u drugoj polovini godine - ističe Fabris.

Devizne rezerve su višestruko veće od novčane mase, pa, kako kaže naš sagovornik, ne preti opasnost od njihovog značajnijeg smanjivanja.
 
Jelašić: Evro neće dostići kotu 110
Evro u narednom periodu, kako je juče rekao Radovan Jelašić, guverner u ostavci, neće dostići vrednost od 110 dinara i Narodna banka će uspeti da očuva stabilnost cena u zemlji.
- Naša očekivanja su da kraj ove godine dočekamo sa inflacijom od pet odsto, čemu su garancija dovoljno visoke devizne rezerve države - naglasio je Jelašić.

Izvor: Blic

Serijska proizvodnja modela "punto" u "Zastavinoj" Fabrici automobila biće trajno obustavljena u aprilu naredne godine, saznaju "Novosti".

Reč je o, kako piše ovaj beogradski dnevnik, jednom od najprodavanijih "Fijatovih" modela, čije je gašenje serijske proizvodnje u Italiji bilo predviđeno za 2008. godinu, ali je zbog solidne potražnje na tržištu njegov vek produžen za još dve godine, a u Kragujevcu je trebalo da se proizvodi do 2012. godine.

Plan je bio da ovaj automobil postane srpsko nacionalno vozilo, da se, i pored proizvodnje prvog novog modela, sklapa u 30.000 primeraka i izvozi u zemlje CEFTA i severnu Afriku.

Prvi modeli su nedavno krenuli za Republiku Srpsku, Ukrajinu i dve severnoafričke zemlje, ali na tim tržištima, po svemu sudeći, nisu postignuti željeni efekti.

Ova odluka je doneta i zbog sve slabije potražnje na našem tržištu, kao i zbog instaliranja najkrupnije opreme u novoj srpsko-torinskoj fabrici, koje će baš u tom trenutku krenuti.

Serijska proizvodnja novog automobila, čiji se izgled i naziv za sada kriju pod šifrom "342", krenuće u drugoj polovini naredne godine i on će se proizvoditi u 200.000 primeraka godišnje. Reč je o manjem modelu "B" klase, koji će po gabaritima biti sličan postojećem "puntu", ali sa najsavremenijim dizajnom i ugrađenom najmodernijom tehnologijom.

Već nekoliko meseci, Fabrika automobila se rekonstruiše. Izneto je oko 100.000 tona raznog šuta i oko 30.000 tona stare opreme. Rekonstruiše se oko 40.000 kvadrata krova, a danas kreću i veliki radovi.

Počinje izgradnja potpuno novog energetskog bloka (kotlarnica i trafo-stanice), a počeće i rekonstrukcija oko 120.000 kvadrata krova u "Karoseriji" i "Lakirnici", najbitnijim pogonima za proizvodnju automobile, pišu "Novosti".

(MONDO)

Proćerdali 72 milijarde


Novosti istražuju - Koliko je u Srbiju od 2001. godine ušlo novca i na šta je potrošen? Devize su stizale od stranih investicija, donacija, dijaspore, privatizacije, kredita
Srodne vesti

    * Miloradović: Veće interesovanje stranih investitora
    * Bošnjaci potrošili milijarde
    * Računaju na strani kapital
    * Nemci hoće u Srbiju
    * Biznis plan za istok

U SRBIJU je, prema računici ekonomista, od 1. janaura 2001. godine do sada ušlo oko 72 milijarde dolara. Devize su nam stigle od stranih investicija, donacija, doznaka, privatizacije, kredita... Kako se ovaj novac raspoređivao, na šta se sve trošio, podatke bi trebalo da imaju nadležni. Mnogo vidljivih poteza nije povučeno. Ako se pogledaju podaci kojima raspolaže Narodna banka Srbije, najveći priliv deviza, od direktnih investicija i doznaka, ostvaren je pre četiri godine. Samo po ova dva osnova uneto je u zemlju 6,38 milijardi evra.

U Srbiju je od stranih direktnih incvesticija, prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, a oni datiraju od 2004. godine, ušlo 13,78 milijardi evra, za poslednjih šest godina. U istom periodu iz zemlje je izašlo malo više od dve milijarde evra. Priliv iz inostranstva je bio 2006. godine kada je u zemlju ušlo 4,23 milijarde evra. Stranci su najmanje uložili pre šest godina, samo 791,67 miliona evra. U prva tri meseca, ove godine od stranih, direktnih ulaganja dobili smo 360,40 miliona evra. To su dokapitalizacija Komercijalne banke i priliv u “Ju-Es stil”.

Ako se pogleda priliv stranih direktnih ulaganja stranaca po zemljama, takođe, od 2004. godine do danas, vidi se da je iz 27 država Evropske unije, u Srbiju ušlo 7,84 milijardi evra. Najviše je pristiglo iz Austrije i to 2,15 milijardi evra, zatim iz Nemačke 1,44 milijardi evra, a najmanje iz Portugala 78 miliona evra. Stranci iz ostalih zemalja uložili su 3,25 milijardi evra - najviše iz Norveške 1,18 milijardi i Rusije 453,56 miliona, a najmanje iz Lihtenštajna 15,77 miliona evra.

Naši građani zaposleni u inostranstvu, prema podacima NBS, uneli su u zemlju u poslednjih šest godina 12,9 milijardi evra. Najviše doznaka stiglo je prošle godine, kada su naši gastarbajteri doneli 2,66 milijardi evra, ali se pretpostavlja da se najveći deo tog novca odnosi na vraćanje štednje koja je podignuta godinu dana ranije. Tokom 2006. godine, naši građani zaposleni u inostranstvu u Srbiju su uneli 2,15 milijardi evra. Svi ovi podaci zasnovani su na pretpostavkama, jer najveći deo novca gastarbajteri donesu u kešu, ili pošalju preko prijatelja, rođaka, a ne preko banaka. U četiri meseca ove godine pristiglo nam je 658,4 miliona evra.

Najznačajniji priliv inostranih sredstava u devizne rezerve Narodne banke Srbije od početka 2004. do 31. maja 2010. godine ostvaren je po osnovu korišćenja kredita međunarodnih finansijskih organizacija (MMF, Svetske banke, Evropske investicione banke...) i donacija u ukupnom iznosu od tri milijarde evra. Pored toga, značajan izvor inostranih sredstava su i prilivi u devizne rezerve po osnovu privatizacije u iznosu od oko tri milijarde evra, od kojih je najveći iznos, od 1,5 milijardi evra, ostvaren u 2006. godini prodajom mobilnog operatera “Mobtel 063” norveškom “Telenoru”.


DUGOVI

SPOLJNI dug Srbije dostigao je 23,3 milijarde evra, odnosno toliko su se država, firme i banke zadužile u inostranstvu. Od toga, banke i privatna preduzeća duguju 15,7 milijardi evra. Javni sektor je zadužen sa 7,6 milijardi evra, od toga država duguje sedam milijardi. Krajem 2000. godine spoljni dug je iznosio 11,65 milijardi evra. Sve ostale obaveze nastale su u poslednjih devet godina.


KIPAR

Tokom 2006. godine, ulaganje Kiprana beleži minus, za 447 miliona evra. Od 2004. do kraja prvog kvartala ove godine, taj minus je ssmanjen za oko 230 miliona evra. Ovaj minus može da znači dve stvari ili da su za toliko investitori iz ove zemlje povukli novca ili smo mi “investirali” kod njih, odnosno izneli toliko deviza. Inače, tokom 2004. godine sa Kipra je u Srbiju uloženo 3,26 miliona evra, a godinu dana kasnije 51,52 miliona evra.


Izvor: Novosti