KRIV JE KALIČANIN
Miodrag Milovanović, predsednik UO Aerodroma "Nikola Tesla", optužio je Gorana Kaličanina da je glavni krivac za propali posao s kargo centrom

Miodrag Milovanović...
Posle "prepravki" koje su dogovorili Kaličanin i predstavnik "Dajnkorpa" Robert Gelbard, u ugovoru je pisalo da Aerodrom treba da "unese" 118 umesto 30 hektara zemlje, dok su investicije "Dajnkorpa" smanjene sa 60 na 40 miliona dolara

BEOGRAD - Miodrag Milovanović, predsednik Upravnog odbora Aerodroma "Nikola Tesla", optužio je zamenika generalnog direktora Aerodorma Gorana Kaličanina da je kriv za propali posao s kargo centrom. On je u razgovoru za Press rekao da se Kaličanin sam sastajao s Robertom Gelbardom, koji je u ime "Dajnkorpa" pregovarao s Aerodromom, i na njegov zahtev sklopio ugovor koji uopšte nije u skladu s tenderom!
Milovanović objašnjava da je posle "prepravki" koje su dogovorili Kaličanin i Gelbard, u ugovoru pisalo da Aerodrom treba da "unese" 118 umesto 30 hektara zemlje, investicije "Dajnkorpa" su smanjene sa 60 na 40 miliona dolara, a glavnu reč u celom poslu je trebalo da vodi neka holandska firma, a ne Amerikanci, ali bi finansijsku odgovornost za projekat snosio samo Aerodrom?!
- Robert Gelbard, koji je u ime "Dajnkorpa" pregovarao o partnerstvu s Aerodromom "Nikola Tesla", imao je za cilj da Aerodrom dovede do bankrota! U tom poslu saveznik mu je bio Goran Kaličanin. Na sreću, Ministarstvo za kapitalne investicije odbilo je nacrt ugovora koji je to sve trebalo da omogući pa do saradnje nije došlo - kaže Milovanović.
On kaže da je projekat kargo centra trebalo da Aerodrom izbaci u sam vrh uspešnih.
- Zato smo tražili pouzdanog partnera koji će ne samo izgraditi centar već i razviti kargo biznis u pravom smislu te reči. Tender se pokazao kao najbolji način, ali su nevolje počele na samom otvaranju ponuda. Kaličanin je bio predsednik komisije i on je insistirao da se pregledaju kopije podnetih dokumenata, a ne originali, što je u startu bila nepravilnost. Kada je firma "Dajnkorp" pobedila, otvorili smo originalnu ponudu, ali je u njoj najvažniji dokument, finansijska garancija da će ugovor biti potpisan u roku od šest meseci, koja je glasila na 1,1 miliona dolara, bio fotokopija - naglašava Milovanović.
Pregovori s "Dajnkorpom" su počeli, ali je ubrzo u samom "Dajnkorpu" došlo do promene vlasničke strukture.
- Robert Gelbard, koga je ta firma angažovala da pregovara s Aerodromom, uveravao nas je, međutim, da je "Dajnkorp" i dalje zainteresovan za posao. Ubrzo su ipak počeli problemi. Pored našeg pregovaračkog tima, na čijem je čelu bio Goran Kaličanin, jedna strana u pregovorima bila je i savetodavna grupa američke vladine agencije za unapređenje trgovine (USTDA). Na Gelbardov zahtev, izbačeni su s pregovora, a Goran Kaličanin je počeo sam da se sastaje s Gelbardom i njegovim pomoćnikom Endruom Berkom - navodi Miodrag Milovanović.
Goran Kaličanin je, prema njegovim rečima, sam pregovarao s Robertom Gelbardom od septembra 2005. do januara 2006, a rezultat tih pregovora bilo je potpisivanje Nacrta ugovora o strateškom partnerstvu.
- Tada su počeli pritisci na upravu Aerodroma i Vladu Srbije. Robert Gelbard je lobirao u skoro svakom ministarstvu u Vladi i pripremao teren za nacrt ugovora koji je Goran Kaličanin pokušao da "proturi" na sednici Upravnog odbora. Ugovor je, međutim, bio katastrofalan! U njemu je stajalo da Aerodrom treba da unese 118 umesto 30 hektara zemlje, investicije su smanjene sa 60 na 40 miliona dolara. U tekstu se umesto "Dajnkorpa" pojavila neka holandska firma koja je trebalo da ima glavnu reč, ali je samo Aerodrom trebalo da snosi finansijsku odgovornost za projekat! To nismo mogli da prihvatimo - kaže Milovanović i dodaje da je Kaličanin tada mimo Upravnog odbora Aerodorma Nacrt ugovora poslao Ministarstvu za kapitalne investicije.
- Srećom, ministar Velimir Ilić uočio je da je ugovor mnogo promenjen u odnosu na tender. Uprkos pritiscima koje su Gelbard i Kaličanin preko svojih prijatelja vršili na Vladu, Ministarstvo za kapitalne investicije odbilo je ovaj nacrt, uz obrazloženje da treba da ga usklade s tenderom. "Dajnkorp" je tada odustao od posla - kaže Miodrag Milovanović.
I. PEŠIĆ

Izgubljeno vreme, ali ne i dobra pozicija

Miodrag Milovanivić kaže da je Aerodrom zbog "Dajnkorpa" izgubio samo vreme, ali da nije izgubio dobru poziciju u pregovorima s nekim novim strateškim partnerom.
- Analize tržišta su pokazale da postoji velika potreba za kargo centrom i da bi Beograd s geografskom pozicijom u središtu Jugoistočne Evrope mogao fantastično da iskoristi taj potencijal. Mislim da će Upravni odbor i ova vlada uspeti da od mogućih ponuđača izaberu dva ili tri potencijalna partnera za Aerodrom, ali da će konačnu odluku doneti nova vlada - naglašava Milovanović.


Izvor: Blic

NI EVRO ZA ORANICE
Elektroprivreda 14 godina nije ulagala u rekultivaciju zemljišta, pa je zato u Srbiji uništeno 2.100 hektara

"Nije bilo novca. Država je previše dugo insistirala na niskoj ceni struje, koja je i sada daleko ispod realne vrednosti. EPS zato mora da bira da li će da popravlja postrojenja ili će da ulaže u životnu sredinu", kaže Mihajlo Gavrić iz EPS-a

"Uprava za zaštitu životne sredine pismeno će naložiti JKP 'Kolubara' da pribavi sve što je potrebno za projekat sanacije i rekultivaciju zemljišta", ističe Miroslav Nikčević

BEOGRAD - U Srbiji je uništeno 2.100 hektara zemljišta zbog toga što Elektroprivreda 14 godina nije ulagala u rekultivaciju zemljišta iz kog je vadila ugalj! Prema podacima Svetske banke, u svetu se za zaštitu životne sredine ulaže od 0,5 do 1 evro po toni otkopanog lignita. Na površinskim kopovima u kolubarskom i kostolačkom basenu godišnje se iskopa oko 33,5 miliona tona lignita, što znači da bi godišnje EPS za rekultivaciju trebalo da izdvoji od 16,5 miliona do 33,5 miliona evra. Čak i tako velika suma, međutim, ne predstavlja više od 2,3 odsto cene lignita po toni, koja na tržištu košta od 3.500 do 7.000 dinara.
Samo u "Kolubari" ugalj se eksploatiše na četiri površinska kopa, a površinski kopovi predstavljaju jedan od sistema sa najnegativnijim uticajem na životnu sredinu. Mihajlo Gavrić, direktor Sektora za zaštitu životne sredine u EPS-u, potvrdio je za Press da se više od decenije nije ulagalo u zaštitu životne sredine.
- Nije bilo novca. Država je previše dugo insistirala na niskoj ceni struje, koja je i sada daleko ispod realne vrednosti. EPS zato mora da bira da li će da popravlja postrojenja ili će da ulaže u životnu sredinu. S druge strane, posledice dugogodišnjeg zagađenja su velike, a samo za najvažnije projekte zaštite životne sredine treba uložiti oko milijardu evra. Od 2001. naovamo uložili smo značajna sredstva u postavljanje filtera kako bi se sprečila emisija štetnih gasova, jer nam je to prioritet. Smatramo da je bitnije da nema otrova u vazduhu umesto da se od bivšeg kopa napravi livada ili šuma - kaže Gavrić.
On napominje da rekultivacija zemljišta nije rađena od 1992. i da sada nije moguće da se za kratko vreme sve popravi.
- Rekultivacija samo jednog hektara zemljišta košta od 6.000 do 15.000 evra, pa kad to pomnožite sa 2.100 hektara, kojima je sada potrebna rekultivacija, postaje jasno koliko je to novca. EPS ima projekte i za nove metode deponovanja pepela, koji je isto stravičan zagađivač, i za prečišćavanje otpadnih voda, ali problem je u tome što nam država finansijski ne pomaže, a s druge strane insistira na niskoj ceni struje. Zato smo primorani da sami uzimamo kredite i da čekamo donacije. Sa tako malim sredstvima kojima raspolažemo, i ovo što sada činimo je veliki uspeh - smatra Gavrić.
Miroslav Nikčević, direktor Uprave za zaštitu životne sredine, kaže da su posledice zagađenja na otvorenim kopovima evidentne i da će "Kolubari" rešenjem biti naloženo da započne rekultivaciju zemljišta.
- Građani su prijavljivali drastično zagađenje zbog rada pretovarne stanice uglja, pa smo preduzeću JKP "Kolubara" naložili da smanji buku i zagađenje vazduha, što su oni i uradili. Uprava za zaštitu životne sredine, u skladu sa članom 16 Zakona o zaštiti životne sredine, u kome piše da je onaj ko degradira životnu sredinu dužan da izvrši rekultivaciju, pismeno će naložiti JKP "Kolubara" da pribavi sve što je potrebno za projekat sanacije i rekultivaciju zemljišta - navodi Nikčević.
I. PEŠIĆ

Godišnje se iskopa 27 miliona tona uglja

Rudarski basen "Kolubara" javno je preduzeće u sastavu Elektroprivrede Srbije. Nalazi se 50 km jugozapadno od Beograda. Područje eksploatacije uglja obuhvata površinu od 132 kvadratna kilometara i nalazi se na području opština Lazarevac, Lajkovac i Ub. Godišnji iskop uglja je 27 miliona tona, a proizvodnja jalovine 70 miliona kubnih metara. Ugalj se eksploatiše na četiri površinska kopa, a površinski kopovi predstavljaju jedan od sistema sa najnegativnijim uticajem na životnu sredinu.
Stanovnici ovih opština najviše se žale na aerozagađenje od ugljene prašine i sušare uglja u Vreocima. U studiji koju je radila Unija ekologa piše da do sada na rekultivaciji degradirane zemlje ništa nije urađeno.

Do 2015. ekološki modernizovani

U Ministarstvu za zaštitu životne sredine Press saznaje da se Srbija obavezala da će do 2015. svi industrijski zagađivači biti ekološki modernizovani. To znači da će preduzeća koja nemaju opremu po evropskim ekološkim standardima po nalogu Evropske unije biti zatvoreni jer će izgubiti dozvolu za rad.


Izvor: Press

Ozbiljne posledice zbog CEFTA

BEOGRAD - Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević ocenio je da Srbija odlaganjem potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA) ostavlja utisak sporosti u priključenju svetu u ekonomskoj sferi.
- Velika je šteta što Srbija još nije potpisala CEFTA sporazum i to će imati određene posledice, jer to sugeriše da se mi ni ne trudimo da se približimo Evropskoj uniji - kazao je Kovačević.
On je istakao da srpske vlasti šalju veoma lošu poruku odugovlačenjem potpisivanja tog ugovora, a da bi poželjno bilo da stranim investitorima poruče da su vrata za ulaganja i poslove sa svetom otvorena.
Kovačević je ocenio da informacije koje vlast daje javnosti nisu potpune i da je zbog toga moguće u isto vreme imati izjave državnika o neophodnosti većih stranih ulaganja, a da se sa druge strane odlaže pristupanje zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi.
- Sve što vlast govori, govori u svrhu da dobije što više glasova pred izbore - naglasio je konsultant za strana ulaganja.
Kovačević je istakao da je Srbija morala brže da uđe u CEFTA, jer će posle ulaska Rumunije i Bugarske u EU 1. januara 2007. godine, zona slobodne trgovine biti manja za tržišta te dve zemlje.
(Beta)

Izvor: Press

Veselin Jevrosimović, osnivač i predsednik „Komtrejd grupe“
Beograd informatički centar regiona

Budžet od 12,6 miliona evra koliko je država namenila za nabavku 30.000 računara za škole sasvim je dovoljan. Uslovi tendera jesu bili teški, ali ne i nedostižni. Međutim, problem je što tu količinu računara uz taj budžet nisu mogle da isporuče firme koje su navikle da prodajom računara zarađuju i po 30 i 40 odsto. Tako je tender na kraju i poništen, kaže u razgovoru za „Blic“ Veselin Jevrosimović, predsednik „Komtrejd grupe“, dodajući da će se ova firma, ako tender ponovo bude raspisan, svakako opet javiti.

Na ovom tenderu očigledno nije moglo mnogo da se zaradi. Zašto ste se onda javili?

- Nama je u interesu da deca rade na našim kompjuterima, da se podigne informatička pismenost. Možda će ta deca jednom i sama kupiti naše računare.
Kada smo već kod informatičke pismenosti, koliko smo mi informatički uopšte pismeni?

- Kao država informatički smo nepismeni, a kao narod vrlo pismeni. Ako se, recimo, uporedimo sa Mađarskom, koja ima približno isti broj stanovnika, tamo je računarski biznis lane iznosio oko dve milijarde evra, a kod nas samo 350 miliona. Ako ovako nastavimo, mi ćemo 40 odsto mađarskog tržišta dostići tek 2010. godine. Da bi se informatički razvoj ubrzao, mi kao država treba da donesemo strategiju informatičkog razvoja. Moj je predlog i da se osnuje ministarstvo za informatiku, ili da se formira jedno telo na nivou države koje bi definisalo naš informatički pravac u narednih 10-15 godina. Inače, kao narod imamo veoma izgrađen intelektualni smisao za informatiku. Sva deca koja odavde odu na takmičenja u inostranstvo dolaze sa osvojenim visokim mestima, a dosta domaćih stručnjaka radi u stranim kompanijama na istaknutim mestima. Srbija može postati informatički centar regiona, samo treba definisati strategiju kako bi se premostio trenutni tehnološki jaz, za šta imamo i znanje i resurse.
Možemo li se u oblasti računarstva nositi sa razvijenim zapadnim zemljama?

- U oblasti hardvera, što je za mene čista kozmetika, ne, ali zato u oblasti softvera možemo. Softver je čista intelektualna svojina i mi tu kao država imamo velike mogućnosti. I „Komtrejd“ kao firma upravo u oblasti softvera planira svoje širenje.
„Komtrejd“ organizuje okupljanje i nadmetanje talenata iz oblasti računarstva. Koja je svrha te akcije?

- Jednom mesečnom ovde pravimo „open dej“. Tu se okupljaju najbolji studenti i đaci. Upoznajemo ih sa na načinom rada, držimo im predavanja. Organizujemo i nagradnu igru za njih. Najbolji među njima mogu ovde doći na praksu i eventualno i dobiti posao kod nas po završetku školovanja. Na taj način mi regrutujemo svoj kadar i pomažemo da se smanji odliv svršenih studenata iz zemlje.

R. Marković

    Šta je traženo

    Bilo je mišljenja da bi se državnim tenderom za škole nabavili loši računari. Da li je to tačno? Kakvi su kompjuteri stvarno traženi?

    - To nije tačno. Traženi su dobri računari, visokih performansi, velike memorije, sa tri godine garancije. Međutim, kada su lobiji videli da tu nemaju zaradu, počeli su da ruše tender.


Izvor: Blic

„Zdravlje - Aktavis“ četiri godine posle privatizacije
Manje radnika, veća proizvodnja

Iako je broj zaposlenih u leskovačkoj kompaniji „Zdravlje - Aktavis“ u poslednje četiri godine smanjen sa 2.060 na 970, proizvodnja i prodaja lekova i drugih proizvoda u tom periodu povećana je za 50 odsto.

Interesantno je da je nominalna vrednost akcija te privatizovane farmaceutske fabrike povećana sa 1.000 na 9.500 dinara.

- Mislim da ti pokazatelji najbolje govore da nije bilo potrebe za tolikim brojem radnika - komentariše direktor „Zdravlje - Aktavisa“ Goran Stojiljković, dodajući da su svi radnici otišli iz fabrike bez prinude i sa dobrom otpremninom.

„Aktavis“ je u ovoj kompaniji napravio velike rezove. Ugašena je neprofitabilna proizvodnja, poput proizvodnje medicinskih rukavica, špriceva i sočiva, gde se godišnje gubilo po nekoliko stotina hiljada evra, a slična sudbina čeka i pogon kozmetike.

- Sada razvijamo profitabilne programe, ali i one na koje su naši kupci navikli, a koji su na granici rentabilnosti. U razvoj proizvodnje humanih lekova, parafarmacije, veterine i dijalizatora uložili smo u protekle četiri godine 20 miliona evra, a naredne godine ćemo uložiti još šest, što će biti 50 odsto više od investicionih sredstva predviđenih kupoprodajnim ugovorom - objašnjava direktor Stojiljković.

Inače, najveća pažnja poklanja se sistemu kvaliteta koji je u skladu sa evropskim vrednostima. Prosečna plata u ovoj fabrici iznosi 30.000 dinara, što je za leskovačke prilike veliki iznos. Ovde se, tvrdi direktor, pridaje velika pažnja socijalnoj zaštiti zaposlenih, kao što su privatne penzije, besplatan sedmodnevni odmor, pomoć u lečenju radnika i članova njihovih porodica. „Zdravlje - Aktavis“ je istovremeno i najveći donator u Leskovcu, gde je privatizacija te fabrike dočekana na nož, najviše zbog niske prodajne cene od 3,5 miliona evra. Iz kase ove kompanije finansira se košarkaški prvoligaš Zdravlje, greju se bazeni Sportskog centra i OŠ „Vožd Karađorđe“, pomaže gradnja sportskih terena, dečjih parkova, zatim porodilište, rad Narodnog pozorišta, školovanje nadarenih studenata i đaka, siromašne porodice sa više dece...

Milica Ivanović

    Akcionari i dalje ljuti

    Društvo manjinskih akcionara „Zdravlja“ ne odustaje od zahteva za preispitivanje postupka privatizacije te fabrike i niske prodajne cene, a traže se odgovori i u vezi sa bagatelnom prodajom akcija te fabrike kod domaćih banka, a koje su podeljene radnicima tokom prve godine privatizacije. Predsednik društva Siniša Petrović tvrdi da je ukupna vrednost akcija iznosila 847 miliona dinara, a da su u raznim bankama prodate po 0,0037, 12 odsto i 35 odsto od stvarne vrednosti.


Izvor: Blic

U novu godinu ulazimo bez budžeta

I pored berićetne jeseni tokom koje se u budžet slio novac od prodaje „Mobtela“ i treće licence za mobilnu telefoniju, Srbija će u 2007. godinu, po svemu sudeći, zakoračiti sa odlukom Vlade o privremenom finansiranju. Da je tako nešto moguće najavio je i koordinator Ministarstva finansija, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.

Budući da zakonski rokovi za usvajanje budžeta za 2007. godinu, izvesno je, neće biti ispoštovani, Parivodić je najavio da će Vlada doneti odluku o privremenom finansiranju za period od 1. januara do 31. marta 2007. Naime, Zakon o budžetskom sistemu dozvoljava da privremeno finansiranje traje najduže 90 dana, a za taj period država se finansira sredstvima koja mogu iznositi najviše četvrtinu sredstava budžeta iz prethodne godine.

Finansijsko stanje u zemlji je stabilno i sva plaćanja fizičkim licima i državnim organima biće izvršena u skladu sa zakonom, što podrazumeva redovnu isplatu plata i penzija, kao i nesmetano funkcionisanje državne uprave, tvrdi Parivodić najavljujući nastavak saradnje s međunarodnim finansijskim organizacijama.

Bivši ministar finansija Božidar Đelić, međutim, tvrdi da se dogovor sa MMF-om namerno odlaže.

- U poslednjem izveštaju MMF-a, a to možete videti na njihovom sajtu, piše da je stanje u srpskim javnim finansijama lošije u odnosu na poslednji dogovor iz februara ove godine. Za razliku od Dinkićevog hvalisanja o nekakvom suficitu, MMF procenjuje da ćemo u 2006. imati deficit budžeta u rasponu od 0,8 do jedan odsto bruto društvenog proizvoda. Za narednu godinu procena je da će deficit iznositi 3,5, a ako se implementira nacionalni investicioni plan, čak 6,5 odsto BDP-a - kaže za „Blic“ Đelić ističući da je neozbiljno prihode od prodaje treće licence za mobilnu telefoniju tretirati kao redovne, kada je i maloj deci jasno da se radi o vanrednim prihodima.

Dojučerašnji ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da je za vreme njegovog mandata u Ministarstvu finansija napravljen prvi nacrt budžeta za 2007. godinu i da je to ostavljeno u nasleđe novoj vladi. Dinkić, međutim, nije objasnio zašto nacrt budžeta, ako je već bio pripremljen, u zakonskom roku (15. oktobar) nije prosledio Vladi iako je u to vreme još uvek obavljao funkciju ministra.

B. Krivokapić

    Šta piše u zakonu

    15. oktobar - ministar finansija dostavlja Vladi nacrt budžeta republike i finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja;

    1. novembar - Vlada usvaja predlog budžeta republike i dostavlja ga, zajedno sa memorandumom o budžetu i finansijskim planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, Narodnoj skupštini;

    15. decembar - Narodna skupština donosi budžet republike.

    Đelić: Nisam licitarao

    - Rekao sam da je dinar precenjen, ali nisam licitirao koliki kurs treba da bude - kaže Đelić demantujući da je izjavio da evro realno vredi 110 dinara.


Izvor: Blic

Udar na ugled Srbije u svetu
Milorad Savićević tvrdi da je čista izmišljotina najava direktora Gajića da će dosadašnji "Interkontinental" brzo dobiti novu licencu

BEOGRAD - Milorad Savićević, nekadašnji direktor "Internacionala CG", kaže da je "čista izmišljotina" najava sadašnjeg direktora Vladimira Gajića da će doskorašnji hotel "Interkontinental" u Beogradu uskoro dobiti licencu nekog drugog poznatog svetskog lanca.
Podsetimo, Trgovinski sud nedavno je beogradskom hotelu zabranio korišćenje imena "Interkontinental", kao i upotrebu predmeta sa obeležjem ovog britanskog lanca, pošto je uprava hotela i posle raskida ugovora nastavila da koristi logo ove kompanije.
Iako Gajić ističe da će se svi iznenaditi kada bude potpisan ugovor sa nekim od velikih lanaca hotela, sa kojima se pregovara, on još ne želi da otkrije o kom lancu se radi. Bivši direktor Savićević, međutim, sumnja da će posle raskida saradnje sa Britancima neki od ozbiljnijih svetskih hotelijera doći u Beograd.
- Priča o "pregovorima koji su u toku" je čista špekulacija, iza koje stoji privatni interes. Posle ove bruke sa Britancima, niko neće hteti da uđe u posao sa Gajićem. Ne verujem da je neki pošten lanac hotela zainteresovan, eventualno neki špekulativni. Niko neće pristati na licencu za samo dva, tri meseca, što nudi Gajić. Ozbiljan partner tražio bi ugovor na pet ili deset godina - ističe Savićević.
On dodaje da gubitak licence britanske hotelijerske grupacije "Interkontinental" snižava opšti ugled Srbije u svetu.
- Ovako se ne stvara povoljan ambijent za investicije u Srbiju i ne uliva sigurnost potencijalnim stranim partnerima - kaže Savićević, koji ipak navodi da postoji zainteresovanost za kupovinu beogradskog hotela.
- Za hotel su se raspitivali Grci, odnosno "Grek hotel" koji je kupio "Metropol", zatim određene finansijske grupe iz Beča, ali u igri su i velike domaće firme. Znam da je zainteresovana i "Delta" Miroslava Miškovića - kaže Savićević.
(S. G.)


Izvor: Press

Najpopularniji „Najki“

Najpopularniji brend u Srbiji u 2006. godini je „Najki“, dok je najbolje plasirani domaći brend „Donkafe“ na 14. mestu, pokazalo je juče predstavljeno istraživanje kompanije za ispitivanje tržišta i javnog mnjenja „Sinovejt“.

Istraživanje „Najuticajniji brendovi u Srbiji u 2006. godini“ sprovedeno je u oktobru ove godine, a obuhvatilo je 700 ispitanika. Anketirani su bili starosti od 15 do 64 godine, i to u gradovima sa više od 50.000 stanovnika.

„Sinovejt“ u Srbiji radi od 2003. godine, a ima predstavništva u 53 zemlje na pet kontinenata.


Izvor: Blic

Izveštaj kreditnog biroa
Obuhvaćen svaki zajam

Svi podaci koji se odnose na dužničku sposobnost građana, koje sadrži izveštaj Kreditnog biroa, potpuna su tajna. S njima jedino može da bude upoznata banka kod koje klijent želi da koristi određenu uslugu, i to pod uslovom da je za to dao saglasnost. Sve drugo smatra se zloupotrebom i sankcioniše se - kaže za „Blic“ dr Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Kreditni biro raspolaže bazom podataka o urednosti izmirivanja obaveza 3,5 miliona građana i oko 460.000 preduzeća i preduzetnika. Do sada je izdato više od 2,5 miliona izveštaja.

- Mehanizam je takav da samo banka može da koristi izveštaj Kreditnog biroa, i to kada za to dobije pismenu saglasnost klijenta. Izveštaj se isključivo koristi za određenu namenu, na primer za odobravanje kredita. Njime banka proverava kakvo je ponašanje i kakve su obaveze potencijalnog dužnika. Tim podacima u banci raspolaže samo ovlašćena osoba koja ima smart karticu, i koja šalje upit - kaže Dugalić.

Do sada, po rečima našeg sagovornika, nije bilo nijedne zloupotrebe. Postoji i tehnološka zaštita sistema od bilo kakvih upada sa strane. Inače, svi podaci se dnevno ažuriraju.

Na skeneru Kreditnog biroa od 1. oktobra se ne nalaze više samo građani, nego su tu i preduzeća i preduzetnici, kao i lizing kompanije. Izveštaji koji se odnose na građane takođe imaju sva zaduženja po tekućem računu, karticama, jemstvima...

- Osim o obavezama kod banaka, raspolažemo i bazom podataka o lizing kompanijama, najvećim osiguravajućim kućama, odnosno brojnim fondovima - Fond za razvoj, Garancijski fond. Uskoro će biti uvršteni i podaci Poreske uprave, a razmišljamo i da uključimo i velike trgovinske sisteme - naglašava Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Inače, izveštaj Kreditnog biroa ne sadrži konkretne cifre, već opis ponašanja klijenta (npr. izmirio obavezu nakon opomene banke, ili izmirio obavezu nakon sudskog naloga).

D. Nišavić

Izvor: Blic

Po svim merilima država i dalje visokozadužena
Dug Srbije 12,2 milijarde dolara

U odnosu na 2000. godinu ukupan spoljni i unutrašnji dug Srbije manji je za milijardu dolara, pokazuju podaci objavljeni u poslednjem broju Biltena javnih finansija, publikacije koju izdaje Ministarstvo finansija. Krajem oktobra 2006. ukupan dug naše države Srbije je 12,2 milijarde dolara, ili 9,6 milijardi evra.

U trenutnoj strukturi državnog duga obaveze prema građanima i obaveze prema stranim kreditorima gotovo su izjednačene, a najveću stavku u celokupnom dugu čine potraživanja građana po osnovu stare devizne štednje koja premašuju četiri milijarde dolara. Pored duga građanima i stranim kreditorima država, po osnovu pozajmica javnim poduzećima, za obnovu infrastrukture i zaštitu životne sredine, ima indirektne obaveze u iznosu od blizu milijardu dolara.

Prema kriterijuma Svetske banke, jedna je zemlja visokozadužena ako je njen dug na kraju godine više od 2,2 puta veći od izvoza robe i usluga u toj godini. Sa izvozom od 6,2 milijarde dolara i dugom koji je na kraju 2005. prevazilazio 15 milijardi, Srbija je prošle godine još uvek bila zemlja visoke zaduženosti. S obzirom na izvoz koji je za prvih devet meseci 2006. iznosio 3,6 milijardi evra (4,7 milijardi dolara), postoje šanse da krajem ove godine budemo negde na granici između srednjezaduženih i visokozaduženih zemalja.

Ipak, po stepenu zaduženosti među 26 zemalja u tranziciji Srbija će, uz Hrvatsku i Kirgiziju, i dalje ostati na samom začelju.

B. Krivokapić

Izvor: Blic