Nafta kroz pet zemalja
S. K., 3. april 2007

MINISTRI energetike Srbije, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i Italije, kao i Andris Piebalgs, evropski komesar za energetiku, potpisali su u utorak u Zagrebu deklaraciju o izgradnji Panevropskog naftovoda Konstanca-Pančevo-Trst, čija se vrednost procenjuje na 2,6 milijardi dolara.
Ovim dokumentom zemlje domaćini obavezale su se da će preko Međudržavnog komiteta definisati zajedničke mehanizme i aktivnosti za komercijalnu realizaciju, uključujući i osnivanje kompanije za razvoj tog projekta.
Panevropski naftovod, kako je naglasio Piebalgs, nadilazi regionalni značaj i bitan je za energetsku sigurnost Evrope. Njime će se povezati kaspijski i ruski regioni bogati naftom, sa zemljama Evropske unije.
Naftovod dužine 1.319 kilometara prelazio bi teritorijom Rumunije (635 kilometara), Srbije (198), Hrvatske (440), Slovenije (30) i Italije (10 kilometara), a njegove cevi spajale bi se u Trstu sa Transalpskim naftovodom. Kapacitet Panevropskog naftovoda bio bi između 60 i 90 miliona tona nafte godišnje.
Predstavnik Slovenije u utorak je stavio potpis ispod deklaracije, uz ogradu da njegova vlada zadržava pravo izlaska iz projekta ako se pokaže da bi naftovod na teritoriji Slovenije ugrožavao ekologiju. U tom slučaju, alternativno bi se gradila obilaznica oko Slovenije, cevovodom kroz severnu Istru, pa ispod mora - do Trsta. U Zagrebu je u utorak nagovešteno da bi naftovod Konstanca-Pančevo -Trst mogao da bude u komercijalnoj eksploataciji 2012. godine.
2,6
milijardi dolara
koštaće naftovod

1.319 km
je dužina naftovoda
od Konstance do Trsta

MINISTAR NAUMOV ZA "NOVOSTI"
VELIKI PODUHVAT

- PANEVROPSKI naftovod je megaprojekat spajanja kaspijskog i crnomorskog regiona sa zapadnom Evropom, važan je za sve zemlje zbog obezbeđenja sigurnosti snabdevanja naftom, povezivanja svih rafinerija na toj ruti, mogućnosti da se dobrim delom te maršrute sprovede i gasovod, a i zbog ekološkog razloga, jer smanjuje broj tankera kroz Jadransko more - kazao je posle potpisivanja deklaracije Radomir Naumov, ministar energetike Srbije.

Izvor: Novosti

Karta više za praznik
E. V. N., 3. april 2007

PREDSTOJEĆI uskršnji praznici "napuniće" perone autobuskih i železničkih stanica u Srbiji. Prilika za četvorodnevni mini-odmor, po običaju, biće iskorišćena za obilazak rodbine, pa su prevoznici već spremili praznična pojačanja.
- Očekujemo gužvu već od srede uveče, u četvrtak i petak ujutru - kaže Zlatomir Radaljac, direktor saobraćaja "Beogradske autobuske stanice". - Najviše autobusa prevoziće putnike prema jugu Srbije, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Makedoniji. Pored 700 redovnih autobusa koji svakodnevno saobraćaju, u četvrtak i u petak će biti oko 250 vanrednih polazaka.
Prema računici "BAS", u četvrtak i u petak će sa njihovih perona otputovati više od 80.000 ljudi. Udarni dan za povratke u Beograd biće ponedeljak 9. april.
- Preporučujemo putnicima da, zbog gužvi, rezervišu karte pre puta, kako ne bi rizikovali da li će naći mesto u željenom autobusu - zaključuje Radaljac.
Zbog najavljenog velikog interesovanja putnika, i "Železnice Srbije" pojačavaju redovne vozove za Bar i kompozicije na ostalim pravcima. Dodatne vagone dobiće voz koji iz Beograda za Bar polazi u četvrtak, u 22,10 časova, kao i auto-voz u 23,10 sati.
Pojačanja su planirana i za kompozicije koje ka moru prevoze putnike iz Novog Sada. U zavisnosti od interesovanja, dodatni vagoni biće priključeni i redovnim vozovima prema Subotici, Užicu u Nišu.
- Prvi talas putnika za uskršnje praznike sa beogradske železničke stanice očekujemo u četvrtak, 5. aprila, u jutarnjim časovima - kaže Miroslav Stojčić, direktor Sektora za prevoz putnika "Železnica Srbije". - Masovni povraci u Beograd trebalo bi da budu u ponedeljak, 9. aprila, ali i tokom vikenda 14. i 15. aprila, kada se završava dečji uskršnji raspust.
Na novosadskoj železničkoj stanici kažu da je povećano interesovanje za odlazak u Bar, pa će 4. i 5. aprila kompoziciji koja prevozi putnike do crnogorskog primorja biti priključen još jedan vagon. Šef staničnih usluga na Međumesnoj autobuskoj stanici u Novom Sadu, međutim, kaže da, za sada, nema povećanog interesovanja, ali da će prevoznici, ako bude potrebe, uvesti vanredne autobuse.
U Nišu i Kragujevcu, prema informacijama naših dopisnika, nema još potvrde da li će biti vanrednih polazaka uoči Uskrsa. Na železničkim i autobuskim stanicama u ovim gradovima tvrde da su spremni da pojačaju linije za koje, eventualno, bude većeg potražnja karata.

ČARTER LETOVI
AVIONI će, takođe, biti puniji tokom uskršnjih praznika. U nacionalnoj avio-kompaniji najavljuju da će u subotu, 7. aprila, imati tri dodatna čarter leta ka egipatskim gradovima Kairu, Hurgadi i Šarm el Šeiku. U redovnom saobraćaju neće biti dodatnih letova, a u "Jat ervejzu" kažu da su im putničke kabine popunjene bolje nego inače.

Izvor: Novosti

"Opel" iz "Zastave"
M. L., 3. april 2007

AMERIČKI "Dženeral motors" i kragujevačka "Zastava" postigli su dogovor o poslovnoj tehničkoj saradnji, nezvanično saznaju "Novosti". U fabrici u Kragujevcu trebalo bi da počne sklapanje 3.000 komada "c segmenta" "Opelovih" modela "astra" i "vektra".
U "Zastavi" u utorak nisu želeli da potvrde ovu informaciju, ali je nisu ni demantovali.
Kako saznajemo, dokumentacija o o ovom dogovru dostavljena je na verifikaciju Vladi Srbije. Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sličan je onom koji je dogovoren sa italijanskim "Fiatom". Ranije je bilo nagoveštaja da bi se u kragujevačkoj fabrici sklapali modeli "astra" ili "korsa".
 

Izvor: Novosti

Dinar slabo zajme
D. I. KRASIĆ, 3. april 2007

Dinarski krediti jedini ne nose sa sobom kursni rizik, pa ipak građani Srbije više vole da se zadužuju u evrima, ili, što je sve popularnije, u švajcarskim francima. Za razliku od stranih valuta, gde se iznosi rata menjaju kako raste (ili eventualno pada) kurs, kod dinarskih kredita iznos rate ostaje isti ceo period otplate.
Razlog zašto se građani ne opredeljuju za dinarske kredite leži u činjenici da je kamatna stopa na njih - najviša, i kod nekih banaka prelazi 40 odsto godišnje (efektivno). Iako Narodna banka Srbije konstantno spušta svoju kamatnu stopu (sada je na nivou od 10,5 odsto), a evro poskupljuje (trenutno je šestomesečni EURIBOR 4,048 odsto), dinari su i dalje najskuplji u domaćoj bankarskoj ponudi.
Koliko su dinari "neinteresantni" našim građanima koji platu upravo primaju u ovoj valuti, govori i činjenica da u jednoj banci, iako ih nudi, nisu odobrili niti jedan ovakav kredit!
Banke, takođe, ako i imaju dinarske kredite u ponudi, odobravaju ih uglavnom na rok do tri godine. Razlog je - nedostatak dinarskih izvora, iz kojih bi se finansirali zajmovi u domaćoj valuti. Zato je, na primer, isuviše rano govoriti o stambenim kreditima u dinarima.
Unikredit banka (doskorašnja HVB), koja je prva uvela dinarske kredite u svoju ponudu, najavila je i produžetak roka otplate sa tri na pet godina. Takođe, kamatna stopa, "spuštena" je sa 22 odsto na 19,5 odsto godišnje, čak i na kredite koji se već otplaćuju (efektivna stopa je od 25,35 odsto). Razlog je, spuštanje kamatne stope Narodne banke Srbije. Unikredit banka, inače, odobrava dinarske kredite i firmama, koji, prema poslednjim podacima, čine od sedam do osam odsto ukupnog iznosa plasiranih kredita privredi.
Sosiete ženeral banka u ponudi ima dinarske gotovinske kredite, gde je kamatna stopa nepromenljiva za sve vreme otplate i kreće se od 17,5 odsto godišnje (efektivno od 20,21). U slučaju da se kredit podiže za refinansiranje nekog već postojećeg zajma, troškovi i kamata su niži. Pod ovim uslovima može da se zajmi od 50.000 do pola miliona dinara.
Eurobanka EFG štedionica dinare nudi i na rok otplate do 10 godina, ali za iznose veće od 160.000 (do najviše 800.000 dinara). Ukoliko se zajmi od 64.000 do 800.000 dinara, na rok do šest godina, kamatna stopa je 21 odsto (efektivno od 24 odsto). Ukoliko se ide na veće iznose i duži rok otplate (od šest do 10 godina), nominalna kamatna stopa je 22 odsto (plus trošak odobravanja kredita od 1,5 odsto).
Rajfajzen banka od 1. aprila odobrava gotovinske kredita u domaćoj valuti, u vrednosti od 50.000 do 500.000 dinara, na rok do 60 meseci. Nominalna kamatna stopa je 21,60 odsto, a efektivno se kreće od 31,88 odsto pa naviše.


JEDNAKE RATE
RATE kod dinarskih kredita nisu vezane za kurs, ne povećavaju se u slučaju inflacije, tačnije, ostaju nepromenjene tokom celog roka otplate. Iznos rate bi, eventualno, mogao da poraste u slučaju da Narodna banka Srbije poveća iznos obavezne rezerve na dinarske plasmane, ili ukoliko poveća svoju kamatnu stopu. To bi, kod nekih banaka, prouzrokovalo i rast kamatne stope na kredite u dinarima.
 

Izvor: Novosti

Duža lista za izvoz u EU
Utorak, 3. april 2007. 17:05

Evropska unija proširiće ove godine listu proizvoda životinjskog porekla čiji je uvoz dozvoljen iz Srbije, pa će se na njoj, pored mesa i meda, naći i mleko i mlečni proizvodi, jaja, piletina i divljač, izjavio je u utorak direktor Uprave za veterinu Dejan Krnjaić.

On je najavio da će u junu doći inspekcija EU za hranu i veterinu koja Srbiji treba da odobri plan kontrole rezidua u hrani životinjskog porekla kako bi mogla da tu hranu izvozi u Uniju.

Krnjaić je naveo da Srbija za početak ima jednu klanicu pilećeg mesa koja zaodovoljava standarde EU, a što se tiče jaja, potrebno je uskladiti još neke propise o obeležavanju, dok od objekata za hladjenje i klasiranje jaja, najmanje tri zadovoljavaju standarde.

On je podsetio da se Srbiju prošle godine prvi put posle 15 godina našla na listi zemalja čija veterinarska služba ima mogućnost da sama na listu dodaje klanice koje mogu da izvoze u EU.

Krnjaić je naglasio da dozvolu za izvoz sada ima pet klanica, kao i da do sada izvozimo samo "bejbi bif", odnosno meso goveda koja su mladja od 20 meseci.

"Kapaciteti pet klanica koje sada izvoze su ogromni i generalno cena same teladi je dosta visoka što pokazuje da je naša industrija izvoz u EU prepoznala kao veliki ekonomski uspeh", ukazao je on. Prema Krnjaićevim rečima, sada je ogroman broj teladi u tovu, tako da se ove godine očekuje povećanje izvoza "od 50, ako ne i 100 odsto".

Do sada smo koristili samo 20 odsto kvota koje nam je EU odobila za izvoz "bejbi bifa", kazao je Krnjaić i izrazio očekivanje da se sa 2.000 tona koliko sada izvozimo to biti povećano na 3.500 do 4.000 tona "što nije ni pola kvota koje imamo u EU".

Izvor:Mondo

Vojvodina traži odlaganje
4. april 2007. | 15:36 | Izvor: Beta

Novi Sad -- Izvršno veće Vojvodine traži odlaganje prodaje poljoprivrednih stručnih službi do donišenja adekvatnog zakona.

Naime, radi se o 14 službi sa područja Pokrajine, a zakon o poljoprivrednim službama još nije donet. Izvršno veće to je zatražilo od Agencije za privatizaciju Srbije. Kako se ocenjuje u saopštenju, privatizacija pre donošenja zakona moglo bi ugrozi funkcionisanje tih ustanova i obavljanje poslova od opšteg interesa za savremenu poljoprivrednu proizvodnju.

Ističe se sa je vojvođanski sekretarijat za poljoprivredu od 2002. značajno pomagao razvoj tih servisa i pripremio predlog reorganizacije službi u vidu državnog servisa, jer još rade na osnovu zakona iz 1991. godine.

Izvršno veće Vojvodine podržalo je inicijativu za privatizaciju još devet veterinarskih stanica, čime su sve veterinarske stanice u Vojvodini obuhvaćene privatizacijom. Predloženo je odlaganje privatizacije agrozavoda iz Subotice, Vrbasa i Vršca, Zavoda za unapređenje poljoprivrede iz Bačke Topole, poljoprivrednih stanica iz Sente, Kikinde, Novog Sada, Rume i Kovina, Instituta za poljoprivredu iz Zrenjanina, "Agroinstituta" iz Sombora, Enološke stanice iz Vršca, Instituta "Tamiš" iz Pančeva i "Petra Drezgića" iz Sremske Mitrovice.

Izvor:B92

 ZA PROIZVODNJU OPELA SE ČEKA ODOBRENJE VLADE

Generalni direktor Grupe 'Zastava vozila' Zoran Radojević izjavio je da ta fabrika čeka saglasnost Vlade Srbije za potpisivanje ugovora o saradnji s nemačkom kompanijom 'Dženeral Motors' koji bi podrazumevao i proizvodnju jednog od 'Opelovih' modela u kragujevačkoj 'Zastavi'.

Radojević je rekao da se o saradnji sa kompanijom 'Dženaral motors' pregovara duže od dve godine, ali da je saglasnost Vlade neophodna jer se, podsetio je, kragujevačka fabrika automobila nalazi pod njenim 'patronatom'.

On je rekao i da bi ugovor sa 'Dženeral motorsom' bio vrlo sličan ugovoru koji ta fabrika ima sa italijanskim 'Fijatom'', a jedina razlika bila bi u tome da automobili koji bi se proizvodili u Srbiji ne bi nosili 'Zastavinu' oznaku.

Izvor: RTS

 POTPISANA DEKLARACIJA O PANEVROPSKOM NAFTOVODU

Srpski ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov, evropski komesar za energetiku Andris Piebalgs i resorni ministri Rumunije, Hrvatske, Slovenije i Italije potpisali su u Zagrebu ministarsku Deklaraciju o izgradnji Panevropskog naftovoda [PEOP] Konstanca – Pančevo – Trst čija se vrednost procenjuje na oko dve milijarde dolara.

Naumov je na konferenciji za novinare ocenio da potpisivanje ovog akta nije samo važan segment za konačnu realizaciju ovog projekta, već novi impuls procesu integracije regiona u Evropsku uniju.

Izgradnja ovog naftovoda ima ekonomski i energetski značaj i za države direktno uključene u njegovu realizaciju, ali i za ceo region i EU. Panevropski naftovod je važan energetski, privredni i ekološki projekat. Međutim, on ima i jednu drugu bitnu dimenziju - što među državama potpisnicima Deklaracije otvara novo polje saradnje i samim tim učvršćuje proces integracije jugoistočne Evrope u evropsku zajednicu.

Na skupu u Zagrebu ministar Naumov je ukazao da živimo u vremenu kada se mora obezbediti održivi razvoj, ali i uravnotežiti ekološki, socijalni, politički i ekonomski ciljevi funkcionisanja razvoja.

On je istakao da je pred nama veliki zadatak da pravovremeno sprečimo da se sadašnja nestabilnost na energetskom tržištu razvije u energetsku krizu, a da je realizacija infrastrukturnog energetskog projekta PEOP, značajan doprinos tom cilju.

U energetskom paketu Evropske komisije koji je razmatrao Savet EU, i doneo odgovarajući akcioni plan za 2007. – 2009, precizno se definiše da evropska stabilnost zavisi od stabilnosti snabdevanja energijom i to na ekološki održiv način, podsetio je Naumov.

Potpisivanjem međudržavnog akta u Zagrebu dat je novi, krupan iskorak u realizaciji ovog regionalnog infrastrukturnog objekta, ne samo zbog prisustva podrške evropskog komesara za energetiku već zbog jasno izraženog stava svih potpisnika da će sarađivati i koordinirati napore da se olakša i podrži razvoj projekta PEOP.

Osim toga Deklaracija podrazumeva i pojačanu saradnju među zemljama na trasi PEOP-a, ali i drugih zemalja koje su iskazale svoje interes za taj projekat.

Zemlje domaćini ovog projekta će preko Međudržavnog komiteta definisati zajedničke mehanizme, procedure, protokole i aktivnosti za komercijalnu realizaciju ovog projekta, uključujući i osnivanje kompanije za razvoj projekta.

Panevropski naftovod sve više dobija na značaju i iz regionalnog prerasta u evropski značajan infrastrukturni objekat. Njime će se povezati kaspijski i ruski regioni bogati naftom sa zemljama Evropske unije.

Naftovod dužine 1.319 kilometara prelazio bi preko teritorije Rumunije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Italije, a njegova izgradnja bi značajno rasteretila veoma gusti tankerski saobraćaj u Bosforu i Dardanelima, kao i u Jadranskom moru. Procenjuje se da se vrednost ovog projekta kreće oko 2,6 milijardi američkih dolara. Početak rada PEOP naftovoda očekuje se između 2011. i 2013. godine.

Izvor: RTS

 AKCIJE PIK BEČEJA NA BEOGRADSKOJ BERZI OD 11. APRILA

Prvo trgovanje akcijama Poljoprivredno-industrijskog kombinata [PIK] 'Bečej' zakazano je za 11. april, po početnoj ceni od 12.254 dinara za jednu akciju, navodi se na sajtu Beogradske berze.

Na vaberzansko tržište biće uključeno 273.551 akcija, koje će se prodavati po metodu preovlađujuće cene.

Nominalna vrednost jedne akcije PIK 'Bečeja' je 8.000 dinara.

PIK 'Bečej' imao je u 2006. godni dobitak od oko pet miliona dinara, a većinski paket od 52,86 odsto akcija poseduje preduzeće PIK Bečej investments.

Izvor: RTS

 'KOPAONIČANKA' IZ BRUSA PRODATA ZA 19,1 MILION DINARA

Preduzeće 'Kopaoničanka' iz Brusa, koje je bilo u stečaju, prodato je za 19,1 milion dinara, saopštila je Agencija za privatizaciju.

Preduzeće je metodom prikupljanja pismenih ponuda prodato Vladimiru Simiću iz Brusa, navedeno je u saopštenju.

Izvor: RTS