Na pijacama su tezge pune, ali pravih kupaca nedovoljno
Dinar jak, cene jače

Cene na pijacama nisu visoke jer već godinama nisu menjane, slažu se kupci i prodavci. Međutim, ljudi i pored toga sa pijaca izlaze uglavnom praznih ruku. Retki su oni koji nose više od dve kese, u kojima je najčešće malo južnog voća i neko sezonsko povrće.

Iako se cene na pijacama nekoliko godina nisu menjale, prodavci kažu da im nikad nije bilo teže da prodaju ono što donesu.

- Od kad dolazim na pijacu, ne pamtim ovako lošu godinu. Uspevam kući da odnesem prazne torbe samo zato što ostajem do zatvaranja pijace. Ljudi sve kupuju samo po pola kilograma jer nemaju para - kaže Ružica iz Slanaca, koja šargarepu, celer i krompir donosi na pijacu već deset godina.

Ljudi se žale, kažu prodavci, više na plate nego na cene.

- Kakve mi je plata, sve mi je skupo. Dok platim komunalije, za pijacu jedva da nešto ostane. Zato se ovuda više šetam, nego što kupujem - kaže Dragica koja je kupila nekoliko pomorandži.

E.B.

    Zašto cene ne padaju

    Na domaćem tržištu nije došlo od pada cena, iako se to očekivalo zbog rasta dinara u odnosu na evro, a radi se o „psihološkom zakonu koji deluje kod proizvođača koji se plaše neizvesne budućnosti“, izjavio je ministar trgovine i turizma Bojan Dimitrijević. „Manji proizvođači posmatraju ponašanje lidera na tržištu, a ovi opet čekaju razvoj situacije, ali svi uglavnom veruju da je takvo kretanje kursa privremeno“, rekao je Dimitrijević.

    S.T.


Izvor: Blic

Tender za „Telekom Srpske“
„Mobilkom“ protiv „Telekoma Srbija“

Ponude za kupovinu 65 odsto kapitala „Telekoma Srpske“ dostavili su austrijski „Mobilkom“ i „Telekom Srbija“, dok su norveški „Telenor“, ruski „Sistema telekom“ i „Mađar telekom“ odustali od dostavljanja ponude. Prema najavi premijera RS Milorada Dodika, pobednik na tenderu mora ponuditi više od 400 miliona evra.

U „Telekomu Srbija“, kako nam je rečeno, neće komentarisati tok tendera sve dok ne bude objavljena najbolja ponuda. Direktor ovog preduzeća Draško Petrović u više je navrata nagovestio interes za kupovinu „Telekoma Srpske“ najavljujući da je „Telekom Srbija“ u stanju da korisnicima u RS i Federaciji BiH ponudi jeftinije usluge fiksne i mobilne telefonije.

Međutim, pojedini mediji proteklih dana su pisali o nezadovoljstvu u srpskom „Telekomu“ zbog toga što je, navodno, tenderska dokumentacija štelovana prema afinitetima austrijskog „Mobilkoma“, a kao krunski dokaz navodi se činjenica da je privatizacioni savetnik Vlade RS u ovom poslu austrijska „Rajfajzen banka“.

S druge strane, premijer RS Milorad Dodik više je puta izjavljivao da bi voleo da na tenderu pobedi „Telekom Srbija“.

„Telekom Srpske“ ima oko 615.000 korisnika mobilne i oko 350.000 korisnika fiksne telefonije. Pobednik na tenderu biće u obavezi da u prvoj godini po preuzimanju investira 50 miliona evra, kao i da prihvati petogodišnji kolektivni ugovor sa sindikatima.

B.K.

Izvor: Blic

Delta: Nismo na crnoj listi SAD!
Kompanija "Delta" odlučno demantovala tvrdnje da se njeni čelni ljudi nalaze u nemilosti Amerikanaca

Miroslav Mišković...
BEOGRAD - Kompanija "Delta" sinoć je oštro demantovala pisanje "Kurira" da se predsednik i potpredsednik ove kompanije, Miroslav Mišković i Milka Forcan, kao i biznismen Milan Beko, nalaze na "američkoj crnoj listi" i da im je zbog umešanosti u korupciju zabranjen ulazak u SAD.
- Ništa od toga što piše u "Kuriru" nije tačno. Apsolutno ništa! Sve su to najobičnije izmišljotine i najcrnje laži! Dokument koji su oni objavili jeste čist falsifikat! - rečeno je sinoć Pressu u kompaniji "Delta". Prema rečima sagovornika Pressa, čelni ljudi "Delte" ne samo da nisu na crnoj listi SAD, već godinama uspešno posluju sa najvećim američkim firmama i bez problema putuju u ovu zemlju.
- Molim vas, pa mi smo pre desetak dana sklopili ugovor o saradnji sa "Siti grupom", jednom od najvećih i najuglednijih američkih finansijsko-bankarskih institucija. Pre potpisivanja tog ugovora, stručne službe američke ambasade detaljno su proverile poslovanje naših firmi i dale pozitivno mišljenje. Dakle, mi ne da nismo na nekom crnom spisku, već smo uvaženi američki biznis partneri - kaže sagovornik Pressa iz "Delte", i podseća da je ova kompanija zastupnik nekih od najvećih američkih firmi ("Najki", "Unilever", "Pionir"…). U "Delti" demantuju i tvrdnje da rukovodioci ove kompanije ne mogu da dobiju američku vizu pošto im je zabranjen ulazak u SAD.
I zaista, Pressu je sinoć u Ambasadi SAD nezvanično potvrđeno da Milka Forcan ima odobrenu trogodišnju multi-vizu, koja joj omogućava neograničen broj ulazaka u Ameriku. Predsednik "Delte", kako nam je rečeno, trenutno nema američku vizu, ali ne zato što ne može da je dobije, već zato što je nije ni tražio.
Takođe, i prozvani biznismen Milan Beko kaže da bez ikakvih problema dobija vizu i putuje u SAD, odakle se, inače, vratio pre osam dana.
(E. P.)

Izvor: Press

Javni radovi 1. decembra

Prvi javni radovi u Srbiji startovaće 1. decembra, i to u Novom Sadu, Bačkom Petrovcu, Bečeju, Kikindi, Čačku, Svilajncu, rečeno je „Blicu“ u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

U okviru ovih poslova radnici angažovani sa spiska nezaposlenih, između ostalog srediće dokumentaciju Galerije likovne umetnosti i Pozorišnog muzeja u Novom Sadu, pročistiti kanale za odvod podzemnih voda u Bačkom Petrovcu, urediti bankine i kolovoze u Bečeju, izgraditi ogradu i urediti Dom za stare i penzionere u Molu.

Sa izvođačima radova u Južnobačkom okrugu ugovore o izvođenju radova juče su potpisali Slobodan Lalović, ministar rada i Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. Lalović

je precizirao da je za devet projekata u pet opština Južnobačkog okruga na kojima će raditi 123 osobe sa biroa obezbeđeno oko sedam miliona dinara. Radmila Katić Bukumirić, pomoćnik ministra rada najavila je za „Blic“ da će do kraja ovog meseca biti potpisani ugovori i za radove u Kraljevu, Kosovskoj Mitrovici i Boru.

Ministarstvo je inače odobrilo 111 javnih radova, na kojima bi trebalo privremeno da se zaposli 3.527 nezaposlenih. Namera je, kako je juče rekao ministar Lalović da se broj ovako angažovanih radnika sledeće godine udesetostruči.

R.M.

Izvor: Blic

Za firme slobodna kupovina struje na tržištu

Ukoliko uđete u status kvalifikovanog kupca, odnosno dobijete mogućnost kupovine struje na tržištu, van sistema Elektroprivrede Srbije, ta firma neće imati obavezu da vam omogući redovno snabdevanje ukoliko poželite da struju opet kupujete od nje. Zasada nema zainteresovanih firmi za status kvalifikovanog kupca, a upućeni smatraju da je to zbog niske cene struje koju prodaje EPS.

- Status kvalifikovanog kupca omogućava svakom da pokuša da nađe snabdevača strujom koji je povoljniji. Ovo pravo imaće od 1. januara 2008. svi osim domaćinstava - objasnio je za „Blic“ Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku. Status kvalifikovanog kupca trenutno postoji u Srbiji i mogu ga dobiti preduzeća koja troše preko 25 GWh struje godišnje. Agencija priprema spuštanje ovog praga tako da će mnogo više firmi nego do sada moći da se kvalifikuju, a ovakva liberalizacija tržišta proističe i iz ugovora o energetskoj zajednici, koji je naša zemlja potpisala.

- Ukoliko ste kvalifikovani kupac, od EPS-a i dalje možete da kupujete struju i to mimo tarifnog sistema, ali kompanija gubi obavezu da vas snabdeva. Elektroprivreda će imati obavezu da snabde tarifne potrošače, a višak, ukoliko postoji, moći će slobodno da prodaje, po tržišnim cenama - objasnio je Maćić.

Prema njegovim rečima, kvalifikovani kupac se posle godinu dana može vratiti u status tarifnog, a EU se sprema da zabrani povratak u prethodni status.

- Svi će moći da kupuju struju gde hoće, ali će je zbog niskih cena verovatno svi kupovati od EPS-a - rekao je za „Blic“ PR Ministarstva rudarstava i energetike Željko Martinović i izrazio uverenja da će Elektroprivreda Srbije sa trenutnom cenom imati veliku navalu da proda struju koju proizvede.

- I nakon sprovedene potpune liberalizacije tržišta u nekim evropskim zemljama, dosta industrijskih potrošača je ostalo u statusu nekvalifikovanih kupaca - kaže Mićić. On je objasnio da su u Zapadnoj Evropi, nakon liberalizacije, cene struje na berzama padale do 2003. ali je onda zabeležen rast, tako da se danas struja prodaje i po sedam centi. On smatra da je glavni uzrok rasta cena porast tražnje i nedovoljnost ponude, jer tržište nije uspelo da podstakne blagovremeno investiranje u energetske kapacitete.

R. Ž. Marković

    Energetska zajednica Evrope

    Potpisivanjem ugovora o pristupanju energetskom sistemu Jugoistočne Evrope Srbija je postala sastavni deo Evrope, izjavio je Gunter Vaške, ekspert EU za energetiku na završnoj prezentaciji „Tvining projekta“.

    - Taj ugovor puno obavezuje a, ukoliko Srbija želi da proizvodi struju za izvoz, onda mora biti konkurentna i sa cenom - objasnio je Peter Šildge, takođe ekspert EU. U saopštenju Privredne komore Srbije naglašeno je da se „Tvining projekat“ sprovodi već 20 meseci i da su pomoć Srbiji pružile Nemačka i Slovačka. Cilj projekta je da se postigne puna kompatibilnost srpskog energosektora sa evropskim, a do sada za taj proces potrošeno 400 miliona evra, stoji u saopštenju.

    Bez uticaja na cenu

    Liberalizacija tržišta strujom ne bi trebalo da utiče na poskupljenje struje u Srbiji što se tiče tarifnih kupaca. Za donošenje tarifnog sistema, prema kojem se određuje cena struje, biće zadužena Agencija za energetiku Republike Srbije, dok će Vlada Srbije donositi odluku o poskupljenjima i pojeftinjenjima. Ipak, cenu struje diktiraće i tržište.


Izvor: Blic

Dolaskom OVB u Srbiju pašće kamaate na svim polima kreditiranja .
A to je prilika za sve malade da se besplatno školuju i zaradjuju u isto vreme i nema problema šro se tiče DIPL i MASTER.
ovde ste odma MASTER jer se diplome izdaju po Bolonskoj konvenciji.

 Kraj tendera za prodaju rudarskog basena
Drakulić ipak u trci za RTB

Uprkos javnoj izjavi o odustajanju, kompanija „Ist point“ Zorana Drakulića jedna je od pet firmi koja je Agenciji za privatizaciju dostavila ponudu za kupovinu imovine Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Ovo je u telefonskom razgovoru potvrdio za „Blic“ i sam Drakulić, koji se trenutno nalazi na službenom putu van zemlje.

Drakulić je, inače, samo nekoliko dana ranije naveo da se povlači iz trke za kupovinu borskog kombinata bakra, navodeći da je sa strateškim partnerima iz Rusije, Amerike i Poljske zaključio kako je minimalna cena RTB-a od 266,7 miliona dolara previsoka, da investiranje u novu tehnologiju predstavlja prevelik rizik za povratak kapitala, a jedan od nepovoljnih detalja koje je naveo jeste i ekološki problem koji prati proizvodnju bakra i plemenitih metala. Drakulić je ponudu dostavio u poslednjim minutama pred isticanje roka za to. Prema saznanjima „Blica“, presudan momenat bio je kada su neke kompanije i fondovi pristali da sa „Ist pointom“ snose rizik investicija.

I firma SMR, član grupacije „Bejzik element“ koja je najveći privatizacioni fond u Rusiji, na čijem je čelu ruski magnat Oleg Deripaska, potvrdila je da je predala ponudu, odnosno kao i ostali ponuđači - depozit od tri miliona dolara. Ova kompanija je odlučna u svojim planovima da ozbiljno investira u razvoj RTB-a, u zaštitu životne sredine i u razvoj društvene zajednice.

„Blicu“ je potvrđeno da je na adresu Agencije za privatizaciju stigla i koverta firme „Kuprum“ iz Rumunije i američkog „Hajtehnolodži centra“, koji je obećao investiranje od čak 1,7 milijarde dolara i, što je posebno interesantno, zapošljavanje 20.000 ljudi. Upravo onoliko koliko ih je radilo u RTB-u u vreme njegovog zlatnog perioda sedamdesetih i osamdesetih godina.

Portparol Agencije za privatizaciju Rade Šević rekao je za „Blic“ da će tenderska komisija, koju čine dva člana koje je imenovala republička vlada i po jedan predstavnik sindikata, RTB-a i lokalne samouprave, u narednih nekoliko dana utvrditi ko je ispunio kvalifikacione kriterijume iz javnog poziva i tek nakon toga sagledati finansijske ponude.

Ime petog potencijalnog vlasnika RTB-a još uvek se nagađa, a pominje se kiparska firma „Amalco“ i poljski KGHM.

S. Trifunović

Izvor: Blic

Dve isplate za nezaposlene?

Nezaposlenima koji imaju pravo na novčanu naknadu u decembru će možda biti isplaćena primanja za dva meseca.

Ovakvu mogućnost nagovestio je juče Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, koji je rekao da je NSZ predložila Ministarstvu rada da se do kraja godine za 75.000 korisnika novčane naknade isplati još jedna naknada pored one koja im inače sleduje sredinom decembra.

Isplata ovog prava, inače, kasni pet meseci, poslednja isplata bila je za maj. Ukoliko u decembru dobiju dve naknade, dug će se smanjiti na četiri meseca, a NSZ će, kako je najavio Ristanović, predložiti da se i taj zaostatak premosti u toku sledeće godine.

Na konferenciji za novinare povodom sutrašnjeg međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama direktor NSZ izneo je podatke da žene čine 54 odsto nezaposlenih u Srbiji, ali su zato u manjini kada je reč o njihovom učešću u broju zaposlenih. Žene, naime, čine 43 odsto od ukupno 1,98 miliona zaposlenih u republici.

I podaci o broju radnika koji su se zaposlili tokom ove godine pokazuju da žene teže dolaze do posla. Tako od 452.397 radnika, koliko se zaposlilo u 2006, žene čine 46 procenata.

R. M.

Izvor: Blic

Austrijske firme ne odustaju od borbe za srpske koncesije
Sukob zbog posla od milijardu evra

Austrijska firma „Štrabag“ podnela je Ministarstvu za kapitalne investicije protest zbog dodele koncesija za autoput od Horgoša do Požege, konkurentskoj firmi „Alpina“, takođe iz Austrije. U „Štrabagu“ smatraju da su dodelom ovog posla prekršeni zakoni o koncesijama i o dodeli poslova, objavili su bečki mediji.

„Blicu“ je potvrđeno da, prema Zakonu o koncesijama, odgovor na prigovor Štrabaga treba da pruži Vlada Srbije. Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić nije mogao da precizira na koji će način ovaj prigovor uticati na proces potpisivanja ugovora sa „Alpinom“ niti na započinjanje radova na autoputu.

- Komisija koja to radi je dobila žalbu i prigovor se razmatra. Ceo proces je u fazi pripreme za ugovaranje. Žalba će biti pogledana i odgovoriće se na nju, rekao je Ilić za „Blic“.

Nezvanično smo saznali da su u ministarstvu vođeni razgovori u vezi sa spornim koncesijama.

- U pismenoj formi smo Ministarstvu saobraćaja (kapitalnih investicija) Srbije saopštili da ulažemo zvaničan protest na dodelu ovog posla - rekao je portparol „Štrabaga“ Kristijan Ebner. U „Alpini“ su odgovorili da su oni imali najbolju ponudu i da kreću pregovori o detaljima.

Španska firma FCC i austrijska „Alpina“ trebalo bi da radove završe u naredne četiri godine, a kako je „Blic“ ranije objavio, za radove bi trebalo da bude izdvojeno oko 780 miliona evra. Zauzvrat investitorima će biti omogućeno da naplaćuju putarinu na ovoj deonici 25 godina, nakon čega bi trebalo da put vrate Srbiji u kvalitetnom stanju.

Stručnjaci smatraju da je za projektovanje i izgradnju autoputa od Beograda do Požege neophodno 631 milion evra, a za izgradnju 108 kilometara druge trake autoputa od Horgoša do Novog Sada oko 138 miliona evra. Španska kompanija takođe se obavezala i da će održavati 68 kilometara puta od Novog Sada do Beograda.

Za potpisivanje koncesionog ugovora sa investitorima nadležno je Ministarstvo finansija, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i Ministarstvo za kapitalne investicije, ali tek pošto budu završeni pregovori, koji mogu trajati i po nekoliko meseci.

Ukoliko ugovor ne bude potpisan, započeće pregovori sa drugim ponuđačem na tenderu, nemačkim koncernom „Srpski konzorcijum“. Austrijski „Štrabag“ bio je trećeplasirani na ovom konkursu. Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić nagovestio je ranije da bi, u slučaju uspešnih pregovora, radovi trebalo da počnu na proleće.

R. Ž. Marković

    Pismo učesnicima tendera

    Predsednik Skupštine AP Vojvodine Bojan Kostreš uputio je pismo „Alpini“ i španskoj FCC u kojem je zatražio da još jednom preispitaju svoju odluku o investiranju jer, kako on tvrdi, „ta investicija nije u interesu građana Srbije i Vojvodine, a ni samih investitora“.


Izvor: Blic

Zajam pokrece biznis!

 Ita­li­jan­ska vla­da odo­bri­la je Sr­bi­ji kre­dit od 33,2 mi­li­o­na evra za raz­voj ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća. Pre­ko In­te­ze, Ko­mer­ci­jal­ne i HVB ban­ke odo­bra­va­ju se zaj­mo­vi pred­u­zet­ni­ci­ma sa ro­kom ot­pla­te do osam go­di­na i grejs pe­ri­o­dom od 24 me­se­ca, sa mak­si­mal­nom ka­ma­tom od 4,9 od­sto go­di­šnje. Pri­vat­ni­ci mo­gu mi­ni­mal­no da se za­du­že 50.000, a naj­vi­še mi­li­on evra. Ra­te se upla­ću­ju po­lu­go­di­šnje.
Naj­ma­nje 70 od­sto ovog zaj­ma na­me­nje­no je fi­nan­si­ra­nju na­bav­ke ro­be i uslu­ga ita­li­jan­skog po­re­kla. Pre­o­sta­lih 30 od­sto mo­že da se is­ko­ri­sti za obrt­na sred­stva ili na­bav­ku ro­be neo­p­hod­ne za spro­vo­đe­nje in­ve­sti­ci­o­nih pro­je­ka­ta. Ita­li­jan­ska dr­ža­va pla­si­ra kre­dit u če­ti­ri tran­še. Do sa­da je pr­va tran­ša od 5,12 mi­li­o­na utro­še­na, a iz dru­ge je pre­o­sta­lo još 6,7 mi­li­o­na evra. Iz tre­će tran­še je pla­ni­ra­no da se iz­dvo­ji de­set, a iz če­tvr­te 8,12 mi­li­o­na evra.
- Za­hva­lju­ju­ći nov­cu ko­ji je do sa­da po­vu­čen iz ove kre­dit­ne li­ni­je otvo­re­no je 200 no­vih rad­nih me­sta - re­kao je Ra­do­van Je­la­šić, gu­ver­ner NBS, ko­ji je ju­če sa ita­li­jan­skim am­ba­sa­do­rom ob­i­šao pred­u­ze­će "Pa­vle" iz Pan­če­va, ko­ri­sni­ka ovog zaj­ma. - Na­rod­na ban­ka Sr­bi­je sma­tra se da raz­voj ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća ne mo­že pod­sti­ca­ti ja­kim i sla­bim kur­som, ili de­lje­njem dr­žav­nih pa­ra kroz bu­džet­sku po­dr­šku. To je po­sao za po­slov­ne ban­ke. Da bi pod­sta­kli ban­ke da kre­di­ti­ra­ju raz­voj pri­vat­nog bi­zni­sa, NBS je pro­šlog me­se­ca uki­nu­la oba­ve­zu da svo­jim sred­stvi­ma uče­stvu­je u dve kre­dit­ne li­ni­je Evrop­ske in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke i Re­vol­ving fon­da, ta­ko će ovi po­volj­ni zaj­mo­vi bi­ti još pri­stu­pač­ni­ji ko­ri­sni­ci­ma.
Ban­ka In­te­za je do sa­da odo­bri­la 18 kre­di­ta iz ita­li­jan­ske kre­dit­ne li­ni­je, od­no­sno 50 od­sto svih pla­si­ra­nih zaj­mo­va u vred­no­sti 5,3 mi­li­o­na evra i to pred­u­zet­ni­ci­ma u Pan­če­vu, Be­o­gra­du, Kra­gu­jev­cu, Kra­lje­vu i Uži­cu.

 
Izvor  :http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=2