Sto miliona evra od Grcke

 ODLUKA o dodeli 100 miliona evra bespovratne pomoći Grčke za izgradnju dela autoputa Koridora 10, od Leskovca do makedonske granice, trebalo bi da bude objavljena 1. decembra u Atini, najavio je ministar Milan Parivodić na Drugom grčko-srpskom poslovnom Savetu. Tu odluku prvog dana decembra zvanično bi trebalo da objavi Vlada Grčke.

Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, je rekao da bi od tog novca iz Helenik plana trebalo da bude urađeno 80 kilometara autoputa, a ostatak do ukupnog iznosa za gradnju te deonice vrednosti 450 miliona evra obezbediće Vlada Srbije.
- Gradnja bi mogla da počne već polovinom sledeće godine - objasnio je Parivodić. - Građevinari će tada početi svoj posao, a očekujem da svi radovi budu završeni za tri godine.

Ministar je naglasio da se dugo čekalo na realizaciju ovog projekta i grčke pomoći, ali da se sada ne treba baviti prošlošću.

 
Izvor : http://www.hovosti.co.yu/

Smrt bez duga!

   GRAĐANI koji uzimaju kratkoročne pozajmice od "Rajfajzen banke", od sledeće srede, za dodatnih jedan do dva evra mesečno, imaju novu pogodnost. U slučaju invaliditeta ili smrti, dug banci ne vraća porodica, već osiguravajuća kuća.
          Ova mogućnost, tačnije obaveza, rezultat je sporazuma "Rajfajzen banke" i austrijskog "Unika osiguranja" koje je odnedavno postalo vlasnik 80 odsto kapitala "Cepter osiguranja".
          - Sa ovom vrstom obaveznog osiguranja krećemo prvo kod kratkoročnih kredita, a do kraja marta to ćemo uvesti i kod stambenih zajmova. Osiguravaćemo i vlasnike malih i srednjih preduzeća koji uzimaju kredit kod nas - kaže Svetozar Šijačić, član izvršnog odbora banke, zadužen za rad sa stanovništvom.           
          Svi novi krediti biće obavezno osigurani kod "Unika osiguranja", a Šijačić navodi da će postojećim korisnicima zajmova sama banka platiti tri meseca ovog osiguranja i potom njima samima ostaviti na volju da li će nastaviti započeto.
          Uz obavezno osiguranje, banka planira da klijentima ponudi i opciono osiguranje, po kojem ako korisnik kredita ostane bez posla i redovnih prihoda, osiguravajuća kuća plaća banci od šest do 12 rata njegovog zajma. Ovo vreme smatra se periodom u kojem klijent može sebi da obezbedi novo zaposlenje.
 
Izvor : http://www.hovosti.co.yu/

Stolarija na 5 godina

SREDINOM decembra biće raspisan javni konkurs za dodelu 10 miliona evra superpovoljnih kredita vlasnicima kuća i stanova koji budu želeli da u njih ugrade izolaciju i tako smanje potrošnju energije za grejanje. Ovi krediti biće beskamatni, s rokom otplate od pet godina i dvogodišnjim grejs periodom.
     To je u petak najavio Vladan Karamarković, pomoćnik ministra energetike Srbije, govoreći o planu trošenja sredstava Nacionalnog investicionog fonda. On je naglasio da će vraćena sredstva od ovih kredita, preko Fonda za razvoj i energetsku efikasnost, biti korišćena za dalje povećanje energetske efikasnosti u Srbiji.
     Karamarković je najavio i da je Vlada Srbije izdvojila 2,5 miliona evra da se, kroz poseban program povećanja energetske efikasnosti i štednje toplotne energije, započne uvođenje kalorimetara. Ovaj novac biće najpre usmeren gradovima koji nisu bili korisnici kreditnih i donatorskih sredstava međunarodne zajednice i naše države.

Izvor: http://www.hovosti.co.yu/

 Nekadašnja vlastelinska zdanja potencijalni izvor zarade
Svi srpski dvorovi i zamkovi

Zamkovi i dvorci su ono na čemu gotovo sve evropske razvijene zemlje razvijaju turizam. Svakoga zanima da vidi sjaj i glamur kraljevskih i bogataških dvorana i njihovih tajnih i privatnih odaja. Srbija ih ima nekoliko, ali od njih finansijski gotovo da nema nikakve vajde.

- Neki zamkovi propadaju, a nekima je toliko promenjena namena da se njihov enterijer više ne može vratiti u prvobitno stanje. Tako vam da biste stigli do zamka Maglič kod Kraljeva treba skela kako biste prešli reku. Obrenovićeva vila u Smederevu zatvorena je za širu javnost, iako ima dobro očuvan ambijent. Stari kraljev dvor u kome se nalazi Skupština grada, na primer, ne može se vratiti u prvobitno stanje bez nekog većeg rušenja. Unutrašnjost Starog dvora je posle Drugog svetskog rata napravljena po uzoru na nemački monumentalizam sa ugrađivanjem hladnog mermera, pa tako kraljeva dvorana nije ni približno onakva kakva je bila. Jedino Novom dvoru, odnosno današnjem Predsedništvu, može da se vrati prvobitna namena, a to je da u njemu bude muzej. Mali grad, odnosno zamak u kome je živeo despot Đurađ, u okviru Smederevske tvrđave, obnovljen je i može se videti, dok kraljev i Beli dvor na Dedinju ne može videti više od dvadesetak turista odjednom - navodi Marko Popović iz Arheološkog instituta.

U palatama u Čelarevu danas se nalazi Muzej Vojvodine, dok se u palatama u Kulpinu nalazi Poljoprivredni muzej. Jedini dvorac koji se turistički eksploatiše jeste Fantast. U njemu se nalazi hotel.

- Kod nas građani uglavnom ne prave razliku između utvrđenja, zamkova i dvorova. Treba reći da se ni u Zapadnoj Evropi često ne pravi razlika između utvrđenja koja imaju pretežno vojnu, stratešku ulogu, i onih gde rezidencijalni kompleks odnosi prevagu, budući da su te funkcije često povezane - objašnjava za „Blic“ Marko Popović.

Po njegovim rečima, tek u 19. veku, kad Srbija dobija samostalnost, počinju da se prave dvorovi koji imaju isključivo rezidencijalni karakter, ali bez ikakvog utvrđenja.

- Izraziti primer dvora u zamku predstavlja Maglič, podignut u prvim decenijama 14. veka na bregu iznad Ibra kod današnjeg Kraljeva, kao utvrđena rezidencija arhiepiskopa Danila Drugog. Poznatiji zamkovi u Srbiji još su Koznak kod Aleksandrovca, Boreč u Gruži, tu je i zamak u srednjovekovnom gradu Zvečanu, kao i Mali grad u okviru Smederevske tvrđave. Mnogi srpski zamkovi pravljeni su i po centralnoj Bosni i Hercegovini, pa su tu najpoznatiji Soko-grad iznad ušća Tare i Pive, Boreč kod Rogatice, Bobovac - navodi Popović.

Po njegovim rečima, sa oslobođenjem Srbije u 19. veku i u doba Obrenovića počinju da se grade rezidencije. Međutim, ni ti dvorci nisu toliko veliki kao oni u Evropi, pa se za njih pre može reći da su luksuznije i veće vile, nego što su dvorci.

On objašnjava da je, za razliku od Srbije, Vojvodina što se tiče gradnje palata bila nešto specifičnija jer je bila u okviru Habzburške monarhije gde se mnogo duže razvijala tradicija gradnji dvorova i palata.

Najpoznatiji vojvođanski dvorci jesu oni koji su pripadali porodici Dunđerski. To je pre svega dvorac Fantast kod Bečeja. Takođe su poznata i dva dvorca u Čelarevu, koja su takođe pripadala porodici Dunđerski. U vlasništvo porodice Dunđerski u 19. veku prelaze i dva dvorca iz Kupinova sagrađena za Stratimiroviće, jednu od prvih plemićkih srpskih porodica u Austrijskoj carevini.

U Turističkoj organizaciji Srbije kažu da u svojoj ponudi gotovo da i nemaju obilazak srpskih zamkova i dvoraca.

- Mnoge od palata nisu dostupne za obilazak, kao što su Skupština grada i Predsedništvo. Sezona obilazaka Belog dvora i Kraljevog dvora traje od 1. aprila do 31. oktobra. Davali smo predlog da Obrenovićeva vila u Smederevu bude otvorena za javnost barem tokom „Smederevske jeseni“, ali nam to nije dozvolilo diplomatsko stambeno preduzeće u čijoj se nadležnosti nalazi vila.

U nju sad jedino mogu da uđu visoke zvanice i ponekad novinari, kad za njih organizujemo turu, ali za širu javnost nije otvorena. Svi ostali objekti su praktično nedostupni - kažu u TOS.

M. Cvejić

    Gradnja u Srbiji

    Knez Miloš Obrenović je izgradio Konak u Topčideru i Konak kneginje Ljubice, koji nemaju obeležja palata za život vladara kakvih ima na zapadu. Već 1844. knez Aleksandar Karađorđević počinje da pravi Stari dvor u kome se danas nalazi Skupština grada. Novi dvor, u kome se danas nalazi Predsedništvo, završen je 1912. Obrenovići su jednu od svojih najpoznatijih vila sagradili kod Smedereva, a već u vreme Krađorđevića, u 20. veku, rezidencije počinju da se zidaju izvan grada, pa tako na Dedinju Aleksandar Karađorđević od 1925. do 1930. gradi Kraljev dvor, a od 1934. do 1936. godine Beli dvor.
    Zamkovi:

    -Maglič kod Kraljeva
    -Mali grad u Smederevskoj tvrđavi
    -Koznak kod Aleksandrovca
    -Boreč u Gruži
    -Zamak u srednjovekovnom Zvečanu
    Dvorovi:

    -Fantast u Bečeju
    -Dva dvora porodice Dunđerski u Čelarevu
    -Dva dvora porodice Stratimirović u Kulpinovu
    -Stari dvor u Beogradu
    -Novi dvor u Beogradu
    -Kraljev dvor u Beogradu
    -Beli dvor u Beogradu


Izvor: Blic

Višnje iz Vučja na američkoj trpezi

Posle izvoza „oblačinske“ višnje u zemlje zapadne Evrope, poljoprivredni kombinat „Porečje“ iz Vučja uspeo je da to voće sa bogatih plantaža na jugu Srbije po prvi put plasira i na probirljivo američko tržište.

Prošle nedelje preko okena je otišlo 120 tona smrznutih „oblačinki“ bez koštica, a rukovodstvo „Porečja“ tvrdi da je reč o početku plodne saradnje sa partnerom iz Čikaga.

- Posle prve probne količine od 20 tona, naš partner je tražio hitnu isporuku još 100 tona i najavio nove ugovore za narednu sezonu. To su prve izvozne količine u istoriji „Porečja“ na tržište Amerike, na šta smo posebno ponosni, imajući u vidu da SAD učestvuju sa 70 odsto u ukupnoj svetskoj proizvodnji višanja - kaže direktor „Porečja“ Svetomir Marjanović.

Prethodno je „Porečje“ na tržišta desetak zemalja zapadne Evrope izvezlo 1.500 tona smrznute „oblačinske“ višnje, a u hladnjačama pogodniju cenu čeka još oko 1.000 tona tog voća. - Naše višnje su odličnog kvaliteta zbog odgovarajuće klime u porečkom kraju. Kupci iz Evrope njima filuju višnje iz Poljske - tvrdi Marjanović.

Pored višanja, „Porečje“ na svojim plantažama uzgaja i jabuke, viljemove kruške i breskve, koje se, takođe, izvoze, ili prerađuju u džemove i kompote. Ove jeseni put Rusije otišlo je 400 tona jabuke, što predstavlja polovinu godišnjeg roda. Na evropskim sajmovima „Porečje“ se predstavlja i kolekcijom žestokih pića, među kojima je najpopularnija viljemova rakija sa kruškom u flaši.

M. Ivanović

Izvor: Blic

Djelić: Realan kurs 110 dinara za evro
Subota, 25. novembar 2006. 17:05

Bivši ministar finansija Božidar Djelić ocenio je da je Ministarstvo finansija Srbije, "pod palicom G17 plus", vodilo "nerazumnu monetarnu i fiskalnu politiku" i da je realan kurs 110 dinara za evro.

"Neophodna je devalvacija dinara, ali ne brutalna. Da je DS bio na vlasti u proteklom periodu, kurs bi bio mnogo primereniji realnom stanju naše privrede", rekao je Djelić u intervjuu novosadskom "Dnevniku".

Prema njegovim rečima, apsurdno je da Srbija predstavlja jedinu zemlju u Evropi gde je nacionlna valuta revalvirana u odnosu na evro.

"To se dešava samo kod nas, iz populističkih razloga, a to jačanje dinara je po principu 'drži vodu dok majstori odu'. Dinar bi trebalo da je 30 odsto slabiji, jer je takva konkurentnost naše privreda", rekao je Djelić koji je kandidat DS na predstojećim izborima za poslanike Skupštine Srbije.

Za taj populizam Djelić je prevasodno kritikovao donedavnog ministra finansija Mladjana Dinkića, ukazujući da je on kao neki "veliki brat" iz tima "izbacio Miroljuba Labusa, Kseniju Milivojević i Čedomira Antića".

"Ako izbori budu takvi da ćemo morati da saradjujemo, to ću činiti bez ikakvog problema", dodao je Djelić.

Izvor: MTS-Mondo

Promet na Beogradskoj berzi veći 70 odsto
Subota, 25. novembar 2006. 11:28

Ukupno ostvaren promet na Beogradskoj berzi od početka godine do 21. novembra iznosio je preko 82 milijarde dinara (oko milijardu evra), što je u poredjenju sa istim periodom prošle godine povećanje od 70 odsto.

U saopštenju berze se navodi da je učešće akcija od 1. januara do 21. novembra iznosilo preko 86 odsto ukupnog prometa na Berzi.

U novembru su zabeleženi nove istorijski maksimalne vrednosti za indekse Beogradske berze, i to na nivou od 1.938,99 indeksnih poena, za indeks BELEXfm postignut 7. novembra, i na nivou od 1.503,09 indeksnih poena postignu 17. novembra za indeks najtrgovanijih hartija od vrednosti - BELEX15.




Izvor: MTS-Mondo

Sporazum o izgradnji gasovoda u decembru
Subota, 25. novembar 2006. 12:19

Memorandum o razumevanju za izgradnju gasovoda kroz Srbiju izmedju srpske vlade, preduzeća "Srbijagas" i ruskog "Gazprom eksporta" biće potpisan krajem decembra u Moskvi, najavljeno je iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Detalji tog akta treba da budu razradjeni do polovine 2007. godine, posle čega treba očekivati početak realizacije projekta.

Krajem ove ili početkom 2007. godine očekuje se i potpisivanje Memoranduma o razumevanju za izgradnju Panevropskog naftovoda od Konstance do Trsta preko Srbije koja u narednih nekoliko godina treba da postane veliko energetsko gradilište u regionu i Evropi.

Formiranje regionalnog tržišta električne energije koje predvidja Ugovor o formiranju energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope nameće obavezu čvršćeg povezivanja, kao i izgradnju novih dalekovoda i transformatorskih stanica.

Gasovod od bugarske granice do Hrvatske kroz Srbiju obezbediće sigurno i stabilno snabdevanje gasom zemlje i regiona, a očekuje se da Srbija od velikog uvoznika gasa, postane tranzitna zemlja i ostvari značajne prihode od taksi.

Predvidjena dužina gasovoda je 400 kilometara, a ruskim gasom snabdevaće se ne samo region jugoistočne Evrope, već i zemlje Evropske unije. Na ovaj gasovod mogu da se priključe i gasovodi koji će ići za Kosovo i Metohiju, za jug Srbije i Crnu Goru.

Kapacitet gasovoda je izmedju 18 i 20 milijardi kubika prirodnog gasa godišnje, a prema prvim procenama izgradnja će koštati izmedju 800 i 850 miliona evra.
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Milutin Prodanovć ranije je rekao Tanjugu da Radna grupa, sastavljena od predstavnika Rusije i Srbije, do 1. jula 2007. godine treba da razradi detalje Memoranduma, posle čega može da počne realizacija projekta.

Memorandum o razumevanju o izgradnji Panevropskog naftovoda od rumunske luke Konstanca do Trsta preko Srbije trebalo je da bude potpisan u martu ove godine, ali su se pojavili nesporazumi sa Slovenijom, pa je potpisivanje odloženo.

Kako je predvidjeno, Panevropski naftovod biće dug 1.319 kilometara, kapaciteta 60 miliona tona sirove nafte godišnje, a prema prvim procenama izgradnja bi koštala oko dve milijarde dolara.
Panevropski naftovod osmišljen je kao ekonomičan sistem za transport sirove nafte od postojećih naftnih terminala u luci Konstanca, preko rafinerija u Srbiji i Hrvatskoj, do Trsta, uz mogućnost produženja kraka do Venecije i povezivanja s italijanskom mrežom naftovoda.

Stručnjaci ističu da bi izgradnja Panevropskog naftovoda omogućila Srbiji uštedu oko 30 miliona dolara godišnje na transportnim troškovima, dok bi povećanje količine sirove nafte u regionu i konkurencija snizili cene.

Panevropski naftovod prvi je veći regionalni integracioni poduhvat u jugoistočnoj Evropi, koji bi trebalo da bude sproveden kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora.

Započet je u septembru 2002. godine, kada su Rumunija, Hrvatska i Srbija i Crna Gora potpisale Sporazum o transportu nafte i gasa ka Evropi.

U Elektromreži Srbije Tanjugu je rečeno da je u toku izgradnja nekoliko novih transformatorskih stanica i dalekovoda i revitalizacija postojećih, dok je započeta izgradnja novog interkonektivnog dalekovoda izmedju Srbije i Makedonije.

To treba da omogući sigurnije snabdevanje potrošača u našoj zemlji, ali i realizaciju povećanog broja energetskih transakcija koje će se javiti kako na nacionalnom, tako i na regionalnom tržištu električne energije.


Izvor: MTS-Mondo

Engleski je fensi

BEOGRAD - U eri "merdžovanja" i "akvizicija" (zašto ne spajanja i pripajanja?), kada je nekima veoma važno imati što više "fensi" (mislimo popularnije) radno mesto, čini se da i izvode sa računa u pojedinim bankama mogu da protumače samo portfolio menadžeri.
Da li su pojedine strane banke u Srbiji ovde otvorile svoje šaltere isključivo "fensi" klijentima, ne znamo. Tek, zanimljivo je da pojedine od njih, promene u izvodima pišu isključivo na - stranom jeziku. Pa, ko razume - razume. Oni drugi redovno zovu da pitaju za šta im je uzet novac sa računa...
Tako je svima jasno da je "selari" u stvari zarada, što se vidi i po pozitivnom predznaku i očekivanom iznosu novca. Problem nastaje kada je u opisu nekih promena skraćenica engleske reči, gde tek po iznosu korisnik računa može da nagađa šta je to platio. Bilo da je reč o kamati na dozvoljeni minus ili, možda, troškovima održavanja računa.
- Gospođo, to vam je kamata, niste prvi koji se javljate sa tim pitanjem. Evo, baš ovih dana pokušavamo da prebacimo sve izraze na srpski jezik... - odgovorio je službenik jedne banke redovnom klijentu.
Naravno, postoje i banke "sa stranim kapitalom" koje poštuju službeni jezik Srbije. Tako je u njihovim izvodima sve napisano na srpskom. Na govornim automatima pojedinih banaka možete da birate srpski ili engleski jezik.

 
Izvor: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=2

U Kanu predstavljen centar „Ušće“

Kompanija „MPC Propertis“ jedina je srpska firma koja je među 7.200 učesnika već drugi put zaredom prisustvovala najvećem svetskom sajmu šoping centara - MAPIK, koji se svake godine održava u Kanu od 15. do 17. novembra. Tom prilikom prezentovali su projekat - izgradnju šoping centra „Ušće“, prvog takve vrste u regionu.

Svake godine MAPIK je mesto okupljanja proizvođača najeminentnijih brendova, predstavljaju se najveći projekti šoping centara, objašnjava Siniša Brašanac, član Upravnog odbora „MPC Propertisa“.

Veliku pažnju poslovnih ljudi i posetilaca sajma privukao je projekat kompleksa „Ušće“, ukupne površine od 180.000 kvadratnih metara i investicione vrednosti 230 miliona evra.

- Početkom septembra započeli smo izgradnju šoping centra „Ušće“, koji će biti završen do kraja 2008. godine. To je centar koji će imati površinu od 130.000 kvadrata i čija će investiciona vrednost biti 150 miliona evra - kaže Brašanac.

Centar će, pored 160 prodavnica, imati i veliku površinu namenjenu za zabavu. Biće napravljen najveći sinepleks u Beogradu, sa deset bioskopskih sala, a po evropskim standardima biće sagrađena i kuglana.

- Namera nam je da u šoping centar „Ušće“ dovedemo najbolje brendove koje trenutno postoje u Srbiji, ali i one koji se do sada nisu prodavali u našoj zemlji. U ovom trenutku rentirano je 70 odsto prostora u šoping centru „Ušće“, što nas svrstava u red najuspešnijih projekata - istakao je Brašanac, dodajuće da im je plan da kroz centar dnevno prođe između 40.000 i 50.000 ljudi.

Treća faza projekta „Ušće“ podrazumeva izgradnju takozvane kule bliznakinje, čija će površina biti oko 30.000 kvadrata, a MPC će u nju uložiti tridesetak miliona dolara.

S. Todorović

Izvor: Blic