Nove cene goriva

Ministarstvo rudarstva i energetike uputilo je ministarstvima finansija i trgovine zahtev za poskupljenje derivata nafte, nakon što su se, prema važećoj uredbi o cenama derivata, stekli uslovi za korekciju. Ako pomenuta ministarstva prihvate zahtev, gorivo na pumpama u Srbiji bi trebalo da poskupi za oko jedan dinar po litru.



Izvor: BlicJ. S. P.

 Sindikat o prodaji „Goše FOM“

Rusi unapred pobedili

Odluka o prodaji „Goše FOM“ konzorcijumu zaposlenih, iza kog stoji ruska kompanija KOKS, doneta je daleko pre raspisivanja tendera, tvrde u Sindikatu metalaca „Nezavisnost“. Odbijanjem bolje ponude ukrajinskog „Slavtjažmaža“, tvrde sindikalci, republički budžet je oštećen za 1,2 miliona evra.

Iako je ponuda Ukrajinaca bila prvorangirana, tenderska komisija je odlučila da, radi zaštite nacionalnih interesa, započne pregovore sa drugorangiranim a sa obrazloženjem da postoji sumnja da je „Slavtjažmaž“ u stečaju. Iako su Ministarstvo ekonomije Ukrajine i Ambasada SCG u Kijevu dostavili dopise iz kojih se vidi da „Slavtjažmaž“ nije u stečaju, tenderska komisija je jednoglasno donela odluku da za pobednika proglasi konzorcijum zaposlenih.

U ekspresnom roku Ministarstvo za privredu je odbilo žalbu „Slavtjažmaža“, a Agencija za privatizaciju je sa Rusima nastavila pregovore o zaključenju kupoprodajnog ugovora. U Sindikatu metalaca „Nezavisnost“ smatraju da je tenderska komisija od starta grubo zloupotrebljavala svoja ovlašćenja i navode da je „Slavtjažmaž“, za razliku od Rusa koji su predvideli socijalni program za rešavanje viška zaposlenih, ponudio socijalni program u kome nema otpuštanja. Kako „Blic“ saznaje, Ukrajinci su podneli žalbu Vrhovnom sudu Srbije.



Izvor: Blic \ B. K.

Država se odrekla profita u korist Karića

Samo nekoliko meseci pre pada Miloševićevog režima, država se odrekla dela dobiti u „Mobtelu“ u korist drugog suvlasnika - Bogoljuba Karića. U izveštaju o poslovanju ove kompanije, koji je uradila nezavisna strana revizorska kuća, navodi se da je aneksom II sporazuma o osnivanju od 12. juna 2000. godine raspodela dobiti izmenjena, tako da Karić dobija 64, a PTT svega 36 odsto.

Podela dobiti u „Mobtelu“, od koje država ni do dan-danas nije dobila ni dinar, prvobitno je bila regulisana ugovorom o osnivanju iz 1994. i to tako da ona bude srazmerna osnivačkom ulogu (51 odsto za „Sistem braća Karić“, a 49 za PTT). Upućeni tvrde da je ovaj ustupak bio neka vrsta kompenzacije za 13 odsto koje je Karić dobio u „Telekomu“ na osnovu ugovora iz 1998. godine, koji stručnjaci smatraju nevažećim. Naime, ovaj ugovor iz 1998. godine donet je bez odluke UO PTT, a nema ni potpis tadašnjeg direktora „Telekoma“ Miloša Nešovića, koji je odbio da ga potpiše (na ugovoru su samo potpisi Bogoljuba Karića ispred „Sistema braća Karić“ i Alekse Jokića, tadašnjeg direktora PTT-a). Uz to, čak i da je ugovor pravno valjan, profit od „Telekoma“ ( 13 odsto) Karić bi mogao da dobija tek nakon odvajanja mobilne od fiksne telefonije u ovoj kompaniji, do čega ni do danas nije došlo. Ko se i zašto, po nezakonitom ugovoru, pa čak i po njemu ranijih godina, odrekao državnih 13 odsto dobiti u „Mobtelu“, pitanje je na koje tek treba odgovoriti.

Koliko je sporna izmena raspodele dobiti uočili su i strani revizori koji su u izveštaju, inače rađenom za potrebe inostranog kupca, naveli da nije izvesno da je aneks II, kojim se Kariću poklanja veći deo kolača, registrovan u privrednom registru. Revizori zato upozoravaju budućeg kupca da ne bi trebalo sa sigurnošću da računa na ovaj procenat dividendi.

Da podsetimo, stručnjaci PTT su izračunali da im „Mobtel“ na ime dividendi duguje 52 miliona evra, a kako je najavljeno iz ove kompanije, svoja potraživanja uskoro će zatražiti pred nadležnim Trgovinskim sudom u Beogradu.

A dobit, koju država nije imala, za Karićevo preduzeće „Astra simit“ u poslovanju sa „Mobtelom“ bila je više nego velika. Ovo preduzeće, koje ima ekskluzivno pravo na prodaju „mobiklik“ paketa i „Mobtelovih“ kartica, prema ugovoru, od ovog posla dobija neverovatnih 40 odsto prihoda, dok „Mobtelu“ ostaje 60 (uobičajena provizija za pružanje ovih usluga je do pet odsto). Tako je osnivačima „Astra simita“ - tri preduzeća sa Kipra u vlasništvu porodice Karić („Yusico“, „Sesico“ i „JKJ Trading“) isplaćena u 2003. godini dobit od čak 1,57 milijardi dinara, a istovremeno je preduzeće članovima porodice Karić kupilo opremu, nameštaj, bilijarske stolove i baštenske biljke za oko 500 miliona dinara (od toga je 460 miliona otišlo Bogoljubu Kariću).



Izvor: Blic \ K. P.

 Osiguranje stana ili kuće je dobra investicija

Platite 5 evra, odšteta 50.000 evra

Osiguranje stana je način da zaštitite svoj krov nad glavom od eventualnih rizika i da se obezbedite od štete. Osiguravajuće kuće u Srbiji nude široku paletu usluga u ovom segmentu. Najčešće se građani osiguravaju putem mesečnih uplatnica komunalnih preduzeća.

„Delta osiguranje“ nudi mogućnost da vlasnik stana sam navede realnu vrednost imovine koju ima i da je osigura. Ova polisa ima evro klauzulu, čime se ne obezvređuje vrednost osiguranja, jer se isplata štete vezuje za evro, a obavlja se u dinarima. Tako, na primer, za stan od 60 kvadrata, ako je zgrada stara 20 godina, sa izdvajanjem od pet evra mesečno za osiguranje, klijent, ako nastane šteta od požara, može da računa na obeštećenje do 50.000 evra. Osim VIP osiguranja, „Delta“ nudi i osiguranje preko objedinjene naplate komunalnih usluga, i to u Kragujevcu i Nišu.

U zavisnosti od grada i ponuđača, premija je od dinar do tri dinara za kvadrat. U slučaju požara, klijentu se isplaćuje osiguranje do 10.000 dinara po kvadratu, za provalnu krađu - 500 dinara po kvadratu, dok za štetu na zidnim i podnim oblogama klijent može da računa na 150 dinara po kvadratnom metru.

U ovoj kući naknade iz osiguranja se isplaćuju od sedam do 14 dana po prikupljenoj dokumentaciji.

„Dunav osiguranje“ u saradnji sa JKP „Infostan“ nudi osiguranje stanova i stvari u domaćinstvu svim vlasnicima i korisnicima stanova u Beogradu, koji se nalaze u sistemu objedinjene naplate komunalnih usluga. Premija je 1,30 dinara po kvadratu, što za stan od 50 kvadrata iznosi 65 dinara. Do sada je na ovaj način u prestonici osiguran 172.161 stan.

Za stan i stvari u njemu klijentima od rizika požara, udara groma, eksplozija, oluja, grada, manifestacija i demonstracija, ova kuća isplaćuje, ukoliko nastane šteta, 16.000 dinara po kvadratu. Za osiguranje stvari u stanu od rizika provalne krađe, klijent može da dobije do 800 dinara po kvadratu, dok „Dunav“ isplaćuje do 240 dinara po kvadratnom metru ukoliko se voda izlije iz instalacija.

Kako ističu u ovoj kući, naknadu iz osiguranja isplaćuju u roku od tri do pet dana od dana kompletiranja dokazne dokumentacije.

„Cepter osiguranje“ za sada nudi program osiguranja stanova u Kragujevcu putem uplatnice za komunalne usluge JSP „Kragujevac“. Mesečna premija iznosi 1,2 dinara plus PDV, po kvadratnom metru stana, obezbeđena je zaštita građevinskog dela stana, zidnih i podnih obloga i pokretnih stvari od požara, poplave i provalne krađe. Za štete nastale od požara, udara groma, eksplozije, oluje, grada, pada letelice, manifestacija i demonstracija, u ovoj osiguravajućoj kući možete dobiti nadoknadu do 15.000 dinara po kvadratnom metru stambene površine. Primera radi, za stan od 50 kvadrata, osiguravajuće pokriće iznosi do 750.000 dinara. Nadoknada do 200 dinara po kvadratu može se dobiti za štetu nastalu poplavama, dok u slučaju provalne krađe, do 700 dinara po kvadratu.



Izvor: Blic \ Danijela Nišavić

Nezakonita preregstracija „BK trejda“

Mobilni sudski lopovluk

Posle 11 godina od osnivanja „Mobtela“, naziv i identitet privatnog osnivača - Karićeve firme promenjen je odlukom Trgovinskog suda u Beogradu koji se navodno tek sad setio da je 1994. godine napravio grešku. Kako „Blic“ nezvanično saznaje, Trgovinski sud je 19. septembra ove godine doneo rešenje o preinačenju naziva osnivača „Mobtela“ - „Sistem Braća Karić BK trejd“ u „BK trejd“.

Time su Trgovinski sud i sudija Žanka Radić koja je potpisala pomenuto rešenje pokušali da u korist Karića razreše pravni spor o tome da li je „Sistem Braća Karić - BK trejd“ zapravo nepostojeća firma. Rešenje je doneto uz pozivanje na član 17 Zakona o upisu u sudski registar, koji od kraja prošle godine nije na snazi.

Uz to, upisom privrednih subjekata od kraja prošle godine bavi se Agencija za privredni registar kojoj se prijavljuju sve izmene, pa i promena naziva firme. Time je Trgovinski sud delovao ne samo mimo svojih nadležnosti već i doneo nezakonitu odluku. Ovim rešenjem ne ispravlja se ranija očigledna greška, već se nezakonito menja osnivač u „Mobtelu“.

Da podsetimo, pravni tim PTT-a već duže pokušava da dokaže da je firma koja je zvanično suvlasnik „Mobtela“ - „Sistem Braća Karić BK trejd“ zapravo nepostojeća, jer nije registrovana ni u Beogradu, ni u Moskvi. Karićeva firma u Moskvi koju je navodno prodao Austrijancima registrovana je kao „BK trejd“, što bi značilo da austrijski konzorcijum u stvari nije kupio suvlasnika „Mobtela“.

Stav da austrijski kupac mora da dokaže da je pravni sledbenik „Sistema Braća Karić - BK trejd“ zastupaju i predstavnici PTT u „Mobtelu“ koji blokiraju rad Upravnog odbora dok se kupci propisno ne legitimišu. Poslednjih dana u celu priču umešala su se i srpska tužilaštva, pa je Drugo opštinsko tužilaštvo u Beogradu kome je podnet zahtev za proglašenje ugovora o osnivanju „Mobtela“ ništavnim, jer je drugi osnivač nepostojeći subjekt, zatražilo zvanično objašnjenje od moskovskih organa. Od Privrednog registra u Moskvi traženo je preko Ministarstva pravde da dostavi registracioni list Karićeve firme kako bi se videlo da li je tamo opšte registrovan „Sistem Braća Karić - BK trejd“. Usred pravnih napora države da to pitanje reši, sasvim iznenada Trgovinski sud se setio da preinači naziv Karićeve firme i to opet u njegovu korist. Da podsetimo, brojni funkcioneri ukazivali su na bliskost Gorana Kljajevića, predsednik Trgovinskog suda, i Bogoljuba Karića, a Mlađan Dinkić svojevremeno je Kljajevića nazvao Karićevim pionom.

Ukoliko bi ovaj pravni presedan prošao nekažnjeno, ušli bismo u zonu potpune pravne nesigurnosti, jer bi to značilo da svaka firma posle deset, 50 ili 100 godina može retroaktivno da izmeni osnivače, a samim tim i sve eventualne obaveze i sankcije.



Izvor: Blic \ K. Preradović

Evropska unija uvrstila koridor 10 u prioritetne projekte na Balkanu

Novi putevi tek za pet godina

Prethodna vlast, ali i Miroljub Labus obećavali su da će na projektu izgradnje koridora biti zaposleno 100.000 ljudi

BEOGRAD - Izgradnja 70 benzinskih stanica, 45 motela, 60 odmorišta sa pratećim sadržajima i zapošljavanje više od 100.000 ljudi, kao i dobijanje kvalitetnih puteva po evropskim standardima bio je cilj koji je promovisala prethodna vlast, a o čemu je sadašnja zaćutala, sve do nedavno.

Izgradnja koridora 10 bila je glavna tema bivšeg ministra saobraćaja Marije Rašete-Vukosavljević i ministra građevine Dragoslava Šumarca, koji su isticali da bi to bio "zamajac privrednog razvoja Srbije". Prema njihovim uveravanjima, koridor 10 trebalo je da bude završen do prošlogodišnje Olimpijade u Atini. To se nije desilo jer prateći objekti duž autoputa nisu napravljeni, dok je rehabilitacija i rekonstrukcija autoputa od granice sa Mađarskom preko Beograda do Preševa, kao suština ovog projekta i dalje u toku. Problemi je bilo puno, ali su se uglavnom svodili na nedostatak novca, počevši od presudne otežavajuće okolnosti da su Grci obećali pa povukli obećanja o davanju pomoći.
      

I reke se dovode u red

Koridor 7 obuhvata i 600 kilometara preuređenja obale Dunava. U Briselu u K 7 uključen je i plovni tok reke Save, a za produbljivanje njenog toka zajedničku prijavu podneli su, osim Srbije, i Hrvatska i BiH. Predviđena je gradnja desetak luka, gradnja mosta u Novom Sadu, uklanjanje zaostalih bombi. Vrednost ovih radova procenjuje se na oko pola milijarde evra.
      
   
   

Pre tri godine, inače, Vlada Srbije planirala je i da osnuje posebnu kompaniju, koja bi se zvala "Koridor 10". Preduzetnici koji su određeni da grade motele i druge objekte na putevima trebalo je prethodno da ulože kapital u to javno privatno preduzeće i tako sa državom dele i zaradu i rizik. Miroljub Labus je tada govorio da "koridor 10 nije samo autoput već autoput plus biznis" i da je u tom poslu realno zaposliti ne 100.000 ljudi već da je "100.000 ljudi minimum". Ipak, od plana o osnivanju preduzeća se odustalo.

Nedavno "zeleno svetlo" Generalne direkcije za transport i energiju pri Evropskoj komisiji u Briselu ponovo je vratilo koridoru 10 ranije interesovanje javnosti.

- Koridori 10 i 7 nisu bili prioriteti EU za izgradnju transevropske mreže. Sada su predstavnici Evropske komisije potvrdili da su K 10 i K 7 uvršteni u kratkoročne prioritete. To znači da će realizacija projekta početi pre 2010. godine - kazao je Miodrag Jocić, zamenik ministra za kapitalne investicije.

Ovo ministarstvo pripremilo je i odabralo oko 15 projekata za izgradnju i unapređenje infrastrukture, koje je predalo evropskoj Generalnoj direkciji na ocenjivanje. "K 10 gradimo već 20 godina i u ovom momentu on je izgrađen 75 odsto, zbog čega je i uvršten u prioritete, a naši glavni argumenti bili su i kraće vreme vožnje na putu od zapada ka istoku, sadašnji obim saobraćaja i projekcija saobraćaja do 2025. godine. Evropa nas podržava, dok za deonicu Beograd - Bar imamo izuzetnu podršku Italije", dodao je Jocić. Procena vrednosti radova na K 10 bila je dve milijarde evra, a Jocić je kazao da će se kasnije znati koliko ćemo ukupno novca uložiti u taj projekat.



Izvor: Glas Javnosti \ A. Matić

Luku "Beograd" hoće samo Milan Beko

BEOGRAD-Luksemburška firma "Vorldfajn" i njen istureni član Milan Beko jedini su "u igri" za kupovinu Luke "Beograd" zato što, do juče u 12 sati, u Komisiju za hartije od vrednosti nije stigla nijedna druga ponuda. Doduše, londonska investiciona kompanija "Ašmor" juče je dala ponudu ali, kako su nam rekli u Komisiji za hartije od vrednosti, bez bankarske garancije, pa nije ni razmatrana. "Vorldfajn" ima rok do narednog petka da otkupi 100 odsto akcija Luke "Beograd" po ceni od 800 dinara po komadu, kako inače zvanično glasi njihova ponuda. Po ovoj logici Luka vredi 40 miliona evra.

Dva udruženja akcionara Luke "Beograd" pozvalo je pre dva dana svoje članove da ne žure sa deponovanjem svojih akcija firmi "Vorldfajn". U javnom oglasu sa brojevima telefona na koja akcionari mogu da se jave, oba udruženja su upozorili da je cena od 800 dinara nerealno niska i istovremeno najavili da očekuju da stignu i druge ponude. Nažalost, nade su im se izjalovile, a čudno je da se "Ašmor", koji od ranije ima iskustva sa davanjem ponuda za preuzimanje, prvo sa "Ce marketom", a nedavno i sa "Vitalom", nije setio da priloži i bankarsku garanciju kako bi ponuda bila valjana.

Luka "Beograd" je privatizovana po ranijem zakonu i mali vlasnici imaju 60 odsto akcija, dok je kod Akcijskog i PIO fonda preostalih 40 odsto. To znači da prodaje Luke nema bez pristanka države. Poslednjih godina dosta je ulagano u razvoj ovog strateškog preduzeća, a interesantno je da se njena realna vrednost ne zna zato što Institut ekonomskih nauka još nije završio novu procenu vrednosti. Luka ima 4.500 akcionara od kojih najveći broj nije iz firme i koji verovatno žure da ih prodaju jer su ih lako i dobili.

U kojoj meri se sa odbojnošću dočekuje ponuda luksemburške firme koju zaposleni poistovećuju sa Milanom Bekom, pokazuje i izjava jednog radnika koji kaže: "Ubismo se od nervoze". Zna se kako su upisivane akcije "sa strane", a obično je to činilo i po dvoje iz iste porodice, pa prosta računica pokazuje da će zajedno za, na primer 1.300 akcija, dobiti milion dinara ili oko 11.500 evra.



Izvor: Glas Javnosti \Z. M.

NBS preuzela preduzeća za lizing

BEOGRAD - Odluka o sprovođenju Zakona o finansijskom lizingu, koja se odnosi na izdavanje dozvola i davanje saglasnosti NBS, stupila je juče na snagu. Tom odlukom propisani su uslovi na osnovu kojih NBS privrednom društvu izdaje dozvole za bavljenje ovim poslom i daje saglasnost davaocu lizinga na odluke o imenovanju članova upravljanja, odnosno lica sa posebnim ovlašćenjima, saopštila je NBS.

Tako će od 3. oktobra, kada počinje primena ove odluke, NBS pod jurisdikciju staviti i društva koja se bave lizingom. Od tog dana, osnivači ovakvog privrednog društva su obavezni da podnesu zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova koji će obuhvatiti osnivački akt društva, dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen osnivački kapital, zatim dokaz o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti, kao i program rada za naredne tri godine, precizira NBS.



Izvor: Glas Javnosti \I. K.

Nastavljen napad na Radisava Rodića, pokretača Glasa i Kurira

Otimačina izmišljenim porezom

Poreski činovnici doneli rešenje o naplati poreza na kuću koja je prodata pre dve godine, kao i na oružje koje je Rodiću oduzeto takođe pre dve godine

BEOGRAD - Grupa od desetak poreskih izvršitelja predvođena Biljanom Miličić, načelnikom naplate Poreske uprave Voždovac, po nalogu direktorke Poreske uprave Tamare Samardžić, zaplenila je juče imovinu Radisava Rodića, pokretača dnevnih listova Glas javnosti i Kurir zbog navodno neplaćene poreske obaveze na imovinu i oružje. Navodno, jer gospodinu Rodiću rešenje o poreskom zaduženju nikada nije ni dostavljeno. Pored načelnice, koja je izašla na teren, u popisivačkoj ekipi su bili i izvršitelji Ratko Petrović, Nenad Jovanović, Dragan Laković, Dragan Nikčević i svedoci Mensur Žilmi i Stevan Trtica.

Kako se tvrdi u Rešenju Poreske uprave, popis je izvršen "radi obezbeđenja naplate godišnjeg poreza na ukupan prihod građana, koji nije dospeo za naplatu, ali je pokrenut postupak utvrđivanja, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnim njegovu naplatu". Poreska uprava se poziva na navodni dug na imovinu od 23 hiljade i 31 dinar, i na porez na oružje od pet hiljada 559 dinara.

Ovakvo kabadahijsko popisivanje imovine za naplatu poreza, o čijem zaduženju gospodin Rodić nije dobio rešenje i gde postoji očigledna nesrazmera između visine navodnog duga od ukupno 37.531 dinara i vrednosti popisane imovine, a koja realno vredi nekoliko hiljada puta više, gruba je povreda ustavnih prava građana i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ovo predstavlja i gest grube demonstracije sile Ministarstva finansija nad građaninom.

Ono što je najzanimljivije, poreski činovnici doneli su rešenje o naplati poreza na kuću koja je prodata pre dve godine, kao i na oružje koje je oduzeto poreskom obvezniku, takođe pre dve godine.

- Ovo je izvršavanje Dinkićevog naloga i to je nastavak terora nada mnom i mojom imovinom, koji traje od 6. februara ove godine, kada je Glas javnosti objavio feljton "Demokratska pljačka Srbije". Kuriozitet predstavlja to što su izvršitelji došli da popisuju imovinu za porez kojim nisam zadužen, jer zapravo nisam dobio nikakvo rešenje o zaduženju, pošto i u Rešenju o određivanju privremene zaplene imovine piše da ne dugujem porez. Došli su da uznemiravaju moju porodicu u 8.30 ujutro, a u zapisniku su napisali da su u moju kuću stigli u 9.45 sati. Hteli su i da upadnu u kuću u kojoj živi moj sin, da uznemiravaju i njegovu porodicu i maloletno dete - kaže Rodić.

Biljana Miličić, načelnica naplate Poreske uprave Voždovac, nije htela da komentariše događaj, jer, kako kaže, "nije nadležna da daje izjave".
- Naglašavam da rešenje o poreskom zaduženju nikada nisam dobio, a da je poreska opomena stigla u petak, 23. septembra, u kojoj piše da opomenuti poreski obveznik svoju obavezu treba da izmiri u roku od pet dana. Takođe i da ima mogućnost da eventualne nesporazume u roku od pet dana raspravi u Poreskoj upravi - ističe Rodić. Međutim, činjenica da je već sutradan, po dobijanju opomene, 12 poreznika upalo u kuću Radisava Rodića, govori da ne poštuju svoje odluke, već da im je jasna namera da, po nalogu ministra Dinkića, terorišu Radisava Rodića i njegovu porodicu, nasrćući na njegovu imovinu i ljudski integritet. Sve ovo neodoljivo podseća na teror koji su "jurišnici" JUL-a sprovodili nad slobodnim medijima u periodu od 1999. do 2000. godine.



Izvor: Glas Javnosti \ G. J.

Zbog odluke vlade o izmeštanju "Transnafte"

Vojvođani najavili građansku neposlušnost

NOVI SAD - Predsednici Skupštine i Izvršnog veća Vojvodine, Bojan Kostreš i Bojan Pajtić ponovili su da će Vojvođane pozvati na građansku neposlušnost ili na referendum, ukoliko Vlada Srbije ostane pri odluci da sedište "Transnafte", jednog od preduzeća koja će nastati restrukturiranjem Naftne industrije Srbije, bude premešteno iz Novog Sada u Beograd.

Upravni odbor novog Javnog preduzeća "Transnafta" održao je juče konstitutivnu sednicu na kojoj je usvojen poslovnik, statut i određeno sedište preduzeća koje će se nalaziti u Beogradu. Skupština Vojvodine uputila je prekjuče republičkim organima vlasti zahtev da se sedište tog preduzeća ne izmešta iz Vojvodine jer su svi resursi u toj pokrajini.

Bojan Pajtić je rekao da bi izmeštanjem "Transnafte" u Beograd, Vojvodina izgubila najmanje milijardu evra u slučaju privatizacije tog preduzeća. Vojvodini, po Zakonu o privatizaciji, pripada 50 odsto sredstava od privatizacije preduzeća sa njene teritorije. Pajtić je najavio da će o ovom problemu razgovarati sa premijerom Vojislavom Koštunicom i dodao da očekuje da će Vlada Srbije uvažiti zahteve Skupštine Vojvodine, pošto "ne postoji nijedan razlog da se sedište nečega što se preko 90 odsto nalazi u Vojvodini, bude u Beogradu".

I Bojan Kostreš je ocenio da je Vlada Srbije ovakvom odlukom pokazala da ne uvažava odluku Skupštine Vojvodine, kao i da "vlada Vojvodinu vidi kao mesto koje treba pljačkati". On je najavio hitan sastanak vladajuće koalicije na nivou pokrajine, kako bi se postigao dogovor o strategiji suprotstavljanja i dodao da, ne isključuje mogućnost referenduma na kojem bi se građani Vojvodine izjasnili da li su za to da vojvođanska imovina ostane na teritoriji pokrajine. I Kostreš i Pajtić, kao jednu od mogućnosti, najavili su i "građansku neposlušnost", ali nisu precizirali na šta bi se ta neposlušnost odnosila, prenosi Beta.



Izvor: Glas Javnosti