MEĐUNARODNI FESTIVAL VINA 'IN VINO' U BEOGRADU

Međunarodni festival vina 'In vino' biće održan od 19. do 21. aprila u beogradskom centru 'Sava', saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Prema najavama organizatora, na toj manifestaciji koja je uvrštena u gotovo sve svetske kalendare najznačajnih događaja posvećenih vinu, biće oko 100 izlagača, koji će predstaviti 600 vina iz 20 zemalja.

Na festivalu, četvrtom po redu, predstaviće se sve poznate domaće vinarske kuće i proizvođači iz zemalja bivše Jugoslavije, Francuske, Italije, Španije, Južne Afrike i Južne Amerike.

Na štandu Privredne komore Beograda biće organizovane brojne promocije najboljih gradskih restorana, uz degustaciju njihovih specijaliteta.

Autentičnu srpsku hranu, odnosno najbolje domaće prehrambene proizvođače predstaviće Privredna komora Srbije, a na štandu Italijanske kulinarske akademije posetiocima će biti omogućeno da saznaju mnoge tajne kuhinje.

U okviru pratećeg programa biće održano i nekoliko radionica posvećenih tehnikama degustacije i posluživanja vina, slaganju vina i hrane, a posetioci festivala moći će da učestvuju i u ocenjivanju vina i raznim specijalnim degustacijama.

Ministarstvo će u saradnji sa projektom 'Jačanje kapaciteta za regulaciju vinskog sektora u Srbiji', 19. aprila održati prezentaciju 'Vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji'.

Izvor: RTS

 VALJEVSKA 'SRBIJANKA' PRODATA ZA 330 MILIONA DINARA

Korporacija Medija grup iz Bugarske na licitaciji u Agenciji za privatizaciju kupila je nekadašnji poljoprivredno-prehrambeni valjevski gigant 'Srbijanku' za 330 miliona dinara.

Početna cena bila je 275 miliona dinara.

Na površini od 13,65 hektara 'Srbijanka' raspolaže sa poslovnim zgradama i industrijskim objektima i magacinom.

S obzirom na to da se firma privatizuje u procesu restruktuiranja, obaveze preduzeća, koje prevazilaze njegovu vrednost, nisu ušle u cenu, već će od novca dobijenog prodajom biti namireni poverioci, radnici fabrike i oni koji imaju validne hipoteke.

U 'Srbijanki' sada radi 55 radnika. U oktobru prošle godine kompaniju je, uz otpremninu od oko 200 evra po godini radnog staža, napustilo 230 radnika, a u prvom zbrinjavanju viška zaposlenih otpremnine je pre dve godine dobilo njih 630.

'Srbijanka' trenutno obavlja sitne usluge za treća lica, uključujući i održavanje centralnog grejanja najvećeg naselja u gradu, preko kotlarnice u pogonu ove firme.

Osnovnom delatnošću, otkupom i preradom voća, zbog nedostatka novca, 'Srbijanka' se ne bavi već nekoliko godina.

Izvor: RTS

 USKORO ODLUKA O PRODAJI DRŽAVNOG PAKETA AKCIJA 'PUTNIKA'

Odluka o tome da li će država prodati svoj paket akcija u turističkom preduzeću 'Putnik' biće doneta 'narednih dana', rečeno je u Ministarstvu privrede Srbije.

'Akcijski fond Srbije, koji upravlja sa 70 odsto državnog kapitala u 'Putniku' će nakon dobijanja zvanične konačne ponude ruskog biznismena Dmitrija Lucenaka uraditi preciznu analizu i doneti odluku da li će dati nalog za prodaju akcija', ističu u Ministarstvu.

Mali akcionari 'Putnika', koji poseduju 15 odsto akcija, takođe su najavili da će u 'narednim danima' odlučivati da li će prodati svoje akcije. Akcionari su se nadali da će biti veća konkurencija ponuđača i da će početne ponuđene cene biti udvostručene.

Konačnu ponudu Komisiji za hartije od vrednosti za preuzimanje turističkog preduzeća 'Putnik' dostavio je samo jedan ponuđač - ruski biznismen Dmitrij Lucenko, koji je za jednu akciju tog preduzeća ponudio 5.500 dinara.

Lucenko, u ponudi koja je danas otvorena, navodi da želi da kupi svih 85 odsto akcija 'Putnika', koje mogu biti prodate, što daje ukupnu cenu od 43 miliona evra za kupovinu tog preduzeća.

U vlasništvu države je 70 odsto akcija 'Putnika' i ako bi se samo država odlučila za prodaju, Lucenko bi za taj paket akcija platio nešto više od 30 miliona evra.

Država i mali akcionari, u čijem vlasništvu je 15 odsto akcija, imaju rok do ponedeljka, 23. aprila u podne, da daju naloge, ako se odluče za prodaju.

Izvor: RTS

ZORAN DRAKULIĆ
PONOVO U IGRI
Lj. T. - S. V., 18. april 2007

"KUPROM" ne kupuje RTB Bor. U sredu, dan uoči isteka zakonskog roka da dostave bankarsku garanciju na sumu od 400 miliona evra, poslali su obaveštenja Agenciji za privatizaciju da hoće da raskinu kupoprodajni ugovor. Kao razlog ne navode, naravno, pribavljanje bankarske garancije, već otpor prema njima u Boru. Zbog demonstracija u Boru, javno iznetih sumnji u njihovu solventnost kao kupaca, to je proizvelo stanje da su onemogućeni da ispune ugovorne obaveze.
Agencija za privatizaciju takvu argumentaciju ne bi trebalo da prihvati, jer bi to značilo da prihvata da "Kuprom" bez kaznenih penala izađe iz ovog postupka. Po slovu propisa, ukoliko ne dostave bankarsku garanciju u četvrtak, Agencija za privatizaciju je dužna da im naplati na ime odštete sumu od tri miliona evra, prvu bankarsku garanciju koju su dostavili prilikom kandidature na tender.
U upućenim krugovima se, inače, ovakav ishod nagoveštavao još nekoliko dana unazad. Prema tim izvorima "Dojče banka", koja je prethodno uz "Meri Linč" bila najavila kreditiranje, povukla se.
Miodrag Conić, v.d. generalnog direktora RTB Bor, izjavio je "Novositma" da su radnici imali pre neki dan sukob sa predstavnikom "Kuproma", ali da i pored toga, ne može da veruje da im je to baš razlog za odustajanje od preuzimanja Borskog basena.
Dragan Aleksić, predsednik Samostlanog sindikata RTB, je, takođe, skepitčan oko "Kuupromovog" obrazloženja.
- Najlakše je krivicu prebaciti na sindikat. Potpuno je, međutim, jasno da Rumuni nisu imali para za kupovinu borske kompanije i da je to razlog. Da su dobili bankarsku garanciju, uspeli da zatvore finansijsku konstrukciju, ne bi se oni sekirali oko toga šta radnici pričaju i misle o njima.

ČEKA POZIVE AGENCIJE
Očekujemo poziv od Agencije za privatizaciju oko pregovora za kupovinu RTB - izjavio je za "Novosti" Zoran Drakulić, predsednik "Ist pointa", koji je, sa ponuđenih 340 miliona dolara, bio drugoplasirani na tenderu za privatizaciju borske kompanije.
- Izgubljeno je dosta vremena i desilo se upravo ono na šta smo od početka upozoravali - kazao nam je Drakulić. - Jedna kompanija kao što je "Kuprom" nije bila u stanju da isprati tako krupnu transakciju kao što je kupovina RTB Bora.

Izvor: Novosti

Franak obara ratu
S. MORAVČEVIĆ, 18. april 2007

STAMBENI krediti za mlade do 45 godina, koje dotira država, vezani za švajcarski franak, trebalo bi da krenu najkasnije za dve nedelje. Banke se pripremaju, ali i upozoravaju da je okretanje ka švajcarskoj valuti rizično, naročito na duži rok. Sosiete ženeral banka je odmah najavila da takve zajmove neće ni puštati na tržište. Ali, kamatne stope za takve kredite biće niže od onih u evrima i najverovatnije će se kretati od 3,5 do pet odsto na godišnjem nivou.
To će privući veliki broj podstanara, naročito onih sa nižim primanjima. Jer, sigurnost kod uzimanja ovakve pozajmice građanima, prema njihovom mišljenju, pruža klauzula po kojoj u svakom trenutku mogu da je vežu za evre.
Prema računici nekih bankara, ove kamate bi trebalo da budu konkurentne i da utiču i na sniženje kamata na zajmove i u evrima. Ali, ima i drugačijih stavova.
- Uvođenje subvencionisanih stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima neće uticati na smanjenje kamatnih stopa na iste pozajmice u evrima-mišljenja je Svetozar Šijačić, direktor za rad sa stanovništvom u Rajfajzen banci. - Dugoročno zaduživanje u švajcarcima nosi sa sobom valutni rizik, kojeg klijenti treba da budu svesni. S obzirom na to da je privredno okruženje u našoj zemlji, u svom poslovanju uglavnom okrenuto prema evru, samim tim su i primanja indirektno vezana za ovu valutu. Bilo kakav poremećaj u odnosu evra i švajcarskog franka mogao bi da ima za posledicu gubitak kreditne sposobnosti klijenta.
Prema rečima Šijačića, posle eventualnog značajnijeg poremećaja tog odnosa, posle gubitak kreditne sposobnosti mogao bi da bude masovna pojava i da dovede do poremećaja cena nekretnina na tržištu, a samim tim i do ozbiljnijih makroekonomskih posledica. Zbog toga bi značajnije učešće stambenih zajmova vezanih za švajcarski franak u kreditnom portfoli banaka izmenilo strukturu portofolija i opteretilo ih višim stepenom rizika.
- Sa subvencionisanim stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima počinjemo početkom maja - kaže Dejan Tešić, član Izvršnog odbora Inteze. - Zajmovi će biti osigurani kod Nacionalne koorporacije. Građani koji žele ovu pozajmicu moraju da polože učešće od deset odsto. Omogućićemo pretvaranje kredita iz švajcarskog franka u evro jednom u toku otplate zajma, kako bi se smanjili rizici kursnih razlika za klijenta. Takođe, svakom korisniku jasno ćemo staviti do znanja da zaduživanje u švajcarcima nosi značajan rizik i da ga banka ne preporučuje. Klijent će morati da prilikom uzimanja stambenog kredita u švajcarskim francima uz subvenciju države da potpiše izjavu kojom prihvata navedene rizike i potvrđuje da je bio upozoren na moguće negativne efekte.
Kako kaže Tešić, prema trenutnom odnosu švajcarca i evra, krediti indeksirani u švajcarcima izgledaju nešto povoljniji i rate kredita su nešto niže nego kod onih vezanih za evro. Ali, ovaj bankar upozorava da sve banke na tržištu ugovaraju promenjive kamatne stope i na duži rok niko ne može da garantuje da će pozajmice u švajcarskim francima biti trajno povoljnije.

DUGOROČNI RIZICI
UVOĐENjE modela kredita u švajcarskim francima, u dobroj meri, kako kaže Dejan Tešić, uticaće da se i građani sa manjim primanjima zaduže prilikom kupovine stana. To dugoročno, kako kaže ovaj bankar, nosi veliki rizik. S jedne strane postoji verovatnoća da ti klijenti ne mogu da servisiraju svoj kredit na duži period. A, sa druge, snižavanjem praga zaduživanja logično raste potražnja za nekretninama, a samim tim i cene kvadrata. Ovo problemi će biti, kako kaže Tešić, dodatno naglašeni subvencionisanjem stambenih zajmova u švajcarskim francima.

KAMATE I MARŽE
- Izuzetno jaka konkurencija na bankarskom tržištu je dovela do situacije da kamate u Srbiji budu značajno niže nego na nekim drugim tržištima, čak i u zemljama sa znatno boljim ekonomskim performansama i manjim rizikom. Obaranje kamata i pored rasta libora i euribora ide na račun bankarskih marži, koje su u nekim slučajevima svedene na neverovatno nizak nivo - kaže Dejan Tešić.

Izvor: Novosti

Naše žito Kinezima
M. Č., 18. april 2007

VIŠEDECENIJSKA zabrana izvoza pšenice iz Srbije u Kinu, nastala kao posledica neorganizovanosti našeg fitosanitarnog sistema, koji nije mogao da garantuje njenu zdravstvenu ispravnost, ukinuta je u sredu potpisivanjem Protikola o fitosanitarnim uslovima između našeg i kineskog ministarstva poljoprivrede.
Protokol su, u prisustvu premijera Vojislava Koštunice i potpredsednika kineske Vlade Hiu Jangjua, potpisali Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i Ge Džižung, zamenik generalnog direktora Generalne uprave za nadzor kvaliteta kineskog Ministarstva poljoprivrede.
Potpisivanju je prethodila poseta delegacije eksperata iz Kine jula prošle godine jednom broju njiva, skladišta za žito, fitosanitarnoj inspekciji i regionalnoj laboratoriji u Somboru. Kinezi su ocenili da ne postoji rizik od karantinskih organizama i da zabrana izvoza naše pšenice može da se ukine. Kina, inače, ima veliku potrebu za uvozom žitarica i to je dobra prilika za srpske proizvođače hlebnog žita.
u sredu su sa Kinezima potpisani i sporazumi o saradnji u oblasti poljoprivrede i o dodeli bespovratne pomoći Kine Srbiji u iznosu od dva miliona juana (200.000 evra), kao i protokol o primopredaji kompjutera i kancelarijske opreme.

Izvor: Novosti

"Putnik" Rusu Lucenku
S. VUKOVIĆ, 18. april 2007

Sa finalnom ponudom za “Putnik” u sredu je izašao samo ruski biznismen Dmitrij Lucenko. Ruska finansijska korporacija “Metropol”, koja je prva otvorila ovaj proces, u sredu je objavila da odustaje zbog neispunjavanja zakonskih obaveza Komisije za hartije od vrednosti. Cena po akciji koji nudi Lucenko je 5.500 dinara, što na paketu od 85 odsto akcija “Putnika”, a koliko je i raspoloživo za prodaju, daje sumu od oko 42,8 miliona evra.
Ponuda Lucenka je otvorena do ponedeljka u podne (23.aprila) i ukoliko bude naznačeno za prodaju najmanje 70 odsto akcija, a upravo taj paket ima država preko Akcijskog fonda, ponuda će uspeti, odnosno Lucenko će moći da uđe u kupovinu i državnog i paketa malih akcionara.
Država je, inače, taj svoj paket u “Putniku” pre četiri godine bila prodala (putem tendera) Srbi Iliću za 5,2 miliona dolara, što je oko četiri miliona evra, odnosno po akciji oko 7,8 evra ili, za osam puta manji iznos nego što je sada aktuelan.
Otvaranju ponuda u Komisiji za hartije od vrednosti prisustvovali su u sredu predstavnici udruženja malih akcionara “Putnika”. Prvi njihov komentar je bio razočaranje. Branko Radunović je to “Novostima” objasnio ovako:
- Iznenađeni smo cenom. Mislili smo da akcija “Putnika” vredi najmanje 100 evra. Ne može reper da bude aranžman sa Srbom Ilićem. Drugo je odustajanje “Metropola”. Imali smo razgovore sa pretstavnicima te kompanije, dobili sve podatke o njima, uverili se da je reč o izuzeto jakoj korporaciji sa godišnjim obrtom od bezmalo 10 milijardi dolara, a o ovom gospodinu Lucenku ne znamo ništa.
Ruska finansijska korporacija “Metropol”, koja je ponudu dala preko svoje kiparske firma “Aciona investment limitid”, u faks poruci poslatoj Komisiji za hartije od vrednosti u sredu u devet sati (rok za finalne ponude isticao je u 10 časova), navela je da odustaje zbog kršenja procedure, odnosno ne izvršavanja zakonskih obaveza Komisije za hartije od vrednosti.
Tražili su od Komisije da diskvalifikuje Lucenka, jer u tekstu ponude se nije legitimisao kao jedan od akcionara ruske kompanije “Miraks grupa”. Po slovu propisa, naime, ponuđač, ako je fizičko lice, dužan je da navede oblike imovine koji predstavljaju njegovo učešće u kapitalu drugog pravnog lica. Da je to prijavio, navode, onda bi potpao pod zakonsku obavezu da prethodno pribavi saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije, a dok bi na tu saglasnost čekao istekli bi rokovi za davanje ponude za preuzimanje.

"MOJ BIZNIS"
Dmitrij Lucenko je u sredu bio u Beogradu. U izjavi “Novostima”, ovaj 36-godišnji biznismen, je izričit da je u kupovinu “Putnika” ušao u svoje ime i za svoj račun.
- Tačno je da sam član borda direktora “Miraks grupe”. Ali ta komanija nema nikakve veze sa ovom mojom ambicijom da kupim “Putnik”. Svi mi u “Miraksu” imamo pravo i na svoje privatne biznise. I “Putnik” je jedan od tih privatnih biznisa.
Na pitanje o svom imovnom stanju Lucenko je izbegao da pominje cifre, ali je naveo odrednicu da je kapitalistata mnogo veći od srednjeg. Ima, prema tome, finansijski potencijal i da kupi i da revitalizuje “Putnik”.

Izvor: Novosti

Novac ostaje skup
S. M., 18. april 2007

MONETARNI odbor Narodne banke Srbije odlučio je, u sredu, da ne menja referentnu kamatnu stopu, odnosno 10,5 odsto. Ovakva odluka je zasnovana na oceni da, iako je kretanje inflacije od početka godine stvorilo prostor za dodatno relaksiranje monetarne politike, ipak nema dovoljno informacija o postojećim rizicima, koji bi u narednom periodu mogli da negativno utiču na inflatorna kretanja.
To se pre svega odnosi, kako kažu u NBS, na stopu bazne, ili tržišne inflacije, koja je ostvarena u aprilu i na nedovoljan stepen restriktivnosti fiskalne politike, uz nepotpun uvid u javne finansije u vreme produženog privremenog finansiranja. Izuzev najava i dalje je nepoznat godišnji plan pomeranja regulisanih cena. Od spoljnih faktora prisutan je rast cena nafte, koji po tom osnovu nagoveštava mogući inflatorni efekat u narednim mesecima.
- Ne možemo dodatno da olabavimo kaiš, jer nije usvojen budžet - rekao je Radovan Jelašić, guverner NBS. - I preporuka Međunarodnog monetarnog fonda, na nedavno održanom zasedanju, je da se ne ide na preteranu relaksaciju, pre svega da se ne popušta sa obaveznom rezervom.
Prema rečima Jelašića, MMF brine povećana tražnja, koja nije samo posledica velikih plata, već i uvećanih poreskih prihoda i značajnijeg uvoza. Nepostojanje nove vlade i budžeta stvara problem i za dobijanje 280 miliona evra od Svetske banke za četiri projekta u oblasti poljoprivrede, lokalne samouprave i infrastrukture.
- Ukoliko se do polovine maja ne oformi vlada i izađe sa budžetom, nećemo moći da uđemo u program Svetske banke, koja pravi svoj budžet tokom juna za narednu godinu - naglašava Jelašić. - Uslovi su povoljni, tako bi dobili kamatu na kredit od 4,2 odsto godišnje na evre. Osim toga, stav Ministarstva finansija SAD je da uđemo ponovo u aranžman sa MMF, jer smo zemlja u tranziciji koja treba da ima takav program, koji ne mora da bude kreditni. Za sve to je potrebna nova vlada.

POSETA POTPREDSEDNIKA
KAKO je rekao guverner NBS, naši ministri su na prolećnom zasedanju MMF nagovestili da će se nova vlada formirati do 14. maja. To je značajno, jer bi u drugoj polovini maja u Srbiju trebalo da dođe Murilo Portugal, jedan od potpredsednika MMF. To je poseta koja se ponavlja prvi put posle 16 godina.

STRUJA
- PREDLOŽIĆU da se u maju poveća cena struje za deset odsto, kako ne bi odjednom, na primer, u junu imali skok inflacije - rekao je Radovan Jelašić, guverner NBS. - U aprilu i maju ne očekujemo rast cena, već pad.

Izvor: Novosti

 PARIVODIĆ I STILIJANIDIS O HELENIK PLANU

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić potvrdio je da će u Beogradu sa zamenikom ministra spoljnih poslova Grčke Evripidisom Stiliajanidisom razgovarati o sprovođenju Helenik plana.

Parivodić je novinarima kazao da će na sastanku pre svega, biti razmatrane mogućnosti za što skoriji početak izgradnje autoputa od Leskovca do makedonske granice, za koji je Grčka iz Helenik plana već izdvojila 15 miliona evra za ovu godinu.

'Ukupno 100 miliona evra nam je Grčka dala za realizaciju tog autoputa i to treba operacionalizovati i krenuti sa izgradnjom što pre i o tome ćemo večeras razgovarati', rekao je srpski ministar.

Grčka je 1. decembra prosle godine odobrila produžetak provođenja Helenik plana od 2007. do 2011. godine, iz koga će Srbija dobiti 100 miliona evra pomoći za zavrsetak koridora 10 od Leskovca do Makedonije.

Izvor: RTS

 U SRBIJI OPADA PROIZVODNJA VINA I GROŽĐA

Srbija je na začelju evropskih zemalja, sa prosečnom potrošnjom vina po stanovniku od 1,6 litara, istaknuto je na prezentaciji 'Vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji' Ministarstva poljoprivrede, koja je održana u okviru Međunarodnog festivala vina 'In vino' u Centru 'Sava'.

Načelnik u Ministarstvu poljoprivrede Darko Jaksicć izjavio je da se u Srbiji godišnje proizvede oko dva miliona hektolitara vina, što je kada se posmatra region na nivou Hrvatske i Makedonije, dok su ispred nas Rumunija, Moldavija i Bugarska.

On je kao poražavajući ocenio podatak da se u Srbiji više jede grožđe nego što se pije vino.

'Prosečna potrošnja stonog grožđa po glavi stanovnika je 1,3 kilograma', naveo je Jaksicć, dodajući da je proizvodnja grožđa u 2006. godini bila oko 360.000 tona.

Ističući da je Srbija imala veći uvoz nego izvoz vina, on je rekao da u strukturi uvoza svih pića iz inostranstva vino zauzima dve trećine, odnosno oko 70 odsto, a preostali deo čine ostala alkoholna, bezalkoholna pića i sokovi.

Najviše vina se uvozi iz Makedonije [oko 85 odsto], a izvozi u Bosnu i Hercegovinu, Nemačku i Austriju.

Jaksicć je najavio da Ministarstvo poljoprivrede priprema više uredbi, sa ciljem podsticanja razvoja vinogradarstva.

Za deset dana stupiće na snagu Uredba o podsticanju revitalizacije zapuštenih i starih vinograda, kao i Uredba za podsticaj matičnih zasada, dok će primena Uredbe o dugoročnim kreditima i merama za unapređenje sela sačekati formiranje vlade Srbije.

Primat u proizvodnji vina u svetu drže Francuska, Italija, Španija i SAD, dok najveći procenat rasta u proizvodnji beleži Kina - 329, 6 odsto, a ne zaostaju mnogi ni Australija, Čile i Rusija.

U Evropi i svetu je primetan trend smanjenja obima površine pod vinogradima, što je karakteristično za Španiju, Italiju i Portugaliju.

'U Evropi procenat pada površina zasadjenih vinovom lozom je 19,8 odsto', kazao je Jakšić.

Prema njegovim rečima, slična situacija je u Srbiji gde se ukupna površina pod vinogradima od 1995. stalno smanjuje i sada se procenjuje na 64.350 hiljada hektara.

'Svake godine površine se smanjuju za 200 hektara i zato planiramo da svake godine povećamo tu površinu za 1.000 hektara', kazao je Jakšić.

Izvor: RTS