Lalović: Neće biti otpuštanja radnika
Autor: FoNet | 10.04.2007 - 18:31

Gradski odbor sindikata metalaca Kragujevca organizovao je danas protest ispred Vlade Srbije. Od predsednika Vlade, sindikalci su između ostalog tražili hitno formiranje nove Vlade, ali i da zaustavi otpuštanje radnika.
Udružene metalce Kragujevca Samostalni sindikat, ASNS, UNS Šumadija i sindikat Solidarnost u zgradi Vlade primio je ministar rada zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović sa saradnicima. Sindikalci su tražili da se pronađe strategija opstanka metalske industrije Kragujevca, nastavak finansijske pomoći nekim preduzećima do privatizacije, produženje trajanja Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje koji finansira 4.800 nezaposlenih, i da metalske firme koje ne budu privatizovane ne idu u stečaj već da ih preuzme država. Slobodan Lalović obećao je metalcima da tehnička Vlada neće otpuštati radnike i da će i dalje isplaćivati subvencije u istom iznosu.
Sindikati su najavili da sutra u Vladi nastavljaju razgovore s ministrom privrede Bubalom o statusu firmi Filip Kljajić i 21.Oktobar.

Izvor: Blic

Vojin Đorđević, vlasnik „Si end Si grupe“, za „Blic“
Divac bi mogao biti dobar partner
Autor: R. Marković | 11.04.2007 - 10:14

Tačno je da smo spremni da prodamo 30 odsto „Voda vode“, ali ne po svaku cenu. Tražimo strateškog partnera koji je u stanju da prati naš poslovni senzibilitet i deli naše planove koji podrazumevaju da naš proizvod bude svetski brend. Ako takvog partnera nađemo, sklopićemo posao, a ako ne, odustaćemo od prodaje, kaže u razgovoru za „Blic“ Vojin Đorđević, vlasnik „Si end Si grupe“, u čijem su sastavu, osim „Voda vode“, i „Gorki list“, „Sinalko Srbija“, „Podrum Palić“, „Naše voće“.
nKo je još osim Vlade Divca zainteresovan za kupovinu dela „Voda vode“?
- Interesovanje je veliko. O konkretnim imenima ne mogu govoriti, ali mogu da kažem da se radi o više investicionih fondova i kompanija iz Evrope, Azije, Japana. Jedna velika evropska banka želi da stane iza nas. Svet je pun novca i ljudi hoće da plasiraju novac u zdrave i kvalitetne proizvode kakvi su naši. Problem je, međutim, to što među njima ima i onih koji bi prvo hteli da kupe ponuđenih 30 odsto, a kasnije i 51 odsto, i da postanu većinski vlasnici. Mi to, međutim, ne želimo, jer posle ne bismo mogli da kontrolišemo dalji razvoj firme. Mi smo u naše brendove ulagali godinama i ja ne bih hteo da izdam samog sebe. To nije samo novac, to je kreacija, a to mnogi ne razumeju. Nama novac nije jedini cilj. Želim da ovaj brend ostane mojoj deci i porodici, Srbiji. Ne bih voleo da se jednog jutra probudim sa mnogo novca a bez svog brenda. Zato tražimo samo partnera koji želi da investira i dalje razvija brend.
Šta za vas znači interesovanje Vlade Divca za „Voda vodu“?
-Drago mi je što se pored velikih fondova i kompanija iz sveta javio i on. Divac je veliki čovek i veliki patriota, i drago mi je što hoće da svoje ime i svoj novac uloži kod nas i postane deo lepe i uspešne priče. Bilo bi mi drago da radimo zajedno.
nKada očekujete da će se završiti pregovori sa Divcem i ostalima i da ćete doneti odluku?
- Za dve nedelje, najkasnije do kraja aprila odlučićemo da li ćemo nešto prodavati i kome.
nDa li je tačno da je vaša kompanija u finansijskim problemima i da ste se zato odlučili na prodaju?
- Finansijskih problema imamo i oni su nastali zato što se kompanija prebrzo razvijala. Međutim, oni nisu toliki da nešto pošto-poto moramo prodati. Za prodaju smo se odlučili kako bismo došli do novca za dalje investicije i razvoj, a ako pravog partnera ne nađemo, u stanju smo da i sami preguramo sadašnje finansijske poteškoće.
nDa li ste pregovarali s hrvatskim biznismenom Ivicom Todorićem, vlasnikom „Agrokora“?
- Jesam, ali prošle godine. Sada ne. Oni su tada bili iskreni i otvoreno rekli da im je cilj većinsko vlasništvo. To nama nije odgovaralo i zato smo odustali od daljih pregovora.
nKoji su vaši dalji poslovni planovi?
- Naš plan je da, ako ne nađemo odgovarajućeg partnera, širimo prodaju u Evropi i na Dalekom istoku, a ako nađemo, da se probijemo i na američko tržište. Moj cilj jeste da se „voda voda“ za nekoliko godina prodaje na celoj zemaljskoj kugli. Ove godine takođe nameravamo da izađemo na tržište sa votkom, za čiji dizajn boce smo pre dve godine nagrađeni u Kanu.

Izvor: Blic

U Srbiji praktično nerazvijen franšizing kao oblik poslovanja malih preduzeća
Prodaja robe i usluga za velike kompanije
Autor: R.Ž.Marković | 11.04.2007 - 10:17

Ukoliko dobije franšizu, preduzeće je dužno da neki proizvod distribuira pod određenim pravilima i standardima koje mu propiše davalac, odnosno proizvođač robe ili glavni globalni distributer. Umesto da se bore sa sve agresivnijom konkurencijom i krupnijim firmama na srpskom tržištu, mala preduzeća i trgovine mogu putem franšizinga da im se pridruže i tako osiguraju svoj opstanak.
U Sjedinjenim Američkim Državama oko 50 odsto svih kupovina odvija se preko franšizing kompanija. Međutim, u Srbiji je takav oblik poslovanja nerazvijen iako je koristan za razvoj malih i srednjih firmi.
- Postoji interesovanje velikih firmi da daju franšize, a takav oblik poslovanja ubrzava razvoj malih i srednjih preduzeća. S jedne strane, velike firme, konkretno u sektoru trgovine, razvijaju svoju prodajnu mrežu, dok mali imaju kontinuiran razvoj, snabdevanje i reklamu - kaže Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije.
Ukoliko dobije franšizu, preduzeće je dužno da neki proizvod distribuira pod određenim pravilima i standardima koje mu propiše davalac franšize.
- Malo preduzeće dobija sigurnost i brend. Prestaje da vodi računa o marketingu, nabavci, distribuciji i postaje deo jednog lanca koji mu garantuje da će, ako ispunjava obaveze, imati, na primer, između sedam i 15 odsto profita godišnje. A kakav će promet biti, zavisi delimično i od njega - objašnjava Milosavljević.
U Srbiji ima više od 80.000 trgovinskih radnji, a prema dosadašnjim iskustvima, veliki sistemi gutaju male. S druge strane, malim preduzetnicima franšizing je strateški sigurniji od surove borbe za opstanak na tržištu, smatra Milosavljević.
Osim ugostiteljstva, on šansu za franšizing vidi i u trgovini i turizmu, kao i sektoru usluga, naročito finansijskih - kao što su osiguranja, platne kartice i finansijski konsalting.
U Srbiji ne postoji institucija koja pospešuje ovakav način poslovanja i koja pomaže malim firmama da dođu do kontakata.
- Teško je očekivati da će se neko veliki ponuditi sam, ali ako neko odavde zatraži franšizu, ne vidim razlog da bude odbijen. Mali privrednici mogu da kontaktiraju s velikim kompanijama preko interneta, ambasada ili preko Privredne komore Srbije. Komora planira da napravi jedan deo koji će biti član međunarodnih franšizing organizacija i koja će pomagati u ostvarivanja kontakata - kaže Milosavljević.

Čeka se nova vlada
Danas će se u Privrednoj komori Srbije održati konferencija „Franšizing u Srbiji - perspektive i mogućnosti“ koja se organizuje u saradnji sa Ambasadom SAD i Američkom privrednom komorom (AMCHAM).
- Srpsko tržište je treće po brzini razvoja, odmah iz Kine i Indije, ali su ta tržišta ogromna i zahtevaju velika ulaganja. Američke firme su zainteresovane za saradnju sa srpskim preduzećima, odnosi između dve zemlje su dobri ali velikih investicija nema jer se očekuju neke odluke Vlade Srbije - objasnila je Marija Endruz iz Trgovinskog odeljenja Ambasade SAD.

Izvor: Blic

Sindikati Kragujevca u Vladi
Stop za otpuštanje metalaca
Autor: S.T. | 11.04.2007 - 10:19

Na sastanku predstavnika Sindikata udruženih metalaca Kragujevca sa ministrom Slobodanom Lalovićem postignut je dogovor o zaustavljanju otpuštanja radnika i nastavku subvencija do privatizacije.
Ispunjena su dva zahteva, a ostala tri će morati da sačekaju novu vladu.
Predsednik Gradskog odbora Samostalnih sindikata metalaca Kragujevca Goran Milić kazao je da je na sastanku obećano da će se na narednoj sednici Vlade raspravljati o njihovim zahtevima i da će odgovor dobiti do 20. aprila.
Kako je najavljeno, ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni do tog roka, sindikalci će održati masovne proteste.

Izvor: Blic

Devizne rezerve Srbije 12,5 milijardi dolara
Sreda, 11. april 2007. 14:34

Devizne rezerve Srbije na kraju marta ove godine iznosile su oko 12,5 milijardi dolara, od čega su rezerve Narodne banke Srbije (NBS) bile oko 11,7 milijardi dolara, saopštila je u sredu NBS.
Devizne rezerve NBS tokom marta smanjene su za 178,5 miliona evra, a na to smanjenje najviše je uticala prevremena otplata preostalog duga prema MMF-u u iznosu od 175,4 miliona evra.

Istovremeno, izmirene su i obaveze prema inokreditorima u iznosu od 58,8 miliona evra, a po osnovu stare devizne štednje isplaćeno je 2,1 milion evra.

U toku marta dinar je nominalno depresirao prema evru za 1,9 odsto, navedeno je u saopštenju.

Devizne rezerve banaka su u martu iznosile oko 564,2 miliona evra, a nivo deviznih rezervi NBS od oko 11,7 milijardi dolara obezbedjuje pokrivenost novčane mase (M1) od 376,4 odsto.

U martu su devizne rezerve uvećane za 17,6 miliona evra po osnovu korišćenja kredita od Evropske investicione banke i Vlade Republike Italije.

Menjački poslovi su devizne rezerve NBS povećali za 114,4 miliona evra, što znači da je neto otkup efektivnog stranog novca u martu bio veći za 28,1 milion evra u odnosu na prethodni mesec.

Prošli mesec je potvrdio da novi način utvrdjivanja zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru, uveden od 5. marta 2007. godine, nije uticao na stabilnost deviznog tržišta.

Tokom marta, od ukupno 23 radna dana, samo na tri sastanka Medjubankarskog deviznog tržišta (MDT), i to 2, 6. i 14. marta, bilo je realizovane trgovine.

Zbog znatno veće tražnje za devizama od ponude u tim danima, NBS je intervenisala prodajom evra u iznosu od 54,1 milion, kako bi ublažila preteranu dnevnu depresijaciju dinara prema evru, dok su banke na sastanku MDT-a medjusobno trgovale samo 2. marta i to u iznosu od 1,5 miliona evra.

Medjutim, istovremeno u martu je nastavljen dalji rast neposredne medjubankarske trgovine van sastanka MDT-a, čiji je ukupan obim iznosio čak milijardu evra, a to u odnosu na februar predstavlja povećanje od 326,4 miliona evra. Inače, u prva tri ovogodišnja meseca meseca u neposrednoj medjubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 2,6 milijardi, dok je promet na sastanku MDT-a u istom periodu iznosio 495,5 miliona evra.

Od 5. marta - sa izuzetkom 6. i 14. - kursevi iz neposredne medjubankarske trgovine van sastanka MDT-a u potpunosti su uticali na formiranje zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru, koji se kretao u rasponu od 80,3750 do 81,5742 dinara za 1 evro.

To znači da je u poslednjih 20 radnih dana marta od kada je počela primena novog načina utvrdjivanja kursa, zvanični srednji kurs dinara prema evru u čak 18 radnih dana utvrdjen samo na osnovu medjubankarske trgovine van sastanka MDT-a, odnosno u punoj meri pod uticajem tržišnih faktora.

Izvor:Mondo

Erik Blanštet, predsednik Izvršnog odbora „Findomestik banke“
Slaba ekonomija stvara visoke kamate
Autor: D. Nišavić | 12.04.2007 - 11:08

Banke u Srbiji imaju slične bankarske proizvode, ali se razlikuju u tome kako se oni približavaju javnosti i koliko proizvod, odnosno usluga banke košta. Ubuduće, banke će se za klijente boriti ne samo kvalitetom usluge već i time koliko se ona brzo može dobiti - kaže u razgovoru za „Blic“ Erik Blanštet, predsednik Izvršnog odbora „Findomestik banke“.
Šta je adut banke na čijem ste vi čelu?
- Rad sa privredom, fokusiran na mala i srednja preduzeća, a naša prednost je veoma brz odgovor da li je kredit odobren ili ne. Kada kažem brz, to znači da se istog dana kada je sva dokumentacija prikupljena, u banci donosi odluka, a idućeg dana saopštava. Drugi stub je rad sa stanovništvom. Tu je jedna od prednosti atraktivna kreditna kartica, čiji je promoter uspešna teniserka Ana Ivanović.
nOno što „Findomestik“ čini posebnom jesu i takozvani potrošački krediti na licu mesta u prodavnici.
- Imamo veoma sofisticiran informacioni sistem koji omogućava da se potrošački kredit odobri u samoj radnji, bez potrebe da građanin odlazi u banku. Danas je softver instaliran u više od 300 prodavnica širom Srbije, a planiramo da do kraja godine bude na više od hiljadu mesta. Taj sistem omogućava da menjamo i prilagođavamo uslove kredita klijentu, čime je pristupačniji širem sloju ljudi. Ono što je ključno jeste da smo građanima omogućili kreditiranje bez uslovljavanja da budu naši klijenti.
Kako je vaše viđenje bankarstva u Srbiji danas?
- Situacija u bankarstvu u poređenju sa periodom od pre šest godina je totalno drugačija. Prisutne su regionalne banke koje se bore za svoj udeo na tržištu. To ih navodi da pribegavaju komercijalnim aktivnostima koje možda nisu adekvatne. Preuzimaju veći rizik nego što bi generalno trebalo.
Na koje komercijalne aktivnosti mislite i zar to nije konkurentska borba, ono čemu se i teži u bankarskom sektoru?
- Banka je klasična kompanija i obaveza banke kao i svake druge kompanije jeste da obezbedi sredstva za sve troškove koje treba da podmiri - plate, investicije... Da bi se oni pokrili, banka mora da zaradi novac i da bude profitabilna, a da bi to moglo, proizvod mora da se prodaje po ceni koja je tržišna i koja omogućava da se ostvari profit. Danas je situacija drugačija, pošto se banke bore za svoj udeo na tržištu, spuštaju cene svojih usluga i ponekad je to previše. Čitamo u medijima kako su cene proizvoda suviše visoke, što nije tačno, a popularne su i teze o postojanju kartela, što takođe nije tačno. U svim zemljama gde ekonomija nije stabilizovana, to je ista priča. U Srbiji je situacija malo gora zato što ekonomija nije dovoljno razvijena.
Vaše mišljenje ne dele i građani Srbije koji smatraju da su krediti preskupi.
- EURIBOR raste, i LIBOR takođe. Nije samo u Srbiji izmišljeno da se krediti obračunavaju u skladu sa kretanjem EURIBOR-a. Jeste da on raste, to je rizik koji postoji i jasno je da je cena novca veća. Ne zarađuju banke više zbog toga. Veoma je važno da građani koji uzimaju te kredite znaju da postoji rizik. Banke koje odobravaju kredite u francima bile su fer kada su govorile da sada može da izgleda da je povoljnije zaduživanje u švajcarskim francima, ali da postoji mogućnost da će ovi krediti poskupeti.

Izvor: Blic

Posle razgovora u Vladi doneta odluka
Sindikalci RTB „Bor“ traže da se poništi privatizacija
Autor: S.Trifunović | 12.04.2007 - 10:52


Nakon što su pregledali kupoprodajni ugovor i ugovor o prenosu eksploatacionih prava, kojim je vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ postao rumunski „Kuprom“, predstavnici Jedinstvene sindikalne organizacije Kombinata bakra zatražili su - poništenje privatizacije!
Predstavnici borskih radnika su to, na jučerašnjem sastanku, predočili Slobodanu Laloviću, ministru za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
- Naša osnovna zamerka je da su sve stranice ugovora overene, izuzev poglavlja koje se odnosi na socijalni program, po kojem bi „Kuprom“, u slučaju proglašavanja tehnološkog viška, morao da isplati otpremninu od 400 evra po godini staža. Pored toga, imajući u vidu da će stvarni vlasnici borske kompanije biti „Meril Linč“ i „Dojče banka“, koje Rumunima treba da odobre kredit za kupovinu RTB-a, proizlazi i da je samo sprovođenje socijalnog programa pod velikim znakom pitanja - predočava za Dragan Aleksić, predsednik JSO RTB.
Po Aleksićevim rečima, ni predviđene investicije od 180 miliona dolara ne garantuju oživljavanje proizvodnje u RTB-u. Predviđeno je, kaže predsednik JSO, da se novac uloži u površinske kopove, dok su podzemna ležišta zanemarena.
Rumuni žele da, umesto standardne topionice, u Boru instališu najnoviju hidrokoper tehnologiju za dobijanje bakra, koja nigde u svetu još ne funkcioniše na komercijalnoj osnovi, podvlači Aleksić. Međutim, čak i da se njena funkcionalnost dokaže, najmanje 1.500 radnika, od 4.524 koliko ih je sada, ostalo bi bez posla jer bi, u tom slučaju, prestala potreba za njihovim daljim angažmanom. Ministar Lalović je, po Aleksićevim rečima, saslušao argumente predstavnika sindikata i obećao da će sa njihovim zahtevima upoznati srpskog premijera Vojislava Koštunicu, s kojim bi, po najavama, predstavnici radnika iz Bora trebalo da se sastanu najkasnije za dve nedelje.

Izvor: Blic

Cane Subotić kupio celo ostrvo kod Budve
Sreda, 11. april 2007. 21:17

Srpski biznismen koji živi u Švajcarskoj Stanko Subotić Cane, kupio je ne samo deo sotrva Sveti Nikola kod Budve, već celo ostrvo, saznaje dnevnik "Blic".

Ostrvo je do skora bilo u vlasništvu nekadašnjeg funkcionera JUL-a Nenada Djordjevića.

Izvori na koje se poziva "Blic" tvrde da je prilikom kupovine ostatka, odnosno celog ostrva, posredovao jedan crnogorski biznismen, koji je Subotićev prijatelj, a veoma je uticajan u Crnoj Gori.

Cela transakcija koštala je srpskog biznismena stotinak miliona evra, tvrde izvori beogradskog dnevnika.

Izvor:Mondo

PIF Cepter postao zatvoreni fond
16:34 | Izvor: Nezavisne novine
Banjaluka -- Skupština akcionara Cepter fonda je donela odluku o njegovoj transformaciji u zatvoreni investicioni fond.

Transformisan najveći Privatizaciono-investicioni fond u Republici Srpskoj

Akcionari Cepter fonda su usvojili novi Statut i prospekt investicionog fonda. Imenovan je i Nadzorni odbor fonda, u koji su ušli predstavnici Ceptera, banjalučke Hipo Alpe-Adrija banke i slovenačkih AC Naložbi i Gorenjskog berzansko-posredničkog društva.

Direktor Društva za upravljanje Cepter fondom Nenad Tomović izjavio je da će, osim domaćeg tržišta, sredstva fonda moći da se ulažu u Evropsku uniju, zemlje CEFTA i OECD-a, države u okruženju, Rusiju, Ukrajinu i Moldaviju.

"Budući investicioni fond će naglasak na ulaganje imati u akcije, s tim da je ostavljena mogućnost da se do 20 odsto sredstava investira u nekretnine, do 30 odsto u obveznice i do 20 odsto u novčane depozite", kazao je on i dodao da Društvo Cepter planira osnivanje još jednog zatvorenog fonda nekretnina i jednog otvorenog fonda.

Vrednost neto sredstava Ceptera iznosi oko 113 miliona evra. Vodeći akcionari Ceptera su Gojko Janković sa 6,7 odsto udela, investitori koji rade preko kastodi poslova Hipo Alpe Adrija banke sa 4,3 odsto, Nisikomir sa četiri odsto, Halmstad Investment 3,45 odsto, QVT fond tri odsto i sarajevski Rajfajzen brokers 2,6 odsto.

Zakon predviđa da transformacija svih 13 PIF-ova u RS mora da se završi do januara iduće godine, kada ističe rok poslednjem osnovanom fondu, Jahorina konseku iz Pala.

Menadžere muči loše znanje zaposlenih
Nema dovoljno dobrih stručnjaka
Autor: Radovan Ž. Marković | 13.04.2007 - 10:46

Srpski menadžeri od svih problema najviše ističu to što nam zaposleni nisu dovoljno obrazovani, ne govore strane jezike i ne umeju da rade na kompjuteru. S druge strane, ne žele mnogo ni da uče.
- Na papiru imamo obrazovane ljude, ali u praksi ne. Na konkurs vam se javi nekoliko stotina njih, ali kada prođu testove, onda vidite da ima malo onih koji su zaista pogodni za neka radna mesta - kaže Branivoje Lazović, direktor i vlasnik kompanije „Europen“. Međutim, zaposleni nemaju ni dovoljno entuzijazma da savladaju i da uče nove stvari u poslu, smatra on i dodaje da je u Srbiji potrebno mnogo više vremena za realizaciju posla nego u drugim državama.
- Imali smo period od deset godina gde se menadžeri nisu razvijali prirodnim putem, tj. da se svake godine stvori nekoliko stotina novih menadžera. Dolazi sve više stranih kompanija i mi naginjemo sve više ka zapadnoevropskoj ekonomiji, a problem ljudi je ostao - smatra Slobodan Vučićević, direktor „Grand kafe“ i član UO „Soko Štark“. On smatra da se mora imati i dobra platna politika prema menadžmentu, a Srpska asocijacija menadžera razvija projekat pravljenja tipskih ugovora kako bi se znalo koliko vrede koje usluge menadžera.
- Nije problem platiti mladom menadžeru ni dve ili tri hiljade evra, ali onda on mora i da radi kao na Zapadu. U Vrnjačkoj Banji se suočavam sa mladim kadrom koji je završio državne fakultete, ali je nivo obrazovanja i na njima ostao na nivou od pre 20 godina, pa nema praktičnog i pragmatičnog pristupa. Vidim i da svim mojim kolegama treba više zaposlenih koji mogu da komuniciraju sa svetom na najmanje jednom stranom jeziku ili su spremni da danas sednu u avion i odu, na primer u Ameriku, a da se sutra vrate - kaže Mirko Todorović, direktor kompanije „Todor“.
Međutim, da bi se izborili sa problemom nedovoljno obrazovanog kadra, menadžeri različitih kompanija pribegavaju ličnoj obuci zaposlenih.
- Imamo svoju internu obuku i profilišemo ljude u onom pravcu koji je nama potreban. Da bi se stvorio menadžer, potreban je rad i okruženje. Napravili smo neku internu školu i dosta koristimo i kurseve stranih predavača i Privredne komore Srbije. To rade i „Delta“, „Komtrejd“... Svako od nas školuje kadrove jer ne može da nađe kvalitetne ljude - kaže Toplica Spasojević, lider ITM group i poslovni čovek godine. Prema njegovim rečima, menadžeri u Srbiji ne mogu dovoljno da iskoriste radnu snagu u Srbiji jer je kompjuterski nepismena, a strani jezici nisu prioritet ni kod mladih ljudi, a ni kod „žrtava tranzicije“.
Osim problema sa kadrovima menadžeri imaju muke i sa stalnim nedostatkom vremena.
- Svakako da nemam dovoljno vremena. Poslovi su kao droga, podvuku se pod kožu i ne možete sebe da ograničite na neko radno vreme, a tako je i na Zapadu. Tako da mi i ne pada teško da ostanem u kancelariji po 12 sati - kaže Spasojević i dodaje da, osim nedostatka vremena, poslovni ljudi imaju problema i sa zdravljem.
- Ljudski problemi su prisutni kod svakog uspešnog čoveka, ali sami ste se uhvatili u kolo, pa igrajte ili izađite. Ipak, najviše problema ima u svesti ljudi, a to se dobro vidi i na makroplanu. Čak i kada uspostavite neki sistem, on se opet naruši posle određenog vremena - kaže Todorović.

Menadžerski predlozi novoj vladi
Svi privatnici koje smo intervjuisali složili su se da nedostatak Vlade i nerešena pitanja Kosova i Haga jako nepovoljno utiču na ekonomiju, s obzirom na to na političku nestabilnost. Osim ovoga menadžeri imaju probleme i sa lošom zakonskom regulativom kao i stanjem na finansijskom tržištu.
Međutim, neki od njih imali su zanimljive sugestije novoj vladi.
- Potrebno je davati besplatne škole u svakom većem mestu za kompjutere i jezike jer bi onda imali širu bazu ljudi koji bi mogli da se uhvate u koštac sa novim tehnologijama - smatra Toplica Spasojević.
S druge strane, Mirko Todorović kaže da bi dva ključna ministarstva trebalo da budu za obrazovanje i zdravstvo i oštro kritikuje kašnjenje formiranja vlade, ali i nerešena pitanja Haga i Kosova. Ipak, u njegovom poslu mu smeta i ponašanje političara.
- Voleo bih da mi se javi neki političar koji je ikada živeo od profita, a ne od budžeta koji pune privrednici - kaže Todorović.

Izvor: Blic