Vlade Divac suvlasnik Voda vode?
17:29 | Izvor: Beta

Beograd -- Suvlasnik Doma vode "Voda voda" u Banji Vrujci kod Valjeva po svemu sudeći bi mogao postati proslavljeni košarkaš Vlade Divac.

Na taj način su okončana višemesečna nagađanja o prodaji 30 odsto kapitala nekog od nezavisnih preduzeća "Si end Si" grupe, piše beogradski dnevnik Pregled.

"Zainteresovani smo da ostvarimo partnerstvo kroz 30 odsto udela u nekom od nezavisnih preduzeća unutar Grupe kako bi konkretnom saradnjom ostvarili uslove za dalji razvoj brendova i osvajanje svetskog tržišta", rekao je vlasnik subotičke "Si end Si" grupe Vojin Đorđević.

To znači da "Si end Si" u budućnosti može imati šest strateških partnera sa maksimalnim učešćem od 30 odsto u pojedinačnim nezavisnim preduzećima članicama Grupe, a Pregled najavljuje da su u ovom trenutku u igri i "Gorki list", Podrum Palić, kao i deo udela u fabrici sokova Sinalko Srbija, gde je Đorđević suvlasnik sa 44 odsto kapitala.

"Nijedan od tih delova ne bih prodao kompletno, a posebno ne celu kompaniju. Divcu sam, kao i ostalim potencijalnim investitorima, jasno rekao da bih bio spreman da prodam 30 odsto učešća u nekim od tih nezavisnih kompanija", rekao je Đorđević.

On kaže da je stiglo i "nekoliko vrlo primamljivih i ozbiljnih ponuda jedne evropske kompanije, nekoliko investicionih fondova i jedna od najvećih japanskih kompanija, koja nudi basnoslovnu cifru i veliki potencijal za razvoj u Aziji". Đorđević je u novembru 2006. demantovao pisanje medija da će Dom vode "Voda voda" u Banji Vrujci biti prodat hrvatskoj kompaniji Agrokor za 25 miliona evra.

Vlade Divac je, prema saznanjima Pregleda, u pregovore ušao kada je saznao da je kompanija "Si end Si" u velikim dugovima. Prema istom izvoru, od deset analiziranih firmi "Si end Si", njih osam je 24. marta bilo u blokadi sa oko 15,8 miliona evra, a taj iznos je danas manji za 27,3 miliona dinara.

Od 1. janura do 15. marta "Voda voda" je imala izvoz od 964.741 litara vredan 197.337 evra, pri čemu je izvoz najčešće išao u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Sloveniju. Jedan kontejner je izvezen u Koreju, dva u Singapur, a na rusko tržište 55.800 litara.

Izvor:B92

Invej kupuje Deltinu uljaru Sunce
16:39 | Izvor: Beta

Vrbas -- Kompanija Invej uskoro će preuzeti uljaru Sunce (SNCE) iz Sombora, čiji je većinski vlasnik beogradski Delta holding.

Generalni direktor Inveja Rajko Čavorović ipak nije precizirao kada će biti potpisan ugovor o preuzimanju, ali je rekao da su pregovori završeni i da je posao praktično sklopljen.

Delta je uljaru Sunce kupila 2001. godine za 7,5 miliona evra, a prema podacima Beogradske berze, Delta ima 57,76 odsto akcija Sunca, dok je drugi najveći vlasnik Akcijski fond sa 21,52 odsto akcija. Vrednost akcija Sunca trenutno je 31.686 dinara.

U toku 2006. godine Invej, čiji je vlasnik Predrag Ranković Peconi, kupio je od Delte uljaru Dunavka iz Velikog Gradišta, koja proizvodi sirovo ulja od soje.

Invej je 50 odsto plus jednu akciju Vitala kupio u oktobru 2005. godine za 18,5 miliona evra, a vlasnik je i Rubina iz Kruševca, fabrike Milan Blagojević iz Smedereva, fabrike cigareta Monus iz Inđije i novosadskog Albusa.

Izvor:B92

Aranđelovac: Britanci grade fabriku
17:49 | Izvor: Tanjug

Aranđelovac -- Britanska kompanija "Reval holdings limited" će u Aranđelovcu podići fabriku građevinskih elemenata i zaposliti 200 radnika.

Odbornici Skupštine opštine Aranđelovac su usvojili odluku o davanju u zakup na 99 godina dva hektara građevinskog zemljišta na kom će biti podignuta fabrika.

Prema rečima generalnog menadžera kompanije Vladimira Valenčića, vrednost investicije je 3,5 miliona evra, a probni rad fabrike počeće za pet meseci. Reč je o proizvodnji ekološkog građevinskog materijala, standarda ISO 14000, kojim su izgrađeni poslovni i stambeni objekti u 55 država. Aranđelovac će biti 36. grad u svetu u kome će ta britanska kompanija podići fabriku građevinskog materijala za brzu gradnju, koja će svojim proizvodima "pokrivati" tržište u Srbiji, bivšim jugoslovenskim republikama, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i Mađarskoj, rekao je Valenčić.

Izvor:B92

Gazda preko Drine
S. VUKOVIĆ, 4. april 2007

PRVORANGIRANI kandidat za kupovinu "Komgrapa" nekada prestižne građevinske kompanije, je "Integral inžinjering" iz Republike Srpske - saopštila je u sredu Agencija za privatizaciju. U narednih mesec dana trebalo bi da usledi potpisivanje kupoprodajnog ugovora, a koji podrazumeva da "Integral inžinjering" plati 4,35 miliona evra po osnovu preuzimanja 51 odsto "Komgrapa" i 4,32 miliona evra kroz investicije u ovo preduzeće.
"Integral inžinjering", inače, slovi za najuspešniju privatnu firmu u Republici Srpskoj. Osnovana je 1989. godine, njen osnivač je biznismen Slobodan Stanković. Obrt "Integral inžinjeringa" je prošle godine bio 60 miliona evra. Imaju velike građevinske poslove ne samo u Republici Srpskoj, odnosno Bosni i Hercegovini, već i u Crnoj Gori i Srbiji.
"Komgrap" je išao u privatizaciju po starom zakonu, ima ukupno 1,14 miliona akcija. Od toga je 581.838 akcija u posedu države, koja ih sada prodaje na tenderu. Kod malih akcionara količina od 558.281 akcija, odnosno udeo od 49 procenata. Na berzi je trenutna cena akcija ovog preduzeća 200 dinara, procenjena vrednost je 843 dinara, a cena po kojoj "Integral inžinjering" kupuje od države ovaj njen 51-procentni udeo je 600 dinara po akciji.
Mereno cenom na berzi, država je u ovoj prodaji dobro prošla, dobila je za svoj paket u "Komgrapu" tri puta veću cenu od trenutne na berzi. Da li će, međutim, "Integral inžinjering" biti obavezan da ponudi istu cenu i malim akcionarima, vlasnicima ovog paketa od 49 odsto akcija, informacija nema. To bi trebalo da bude precizirano predstojećim kupoprodajnim ugovorom između države i "Integral inžinjeringa". U prethodnim, naime, tenderima, kao, na primer, kada je prodavan većinski vlasnički paket države u Fabrici duvana Senta, kupac "Japan tobako" je imao obavezu da po istoj ceni otkupi i sve akcije drugih akcionara, naravno, uz uslov da oni žele da ih prodaju.
Knjigovodstvena vrednost "Komgrapa" je oko 12 miliona evra. Od nekadašnje liderske pozicije na tržištu građevinarstva nije ostalo ništa, ali jesu prilično velike nekretnine: od zgrade na Terazijama, u Kosovskoj ulici, do kompleksa fabrika u Makišu i Obrenovcu.

Izvor: Novosti

"Opel" juri "Punto"
V. PETROVIĆ, 4. april 2007

VEST koju su potvrdili u "Zastavi" i američkom "Dženeral motorsu", da je na pomolu dogovor da se u Kragujevcu sklapa jedan od modela iz C segmenta "Opelovih" vozila, mnoge je obradovala. Vozači bi, svakako, želeli da na tržištu imaju jeftinije automobile, renomiranih svetskih marki, a radnici se nadaju da će, uvećanjem proizvodnje, obezbediti dugogodišnji boljitak i - veće plate.
Iz "Zastava - vozila" u sredu su potvrdili da sa "Dženeral motorsom" pregovaraju već više od dve godine, ali da nikakav ugovor ne mogu da sklope bez saglasnosti Vlade Srbije. Aranžman, na kome se čekaju samo potpisi, bio bi sličan onom koji Kragujevčani već imaju sa italijanskim "Fijatom" i obuhvatio bi proizvodnju jednog "Opelovog" modela.
ZA razliku od srpskog "punta", "zastave 10", nemački automobil napravljen u Srbiji nosio bi originalni, "Opelov" znak. Pre početka proizvodnje "nemca" u Šumadiji, najpre bi taj isti model bio oslobođen plaćanja uvožnih dažbina. Tako bi, kao i u slučaju "punta", nemačko-srpskom modelu bila omogućena najbolja "startna" pozicija na tržištu. Slobodan uvoz, međutim, mora da parafira Vlada Srbije.
Saradnja nemačkog proizvođača i srpskih fabrika stara je gotovo četiri decenije.     Još 1969. godine tadašnja "Livnica" iz Kikinde počela je da izvozi komponente za "Opelova" vozila. Tim prihodima "finansiralo" se 90 odsto uvoza automobila ove robne marke u SFRJ.
Posle uspešne osmogodišnje saradnje, "Livnica" Kikinda i "Opel - GM" potpisuju ugovor o zajedničkom ulaganju i dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, s važnošću od 15 godina. Tada su partneri u novoosnovanu fabriku "IDA - Kikinda" uložili 78,5 miliona američkih dolara, "Livnica" Kikinda 51, a "Dženeral motors" 49 odsto.
POŠTO je IDA izvozila poluoobrađene i finalno obrađene komponente za ugradnju u vozila "Opel", omogućen je uvoz automobila u odnosu 1:1. Do početka ekonomskih sankcija tadašnjoj SRJ, krajem aprila 1992, na taj način je uvezeno 38.700 "Opelovih" automobila i rezervni delove u vrednosti oko 100 miliona nemačkih maraka. Vrednost ovakve razmene IDA - "Opel", tokom 12 godina proizvodne kooperacije, premašila je 1,3 milijarde maraka.
U godinama pod ekonomskim sankcijama Ujedinjenih nacija, "Opelova" vozila uvozile su firme koje su status zvaničnog prodavca i servisera dobile 1996. godine. Njihovim posredstvom, u Srbiji i Crnoj Gori prošle godine je prodato 1.894 automobila, odnosno 4,38 odsto ukupno prodatih putničkih vozila. Predstavništvo "Dženeral motorsa" od 2003. godine u Srbiji prodaje i "Ševroletova" kola. Godišnje se proda oko 1.500 modela korejskog "Daevua", kojeg je GM preuzeo i na njih stavio znak "Ševroleta".
UGOVOR sa "Opelom", kao i prethodni sa "Fijatom", samo je prelazni potez u potrazi za budućim strateškim partnerom koji bi, eventualno, kupio čitavu restrukturiranu "Zastavu - vozila".

1.894
"opela" prodato je u 2006.
u Srbiji i Crnoj Gori

1.500
"ševroleta" prodato
je u 2006. u SCG

ISTOK
     GOTOVO sve zemlje nekadašnjeg istočnog bloka, po "osvajanju slobode", prigrabile su i velike proizvođače automobila, koji su želeli da se što više približe istoku i najperspektivnijim tržištima. Češkom "Škodom" je "zavladao" nemački "Folksvagen", u Poljsku, Mađarsku, Tursku, ušli su giganti "Audi", "Suzuki", "Dženeral motors"sa "Opelom" i "Ševroletom".
     Oni su, uglavnom, kupovali postojeća postrojenja automobilske industrije u kojima su preuzeli proizvodnju čitavih modela, ili komponenti. Naravno, svuda su smanjivali broj radnika i uvodili nove tehnologije.

KOMŠILUK
     SLIČNO modelu saradnje koji Nemci planiraju sa "Zastavom", na slovenačko tržište je ušao francuski "Reno". U Kopru su se, najpre, proizvodili delovi, a potom i čitavi modeli. Fabrika je pripojena "Reno grupi", dobila novo ime "Revoz" i u njoj se, trenutno, proizvode modeli "tvingo" za čitavu Evropu. Prethodno je u Kopru, oko 3.500 radnika, pravilo i "reno klio".
     U susednoj Rumuniji, međutim, isti gigant se opredelio za drugačiju strategiju. "Reno" je kupio domaćeg proizvođača "Dačiju", sa kojim je imao višedecenijsku saradnju i u opremanju fabrike uložio 580 miliona evra, ali nije promenio ime proizvoda. Kompletan model "logan" razvijen je u Francuskoj i u rekordnom roku osvojio tržišta istočne Evrope.

ČEKA SE "PARAF"
U KRAGUJEVAČKOJ fabrici automobila čekaju saglasnost Vlade Srbije kako bi se ozvaničio dogovor o saradnji fabrike sa američkim "Dženeral motorsom" za montažu jednog "opelovog" modela u pogonima "Zastave".
Generalni direktor "Zastave" Zoran Radojević izjavio je da se sa kompanijom "Dženeral motors" pregovara duže od dve godine. U konkretizaciji posla potrebna je i saglasnost Vlade Srbije, jer je kragujevačka fabrika pod njenim "patronatom".
M. L.
 

Izvor: Novosti

FARSA
Zaključenje tendera za prodaju BIP odloženo do 21. aprila, a mediji već objavljuju da je vlasnik Predrag Ranković Peconi

BEOGRAD - Tender za prodaju Beogradske industrije piva trebalo je da bude zaključen 30. marta, ali je rok za prikupljanje ponuda, ipak, produžen do 21. aprila. Kako je saopštila Agencija za privatizaciju, produžetak roka je u skladu sa procedurom, jer su to tražili mnogobrojni zainteresovani kupci.

Prema nezvaničnim informacijama Kurira, vlasnici BIP želeli bi da budu, između ostalih, i slovenačko "Laško pivo", novosadska "MB" pivara, turski "Efes", kao i kontroverzni biznismen Predrag Ranković Peconi, za koga neki mediji tvrde da je već postao vlasnik BIP. Na tenderu se na prodaju nudi državni paket akcija pivare koji čini 51,9 odsto kapitala. Preostali deo u rukama je malih akcionara, kojih ima oko pet hiljada.

Situacija sa prodajom BIP, koja traje već duže vreme, "iznervirala" je radnike fabrike, koji su, između ostalog, optužili Predraga Bubala, ministra za privredu i privatizaciju, da je prekršio Uredbu o prodaji kapitala javnim tenderom jer je za članove komisije imenovao ljude koji to ne bi smeli da budu.

"Komisiju čine osobe koje ne mogu biti njeni članovi, jer ne ispunjavaju zakonom predviđene uslove za članstvo u tenderskoj komisiji. Bubalo je za članove tenderske komisije imenovao predsednika Samostalnog sindikata BIP Miodraga Radovanovića, kao predstavnika reprezentativnog sindikata, i komercijalnog direktora BIP Milojka Svojića, kao predstavnika takozvanog subjekta privatizacije.

Time je prekršio Uredbu o prodaji kapitala imovine javnim tenderom, koja ne dozvoljava članovima posedovanje akcija preduzeća koje se privatizuje", tvrde radnici BIP u saopštenju i dodaju da članovi tenderske komisije Radovanović i Svojić imaju akcije BIP i upisani su u registar akcionara.

Ministarstvo za privredu i privatizaciju, međutim, negira da je ministar Bubalo birao članove tenderske komisije iz preduzeća koje se privatizuje ili iz sindikata, kao i iz lokalne samouprave. Na stanje u BIP reagovao je i jedan od starih vlasnika fabrike, Bogdan Veljković, i nazvao ga farsom.

- Dosad je već nekoliko medija objavilo da je Predrag Ranković Peconi vlasnik BIP, tako da je priča o tenderu čista farsa. O svemu što se dešava u vezi sa BIP obavestiću američku ambasadu, kao i Evropski parlament. Naime, ozbiljne firme i institucije reaguju na nerešene vlasničke odnose.

Tako je bilo i pre tri godine, kada je holandski "Hajneken" bio zainteresovan da kupi BIP. Objasnio sam im da sam ja jedan od starih vlasnika, kao i da su tu nerešeni odnosi. Oni su odustali od kupovine - kaže Veljković.

Prema objavljenim informacijama, učešće BIP na srpskom tržištu procenjuje se na sedam odsto. Za razliku od toga, ta fabrika ima izuzetno atraktivne lokacije, posebno onu koja se nalazi na "Mostaru" iznad autoputa kroz Beograd. Radi se o površini od oko šest hiljada hektara, koje bi mnogi želeli da poseduju.

Nije nego

- Procedura je takva da članove tenderske komisije iz kompanije koja se privatizuje, sindikata ili lokalne samouprave, predlažu upravo zaposleni iz tih organizacija i firmi, a ministar samo potpisuje predloge. Uz predloge, u Ministarstvo stižu i izjave predloženih da ne poseduju akcije kompanije čiji se kapital prodaje. Proverom je ustanovljeno da Svojić ne poseduje akcije, dok Radovanović poseduje akcije, ali lako može da se desi da ih je preneo ne neko drugo lice. Ukoliko se za njega ustanovi da je ipak vlasnik akcija BIP, biće zamenjen - naveli su u Ministarstvu.

Izvor: Kurir / R. BRIZA

HE "Bajina Bašta"
PRODUŽEN TENDER ZA OBNOVU

BAJINA BAŠTA - Rok za dostavljanje ponuda na tender za obnovu protočne drinske Hidroelektrane "Bajina Bašta" produžen je za još tri sedmice, do 23. aprila. Prema rečima Vasilijasa Pavićevića, generalnog direktora "Drinsko- limskih hidrolektrana" u čijem se sastavu nalazi i "Bajina Bašta", interesovanje za dobijanje radova, vrednih 46 miliona evra, za sada su pokazale četiri kompanije iz Nemačke, Austrije, Rumunije i Slovenije.

Planira se da revitalizacija prvog od četiri agregata započne 2009. godine, a da se poslovi u potpunosti završe do kraja 2011. Inače, obnova reverzibilne HE "Bajina Bašta", vredna 11 miliona dolara, uspešno je obavljena u prethodne dve godine, uz pomoć donatorskih sredstava Vlade Japana.



Izvor: Kurir / (M. B. A. - SINA)

Raskinut ugovor o prodaji zrenjaninske fabrike piva firmi "Pan bir"
Vlasnik uhapšen sa "poslovnim ljudima"

ZRENJANIN - U pogonima zrenjaninske pivare, koja je jedna od najstarijih u Srbiji i nekada je bila veoma uspešna firma, već gotovo godinu dana nema proizvodnje. Ovu fabriku je septembra 2003. godine kupio Momčilo Rajić, iz Subotice, odnosno njegova firma "Pan bir" iz Novog Sada, otkupivši većinski paket akcija od 51 odsto. Od tada je u nekoliko navrata najavljivano pokretanje proizvodnje, ali to nije realizovano. U međuvremenu je obelodanjeno poresko dugovanje ove fabrike, odnosno Rajića, od 300 miliona dinara, koje je država pokušala da namiri prodajom dela pivare, budući da vlasnik taj dug nije smatrao realnim.

Iako je, pored pokretanja proizvodnje u pivari, Rajić najavljivao i otvaranje marketa i renoviranje motela, čiji je, takođe, vlasnik, ništa od toga se nije obistinilo, a on je u međuvremenu uhapšen s grupom "poslovnih ljudi", zbog sumnje da su preko takozvanih fantomskih firmi počinili više krivičnih dela.

Prema nezvaničnim, čaršijskim pričama, zrenjaninska pivara je ponovo u vlasništvu države Srbije. Ovu informaciju potvrdio je i Petar Šalomon, predsednik Samostalnog sindikata ovog preduzeća. On kaže da je Rajić za samo tri godine, koliko je bio vlasnik, uspeo da prekine proizvodnju piva, koje se u tim pogonima proizvodi još od 1745. godine.

Problemi se u pivari počeli su još sredinom devedesetih godina, ali je, prema rečima radnika, ona počela da se gasi od septembra 2003. godine, od kada ju je kupio Rajić, pa se u gradu govori o tome kako je ovaj preduzetnik samo "izvođač radova" neke moćne grupe, koja ga je angažovala da uništi zrenjaninsku pivaru.

Petar Šolomon podseća da je država, kako bi namirila svoje obaveze, bila prinuđena da prodaje fabričku imovinu, ali ni posle tri licitacije, koje je raspisao Centar za velike poreske obveznike pri Ministarstvu finansija, za te objekte se nije našao kupac.
- Kako saznajemo, većinski vlasnik naše pivare postala je Direkcija za imovinu Republike Srbije, a precizne podatke o procentima vlasništva očekujemo od nadležnih za desetak dana - kaže Šalomon, koji veruje da će radnici posle toga znati i kakva je dalja sudbina preduzeća. Inače, Rajić je otkupio 51 odsto akcija, a 11 odsto su posedovali mali akcionari, dok je država posedovala 38 odsto.

Šalomon kaže da su radnici u nekoliko navrata tražili da se poništi privatizacija jer smatraju da bi jedan od načina oživljavanja proizvodnje mogao biti ponovna prodaja pivare.


Izvor: Glas Javnosti / Z. R. (Sina)

Neregistrovani autobusi za prevoz putnika preselili se iz Beograda u unutrašnjost
Inspekciji nisu dokaz ni snimljeni "divljaci"
Bezbroj puta smo se obraćali inspektorima i zahtevali da se problem reši na državnom nivou, ali do sada nije bilo nikakvih rezultata jer svi jednostavno žmure - kažu u "Niš ekspresu"

BEOGRAD - Nelegalni prevoznici predstavljali su do pre par godina noćnu moru beogradskih vlasti i građana, koji su svakodnevno bili primorani da se voze autobusima sa nemačkih auto-pijaca, popularnim pilićarima. Međutim, od kako je uvođenjem jedinstvenog tarifnog sistema u glavnom gradu ovaj problem eliminisan, dotadašnji profiteri neregulisanog sistema javnog prevoza bili su primorani da pronađu neki novi saobraćajni divlji zapad. Kako se pokazuje, našli su ga na međugradskim linijama.

Somborski prevoznik "Severtrans" nedavno je saopštio da na teritoriji ove opštine trenutno radi čak 60 nelegalnih prevoznika, zbog kojih mesečno gubi oko pet miliona, a lokalna samouprava 500.000 dinara. Većina ovih "firmi" nigde nije ni registrovana, dok je jedan broj ovlašćen za vanlinijski prevoz putnika, što

nonšalantno prenebregavaju, koristeći svako autobusko stajalište u Somboru za prijem putnika.
U "Severtransu" naglašavaju da mesečno izdvajaju oko pet miliona dinara na ime poreza i da se smatraju nezaštićenim od strane opštinske uprave, koja do sada nije učinila ništa da bi sprečila delovanje "divljaka".

- U više navrata pismenim zahtevima obraćali smo se saobraćajnoj inspekciji, kako bi se preduzele odgovarajuće mere za rešenje problema nelegalnog prevoza putnika, ali ni do danas ništa nije učinjeno. Stoga ćemo biti prinuđeni da ukinemo pojedine polaske na svim prigradskim linijama, ako opština Sombor ne reši situaciju - ističu u "Severtransu".
Da ovo nije izolovan slučaj, potvrđuju i u "Lasti", jednom od najvećih prevoznika u Srbiji, podvlačeći da osim finansijskih posledica, nelegalni prevoznici predstavljaju opasnost i za same putnike.

- To je ozbiljan problem. Oni koriste potpuno propale autobuse, koje niko ne kontroliše. Prema našim procenama, mesečno gubimo oko pet miliona dinara zbog "divljih" prevoznika, kojih ovde ima između 10 i 15. Obraćali smo se i saobraćajnoj inspekciji Beograda, ali bezuspešno - objašnjava Nikola Ristović, direktor "Laste" u Obrenovcu. Prema njegovim rečima, problem se naročito pojačao posle prošlogodišnjeg tendera za izbor gradskih prevoznika u Beogradu, na kojem su mnogi propali. Svoja vozila, "koja ne liče ni na šta" preusmerili su na međugradske linije, recimo od Valjeva preko Obrenovca do Beograda, gde koriste regularne autobuske stanice, iako ne plaćaju staničnu uslugu.

Ovaj problem bi, smatra Ristović, mogao da bude rešen odlučnim potezima saobraćajne inspekcije, koja je do sada samo sporadično reagovala, ali nikada nije izrekla kazne od milion ili više dinara, što joj zakon omogućava, iako bi se nelegalni prevoznici na taj način odvratili od kršenja zakona.
- Regularni prevoznici, kao što smo mi i "Bambus", redovno plaćamo poreze i najmanje što možemo da očekujemo je da nas nadležni zaštite. "Lasta" je čak izvršila i dvadesetčetvoročasovno snimanje saobraćaja, kojim smo dokazali rad nelegalnih prevoznika i taj materijal smo dostavili inspekciji, ali ni posle toga nije bilo nikakve značajnije reakcije - tvrdi Ristović.

Mada je ovakva pojava najizraženija u Vojvodini, ni jug Srbije nije pošteđen. Glavni tamošnji prevoznik "Nišekspres" tvrdi da je pojava nelegalnih prevoznika uzela maha čak i na pojedinim međunarodnim linijama i da ugrožava profit svih registrovanih preduzeća.

- Mnogo puta smo se obraćali inspekciji i zahtevali da se problem reši na državnom nivou, ali do sada nije bilo nikakvih rezultata jer svi jednostavno žmure. Autobusi kojima "divlja" konkurencija prevozi putnike su potpuno neuslovni i neopremljeni i ugrožavaju građane - ističu u "Niš ekspresu", ponavljajući da državni organi moraju biti rigorozniji u kažnjavanju počinilaca. Štetu koju ima država zbog neplaćenih poreza još niko nije izračunao.

SIMBOLIČNE KAZNE

Prema rečima pomoćnika ministra za kapitalne investicije Borislava Borovića, pretpostavlja se da na teritoriji Srbije danas deluje oko 100 vozila, uglavnom kombija, koja "pod vidom prevoza porodice i rodbine, najčešće vikendom obavljaju prevoz". Ministarstvo je identifikovalo nelegalan prevoz na relacijama Pančevo - Vršac, Smederevo - Požarevac, Valjevo - Šabac, Novi Sad - Bačka Palanka, Užice - Zlatibor, Novi Pazar - Raška, kao i na drugim područjima u manjem obimu.
- Inspekcijske kontrole izrekle su ukupno 306 isključenja vozila iz saobraćaja na 48 i 120 sati i podnele 220 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 15 prijava za privredni prestup. Izvršili smo i 84 pretovara na granici i na dubini teritorije, izrekli osam zabrana izlaska vozila iz zemlje, u 34 slučaja određene su mandatne kazne od 3.000 dinara, a u 1.040 slučajeva kazne od 5.000 dinara - kaže Borović. Jedina kazna koju inspekcije do sada nijednom nisu izrekle je oduzimanje vozila nelegalnog prevoznika.


Izvor: Glas Javnosti /  A. D. Milošević

Odložiti privatizaciju poljoprivrednih službi

NOVI SAD - Izvršno veće Vojvodine zatražilo je od Agencije za privatizaciju Srbije da obustavi prodaju 14 poljoprivrednih stručnih službi sa područja Pokrajine do donošenja zakona o poljoprivrednim službama. Kako se ocenjuje u saopštenju, privatizacija pre donošenja zakona moglo bi ugrozi funkcionisanje tih ustanova i obavljanje poslova od opšteg interesa za savremenu poljoprivrednu proizvodnju. Predloženo je odlaganje privatizacije "Agrozavoda" iz Subotice, Vrbasa i Vršca, Zavoda za unapređenje poljoprivrede iz Bačke Topole, poljoprivrednih stanica iz Sente, Kikinde, Novog Sada, Rume i Kovina, Instituta za poljoprivredu iz Zrenjanina, "Agroinstituta" iz Sombora, Enološke stanice iz Vršca, Instituta "Tamiš" iz Pančeva i "Petra Drezgića" iz Sremske Mitrovice.

Vojvođanski sekretarijat za poljoprivredu od 2002. značajno je pomagao razvoj tih servisa i pripremio predlog reorganizacije službi, kao državnog servisa jer još rade na osnovu zakona iz 1991. godine. Izvršno veće Vojvodine podržalo je inicijativu za privatizaciju još devet veterinarskih stanica, čime su sve veterinarske stanice u Vojvodini obuhvaćene privatizacijom, prenosi Beta.

Izvor: Glas Javnosti