Žitarice nikad skuplje
Ponedeljak, 11. decembar 2006. 10:56

Svetske cene žitarica, pre svega pšenice i kukuruza, dostigle su najviše nivo za poslednjih 10 godina, saopštila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Pšenica za na Terminskom tržištu u Čikagu trenutno se ugovara za 477 centi za bušel (1 bušel pšenice=27,2 kg), a kukuruz za isti termin isporuke po 358 centi za bušel (1 bušel kukuruza=25,4 kg).
Slaba žetva u najvećim proizvodjačkim zemljama i brz rast tražnje žitarica za proizvodnju biogoriva glavni su činioci jačanja cena, ukazano je u izveštaju FAO.

Kao rezultat, vrednost globalnog uvoza poljoprivrednih proizvoda u 2006. može dostići istorijski maksimum od 374 milijarde dolara, što je dva odsto više nego prošle godine.

Svetsku proizvodnju pšenice u 2006. FAO je procenila na 592.000.000 tona, što je blizu 33 miliona tona, ili 5,3 odsto, manje nego prošle godine.

Ove godine je u svetu ostvaren rod tvrdih žita od 981.000.000 tona, što je 2,1 odsto manje nego 2005, ali iznad proseka za poslednjih pet godina. Sadašnje jake cene verovatno će podstaći veću setvu, a time i veću proizvodnju u 2007, ali, ukoliko industrijska potrošnja , uglavnom za proizvodnju etanola, nastavi da raste sadašnjim tempom, biće potrebno više od jedne sezone dobrog roda da se cene znatnije povuku sa sadašnjih maksimuma, ocenila je FAO.

Što se tiče pirinča - tajfuni, suša, poplave, bolesti useva i insekti umanjili su izglede za ovogodišnji rod pirinča, tako da se ove godine ne očekuje povećanje svetske proizvodnje te žitarice.

Cene uljarica na svetskom tržištu su takodje u porastu, ali daleko manjem nego u sektoru žitarica, što bi u narednim sezonama moglo dovesti do preorijentacije s proizvodnje uljarica na profitabilnije uzgajanje žitarica. To bi povećalo sadašnju neravnotžu, naročito na tržištu biljnih ulja, na kojem tražnja raste brže od proizvodnje, ukazala je FAO.

U Čikagu se soja za isporuku u januaru ugovara po 662 centa za bušel (27,2 kg), a sojino ulje po više od 28 centi za libru (1 libra=453,6 grama).

Jačanje tržišta žitarica odrazilo se i na sektore mesa i mleka. Povratak poverenja potrošača, kao rezultat jenjavanja bolesti životinja, povećalo je izglede za oporavak svetske tražnje mesa, ali prognoze većih troškova za hraniva prete da odgode oporavak proizvodnje u sektorima stoke i mesa, ukazano je u izveštaju.

Globalna proizvodnja šećera se oporavila do te mere da se može očekivati da posle tri godine deficita na tržištu ponovo premaši tražnju. Proizvodnja će, prema prognozi FAO, porasti u 2006/07. na 155,5 miliona tona.

Sirovi šećer na Terminskom tržištu u Njujorku trenutno košta 11,2 centa za libru, za isporuku u martu, a beli u Londonu, za isti termin isporuke, 350,60 dolara za tonu.
Beli šećer je pojeftinio 29 odsto u odnosu na ovogodišnji maksimum od 497 dolara za tonu, zabeležen 12. maja.

Izvor: MTS-Mondo

Kredit "pegla" koridor
P. ILIĆ, 10. decembar 2006

OPŠTINA Ćuprija i njena privreda biće na najneposredniji način uključene u projekat rekonstrukcije i modernizacije magistralne pruge Beograd - Niš za koji je Srbija od Evropske investicione banke dobila kredit od 80 miliona evra.
Od tih para, najviše, 30 miliona evra, na osnovu predloga Sektora za strategiju i razvoj Javnog preduzeća "Železnice Srbije", Vlada Srbije namenila je za "peglanje" vitalne tačke na Koridoru 10, zaobilaznice Gilje - Jovac - Ćuprija - Paraćin, u dužini od 10,5 kilometara, koja uključuje i izgradnju novog železničkog mosta na Velikoj Moravi.
Na sastanku u opštini Ćuprija, predstavnici Ministarstva za poljoprivredu i vodoprivredu, "Železnica Srbije", Instituta "Jaroslav Čarni" iz Beograda, lokalne samouprave i zainteresovanih firmi iz Pomoravlja razgovarali su o prioritetnim poslovima u pripremi za realizaciju ovog velikog projekta.
Milan Stanisavljević iz Sektora za strategiju JP srpskih železnica, podsetio je da se radi o najvitalnijem delu pruge na Koridoru 10, koja mora da se uklopi u evropske standarde železničkog transporta i po vrednosti najvećoj investiciji, uz još dve "udarne" tačke, kod Batajnice i od Niša do Dimitrovgrada. On je dodao da se ovde ne radi o izgradnji takozvanih "brzih pruga", već samo o modernizaciji konvencionalnog železničkog saobraćaja. Iako će radovi biti povereni velikim međunarodnim firmama, posla će biti i za lokalna preduzeća.
Izgradnja ove saobraćajnice, uključujući i novi most, povlači sa sobom rešavanje niza problema. Jedan od prečih su i bunari za vodosnabdevanje i crpna stanica iz kojih se vodom snabdevaju Fabrika kablova u Jagodini i sela Donji Majur i Ostrikovac, koji zbog nove pruge moraju biti izmešteni. Železnica je spremna da u tome učestvuje, ali je potrebno i angažovanje svih ostalih u projektu, smatra Stanisavljević.
- Radi se o velikom investicionom zahvatu i lokalna samouprava i privreda naše, ali ostalih pomoravskih opština svoju šansu tu ne sme da propusti - kaže prof. dr Ljubomir Marić, predsednik opštine Ćuprija.
Dodaje, da se lokalna samouprava neće odreći ni starog železničkog mosta na Moravi i zaobilaznice od Gilja, preko Jovca do Železničke stanice, koja će i sama zadržati funkciju. Očekuje se da Ministarstvo za kapitalne investicije podrži predlog Ćupričanina da se ta deonica uredi kao zaobilaznica za drumski saobraćaj oko grada na Moravi, prvenstveno za teretna vozila.
Istovremeno, projekat bi uključio i premošćavanje pruge Beograd - Niš kod stajališta Gilje, na regionalnom putu Ćuprija - Jagodina, koje je bilo velika prepreka u svim dosadašnjim, u poslednje vreme sve ozbiljnijim razgovorima o realizaciji višedecenijske ideje o "Pomoravskom bulevaru" i uvođenju trojelbusa od Pojata, preko Paraćina i Ćuprije do Jagodine.

MOST DOGODINE
ČITAV posao trebalo bi da bude zaršen za dve godine, a fabričko "pakovanje" novog mosta, posle već obavljenog ispitivanja terena od stručnjaka Saobraćajnog instituta "CIP", već je počelo, dok će se sa premošćavanjem Velike Morave krenuti na proleće iduće godine. Do tada, moraće da se završi i eksproprijacija 41,6 hektara zemljišta u pojasu, kojim će prolaziti nova pruga.
 
Izvor: http://www.novosti.co.yu/

Za ulazak u Evropu obavezna podela imovine sindikata
Samostalni sindikat kao pravi bogataš

Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj sindikalna imovina nije podeljena. Evropska konfederacija sindikata nedavno je upozorila da će iskoristiti svoj uticaj u Evropskoj uniji i usloviti ulazak naše zemlje u EU rešenjem ovog problema.

Imovina se neće podeliti sve dok Evropa jasno ne kaže da to mora da se učini, smatra Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“.

- Savez samostalnih sindikata Srbije ima više od 40.000 metara kvadratnih prostora. Toliko nema nijedan sindikat na svetu. Njima toliki prostor nije potreban, i zato veći njegov deo, mislim čak 90 odsto, iznajmljuju. Dok se oni razbacuju i izdaju prostor, mi za prostorije u Nušićevoj ulici, gde nam je centrala, na ime zakupa mesečno izdvajamo 10.000 evra, navodi Čanak.

On ne zna koliko tačno Savez sindikata Srbije prihoduje od iznajmljivanja prostorija, ali kaže da je na jednom skupu čuo da se radi o sumi od 100 miliona dinara mesečno.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ocenjuje da se ni prošla ni ova vlada nisu upustile u rešavanje ovog problema samo zbog političkih razloga - da se ne zameraju Savezu sindikata Srbije.

Ona smatra da je neprihvatljivo da sva imovina pripada jednoj centrali iako su je stvarali svi radnici. Najveća ironija je u tome što velikim delom te imovine sada raspolaže Sindikat nepostojeće države Srbije i Crne Gore.

U Savezu sindikata Srbije tvrde da oni prostor ne izdaju, već to radi Savez sindikata Srbije i Crne Gore.

- Naša centrala ima 1.300 kvadrata u Dečanskoj ulici u Beogradu. Toliko pripada nama, a koliko imaju opštinska i gradska veća, ja ne znam, kaže za „Blic“ Ljubisav Orbović, potpredsednik SSS, uz tvrdnju da ova centrala nema nikakve finansijske koristi od iznajmljivanja prostora od strane Saveza sindikata Srbije i Crne Gore. Kako se dele pare od najma prostora, niko ne želi da kaže, a u tom fantomskom sindikatu SCG nismo uspeli da nađemo sagovornika.

Slobodan Lalović, ministar rada na nedavnom kongresu UGS „Nezavisnost“, najavio je da će država konačno ovoj sindikalnoj centrali dati prostorije u zgradi u Nušićevoj, koje oni i sada koriste. Branislav Čanak, prvi čovek ove centrale, kaže da ne može da bude sasvim siguran da će pomenuti prostor i dobiti, tim pre što je ministar samo dan kasnije i sam rekao da će im prostorije biti date, ali tek za šest meseci.

- Davali su oni nama prostor i ranije, ali takav da tamo nije moglo ni da se uđe. Reč je o prostorijama na Kosančićevom vencu koje niko nije koristio poslednjih 20 godina. Bile su takve da su nam se i iz Ministarstva rada kasnije izvinjavali što su nam ih ponudili, kaže Čanak.

U ASNS na Lalovićevu najavu da će se UGS dati prostor u Nušićevoj gledaju iz drugog ugla. Ranka Savić, predsednik ASNS, kaže da imovina ne može tako da se deli.

- Takav način podele mi nećemo dozvoliti. Prvo mora da se utvrdi reprezentativnost sindikalnih organizacija, pa tek onda da se deli imovina. Međutim, sudski spor koji smo pokrenuli jer nam nije priznata reprezentativnost vuče se na sudu već tri i po godine. Dok se to ne završi, podele sindikalne imovine ne može biti - kategorična je Savićeva.

R. Marković

    Koliko članova toliko imovine

    U sindikalnim centralama se slažu da imovinu nije lako podeliti, ali navode da je u zemljama istočne Evrope, gde je nekada kao i kod nas postojao samo jedan sindikat, taj posao ipak urađen. Sindikalne organizacije, naime, dobijale su imovinu srazmerno broju učlanjenih radnika.


Izvor: Blic

Vilijam Mils iz „Siti grupe“ za „Blic“
Srbija je važna za regionalni razvoj

Američka „Siti banka“, koja je prisutna u 100 zemalja u svetu, dobila je dozvolu za otvaranje predstavništva u Srbiji. Za početak, svoje usluge ponudiće u oblasti korporativnog i investicionog bankarstva kompanijama, finansijskim institucijama i javnom sektoru. Za „Blic“ o planovima ovog finansijskog džina govori Vilijam Mils, predsednik CEI „Siti grupe“ za korporativno i investiciono bankarstvo za Evropu, Bliski Istok i Afriku.
Zašto „Siti banka“ dolazi baš u ovom trenutku u Srbiju?

- Ovde smo jer verujemo da će Srbija igrati veoma važnu ulogu u regionalnom razvoju. Poslednjih 12 godina poslujemo sa srpskim preduzećima i javnim sektorom, i to je doprinelo da oformimo mišljenje. Generalno, region raste vrlo brzo i sa stanovišta bruto nacionalnog dohotka i što se razvoja privatnog sektora tiče, i to su razlozi za naš dolazak.
Predstavništvo će u početku pružati bankarske usluge velikim firmama, pridružnicama multinacionalnih kompanija, kao i javnim preduzećima. Koje su to konkretno usluge?

- Želimo da korporativne subjekte uvežemo u globalnu mrežu, kao i da im omogućimo pristup globalnim tržištima. Naše usluge odnose se na upravljanje gotovinom, kapitalom, obavljanje transakcija, davanje kredita... Nadamo se da ćemo moći da ponudimo i ekspertizu, odnosno savetodavne usluge svima koji imaju pristup na inostranom tržištu.
U kojim sektorima pružate usluge?

-Telekomunikacije, energetika, razvoj infrastrukture, finansijske usluge drugim bankama, sektor industrije, uključujući brodogradnju, hemijsku industriju...
Tek za nekoliko godina bankarske usluge ponudićete i stanovništvu. Zašto taj period nije kraći?

- Uobičajeno je da period između pružanja korporativnih bankarskih usluga i usluga stanovništvu bude od 15 do 20 godina. Ovde će taj period biti značajno manji, a na osnovu iskustva koje ćemo imati sa privredom.
Da li ćete uticati na to da kamatne stope budu niže?

- Nažalost, ne postoji korelacija izmešu našeg dolaska i promena kamatnih stopa.
Mišljenje „Siti banke - finansijskog džina“ i te kako je poštovano među potencijalnim ulagačima.

- Prisustvo „Siti banka“ na nekom tržištu znači i jedan vid poverenja u to tržište. Kada poslujemo u jednoj zemlji, nameravamo da to bude dugoročno. Naše prisustvo sigurno će označiti sigurnost za direktne strane investicije, i to je ta poruka.
Bankarstvo u Srbiji se veoma razvilo. Usluge pružaju velike evropske banke. Ko vam je među njima konkurencija?

- Tu postoji nekoliko međunarodnih imena. Ipak, mi smo prva američka globalna banka koja ulazi na ovo tržište, i to je naša prednost.

D. Nišavić

    Traže lokaciju

    Trenutno se traži lokacija na kojoj će biti smešteno predstavništvo „Siti banke“, a koje mora da zadovolji standarde.

    - U „Siti banci“ će biti zaposlena i radna snaga iz Srbije, a u toku je poslednji krug odabira - kaže Mils.


Izvor: Blic

Od vikenda važe veće cene goriva

Cene naftnih derivata povećane su u proseku za 2,24 odsto. Jedino je TNG-autogas zadržao staru cenu od 41,30 dinara po litru. Gorivo je poslednji put poskupelo 1. avgusta, a od tada je cena derivata bila u stalnom padu.

Naftna industrija Srbije objavila je novi cenovnik.

Izvor: Blic

Još nema zahteva za privatizaciju Telekoma
Utorak, 12. decembar 2006. 14:21

Regulatorna agencija Bosne i Hercegovine za komunikacije (RAK) još nije dobila nikakav zahtev "Telekoma Srpske" za privatizaciju i promenu vlasnika, izjavio je Kemal Huseinović direktor Agencije.

"Svaka promena vlasništva u sektoru telekomunikacija mora imati odobrenje RAK, a mi saglasnost za privatizaciju "Telekoma Srpske" nismo dali jer nam još nije ni stigao zahtev", rekao je Huseinović sarajevskim medijima.

U dozvoli koju je Agencija izdala operaterima jasno je naglašeno da licenca ne može biti prenesena ni na koga pre nego što za to saglasnost da RAK, napomenuo je direktor agencije BiH za telekomunikacije.

"Imamo obavezu da razmotrimo i proverimo da li to drugo pravno lice ispunjava sve uslove za preuzimanje prava i obaveza iz dozovole i da li obezbedjuje uredan nastup na tržištu", rekao je Huseinović dodajući da bez toga ne mogu dati saglasnost na promenu vlasništva.

On je istakao i da RAK ne utiče na privatizaciju, ali da ima ovlašćenja da oceni da li novi vlasnik ispunjava uslove za licencu.

"Mi postavljamo najvišu graničnu cenu usluga i operateri ne mogu da idu iznad toga, ali mogu ići s nižim cenama sve dok su one u okviru realnog. Nećemo dati odobrenje za promenu cena ukoliko se pokaže da traženi cenovnici predstavljaju nelojalnu konkurenciju", rekao je Huseinović.

Državni kapital "Telekoma Srpske" prodat je nedavno "Telekomu Srbije" za 646.000.000 evra.

Izvor: MTS-Mondo

Zbog nepoštovanja kolektivnih ugovora i socijalnog programa
Radnici „Lukoila“ tužili firmu

Zbog nepoštovanje kolektivnih ugovora i socijalnog programa, više od 40 radnika tužilo je rusku kompaniju „Lukoil“, koji je u septembru 2003. kupio „Beopetrol“.

Jedna od radnica koja je tužila „Luk oil“ za „Blic“ kaže da je kompaniju napustila bukvalno zbog pritisaka koje je trpela mesecima, da bi na kraju za svoj višedecenijski rad i navodni dobrovoljni izlazak iz firme dobila 500 hiljada, umesto 1.723.000 dinara koliko joj je sledilo po socijalnom programu i kolektivnom ugovoru.

- Da bi „Lukoil“ uopšte kupio „Beopetrol“ morao je da prihvati socijalni program koji je podrazumevao da nema otpuštanja radnika narednih pet godina. Radnici dobrovoljno mogu da napuste kompaniju, ali da za uzvrat dobiju određenu novčanu nadoknadu u zavisnosti od godine staža. Onima koji rade duže od deset ili 30 godina trebalo je da bude isplaćeno 20, odnosno 36 bruto plata, ali po izboru radnika, da li prosečnih kompanijiskih plata ili plata koje je radnik primao za to vreme koje je proveo u kompaniji - priča bivša radnica „Luk oila“.

Ona navodi da gotovo niko od radnika nije dobrovoljno napustio firmu, već uglavnom pod pritiskom.

- Još na početku njihovog dolaska prvo je sklonjen ceo direktorat, a umesto njih došli su uglavnom ljudi iz Moskve. Po kompaniji počinju da šire priču kako žele mlad, a ne star kadar, kao i da nas je previše, iako sve vreme dovode i zapošljavaju svoje žene, rođake, prijatelje. Počinju sa obukom kadrova na računarima, ali recimo ja na tu obuku nisam mogla da idem, jer sam po njima bila „matora“. Uz sve to organizuju i razna testiranja sa pitanjima tipa „Kako ste došli u Beopetrol?“ ili „Šta mislite o svom šefu?“ - priča nekadašnja radnica „Luk oila“.

Negde u to vreme počinju i pritisci na radnike da napuste kompaniju i uzmu otpremnine.

- To sve ide diskretno i ne javno. Meni je koleginica prišla u kafe sobi i pitala da li bih želela da podnesem prijavu za isplatu otpremnine. Posle toga firmom počinje da se šire glasine da će „Luk oil“ svim zaposlenima koji žele da napuste kompaniju isplatiti 500 hiljada dinara i ni dinara više.Na kraju sam ih tužila i sad tražim da mi isplate razliku koja mi je sledila, ali i da konačno regulišu sa penzionim fondom godine staža iz 2004. i 2005. Zbog toga što to nisu još uradili sad imam privremeno rešenje o penzionisanju, a ne trajno - završava bivša radnica „Luk oila“.

Još pre desetak dana „Blic“ je poslao pitanja „Luk oilu“ povodom trenutnog stanja u kompaniji, ali do juče ti odgovori nisu stigli.

M. Cvejić

    Kompanija posluje s gubicima

    Krajem 2002. „Beopoetrol“ je bila firma koja je imala minus od 433 hiljada dinara, da bi tokom 2003. anulirala taj minus posle čega je kao solventna firma prodata „Luk oilu“ u septembru iste godine.

    Iako je bila u plusu „Luk oil“ je tu istu godinu završila u minusu više od milijardu dinara. Sa istim gubitkom završila je i 2004, da bi 2005. završila u minusu od 2,4 milijardi dinara - kaže nekadašnja radnica ove kompanije.


Izvor: Blic

Bez promene u odnosu prema klijentima
Minus u bankama nesporan

Banke u Srbiji i dalje automatski odobravaju pozajmice po tekućem računu nakon njihovog isteka. Izuzetak je HVB banka. Da li će ona ostati jedina, zavisi od sutrašnje odluke u Udruženju banaka Srbije, gde će, kako „Blic“ saznaje, bankari zauzeti stav o propisu Narodne banke Srbije koji se odnosi na ocenu kreditnog rizika plasmana.

Iako je odluka NBS stupila na snagu 1. oktobra, duhovi su se uskomešali kada je HVB banka nedavno svoje klijente obavestila da više ne mogu automatski da dobijaju produžetak pozajmice po tekućem računu.

Tako su mnogi građani, navikli da iz jednog duga ulaze u novi dug i da na taj način rešavaju finansijske teškoće, bukvalno zatečeni.

- HVB banka od svojih klijenata zahteva da nakon isteka pozajmice po tekućem računu budu jedan dan u plusu. Nakon toga mogu da se zaduže, ali tek kad podnesu novi zahtev za odobrenje pozajmice, kao i da daju saglasnost za slanje upita Kreditnom birou. Posle 24 časa dobijaju odgovor da li će ponovo moći da računaju na dozvoljenu pozajmicu, koju mogu da koriste šest meseci, i to u visini jedne mesečne zarade - objašnjavaju u HVB banci.

Druge banke, međutim, i dalje po isteku automatski odobravaju pozajmice. Tako će u „Intezi“, kao i do sada, odobravati pozajmice po tekućem računu na period od tri meseca, a po isteku tog vremena, banka će automatski obnavljati pozajmicu čija je visina prosek priliva u prethodna tri meseca. Međutim, uslov je da je klijent poštovao propise za korišćenje pozajmice. - Da bi klijentu automatski odobrili pozajmicu po tekućem računu za narednih šest meseci, potrebno je da posle njenog isteka bude u okvirima dozvoljenog prekoračenja, kao i da u vreme trajanja pozajmice nije bio u nedozvoljenom minusu - ističu u „Hipo grupi“.

U „Komercijalnoj banci“ zasada takođe automatski odobravaju pozajmice po tekućem računu nakon njihovog isteka, a da li će biti promena, po rečima Gorana Milićevića, člana uprave banke, znaće se nakon sastanka u Udruženju banaka. Automatski princip primenjuje se i u „Sosijete ženeral banci“, „Meridijan banci“, „Rajfajzen banci“...

U „Eurobank EFG banci“ kažu da se dozvoljena pozajmica odobrava na godinu dana, a nakon isteka tog roka klijent banci podnosi zahtev i nakon provere mu se odobrava nova pozajmica ako je redovno izmirivao svoja dugovanja.

U Narodnoj banci Srbije ističu da svaka banka sama procenjuje kako će se ponašati, i to u skladu sa svojom poslovnom politikom.

D. Nišavić

    HVB peta na tržištu

    U 2006. godini HVB banka uspela je da zauzme peto mesto u konkurenciji 31 banke, sa tržišnim učesćem od sedam odsto, saopštila je banka povodom petogodišnjice poslovanja u Srbiji. Kako je navedeno, ova godina je bila jedna od najuspešnijih, o čemu svedoči i podatak da je bilansna aktiva uvećana za 100 odsto, broj klijenata je porastao za 50 procenata, plasmani stanovništvu su se povećali za 49 odsta, a izvršena je dokapitalizacija sa 50 miliona evra.


Izvor: Blic

Energetska efikasnost u industriji niska
Stara tehnologija guta energiju

Potrošnja energije u našoj industriji veća je oko tri puta od svetske. Samo promenom navika zaposlenih, srpska industrija bi na energiji mogla da uštedi oko 70 miliona evra godišnje.

- Naša preduzeća 15 godina nisu vršila održavanje na potrebnom nivou i zato imamo povećanu potrošnju energije po jedinici proizvoda. Nije se ulagalo u obnavljanje proizvodnih tehnologija, ni u obnavljanje i održavanje energetskih sistema - izjavio je za „Blic“ Nenad Pavlović, direktor Agencije za energetsku efikasnost. On je objasnio da se neracionalno troše svi energenti, a zanimljivo je da najveću potrošnju (oko 75 odsto) od ukupne potrošnje goriva u industriji ostvaruju samo četiri industrijske grane. Slično je i sa strujom - dve trećine se potroše u šest industrijskih grana.

Ipak, to ne znači da se energija neracionalno troši samo u ovim granama, objasnio je Pavlović i dodao da se energetska efikasnost povećava što je proizvodnja veća.

- Ako jedna pivara proizvodi 400.000 litara piva godišnje, a onda smanji proizvodnju na 200.000, njena energetska efikasnost može biti smanjena čak i do 40 odsto - tvrdi Pavlović.

Mnogo je načina da se uštedi energija. - Izolacija je na mnogim toplotnim uređajima i cevima propala ili je uopšte nema, a to je mala investicija koja može da uštedi mnogo toplote. Često imamo otpadnu toplotu u obliku različitih gasova, ili zagrejane vode, što se može iskoristiti - kaže on.

Prema njegovim rečima, prvo se moraju promeniti ponašanje i navike, što ne košta ništa. Promenom navika i pažljivim praćenjem potrošnje energije možemo uštedeti i do 15 odsto energije.

- Ukupni troškovi za gorivo i energiju 2004. godine u srpskoj industriji iznosili su oko 700 miliona evra. Ako ih smanjimo za deset odsto, to je oko 70 miliona evra godišnje uštede - kaže Pavlović.

On je rekao da u pristupu uštedi energije postoji velika razlika između privatnih i državnih preduzeća, jer u privatnim preduzećima menadžer ima zadatak da smanji troškove, dok državna preduzeća često nemaju dovoljno sredstava.

Pavlović kaže da je prvi korak u uštedi formiranje energetskih timova koji bi trebalo da utiču na zaposlene da promene loše navike.

- Treba popraviti sisteme za merenja i preći na automatsku regulaciju i upravljanje - predlaže Pavlović neke od mera. Postoji niz mera koje imaju povraćaj ulaganja od dve godine.

Odnedavno se u Srbiji može podići i kredit za poboljšanja energetske efikasnosti, a Pavlović je objasnio da država radi na osnivanju fonda za racionalno korišćenje energije, gde bi početna sredstva trebalo da budu oko 30 miliona evra.

R. Ž. Markovi

Izvor: Blic

Depo gasa ukida nestašice

Ministar energetike i rudarstva Radomir Naumov i izvršni direktor NIS „Naftagasa“ Igor Korać potpisali su juče ugovor o izgradnji gasovoda i gasovodnih objekata za podzemno skladište Banatski Dvor, vredan 11,3 miliona evra, koje će biti finansirano u okviru nacionalnog investicionog plana.

Prva faza izgradnje trebalo bi da bude završena do decembra 2007. godine, a kapacitet skladišta će tada biti oko 200 miliona kubnih metara godišnje.

- Planiramo da ukupan kapacitet skladišta bude oko 600 miliona kubnih metara gasa godišnje, ali za to su nam, nakon završetka prve faze, potrebna sredstva za nabavku još dva kompresora i nadamo se da ćemo to ostvariti u narednih nekoliko godina - rekao je Korać. On je dodao da je pored tog ugovora potpisan i ugovor sa NIS „Naftagasom“ za eksploataciju bušotine u banji Ljig, kojim će biti omogućeno korišćenje geotermalne energije.

Prva faza izgradnje podzemnog skladišta gasa predviđa završetak tehnološke linije za proizvodnju namenjene za pripremu, sušenje i otpremu uskladištenog prirodnog gasa u gasovodni sistem, kao i izgradnju dvosmernog gasovoda Gospođinci - Banatski Dovor, dužine 42 kilometra.

Završetak skladišta, koje bi trebalo da se gradi u dve faze, do sada je više puta odlagano, pa se očekuje oko 2015. godine, kada se procenjuje da će potrebe Srbije za gasom biti oko 30 odsto veće. Skladište bi omogućilo stabilno snabdevanje dok je preduslov za širenje gasovodne mreže izgradnja alternativnog pravca snabdevanja koji će, najverovatnije, doći iz Bugarske. Tokom letnjih meseci Srbija troši četiri puta manje gasa nego preko zime, a zbog nedostatka skladišta prinuđeni smo da plaćamo ugovoreni gas koji ne preuzimamo kao i prenosne kapacitete mađarskoj kompaniji MOL za veću količinu gasa nego što zaista koristimo. Kao druga varijanta za skladištenje gasa razmatrano je skladište u okolini Segedina, koje bi moglo biti građeno u saradnji sa MOL-om.

R. Ž. Marković

Izvor: Blic