"Najki" naj-brend u Srbiji u 2006.
Najpopularniji domaći brend "donkafa" nalazi se tek na 14. mestu

BEOGRAD - Najpopularniji brend u Srbiji u 2006. godini je "najki", dok je najbolje plasirani domaći brend "donkafa", koja se nalazi na 14. mestu, pokazalo je istraživanje kompanije za ispitivanje tržišta i javnog mnenja "Sinovejt". Na drugom mestu je prošlogodišnji lider "koka-kola", slede "adidas", "samsung", "nivea", "soni" i "nokija", kazala je Milica Vulićević-Basorović, direktorka predstavništva "Sinovejta" za Srbiju. Na listi deset vodećih robnih marki su i "gorenje", "ribok", "filips" i "puma".
Vulićević-Basorović je navela da je najveći napredak na listi ostvario "samsung", koji je prošle godine bio na 10. mestu, dok je ovogodišnjih sedam prvoplasiranih bilo među prvih 10 i u 2005. Prema njenim rečima, najveće promene su na listi vodećih domaćih brendova, od kojih su prošle godine dva bila među prvih 10. Drugi najbolje plasirani srpski brend je "grand kafa", a slede "imlek", "karneks", "jelen pivo", "nekst", "plazma", "voda voda", "meriks" i "knjaz miloš".
Istraživanje "Najuticajniji brendovi u Srbiji u 2006" sprovedeno je u oktobru ove godine, a obuhvatilo je 700 ispitanika, starosti od 15 do 64 godine, u gradovima sa više od 50.000 stanovnika. "Sinovejt" u Srbiji radi od 2003, a ima predstavništva u 53 zemlje na pet kontinenata.
(BETA)

Izvor: Press

Kraj za fast food kioske u Beogradu
Sreda, 29. novembar 2006. 17:35

Kiosci sa brzom hranom bili su jedan od "simbola" Beograda, za neke ne preterano lepi, za druge izuzetno korisni, ali najnovijom odlukom Skupštine grada Beograda, mnogi će se sa setom sećati vremena kada im je trebalo samo da "skoknu" po "pljesku".

Skupština Beograda usvojila je u sredu planove postavljanja privremenih objekata na javnim površinama na području opština Vračar, Zvezdara i Novi Beograd namenjenih isključivo trgovini i prodaji štampe, čime se sa ulica grada uklanjaju postojeći kiosci brze hrane.

Planom je predvidjeno da se na teritoriji opštine Novi Beograd postavi 75 privremenih objekata, opštini Zvezdara 55, a na Vračaru 72 privremena objekta.

S obzirom na to da je pre 2000. godine u Beogradu bilo oko 2.120 privremenih objekata cilj je bio da se taj broj smanji i svede na normalnu meru, izjavio je Tanjugu gradski sekretar za inspekcijske poslove Vladan Luković.

Zato su pre nekoliko meseci uspostavljeni odredjeni kriterijumi na osnovu kojih bi se taj broj objekata smanjio, rekao je on, objašnjavajući da se prema njima u privremenim objektima više ne može pripremati hrana, kao ni grupisati više objekata na malom prostoru.

Luković je napomenuom da su se gradski čelnici rukovodili time da na jednoj lokaciji može biti jedan, eventualno dva objekta i to tamo gde ima potrebe za njima kao što su stajališta autobusa.

Nakon usvajanja planova ove tri i preostalih sedam opština u decembru, doći će se do 750 lokacija i oko 800 privremenih objekata, istakao je on.

Nakon usvajanja planova, opštine su u obavezi da raspišu konkurs za dodelu lokacija na osnovu njihovih izmena, na koji će se javiti zainteresovana lica, a konkursna komisija će izabrati najbolje ponudjače koji će dobiti rešenja za narednih pet godina.

Luković je predložio da se u narednih godinu dana novi vlasnici obavežu da unificiraju objekte.

"Ne želimo da prestonica bude - kiosk grad", rekao je Luković.


Izvor: MTS-Mondo

Prinudno prizemljeni avioni juče odleteli iz Niša
Ponovo normalizovan avio-saobraćaj

Poslednji od 15 prinudno prizemljenih aviona na Aerodrom „Konstantin Veliki“ napustio je juče oko 13 časova nišku vazdušnu luku. Među letelicama koje zbog magle u Beogradu nisu mogle da koriste surčinski aerodrom, na nišku pistu prekjuče su prinudno sleteli avion Vlade Srbije, bez putnika, kao i avion kompanije „Er Pink“ sa pacijentom u pratnji ekipe privatne beogradske klinike „Anlave“.

Petnaest prinudno prizemljenih i još dva planirana sletanja aviona nezapamćen je broj na niškom aerodromu u jednom danu.

Pacijenta iz Praga, poreklom Vranjanca, u pratnji medicinske ekipe Klinike „Anlave“ , sa direktorom klinike, prim. dr Slobodanom Ivanovićem na čelu, Hitna pomoć je preksinoć prebacila na nišku Kliniku za neurologiju.

- Pacijent je bio u polukomatoznom stanju, doživeo je srčani i moždani infarkt u Češkoj. U teškom je stanju, ali uspešno je zbrinut u niškom Kliničkom centru. Prinudno sletanje u Niš za pacijenta je ispalo čak i dobro rešenje, s obzirom na to da je iz Vranja. Članovi ekipe su se iste večeri autobusom vratili u Beograd nešto pre ponoći - kaže prim. dr Slobodan Ivanović, direktor Klinike „Anlave“.

Za svih oko 400 putnika preksinoć je organizovan autobuski prevoz od Niša do Beograda.

Prema oceni Radisava Radojkovića, direktora niškog aerodroma, iznenadno sletanje aviona u južnu vazdušnu luku, sve aerodromske službe su spremno dočekale.

- Nije bilo nikakvih problema, tokom prepodneva avioni su jedan po jedan napustili naš aerodrom. Pokazalo se da smo spremni za ovakve situacije kada se niški aerodrom koristi kao alternativa beogradskom - ističe Radojković.

O.M.

    Ne planira se otkazivanje letova

    Na beogradskom aerodromu juče ujutru su, zbog magle, otkazani „Jatovi“ letovi za Diseldorf, Podgoricu, Berlin, Rim i Tivat. Takođe su otkazani i letovi „Alitalije“ za Milano, „Lufthanze“ za Frankfurt, „Austrijan erlajnza“ za Beč. O daljim letovima ovih putnika odlučivale su same kompanije, ali pretpostavljamo da su svi preusmereni na druge letove. Od 11 sati, kad se magla podigla, saobraćaj je normalizovan, a na Aerodromu „Nikola Tesla“ obavljeno je 97 poletanja i sletanja. Za danas nije planirano otkazivanje letova, kažu u informativnoj službi Aerodroma „Nikola Tesla“. M.C.
    Najviše „Jatovih“ letelica

    Pored ukupno 17 aviona koji su juče sleteli u Niš, najviše je bilo „Jatovih“ letelica, među kojima i avion sa redovne linije Niš -Štutgart. Uz prazan avion Vlade Srbije i avion „Er Pinka“ sa pacijentom u teškom stanju, na niški aerodrom sleteli su i planirani mali poslovni avion, kao i helikopter sa opremom iz Švajcarske za žičaru na Staroj planini.


Izvor: Blic

„Ski travel expo“ i „Expozim“ u Beogradu
Stenmark na sajmu zimskog turizma

Trostruki svetski prvak i pobednik Svetskog kupa, kao i dvostruku olimpijski šampion u alpskom skijanju Ingemar Stenmark otvoriće danas prvi Zimski međunarodni sajam turizma „Ski travel expo 2006“ i 21. sajam sportsko rekreativne opreme „Expozim 2006“.

Međunarodni zimski sajam turizma „Ski travel expo 2006“ održaće se u Hali I Beogradskog sajma i trajaće do 3. decembra. Na sajmu će biti predstavljeno oko pedeset izlagača, uglavnom domaćih, kao i iz Republike Srpske.

- Što se tiče evropskih destinacija iz istočne Evrope, koje su bile zanimljive za naše skijaše pre devedesetih godina, one će biti manje zastupljene ali će zato biti dosta aranžmana za destinacije u južnoj Evropi, i to Italiji, Francuskoj, Austriji i Švajcarskoj - izjavio je za „Blic“ Nikola Andrić, šef projekta Zimskog međunarodnog sajma turizma.

Turističke agencije će na sajmu dodeljivati popuste od pet do 10 odsto, a posebna pažnja biće posvećena prodaji novogodišnjih aranžmana. Takođe, akcenat će biti i na programu „Leto u zimi“ u okviru kojeg će agencije ponuditi zimski odmor na plažama egzotičnih turističkih destinacija, kao što je Tunis.

- Turistima će ponovo biti ponuđene neke destinacije koje su zbog zatvorenosti zemlje bile manje zastupljene u ponudi poslednjih 15 godina, kao što je čuveni aranžman „Tri doline“ na granici Italije sa Austrijom - kaže Andrić.

Sajam sportsko-rekreativne opreme „Expozim 2006“ biće održan uporedo sa ovom manifestacijom i na njemu će biti organizovana prodaja nove ali i polovne ski-opreme. Na sajmu će biti organizovan i seminar „Savremeno skijanje“ sa predavačima iz Beograda i Ljubljane. U saradnji sa Koordinacionim centrom za Kosovo i Metohiju, asocijacija „Sport za sve“ i Beogradski sajam organizovali su u Hali XIV prikupljanje polovnih skija i skijaških cipela za decu sa Kosova i Metohije.

R. Ž. Marković

Izvor: Blic

Manje učešće na stambene kredite

„Sosijete ženeral banka“ u Srbiji počela je da odobrava subvencionisane stambene kredite sa učešćem smanjenim sa 10 na pet odsto i rokom otplate produženim za pet godina, na 30 godina. Efektivna kamatna stopa za tu vrstu kredita u ovoj banci je od 4,1 do 4,45 odsto.

- Smanjeni su administrativni troškovi obrade kredita sa jedan ili 1,5 na 0,5 odsto - rekao je na konferenciji za novinare Miroslav Rebić, izvršni direktor „Sosijete ženeral banke“ za poslove sa stanovništvom.

On je naveo primer da je za krediti u vrednosti od 50.000 evra učešće 2.500 evra, a mesečna rata je 251 evro, prvih 25 godina, a 167 evra u poslednjih pet godina. Za tu pozajmicu potrebno je da klijent, odnosno njegovo domaćinstvo, ima mesečna primanja od najmanje 503 evra.

„Sosijete ženeral banka“ je u ovoj godini odobrila više od trećine svih stambenih kredita koje država subvencionira, preko Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, čija je ukupna vrednost 24 miliona evra.

Izvor: Blic

INTERVJU Zoran Drakulić, vlasnik "Ju pointa"
KUPUJEM!
Ne mogu da kažem koliko smo para ponudili za RTB Bor, ali država će sigurno da profitira od nas, jer smo ponudili mnogo više od onoga koliko on vredi

Zoran Drakulić...
BEOGRAD - Zoran Drakulić, vlasnik "Ju pointa", odlučio je da po svaku cenu kupi RTB Bor! On u intervjuu Pressu nije hteo da otkrije koliko je novca ponudio na tenderu za kupovinu celog borskog basena, ali je priznao da je ponudio daleko veću cenu od tržišne. Drakulić zato i smatra da će sigurno pobediti na tenderu. Odluku da ovako čvrsto "zagrize" za RTB Bor on objašnjava strahom da će tržište u Srbiji, a samim tim i njegova Fabrika kablova u Zaječaru i Valjaonica bakra u Sevojnu, ostati bez bakra. Ako stranci postanu vlasnici RTB Bora, smatra Drakulić, svu rudu izvoziće u inostranstvo, jer država tenderom nije osigurala domaće tržište bakra.
Nekoliko dana pre isteka roka za predaju ponuda javno ste rekli da odustajete od kupovine RTB Bora jer nemate strateškog partnera koji bi sa Vama podelio rizik? Zašto ste promenili tu odluku?
- Poljski koncern KGHM, sa kojim smo vodili pregovore, došao je do zaključka da postoji preveliki rizik da se uložena sredstva ne vrate sa profitom, i zato su odustali. Pošto smo odlučili da u ovaj projekat ne idemo bez partnera, morali smo da se povučemo. Međutim, upravo posle tog intervjua, u kome sam najavio povlačenje, kontaktirala nas je jedna strana kompanija, koja je bila spremna za zajedničko ulaganje. Naš cilj je bio da se bakar prodaje na domaćem tržištu, a njihov da ostvare profit. U kupovini RTB Bora našli smo zajednički interes i zato smo u poslednjem trenutku dostavili ponudu. Ne mogu da kažem koliko je to para, ali država će sigurno da profitira, jer smo ponudili mnogo više od tržišne cene RTB Bora. Zato mislimo da ćemo pobediti na tenderu.
Koliko Vi rizikujete ako kupite RTB Bor?
- Ceo kompleks RTB Bora godinama je zapostavljan i potrebna su velika ulaganja da bi sve moglo ponovo da se pokrene. Samo za kupovinu kompanije, prema tenderu, treba dati najmanje 270 miliona dolara, ali realno, za obnovu tehnologije, pokretanje proizvodnje i zaštitu životne sredine treba još toliko. Ja sam spreman da uložim 180-200 miliona dolara. To je, dakle, dugoročna investicija, a profit u najvećoj meri zavisi od kretanja cene bakra na tržištu. Sadašnja ceni bakra na berzi kreće se oko 7.000 dolara po toni, pa je investicija u RTB Bor isplativa. Međutim, ukoliko cena bakra padne, kalkulacija postaje mnogo komplikovanija. Samim tim, trebaće mnogo više vremena da se povrati novac koji je uložen i da se dođe do profita.
Ako postoji tako veliki rizik ulaganja, koji je Vaš motiv za kupovinu RTB Bora?
- Za razliku od drugih zemalja koje ljubomorno čuvaju svoje resurse, država ni ovom prilikom uopšte o tome nije vodila računa. Vlada prodaje 100 odsto imovine RTB Bora, a tenderom nije osigurala da novi vlasnik bar deo proizvodnje bakra mora da proda na domaćem tržištu. Pošto strana kompanija kao novi vlasnik sve količine bakra može da proda u inostranstvu, firme poput naše Valjaonice bakra Sevojno i Fabrike kablova Zaječar bile bi primorane da nabavljaju sirovinu bakra u drugim zemljama. Upravo ta činjenica navela nas je da se odlučimo na kupovinu RTB Bora. Bakar iz borskog basena može potpuno da podmiri potrebe domaće industrije i smatram da to mora da se omogući - naglašava Zoran Drakulić.
I. PEŠIĆ

Za početak, 80.000 tona bakra

Koliki je potencijal borskog basena i koliko bakra planirate godišnje da proizvedete?
- Procenjuje se da potencijal borskog basena u bakru iznosi oko dva miliona tona, ali ne treba zanemariti ni značajne količine zlata i molibdena. Mi zasad planiramo da od rude u RTB Boru proizvedemo 60.000-80.000 tona bakra godišnje. Ipak, konačna proizvodnja zavisi i od nove tehnologije za eksploataciju rude i nove topione peći, koju tek moramo da kupimo. Mislim da će naša industrija koja koristi bakar kao sirovinu "progutati" sve te količine, pa imamo u planu da, ukoliko bude potrebno, u RTB Boru proizvodimo još 20.000-40.000 tona bakra godišnje od rude iz Bugarske ili drugih zemalja - naglašava Drakulić.

Ponudićemo otpremnine

Ukoliko postanete novi vlasnik, šta mogu da očekuju radnici RTB Bora?
- Ni u jednoj firmi koju smo privatizovali nismo imali problema sa radnicima, pa smatram da to ni ovde neće biti slučaj. Novi vlasnik ima obavezu prema tenderu da godinu dana nikog ne otpusti, ali ćemo zato radnicima ponuditi stimulativne otpremnine. Moram, međutim, da naglasim da će pored odlaska viška radnika, akcenat biti i na tome da zaposlimo mlade i stručne ljude tamo gde su potrebni. Mislim da naša zemlja ima potencijal u stručnim ljudima, i to svakako treba da se iskoristi - kaže Drakulić.


Izvor: Press

Sindikalci EPS najavljuju štrajk

Ukoliko se do utorka ne nastavi s razgovorima o kolektivnom ugovoru, Sindikat Elektroprivrede Srbije će na sednici Glavnog odbora u sredu odlučivati o započinjanju generalnog štrajka, izjavio je za „Blic“ Milan Veličković, predsednik Glavnog odbora Sindikata EPS.

On je objasnio da je Vlada Srbije otkazala opšti kolektivni ugovor za JP Elektroprivreda Srbije, nakon čega su prava radnika trebalo da se zaštite kroz pojedinačne ugovore u 11 privrednih društava kompanije. U saopštenju Sindikata Elektroprivrede Srbije piše da su razgovori između centralnog pregovaračkog tima Sindikata Elektroprivrede i tima poslovodstva prekinuti 16. novembra nakon čega je Sindikat od direktora Elektroprivrede tražio nastavak pregovora 23. novembra. Navodi se i da je poslovodstvo EPS-a imalo nameru da nametne model kolektivnog ugovora, kao jedinstven za sva privredna društva, koji je neusaglašen sa Sindikatom Elektroprivrede Srbije.

R.Ž.M.

Izvor: Blic

Uspešna aukcijska prodaja preduzeća

Dušan Zabunović kupio beogradski „Minel elvo“

Beogradski biznismen Dušan Zabunović, vlasnik kompanije MPS, kupio je juče na aukciji preduzeće „Minel elvo“ iz Beograda za 290 miliona dinara. Za to preduzeće, koje se bavi proizvodnjom elektroopreme, nadmetalo se šest kupaca, a početna cena bila je 54,9 miliona dinara.

Predstavnici MPS-a učestvovali su i na aukciji za kupovinu preduzeća „Minelpo“ iz Beograd, koje proizvodi opremu za distribuciju električne energije, ali je ta firma prodata Slaviši Puriću za 33 miliona dinara. Kompanija „Delta M“ iz Beograda i „Uniteks“ iz Smedereva kupili su za 42,3 miliona dinara preduzeće „Jastrebac“ iz Niša, koje proizvodi pumpe i kompresore. Dugovi tog preduzeća su 607 miliona dinara.

„Leteks“ iz Leskovca, koji je bio u restrukturiranju i čiji su dugovi 1,6 milijardi dinara, kupila je po početnoj ceni od 39,8 miliona dinara Zorica Gajić iz Beograda. „MIN - Čelik“ iz Žitorađe kupio je konzorcijum fizičkih lica za 33 miliona dinara. Aukcija drugog preduzeća iz sastava te niške mašinske industrije „MIN - Vagonka“ odložena je za 28. decembar.

Za juče su bile zakazane i aukcije preduzeća „Budimka“ iz Požege, po ceni od 86,7 miliona dinara, Beogradski vunarski kombinat - 454,6 miliona dinara, kao i licitacija imovine Fabrike opremne i delova iz Bora - 280,9 miliona dinara, ali su bile neuspešne jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Neuspešne su bile i prodaje preduzeća „Poljotehna“ iz Negotina, „Kruševac“ iz Kruševca, „Beli Tomok“ iz Knjaževca, „Standrad“ iz Bora, „Vina“ iz Vina, „Vesti“ iz Užica, „Zorka - Plastika“ iz Bogatića, „Sintetika“ iz Leskovca, „Gip“ iz Pančeva“ i „Lemind - Proleter“ iz Leskovca.

Izvor: Blic

EPS raspisao novi tender za uvoz struje
Subota, 2. decembar 2006. 13:36

Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za nabavku dodatnih količina električne energije iz uvoza za period decembar-mart, kako bi bilo dovoljno struje za zimu, rečeno je Tanjugu u toj kompaniji.

U EPS-u ističu da potrošnja struje raste, pa se, pored ugovorenih 500 miliona kilovat-časova iz uvoza, moraju obezbediti i dodatne količine.

EPS je ranije ugovorio uvoz električne energije od 1. novembra 2006. godine do 31. marta 2007, kako bi se pokrio očekivani manjak od oko 500 miliona kilovat časova.

U protekla dva tri dana kada se osetilo zahladjenje potrošnja struje u Srbiji se kretala oko 126 miliona kilovat-časova, što je osam procenata više u odnosu na dane sa istom dnevnom temperaturom prošle godine.

Zbog velikih suša rezerve vode u akumulacijama su ispod bilansa i hidrocentrale proizvode 30 procenta manje struje od plana, tako da termoelektrane moraju da rade iznad plana, čime se stalno troše deponije uglja.

Izvor: MTS-Mondo

"Knjaz Miloš" prvi dobio sertifikat ISO 22000
Subota, 2. decembar 2006. 13:24

Kompanija "Knjaz Miloš" u Arandjelovcu prvi je proizvodjač mineralnih voda i bezalkoholnih napitaka u Srbiji koji je dobio medjunarodni sertifikat ISO 22000 što znači da su ispunjeni svi uslovi za kontrolu načina rada u čitavom procesu proizvodnje - od ulaza sirovina do krajnjeg potrošača.

Prof.dr Paul Andre, nutricionista iz sertifikacione kuće "World Registar Group" u Čikagu, izjavio je Tanjugu da je trend o sertifikaciji sistema kvaliteta od pre 20 godina proširen na sisteme upravljanja životnom sredinom.

U početku se samo radilo o pregledu i kontroli proizvoda, a novoustanovljenim sertifikatom, u septembru prošle godine, kontrolise se način rada.On je istakao da se na sve širem i globalnom tržištu traži garancija za hranu koja se izvozi. Ona mora biti standardno sigurna od potencijalnih mogućnosti zagadjenja.

Direktor "Knjaza" Slobodan Petrović istakao je da će najnovije priznaje arandjelovačkoj fabrici vode i sokova omogućiti nesmetan izvoz u zemlje Evropske unije.

Direktor za korporativne i regulatorne poslove Rade Pribićević tvrdi da je "Knjaz" na svetskom nivou u svojoj branši, jer znatno veće internacionalne kompanije nemaju mnogo duže od "Knjaza" sertifikat ISO 22000. On će od 1. januara 2007. godine biti preduslov za izvoz na zapadnoevropsko tržište, istakao je Pribićević.


Izvor: MTS-Mondo