Kolika je cena stambenih kredita

Provizija kao kvadrat stana

Za stambeni kredit od 50.000 evra većina ovdašnjih banaka naplatiće vam proviziju od dva odsto. Ukoliko banka ima sklopljen ugovor sa državom za osiguranje kredita, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita naplatiće vam proviziju od dva do dva i po odsto. Kada se obe provizije saberu, ispada da vas kredit u startu košta od 2.000 do 2.500 evra, što je više od cene najskupljeg kvadrata u novogradnji.

Osnivanje Nacionalne korporacije uticalo je na snižavanje kamata koje su donedavno iznosile 11-12 odsto na godišnjem nivou, a sada su za banke koje su potpisnice ugovora sa državom limitirane na 8,9 odsto godišnje.

Osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije iznosi 2,5 odsto ukoliko je hipoteka (vrednost nekretnine koja se zalaže kao garancija) 20 odsto veća od zahtevanog kredita, a 1,5 odsto ukoliko je hipoteka 30 odsto veća od zahtevanog kredita. Ukoliko podnosilac zahteva za kredit nema životno osiguranje, provizija sa osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije dodatno se uvećava za 0,25 odsto. Građani i većina analitičara smatraju da je reč o visokim stopama koje predstavljaju trošak koji se neminovno preliva na korisnike kredita.

Direktor Nacionalne korporacije Aleksandar Jović kaže da se ljudi kod nas žale na sve i svašta, a „ne žale se na agencije za promet nekretnina koje naplaćuju proviziju od tri odsto“.

- Visina provizije koju mi naplaćujemo jeste na nivou kanadskih, a valjda ne treba napominjati kolika je razlika u razvijenosti i nivou rizika između Srbije i Kanade. Provizije su određene prema matematičkom modelu koji je izradila grupa naših iseljenika matematičara koji su uzeli u obzir sve parametre koji utiču na nivo rizika u Srbiji - kaže Jović.

Građanima koji su jedva dočekali mogućnost dobijanja stambenih kredita bez učešća ili polaganja depozita provizija za osiguranje kredita koju naplaćuje Nacionalna korporacija nije jedini problem. Većina banaka koje odobravaju stambene kredite na ime troškova obrade kredita naplaćuje jednokratnu naknadu u iznosu od dva odsto od iznosa kredita (na kredit od 50.000 evra to je trošak od 1.000 evra), a pojedine naplaćuju i samu obradu kreditnog zahteva (30 evra u „Rajfajzen banci“, 10 evra u „Nacionalnoj banci Grčke“). Pojedine banke, na primer „Prokredit banka“, za kredite osigurane kod Nacionalne korporacije ne naplaćuju proviziju ako je klijent u stalnom radnom odnosu, dok ostalim klijentima naplaćuju proviziju od dva odsto.

Na pitanje zašto su provizije tako visoke i koliko one iznose u susednim zemljama, Rade Vojnović, član Uprave „Hipo Alpe-Adrija banke“ zadužen za poslove sa stanovništvom, kaže:

- Na domaćem tržištu nema izvora dugoročnih sredstava, pa su banke prinuđene da povlače kreditne linije iz inostranstva. A od toga zavisi i visina marže odnosno jednokratne naknade. U susednim zemljama ta naknada uglavnom iznosi jedan odsto i ja verujem da će uskoro tako biti i kod nas. Ali nije problem u visini bankarskih provizija, već u platama.

Analitičari procenjuju da onaj ko se zadužuje plaća čak 10 odsto više od vrednosti kredita. Kad se saberu sve provizije, takse za uknjiženje nekretnine i hipoteku, troškovi za procenitelja i advokata, životno osiguranje i osiguranje nekretnine itd, ispostavlja se da početni trošak za stambeni kredit od 50.000 evra iznosi 4.000-5.000 evra.



Izvor: Blic \ B. Krivokapić

Zoran Domazet kec u rukavu JP PTT za arbitražu u Cirihu

Državi 70 odsto „Mobtela“

Javno preduzeće PTT sprema iznenađenje u predmetu „Mobtel“ pred arbitražnim sudom u Cirihu. Kako „Blic“ saznaje, na nastavku arbitraže u Cirihu zakazanom za novembar PTT će kao ključnog svedoka pozvati Zorana Domazeta, bivšeg finansijskog direktora „Mobtela“, postavljenog od strane Karića, koji će izneti nove detalje o izvlačenju profita iz „Mobtela“.

U izveštaju koji je Domazet sačinio za arbitražu u Cirihu detaljno je objašnjeno da „BK trejd“ u zajedničkom preduzeću „Mobtel“ nije ispunio obaveze od ukupno 26 miliona dolara, što znači da udeo „BK trejda“ u „Mobtelu“ ne može biti veći od 30,09 odsto, navodi Domazet u svom izveštaju.

U izveštaju se navodi da je nezakonitosti bilo od samog osnivanja „Mobtela“.

- PTT je tražio saglasnost Vlade Srbije za osnivanje mešovitog preduzeća sa domaćim partnerom, jer tadašnji zakon nije dozvoljavao da strani partner - „BK trejd“ ima 51 odsto vlasništva u delatnostima iz oblasti telekomunikacija. Upravo zbog toga je Privredni sud u Beogradu odbio da registruje „Mobtel“ 1994. nakon čega se umešao Viši privredni sud i izvršio nezakoniti upis - navodi se u Domazetovom izveštaju.

On takođe ističe da je ugovor o osnivanju „Mobtela“ predviđao jasnu podelu funkcija u „Mobtelu“, kojom se obezbeđivala ravnoteža u upravljanju. Podela je predviđala da generalni direktor, predsednik UO kompanije i direktori tehničkog i pravnog sektora budu iz PTT, a da finansijski i komercijalni direktor budu iz „BK trejda“.

- Ovakav način izbora zadržao se do 1997. kada je na mesto generalnog direktora imenovan Sreten Karić, što je bilo u suprotnosti sa ugovorom. Zato se može reći da je od 1997. godine „BK trejd“ preuzeo ključne pozicije u rukovođenju „Mobtelom“ - navodi Domazet.

Sve ovo omogućilo je Karićima da preuzmu kompletne finansije koje su, prema tvrdnjama bivšeg finansijskog direktora „Mobtela“, bile u nadležnosti „Karić banke“ (kasnije „Astra banke“, kojoj je oduzeta dozvola za rad). Naime, račun „Mobtela“ u prve četiri godine, dakle do 1998. godine, bio je isključivo u „Karić banci“ iako su druge banke nudile neuporedivo povoljnije uslove.

Iako je PTT, odnosno tadašnji generalni direktor Aleksa Jokić tražio 1997. da se sredstva prebace u „Komercijalnu banku“, kao odgovor na taj zahtev usledio je nalog Ivana Karića, zamenika generalnog direktora „Mobtela“, da se sva raspoloživa sredstva kompanije prebace u depozit „Karić banke“, čime je izbegnuto sprovođenje naloga PTT-a. Iz PTT-a su odgovorili ćutanjem.

„Mobtel“ se od 1994. do 1998. bespotrebno zaduživao kratkoročnim kreditima kod „Karić banke“, uz ogromne kamate, što je u uslovima galopirajuće inflacije ugrozilo likvidnost kompanije. To je dovelo do negativnih poslovnih rezultata „Mobtela“, neizmirenja obaveza prema dobavljačima i prema državi na ime poreza. Ovom „finansijskom gimnastikom“ omogućeno je stvaranje ogromnog ekstra profita „Karić banci“. Tako je ova banka samo na poslovima davanja kratkoročnih kredita „Mobtelu“ od 1994. do 1997. zaradila 1,79 miliona dolara. Gubitak „Mobtela“ usled neoročavanja viška gotovine na tekućem računu kod „Karić banke“ kretao se od 46.800 dolara u 1995. do fantastičnih 31,2 miliona dolara u 1999. godini.

Bivši finansijski direktor „Mobtela“ Zoran Domazet zaključuje da je ova kompanija kroz poslovne odnose sa „Karić bankom“ samo za prve tri godine, od osnivanja do 1997. godine, izgubila oko četiri miliona dolara. Gubici u narednim godinama bili su još veći.

Kakvi su bili tokovi novca izvučenog iz „Mobtela“?

Sredstva su se kretala na sledeći način: „Mobtel“ - „Karić banka“ - of-šor banka Kipar - „Yusico“, Kipar (takođe Karićeva firma), ili sa Kipra u „Aka banku“ u Moskvi, a odatle u „BK trejd“, Moskva.

Dakle, „Mobtelov“ novac završavao je u Karićevim firmama, bilo na Kipru („Yusico“), bilo u Moskvi („BK trejd“).

Na osnovu revizorskog izveštaja kuće „Audit“ iz Moskve, rađenom 2003. godine, vidi se da do kraja 1997. godine „BK trejd“ nije imao osnivački ulog u „Mobtelu“, što znači da nijedna od faktura koje su ispostavljane „Mobtelu“ za opremu nije proknjižena u knjigama „BK trejda“. Zašto? Da bi se izbeglo plaćanje poreza, jer je „BK trejd“ kao ruska firma imao obavezu da prilikom ino-ulaganja plati porez na strane investicije. Uz to, revizorski izveštaji „Mobtela“ nisu rađeni od 1995. do 1997, čime su prekršeni svi međunarodni računovodstveni standardi.

U izveštaju se zaključuje da „BK trejd“ nije uplatio osnivački ulog od milion dolara, da su negativni finansijski efekti za „Mobtel“ iz poslova sa „Karić bankom“ od 1994 do 1997. iznosili četiri miliona dolara, da iznos uvećanja faktura za opremu nabavljenu od „Eriksona“ iznosi 20,9 miliona dolara.

Sve skupa, „BK trejd“ nije ispunio obaveze od ukupno 26 miliona dolara, što znači da udeo „BK trejda“ u „Mobtelu“ ne može biti veći od 30,09 odsto, procenjuje Domazet.



Izvor: Blic \ Katarina Preradović

Od imovine u Hrvatskoj 70 miliona evra

Srbija prodaje svih sto objekata koje poseduje u Hrvatskoj, ukupne vrednosti od oko 70 miliona evra. Svakog meseca prodavaće se po pet objekata preko Direkcije za imovinu Republike Srbije. Trenutno se pregovara o prodaji objekata u vlasništvu „Železnica Srbije“ u Makarskoj, Omišu, Bolu na Braču i Rogoznici, kao i nekretnina koje su u posedu EPS-a u Gružu kod Dubrovnika.


Vrednost tih pet objekata procenjena je na oko sedam miliona evra. Velika je zainteresovanost za imovinu „Železnica“ u Makarskoj i za kuću EPS-a u Dubrovniku, ali prednjači veliki kompleks grada Beograda na Jelsi na Hvaru.

- Početna cena za Jelsu neće biti manja od šest miliona evra - kaže Negoslav Negić, savetnik direktora Direkcije za imovinu Republike Srbije, koja dnevno ima od 20 do 30 poziva zainteresovanih potencijalnih kupaca.

To su uglavnom stranci, a manjim delom pravna i fizička lica sa teritorije Hrvatske. Reč je mahom o renomiranim kompanijama iz Engleske, Francuske, Nemačke i, naravno, Austrije. Do sada je prodato malo dečje odmaralište od 2.800 kvadrata na ostrvu Jakljan kod Dubrovnika, vlasništvo grada Beograda. Iako 15 godina nije bilo u funkciji, prodato je za šest miliona evra.

- Većinski paket za Luku Beograd prodat je za 40 miliona evra, a to malo odmaralište za šest miliona evra. Jasno vam je kako je inostrani kupac procenio svoj status - kaže Negić najavljujući i prodaju nekretnina u Hrvatskoj u vlasništvu srpskih preduzeća.

Srbija, otkriva on, koristi trenutak u kojem Hrvatska stupa ka Evropskoj uniji, kao i pažnju stranih investitora ka njoj za prodaju objekata koje poseduje u toj zemlji. Direkcija za imovinu će tržišno proceniti i sve srpske objekte koje je ovaj naš zapadni sused prodao nakon okončanja građanskog rata, a zatim će oglasiti i njihovu prodaju.

Nakon potpisivanja sporazuma o sukcesiji, Direkcija je u „Službenom glasniku“ objavila javni poziv o prodaji nepokretnosti u Hrvatskoj. Pozvana su sva pravna lica sa teritorije Srbije da dostave podatke o imovini koje tamo poseduju. Ideja Direkcije jeste da se postignutom tržišnom cenom tih objekata novac investira u potencijale i resurse koje Srbija ima u turizmu i ugostiteljskim sadržajima.

- Hrvatski političari u medijima negiraju uopšte mogućnost prodaje tih objekata, ali svesni su da mi koristimo njihovu trenutnu poziciju prilagođavanja standardima EU i prihvatanje i sprovođenje međunarodnih zakona, prema kojima je pravo na svojinu neprikosnoveno - kaže Negić dodajući da ukoliko sada ne zaštitimo naše objekte, postoji realna opasnost da će ih Hrvatska država i dalje prodavati. Do sada je prodala 90 odsto srpskih nekretnina „budzašto, samo da ne bude srpsko“.

- Ne znamo na koji način ti naši zapadni susedi tretiraju tu imovinu, ali mi ćemo je prodati, a strano pravno lice će umesto nas, ukoliko bude potrebe, u sudski proces sa Hrvatskom - kaže Negić.

Ugovorom o sukcesiji potpisanim 2. juna 2004. regulisano je pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu u državama eks-Jugoslavije. Sva svojina nad kojima su građani i preduzeća SFRJ imali pravo do 31. 12. 1990. godine potpuno je zaštićena od strane država sukcesora, a svaki prenos vlasništva, zaključen posle ovog datuma, u potpunosti je ništavan.

- To znači da činjenica da je Hrvatska uknjižena kao vlasnik nepokretnosti koje su već u vlasništvu Srbije nema nikakvog uticaja i za nas ne remeti prodaju. Pravo vlasništva ima onaj koji je upisan u zemljišne knjige pre građanskog rata - kaže Negić.

Hrvatska je najveći deo srpskih nekretnina prodala nakon što je 1991. godine donela Uredbu o zabrani raspolaganja nekretnina pravnim osobama sa područja SFRJ i uknjiženja na svoje ime. Navedena uredba još je na snazi i u koliziji je sa ugovorom o sukcesiji. Zbog toga je letos nastala konfuzija u Hrvatskoj po objavljivanju oglasa Republičke direkcije za imovinu o prodaji odmarališta na Jakljanu. Hrvatska javnost nije bila informisana o tom detalju sporazuma o sukcesiji, tako da je za njih bio pravi šok da Srbija prodaje nekretnine po Hrvatskoj.

- Ne znajući za taj deo ugovora, hrvatska javnost se pitala kako je to uopšte moguće. Ali ta naša prva prodaja početkom avgusta otvorila je put za prodaju nepokretnosti koja se nalazi na teritorijama bivših republika SFRJ - kaže Negić.



Izvor: Blic \ T. N. Đaković

Da li mi se cini,ili i ovi rade isto sto i radikali i zbog cega su bili zestoko kritikovani?!

Dok su nadležni u JP PTT žmurili, novac je odlazio iz zajedničke firme

Karić iscedio „Mobtel“ kao limun

Iako je „BK trejd“ prodat austrijskim kupcima, „Mobtel“ i dalje finansira ne samo Karićevu BK televiziju i brojne vezane firme, već i njegovo Udruženje industrijalaca (koje opet finansira Karićev PSS).

Prema saznanjima „Blica“ koji je došao do više ugovora „Mobtela“, ova kompanija je na ime sponzorstva Karićevog Udruženja industrijalaca tokom 2003. godine platila 200.000 evra (ugovor pod brojem 12716/03). Ugovor je produžen i na 2004. godinu kada je Udruženje dobilo 2,5 miliona dinara.

„Mobtel“ je od brojnih humanitarnih organizacija za dugoročno sponzorstvo i saradnju izabrao baš Karić fondaciju, kojoj je u oktobru 2003. godine dato na besplatno korišćenje na čak 99 godina prostor površine preko 7.000 kvadrata na uglu ulica Kralja Aleksandra i Gospodara Vučića. Inače, ovaj prostor je za potrebe „Mobtela“ sagradio niko drugi do Karićev „Astra simit“, što je naplatio 23 miliona evra (3.500 evra po kvadratu). Tako je Karić zaradio 23 miliona evra gradeći objekat za „Mobtel“, da bi ga dobio na besplatno korišćenje na 99 godina. Ugovor pod brojem 9898/03 predviđa mogućnost raskida tek nakon isteka 99 godina, a u slučaju jednostranog raskida „Mobtel“ je dužan da isplati Karić fondaciji dvogodišnju zakupninu sličnog poslovnog prostora.

Malo je poznato da je „Mobtel“ platio „Astra simitu“ 53 miliona dinara zbog pretrpljenih gubitaka kada je „Mobtel“ dao pravo postpejd korisnicima da pređu na pripejd paket. Ovaj iznos plaćen je na osnovu vansudskog poravnanja u februaru 2002. godine. Tako je „Mobtel“ nadoknadio svom ekskluzivnom distributeru kartica navodnu štetu zbog gubitka profita, plaćanje je izvršeno u roku od osam dana, a „Mobtel“ se odrekao prava na žalbu ili poništenje poravnanja.

A korisnici „Mobtelove“ mreže ostaće iznenađeni kada saznaju da su od 2003. godine svi odreda osigurani u slučaju invaliditeta ili smrti kod Karićevog „Evropa osiguranja“ (NBS ga je ugasila prošle godine zbog nezakonitosti u radu). Naime, po ugovoru iz jula 2003. godine sklopljenom između „Mobtela“ i „Evropa osiguranja“, svaki pretplatnik 063 mreže stekao je pravo na naknadu od 200.000 dinara u slučaju 100 odsto invaliditeta ili 100.000 dinara u slučaju smrti korisnika. „Evropa osiguranju“ plaćana je premija od 50 dinara po korisniku mesečno, što za milion korisnika iznosi 50 miliona dinara mesečno ili 600 miliona dinara godišnje. Ovo osiguranje niko od korisnika nije naplatio, a zanimljivo je da većina i ne zna da je osigurana (na sajtu „Mobtela“ dosta skriveno i nejasno može se naći ova informacija).

„Mobtel“ je na ime sponzorstva „Telefakta“, vesti na BK televiziji, po ugovoru iz novembra 2004. godine platio za pola godine 500.000 evra. Kao sponzor kviza „Želite li da postanete milioner“, „Mobtel“ plaća od 2002. godine mesečno 150.000 evra, pa je samo za ovaj kviz za protekle tri godine plaćeno 5,4 miliona evra. Za medijsku promociju „Mobiklik paketa“ BK televiziji je od avgusta 2002. godine plaćeno ukupno 160 miliona dinara. Nekadašnja emisija „Mobi klik fleš“ (sada „Netvork“) tokom 2001. godine išla je besplatno na BK televiziji da bi se putem čak sedam aneksa ugovor izmenio i došao do 13 miliona dinara mesečno (156 miliona dinara godišnje). Posebna zanimljivost je da ugovor o sponzorstvu ove emisije važi do kraja 2010. a aneksom III je ukinuta mogućnost jednostranog raskida.

„Mobtel“ je i generalni sponzor radio stanice Radio 063 FM i od juna 2004. godine plaća mesečno 85.000 evra ili milion evra godišnje.

Sve brojne sponzorske ugovore, vansudska poravnanja i druge obaveze prema Karićevim firmama nasledio je i novi austrijski kupac „BK trejda“.



Izvor: Blic \ Katarina Preradović

MMF odlaže dolazak
 
Penzije na reviziji

BEOGRAD - Dolazak Misije MMF-a i dalje je neizvestan, rečeno je u kancelariji MMF-a u Beogradu. U Narodnoj banci Srbije takođe još nije stigla nikakva potvrda da se sprema dolazak ove misije u Beograd.

Potpredsednik vlade Miroljub Labus izjavio je da postoji živa komunikacija Beograda i Vašingtona i da će biti postignut sporazum sa MMF-om, ali da to uopšte neće biti lako. Labus je ukazao da je problem što je Srbija izgubila kredibilitet zbog usvajanja pojedinih amandmana u Skupštini na izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji su potpuno izmenili koncepciju sistema.

On je izrazio nadu da će Skupština usvojiti budžet za 2006. godinu i da će to biti instrument za povratak kredibiliteta. Labus je ocenio da je moguće da se izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ponovo nađu na dnevnom redu Skupštine i dodao da, ukoliko dođe do dogovora sa poslaničkim grupama o budžetu za 2006. godinu, onda neće biti potrebno da se menja penzioni zakon.

Podsećamo da je dolazak Misije MMF-a, povodom šeste revizije trogodišnjeg aranžmana sa SCG bio je planiran za 5. oktobar, ali je 1. oktobra iz MMF-a saopšteno da je ta poseta otkazana, prenosi Beta.
 
 


Izvor: Glas Javnosti

Priprema se prodaja odmarališta javnih preduzeća EPS i NIS

Hoteli na meti tajkuna

Više desetina ugostiteljskih objekata javnih preduzeća vredi oko sto miliona evra
BEOGRAD - Hoteli i odmarališta Elektroprivrede Srbije i Naftne industrije Srbije, posle neočekivano bezbolnog početka izdvajanja iz ovih javnih preduzeća zbog privatizacije, postaće lak plen domaćih tajkuna. Dok se velika buka diže oko prodaje EPS-a i NIS-a, hoteli i odmarališta ovih javnih preduzeća ostaju po strani iako njihova vrednost nije mala - oko sto miliona evra.

 
  Vlada preuzela nadležnost

Svi hoteli EPS-a prešli su u nadležnost Vlade Srbije i ona će doneti odluku o prebacivanju u Agenciju za privatizaciju. Slična je i situacija i sa ogrankom NIS-a a. d. U vlasništvu EPS-a su hoteli u Budvi, Bajinoj Bašti, Bečićima, Čanju, vile u Budvi, Buljaricama, Vrnjačkoj banji, na Kopaoniku. Elektroprivreda ima i odmarališta u Bečićima, Meljinama, Ulcinju, na Kopaoniku, Zlatiboru, Divčibarama kao i vikend kuće u Budvi, na Fruškoj gori. NIS ima hotele i vile u Budvi, na crnogorskom primorju, na Zlatiboru i Crnom Vrhu. Takođe, ova kompanija ima motele i restorane širom Srbije.
   
 
 
 
NIS je, inače, svoje hotele i ugostiteljske objekte izdvojio u ogranak nove kompanije NIS a. d. koji se zove Ugostiteljstvo i turizam, na šta sindikat nije imao veće zamerke. Mnogo bučniji bili su sindikalci iz EPS-a koji su najavljivali štrajk, ali se sve završilo na rečima. Sindikat EPS-a bio je razjedinjen, jer JP "Kolubara" nije podržalo štrajk. Ovo je i donekle razumljivo jer ovaj deo EPS-a nema hotele i odmarališta, a i sindikat "Kolubare" je poslednjih dana u odličnim odnosima s Vladom Srbije.

Da su hoteli u Srbiji veoma zanimljivi za domaće biznismene pokazuje privatizacija ugostiteljskih objekata u Beogradu. U Srbiji nema dovoljno smeštajnih kapaciteta tako da će kupovina postojećih objekata biti dobra investicija, naročito isplativa zbog veza u "sistemu", koje imaju domaći tajkuni.

U NIS-u kažu da bi privatizacija hotela trebalo da počne u narednim mesecima. Postavljanje Boška Prosenice, dosadašnjeg šefa kabineta direktora NIS-a Željka Popovića, za direktora ovog ogranka samo je "dolilo ulje na vatru". Prosenica je veoma blizak saradnik Popovića i, naravno, već poznate "ekipe" iz naftnog sektora Gorana Novakovića i Vojina Lazarevića. Hoteli NIS-a, posebno u Crnoj Gori, dugo su već na meti poznatog crnogorskog biznismena i političara Vojina Lazarevića, koji se ne usteže ni u otvaranju restorana u Beogradu. Mile Dragić, vlasnik istoimene firme, nedavno je kupio hotel "Moskvu", Milorad Majkić je kupio "Union" i sudski pokušava da dokaže suvlasništvo u Interkontinentalu, a nije isključeno da im se neće pridružiti i još neki aktuelni veleposednik, kao što su Miodrag Kostić ili Miroslav Mišković.

U privatizaciji hotela EPS-a trebalo bi očekivati više teškoća kada se raspišu tenderi, jer će se radnici EPS-a sigurno usprotiviti prodaji odmarališta koje koriste godinama, a u koja su ulagali, ali neće dobiti akcije.



Izvor: Blic \ V. S.

Saradnja Zastave i Remingtona
   
18. oktobar 2005.  Izvor: B92    

Kragujevac -- Fabrika „Zastava oružje“ i američka kompanija „Remington“ potpisali su komercijalni ugovor vredan 3,2 milijarde dolara.
Takođe potpisani memorandum o razumevanju predviđa rast obima plasmana zastavinih vozila za najmanje 10 odsto, uz ukupni godišnji obrt veći od pet miliona dolara.

Memorandum o razumevanju predstavlja dokument o dugoročnim razvojnim namerama dve firme, koje podrazumevaju razvoj novih sportskih modela oružja i uvođenje tehničko-tehnoloških inovacija, kao i komercijalizaciju Zastavinog programa, kazao je prilikom potpisivanja memoranduma direktor kragujevačke Namenske Dragoljub Grujović i dodao: "Zastava će proizvesti, a Remington uvesti u SAD i plasirati preko svoje prodajne mreže 24.000 karabinskih i malokalibarskih jedinica sportskog oružja, pod zajedničkim imenom Remington-Zastava". Predsednik kompanije Remington, Tomas Milner je najavio da će novosklopljeni posao uzdrmati konkurenciju na svetskom tržištu.

Devizna štednja dve milijarde evra   
18. oktobar 2005. Izvor: Beta ,B92    
Beograd -- Narodna banka Srbije saopštila je da je nova devizna štednja građana u Srbiji dostigla iznos od dve milijarde evra.

Kako se navodi u saopštenju, devizna štednja je u 2005. godini povećana za rekordnih 553 miliona evra, što znači da je u prvih devet meseci ove godine ostvaren za 166 miliona evra veći porast devizne štednje nego u celoj prethodnoj godini. NBS je istakala da o sadašnjem poverenju građana u bankarski sistem govori i podatak da je 31. jula 2001. godine štednja iznosila svega 9,7 miliona evra.

Povoljni stambeni krediti već kod sedam banaka

Grupi banaka koje odobravaju stambene kredite uz subvenciju države od juče se pridružila i „Hipo Alpe-Adrija banka“. Ugovor sa ovom bankom juče su potpisali Mlađan Dinkić, ministar finansija, i Aleksandar Jović, direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Ugovore su ranije potpisale „Rajfajzen banka“, „Prokredit banka“, „Sosijete ženeral banka“, „Metals banka“, „Novosadska banka“ i „Kontinental banka“, tako da se povoljniji stambeni krediti sada mogu dobiti kod sedam banaka. Do sada je za kredite konkurisalo 377 građana, a odobrena su 222 zahteva.

- Prosečan iznos do sada odobrenih kredita je 30.000 evra - rekao je juče Mlađan Dinkić i naveo da su neki zahtevi odbijeni zato što su u njima navođeni netačni podaci o imovinskom stanju. Prema Dinkićevim rečima, protiv tih građana biće pokrenute krivične prijave. On je dodao da su za kredite koje subvencioniše država konkurisali i građani koji imaju kuće veće od 120 kvadrata.



Izvor: Blic