Odliv štednje preko fondova

BEOGRAD - Srbija treba da razvija tržište kapitala jer će se bez toga, preko penzionih i investicionih fondova, štednja odliti na strana tržišta, rekla je direktor Beogradske berze Gordana Dostanić, na savetovanju o razvoju finansijskog tržišta u Privrednoj komori Srbije. "Problem je i oskudno informisanje preduzeća koja uglavnom ne izveštavaju redovno o promenama u poslovanju, a zakoni se vrlo fleksibilno tumače", tvrdi Dostanić. Na berzi broj stranih investicija čini 50 do 60 odsto ukupnog prometa, a u dnevnom trgovanju aktivno je tek 80 do 90 kompanija, od ukupno 700 firmi na listingu berze.

Milko Štimac, direktor Komisije za hartije od vrednosti, istakao je da se na tržištu kapitala mora ukinuti "hijerarhijski odnos institucija" da se ne bi dešavalo da vlasnici akcija čekaju da vide šta će država da uradi da bi prodali akcije. On je dodao da kontrola države na tržištu, navodi učesnike da sa njega odlaze. Direktor Akcijskog fonda, Aleksandar Gračanac, ocenio je da "hitno" treba usvojiti zakon o investicionim fondovima i zakon o ponudi za preuzimanje.



Izvor: Glas Javnosti \ M. O.

Izvršni direktor „Nektara“ za „Blic“

Zainteresovani smo za „nekst“

Osnovana 1998. godine kompanija „Nektar“ iz Bačke Palanke za kratko vreme postala je lider u proizvodnji voćnih sokova, poluproizvoda od voća, džemova i marmelada, ali i jedina kompanija u regionu koja ima potpuno zaokružen proces proizvodnje - od otkupa voća do distribucije gotovih proizvoda. O prednostima vertikalne integracije za „Blic“ govori izvršni direktor „Nektara“ Bojan Radun.

- Sve voće koje otkupimo na preko 70 otkupnih stanica u SCG, ali i u Makedoniji i BiH, prerađujemo u dva pogona - u Bačkoj Palanci, gde je i pogon gotovih proizvoda, i u pogonu bivšeg „Delišesa“ u Vladičinom Hanu, koji smo kupili u procesu privatizacije i koji je najveći proizvođač vočnih koncentrata i vočnih kaša u regionu. Tako obezbeđujemo kontinuitet u snabdevanju sirovinama i ujednačen kvalitet sokova tokom čitave godine.
Kupili ste „Delišes“

- Da i to je jedan od primera izuzetno uspešne privatizacije. Mi smo na javnoj licitaciji kupili pogon koncentrata i kaša, investirali, modernizovali ga i danas je taj pogon jedan od značajnijih izvoznika na jugu Srbije.
Gde izvozite?

- Za izvoz voćnih koncentrata i kaša tri tržišta su glavna - na prvom mestu EU, zatim Rusija i SAD. Izvoz gotovih proizvoda je usmeren na region. U BiH smo drugi, u Makedoniji treći, u Hrvatskoj se pojavljujemo veoma stidljivo, a u Sloveniji smo nedavno potpisali ugovor sa „Šparom“, koji je drugi maloprodajni lanac.
Koliko je kampanja „nije svejedno“ zaslužna za vašu liderski poziciju na tržištu?

- Mnogo i nismo se pokajali. Jer nismo više drugi, od početka 2005. ubedljivo smo najveći proizvođač u našoj zemlji i u regionu. Po nekim pokazateljima zauzimamo preko 45, a možda i celih 50 odsto tržišta. Kampanja „Nije svejedno“ je dobra ne samo za proizvod, već se uklapa i u našu poslovnu filozofiju da u poslu ništa nije svejedno - ni šta radite, ni kako radite, ni ko vas kupuje. Za nagradu koju smo dobili najzaslužnija je agencija „Leo Barnet“.
Da li biste kupili „Freš“?

- O tome razmišljamo od trenutka kada smo saznali da je „Freš“ u ozbiljnim problemima. Postoje inicijative raznih akcionara, poverilaca i drugih interesnih grupa, imamo i načelnu podršku poslovnih banaka, ali ozbiljno analiziramo koliko sve to ima smisla.
A ako ih kupi „Koka-Kola“?

- Više iz patriotskih nego iz poslovnih razloga, meni je žao da takav brend dođu u ruke stranaca. A da li ćemo imati kao konkurenciju „Freš“ u vlasništvu gospodina Đorđevića ili u vlasništvu „Koka-Kole“, manje-više je isto. Mislim da bi „Koka-Kola“ razvijala i svoje brendove i vremenom umanjivala značaj „Neksta“.
Zašto to mislite?

- „Koka-Kola“ već ima svetske brendove i još jedan im ne treba. Ja verujem da će oni verovatno meriti gde im se šta isplati. Na primer, da li im se isplati da se u Rumuniju, gde već imaju „Kapi“, takmiče sami sa sobom? Odgovor će biti jedna surovo poslovna odluka, bez emocija.



Izvor: Blic \ B. Krivokapić

Savet za saradnju SCG i Italije

Predsednik Miroslav Mišković

U Beogradu će danas biti osnovan Savet za razvoj privrednih i trgovinskih odnosa između Italije i SCG, čiji će predsednik biti predsednik „Delta holdinga“ Miroslav Mišković.

U sklopu priprema za manifestaciju „Dani Italije“ u Beogradu, kada će doći veliki broj italijanskih privrednika, za počasnog predsednika novog saveta izabran je ambasador Italije u Beogradu Antonio Zanardi Landi. Kako se navodi u saopštenju italijanske ambasade, potpisivanju akta o osnivanju Saveta prisustvovaće premijer Vojislava Koštunice i predsednik Borisa Tadića.

U Savetu će se okupiti firme iz SCG koje već posluju sa Italijom, kao i one zainteresovane za saradnju. S druge strane, u Savetu će biti i ugledni italijanski privrednici.

Članovi Saveta su predstavnici vodećih kompanija u SCG: „Delta holding“, „Hemofarm“, „Tigar“, „Metalac“, „Trajal korporacija“, „Telekom“, „TeraTrejd“, „Internešenel CG Geneks“, „Eurosalon“, „YU Point“, „Simpo“, Ekonomski institut, „Komercijalna banka“, „Sintelon“ i „Dunav osiguranje“.



Izvor: Blic

Dinkić o razgovorima sa MMF

Oktobar mesec dogovora

Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da pregovori sa MMF idu u dobrom pravcu i izrazio uverenje da će razgovori o šestoj reviziji aranžmana biti uspešno okončani u oktobru.

- Najvažniji rezultat je drastično smanjivanje deficita tekućeg računa platnog bilansa, što nam je otvorilo vrata nešto lakšim pregovorima nego što smo ih ranije imali - rekao je Dinkić, izražavajući očekivanje da će misija MMF doći u oktobru u Beograd radi okončanja pregovora o završetku trogodišnjeg aranžmana sa tom finansijskom institucijom.

Prema njegovim rečima usvajanje zakona o Naftnoj industriji Srbije i objavljivanje tendera za izbor privatizacionog savetnika u MMF-u je ocenjeno kao značajan napor u restrukturiranju privrede Srbije, čime je ispunjena važna tačka sporazuma sa MMF.

Kada je reč o penzionom zakonu, Dinkić je rekao da će Srbija, ako Skupština ove nedelje usvoji tekst zakona koji je vlada predložila, biti „na korak od završetka trogodišnjeg aranžmana“ sa MMF. U tom slučaju ostalo bi samo da se u oktobru postigne dogovor o budžetu i da MMF konstatuje da je sve uspešno okončano, ocenio je Dinkić.



Izvor: Blic

Danas odluka o štrajku u EPS-u
BEOGRAD - Sindikat radnika Elektroprivrede Srbije danas bi trebalo da odluči da li će stupiti u generalni štrajk zbog odluke Upravnog odbora da proda hotele i odmarališta ovog javnog preduzeća. Upravni odbor juče je doneo odluku o prodaji po "nalogu" Vlade Srbije jer je to deo naših obaveza prema MMF-u.

Nekoliko stotina zaposlenih u EPS-u protestovalo je juče ispred glavne direkcije u Balkanskoj ulici kako bi naterali poslovodstvo da ne donese odluku o prodaji navedenih firmi i objekata. Predstavnici Sindikata pre početka Upravnog odbora u 14 sati razgovarali su sa Dragojlom Bažalcem, zamenikom generalnog direktora. Sindikalci su tražili da se sa dnevnog reda UO skinu odluke o prodaji firmi sporednih delatnosti i hotela i odmarališta. Upravni odbor to nije prihvatio.

Na današnjoj sednici Sindikata EPS-a trebalo bi da se odredi da li će započeti štrajk i na koji način će se odvijati. Sindikalci su ranije najavili da će u slučaju ovakve odluke poslovodstva EPS-a sigurno štrajkovati.
V. S.

Izvor: Glas Javnosti

Jelašić: Penzije prema dogovoru sa MMF-om

BEOGRAD - Srbija je u protekle tri godine sprovođenja tekućeg finansijskog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom postigla značajne rezultate, ali još uvek postoje značajni izazovi pre svega vezani za tekući platni bilans, smanjivanje inflacije i dalje sprovođenje strukturnih reformi, ocenjeno je u razgovorima guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, ministra finansija Mlađana Dinkića i ministra privrede Predraga Bubala sa potpredsednikom MMF-a En Kruger.

Kruger je konstatovala, saopštava NBS, da je od poslednjih razgovora u Vašingtonu do danas ostvaren pomak, pre svega u privatizaciji NIS-a i rafinerija. Po njenoj oceni, jako je važno da se izmene zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju usvoje u obliku dogovorenom sa MMF-om, kazao je Jelašić.

Guverner je za početak oktobra najavio dolazak misije MMF-a u Beograd, kada će početi pregovori o poslednjoj šestoj reviziji finansijskog aranžmana sa Fondom.

Na sastanku sa predstavnicima Svetske banke, Srbija je ponovo pohvaljena za sprovedene strukturne reforme, a tom prilikom najavljen je i novi kreditni aranžman od 55 miliona dolara. Ukazano je i na neophodnost da se ubrza povlačenje odobrenih finansijskih sredstava, pošto je od 180 miliona dolara koje je SB odobrila, povučeno manje od 10 odsto.
A. M.

Izvor: Glas Javnosti

Ne skrivati nijedan detalj afere

BEOGRAD - Zamenik ministra odbrane SCG Vukašin Maraš izjavio je juče da se u tom ministarstvu i institucijama državne zajednice inisistira da se u aferi nabavke vojne opreme dođe do "najsitnijih detalja", prenela je Beta.

"Niti jedan podatak ne može biti sklonjen. Želim da javnost bude uverena da je raspoloženje u Ministarstvu odbrane, Savetu ministara i parlamentu SCG da se istraga sprovede do kraja. Imajte strpljenja, dinamika je ubrzana i radi se uspešno", rekao je Maraš u Klubu Vojske SCG na Topčideru. Maraš je izrazio očekivanje da će se vrlo brzo doći do svih informacija o tome šta se dogodilo.

Prilikom rasprave o Nacrtu zakona o službama bezbednosti SCG, poslanik SRS Dragan Todorović govorio je o aferi nabavke vojne opreme i rekao da je nelogično da za to odgovaraju niži službenici u Ministarstvu odbrane, a da ministar ne snosi odgovornost. Davinić je rekao da treba prepustiti nadležnim organima da utvrde činjenice i dodao da on neće izlaziti u javnost i raspravljati o toj aferi dok se ne završi postupak.

Izvor: Glas Javnosti

Batić: Dinkić je kreator pljačke veka

BEOGRAD - Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić ponovo je juče optužio aktuelnog ministra finansija Mlađana Dinkića da je "kreator pljačke veka zbog privatizacije Nacionalne štedionice".
U vreme kada je bio guverner, Dinkić je osmislio priču o osnivanju jake banke pod imenom Nacionalna štedionica, što je upućivalo na to da je reč o nečemu što je narodno, državno, kazao je Batić. Na tu Dinkićevu priču upecao se svojevremeno čak i premijer Zoran Đinđić, podsetio je Batić. Kada su počele dokapitalizacije Nacionalne štedionice videlo se da je reč o prevari, da besplatnim davanjem prostora, zgrada i opreme nekadašnjih banaka narodna imovina prelazi u ruke privatnika, objasnio je predsednik DHSS-a.

- Ne mogu da se načudim čudu da Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal ćuti kada je i vrapcima jasno da je reč o organizovanom kriminalu. Podneo sam još u maju krivičnu prijavu protiv Dinkića - rekao je Batić, i dodao da su to pitanje pokrenuli i Savet za borbu protiv korupcije, kao i Ministarstvo finansija, dok je na njegovom čelu bio Božidar Đelić. Batić je istakao da će još jednom upozoriti tužilaštvo da radi svoj posao, a da će se zatim obratiti međunarodnim institucijama. Ukazujući da se postavlja pitanje zašto pre nekoliko dana Dinkić nije prodao akcije države u Nacionalnoj štedionici, Batić se na konferenciji za novinare, preko medija, obratio ministru Dinkiću:

- Imam ekskluzivno pitanje za Mlađana Dinkića, da li može da objasni ko je vlasnik firme "Elim" iz Beča. Ta firma je zajedno sa firmom "Mali kolektiv" Vuka Hamovića bila najveći pojedinačni akcionar Nacionalne štedionice. Ko su ti ljudi koji su, najverovatnije ne ulažući ništa, zaradili 70 miliona evra.

On je takođe zahtevao da se istraži i privatizacija Delta banke i da se obelodani gde je 270 miliona evra od njene prodaje, kao i da li je naplaćen porez i PDV.
D. Đ.

Izvor: Glas Javnosti

MMF: Penzije rastu jednom godišnje

BEOGRAD - Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda nije odobrio predstavnicima Vlade Srbije, koji su učestvovali na pregovorima u Vašingtonu, predloženi zakon o penziono-invalidskom osiguranju. Čelnici MMF insistiraju da se iz Predloga zakona izbaci sve ono što u julu nije dogovoreno - tvrdi izvor, blizak MMF-u i dodaje da je zbog toga vlada dobila prekor direktora Fonda. To znači da penzije od 2006. godine neće moći da se usklađuju prema vladinom predlogu dva puta godišnje, i to sa rastom plata i rastom troškova života, već onako kako je dogovoreno, jednom godišnje sa rastom troškova života.

"Samo na taj način mogu se ostvariti predviđene uštede u budžetu od 0,6 odsto bruto društvenog proizvoda", precizira sagovornik i naglašava da je to potvrdila i En Kruger, izvršni direktor MMF-a. Zbog toga je, kako dodaje sagovornik, u Vašingtonu odlučeno da se u Beograd 5. oktobra pošalje nova misija koja ima zadatak da proveri da li je vlada ispoštovala ovaj "dogovor".

Delegaciju SCG će na tim pregovorima o šestoj reviziji tekućeg trogodišnjeg aranžmana, predvoditi guverener Radovan Jelašić. Pozitivna ocena o šestoj reviziji uslov je za uspešno okončanje tog aranžmana i dodatni otpis duga kod Pariskog kluba poverioca od oko 700 miliona dolara. Srbija je, u dogovoru sa MMF-om, prihvatila obavezu da do kraja ove godine započne privatizaciju NIS-a i reformu penzijsko-invalidskog osiguranja. Nedavno je raspisan tender za privatizacionog savetnika, a poslanici treba da glasaju o predloženom Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Za sada je neizvesno kakav će biti ishod glasanja o tom zakonu jer su poslanici SPS-a obećali da neće podržati usvajanje zakona ukoliko prosečna penzija bude manja od 60 odsto prosečne plate.
I. K

Izvor: Glas Javnosti

Guverner Radovan Jelašić tvrdi da je najveći izazov inflacija
MMF proverava Zakon o penzijama
U moskovskoj Evroaksis banci NBS ima još 21 milion dolara. Za dve godine iz te banke vraćeno samo četiri miliona dolara

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda trenutno izračunavaju efekte prekjuče usvojenog Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, zbog toga što njihov predlog nije predviđao usklađivanje penzija dva puta godišnje. Tek nakon toga, naglasio je Jelašić, znaćemo da li će MMF podržati zakon. "Pregovori sa MMF-om nisu laki, pa neće biti ni predstojeći, i ja ne želim da budem prorok u pogledu toga kako će biti ocenjeni usvojeni amandmani na izmene Zakona o penzijama", rekao je Jelašić.

On je upozorio da će već predlog budžeta za 2006. godinu, o kojem će se takođe razgovarati sa MMF-om, biti prvi ozbiljan test za to da li su, i koliko, usvojena zakonska rešenja smanjila izdatke za dotiranje penzija iz budžetske kase, i da li oni doprinose da budžet za 2006. u celini odražava potrebnu restriktivnost i time utiče na smanjenje inflacije. Jelašić je dodao da postoji još izazova, i naveo da je jedan od njih dalje smanjenje deficita tekućeg platnog bilansa, zatim inflacije, kao i nastavak strukturnih reformi na kojima će morati da se zasniva i ekonomska politika za sledeću godinu.

Jačanje štednje

NBS će, najavio je Jelašić, u novembru emitovati svoje dinarske hartije od vrednosti koje će moći da kupe građani. Time centralna banka želi da podrži i osnaži dinarsku štednju, jer će godišnja kamata biti stimulativna i iznosiće preko 16 odsto godišnje. Maksimalna ročnost za ove hartije, zaključio je Jelašić, biće šest meseci.
   
On je priznao da će biti probijena projektovana inflacija u 2005, koja je u prvih devet meseci već dostigla 11,7 odsto. Međutim, Jelašića zabrinjava to što je u julu i avgustu ostvaren značajan rast posebno potrošačkih kredita, od po sedam milijardi dinara mesečno, koji mogu da doprinesu pregrevanju" tražnje i podsticanju inflacije. U proteklih osam meseci, rekao je on, ostvaren je značajan rast kreditne aktivnosti, pošto je prirast dinarskih plasmana dostigao pet odsto BDP, odnosno oko 77 milijardi dinara. Zbog inflacije je jako bitno da se u potpunosti ostvari usvojena politika budžetskog suficita i da se dodatni prihodi ne troše i da se, naročito pred kraj godine, ni na jednom nivou javne potrošnje ne podlegne potrošačkim apetitima.

Na brojna pitanja o spornom osnivanju i promenama vlasnika u Nacionalnoj štedionici guverner Jelašić se nije previše osvrtao, ali je na pitanje koliko novca NBS i dalje drži u moskovskoj Evroaksis banci izjavio da u toj banci trenutno ima 21 milion dolara državnih para. "Sa čelnicima Evroaksis banke NBS svakih tri do šest meseci ima sastanke, na kojima se sagledava na koji način povući sredstva države iz te banke. Znamo da je pre 2000. godine ta banka plasirala kredite nekim domaćim preduzećima. Sa menadžmentom Evroaksis banke dogovaramo se o tome da povlačenje tih 21 milion dolara ubrzamo", rekao je Jelašić.

Jelašić je u svojstvu viceguvernera NBS još 23. marta 2001. godine predložio tadašnjem guverneru Mlađanu Dinkiću da se sredstva NBJ kod Veksim banke (sada Evroaksis) prenesu na račun neke od prvoklasnih banaka u Evropi. Međutim, Dinkić je sve do smene sa mesta guvernera (jul 2003.) povećavao sumu novca na ime deviznih rezervi u Evroaksis banci. Dolaskom u NBS, Kori Udovički odlučuje da povuče novac iz ove banke. Direktor te banke Miloš Mirković izjavio je 12. septembra 2003. da će ta banka do kraja 2005. vratiti NBS preostali depozit od 25 miliona dolara. "Do sada smo vratili 32,5 miliona dolara, što se nije odrazilo na naše poslovanje i nećemo imati problema da do kraja 2005. vratimo i preostalu sumu", rekao je tada Mirković. Tako prostom kalkulacijom ispada da je od septembra 2003. do danas NBS povukla samo četiri miliona dolara.
I. Krasnić

Izvor: Glas Javnosti