Хрвати и Словенци мамјеравају да граде бање у Србији и Македонији

ЗАГРЕБ, 20. новембра 2006.  Хрватска фирма Терме Тухељ планира да учествује у инвестицијама у бањски туризам матичног друштва Терме Олимиа, којима та словеначка компанија намерава да прошири пословање на Србију и Македонију, пише данас загребачки Пословни дневник.

Ријеч је о градњи термално-рекреационог центра у Инђији и
термално-здравственог комплекса у Ђевђелији на македонској граници с
Грчком, укупно вриједној 50 милиона евра.

"Могућа је реализација два пројекта у Инђији и Ђевђелији, од
којих је први оперативно изводив, а други у фази припреме", објаснио
је предсједник управе Терми Олимиа Здравко Почивалшек.

Почивалшек је рекао да је са општинским властима Инђије договорено
заједничко улагање у тај пројект бањског туризма у Србији.

Он је додао да очекује успјешан исход и пројекта у Македонији, на
локацији богатој термалним извором воде који је неискоришћен, а
налази се на главној саобраћајној вези Солуна и Скопља.

Због статуса Македоније, каже Почивалшек, отварају се врата
европских средстава за развој која су повољна за финансирање тог
пројекта.

Терме Тухељ од пре три године послују у саставу Терми Олимиа.
Захваљујући инвестицији словеначке компаније из Почетртка у износу
од 15 милиона евра, Тухељске топлице, у близини Загреба, ће након
уређења и проширења објеката имати најбогатију и најразноврснију
бањску понуду у Хрватској.

Izvor: RTRS

Gorivo od srede jefitinije za 90 para
Ponedeljak, 20. novembar 2006. 15:52

Gorivo na benzinskim pumpama u Srbiji trebalo bi u sredu, 22. novembra, da pojeftini prosečno za 90 para po litru, odnosno za 1,3 odsto, izjavio je pomoćnik ministra trgovine, turizma i usluga Srdjan Srećković.

On je agenciji Beta rekao da će nove cene naftnih derivata biti za 1,4 odsto niže nego na kraju prošle godine.

"Najavljeno sniženje cene goriva dovešće do smanjenje stope inflacije za 0,12 odsto, tako da će inflacija do kraja godine biti izmedju sedam i 7,5 procenata", kazao je Srećković.

To je značajna uspeh makroekonomske politike koja je vodjena, istakao je on, dodajući da je u prošlogodišnoj inflaciji od 17,7 odsto rast cene naftin derivata imao učešće od oko pet odsto.


Izvor: MTS-Mondo

"Delta" gradi najveći tržni centar na Balkanu
Ponedeljak, 20. novembar 2006. 17:23

Kompanija "Delta M" i tri banke iz sastava bankarske grupe "Intesa" potpisale su ugovor o kreditiranju izgradnje prvog deltinog tržnog centra "Delta City 67", najvećeg na Balkanu, koji bi trebalo da bude otvoren u septembru 2007. godine.

Kredit, u iznosu od 51,78 miliona evra, obezbedile su "Banka Intesa Beograd", "Privredna banka Zagreb" i "Všeobecna uverova banka iz Slovačke".

Kreditna linija namenjena je izgradnji Deltinog šoping centra u Bloku 67 na Novom Beogradu, najvećem tržnom centru na Balkanu koji bi trebalo da se prostire na 85.000 metara kvadratnih.

U okviru tog tržnog centra poslovaće hipermarket, više od 130 prodavnica, multipleks bioskom sa šest sala, kuglana, restorani i kafeterija, kao i parking za više od 1.200 vozila.


Izvor: MTS-Mondo

Prosečna oktobarska zarada 22.240 dinara
Ponedeljak, 20. novembar 2006. 17:09

Prosečna neto zarada u Srbiji, isplaćena u oktobru, iznosi 22.340 dinara i nominalno je za 0,36 odsto veća od septembarske, a realno za 0,76 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Prosečna zarada u oktobru nominalno je veća za 22,31 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a realno za 22,31 odsto.

Prosečna zarada, isplaćena u periodu januar - oktobar, u odnosu na isti period lane, nominalno je veća za 24 odsto, a realno za 10,42 odsto.

Prosečna bruto zarada, isplaćena u oktobru iznosi 32. 668 dinara i u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u septembru, nominalno je veća za 0,35 odsto,a realno za 0,75 odsto.


Izvor: MTS-Mondo

Hotelijeri na Zabljaku se spremaju za novu sezonu

ŽABLjAK - Žabljački hoteli "Jezera" i "Žabljak", sa vilama za iznajmljivanje, kapaciteta 320 kreveta, koji su u vlasništvu Hotel-menadžmenta "Durmitor", spremo će dočekati predstojeću zimsku sezonu, izjavila je šef prodaje turističkih kapaciteta u tom preduzeću Aleksandra Vuković.

Vuković je rekla da će do 23. decembra, kada stižu prvi gosti iz Francuske, biti otklonjeni svi nedostaci i oštećenja u sobama i hotelskim salama, nastali tokom ljeta.

- Spremni su i bazeni za kupanje i sauna, dok se na kuglani otklanjaju neki nedostaci, pa će i ona biti spremna za korišćenje do početka zimske sezone - rekla je Vuković.

U hotelu "Žabljak" rasprodata su gotovo sva mjesta za novogodišnje i božićne praznike, naglasila je Vuković i dodala da će zimsku sezonu otvoriti upravo gosti iz Francuske.

- Očekuje se i dolazak više gostiju iz Rusije nego prošle zime, a dolazak su najavili i gosti iz Albanije - dodala je Vuković.

Cijene usluga biće na prošlogodišnjem nivou, tako da će

polupansion u hotelu "Jezera" u dvokrevetnoj sobi od 5. januara do kraja mjeseca koštati 27 evra, u februaru i martu 25 evra, a u vrijeme novogodišnjih i božićnih praznika 30 evra.

U hotelu "Žabljak" cijene usluga u istom periodu biće 20, 18 i 23 evra.


NOVA GODINA

Za doček Nove godine u "Jezerima" potrebno je izdvojiti 80 evra po osobi za svečanu novogodišnju večeru i ulaznice za restoran za 1. i 2. januar 2007, dok doček Nove godine u hotelu "Žabljak" košta 30 evra, rekla je Vuković.

Izvor: Glas Srpske

Prodat „Trajal“ za 12 miliona evra

U Agenciji za privatizaciju u petak je potpisan ugovor da se bugarskoj kompaniji „Brikel EAD“ za 12.120.000 evra proda 70 odsto društvenog kapitala i 100 odsto državnog kapitala, što čini 76,9 odsto ukupnog kapitala kruševačke „Trajal korporacije“.

Cena koja je plaćena za „Trajal korporaciju“ manja je od cena koja je plaćena za „Rubin“ - 20.130.000 evra i „Merimu“ - 14.400.000 evra. Međutim, za oko 3.400 radnika „Trajal korporacije“ mnogo je važnije da je novi vlasnik prihvatio investicioni program vredan 25.133.000 evra, ali i sve obaveze dodatnog socijalnog programa.

- Smatramo da smo uradili veliku stvar za fabriku, radnike ali i čitav Rasinski okrug. Onima koji budu hteli da napuste firmu biće isplaćeno oko 260 evra po godini radnog staža. Pored toga, novi vlasnik je prihvatio sve obaveze u dodatnom socijalnom programu kao i obavezu da u roku od tri godine ponudi zaposlenima otkup akcija - ističe Milosav Vukojičić, predsednik Sindikata „Trajal korporacije“ i član Tenderske komisije.

Upis akcija zaposlenih počeo je pre dvadesetak dana, a većina radnika već se preračunava koliko će novca dobiti ukoliko prodaju akcije. Verovatno će to biti odlučujući element kod donošenja odluke o dobrovoljnom napuštanju preduzeća.

- Imam 28 godina radnog staža, što znači da bih dobila oko 7.000 evra. Ako tome dodam i oko 450.000 dinara za akcije, onda je to solidna para. Imam još par godina do penzije, tako da mogu sama da uplaćujem staž - ističe Mirjana Mihajlović.

Prema nekim procenama, očekuje se da oko 700 radnika napusti preduzeće.

„Trajal korporacija“ je, inače, najveći izvoznik u regionu i jedan od najvećih u Srbiji. U 2005. godini izvezeno je robe za 28 miliona evra - i to uglavnom na tržište Evropske unije i SAD. Proizvodni program je širok i obuhvata gume za automobile, teretne mašine i dvotočkaše, zaštitna sredstva i privredne eksplozive. Upravo bi eksplozivi trebalo da budu interesantni za nove vlasnike.

S. Milenković

    Ko je „Brikel“

    „Brikel EAD“ bavi prodajom i distribucijom energije i uglja. Ima oko 1.100 radnika, a sedište firme je u Galabovu, centru rudarsko-energetskog regiona. „Brikel EAD“ je privatizovan jula 2004. godine kada ga je kupila malo poznata sofijska kompanija „Kalista - 2004“.


Izvor: Blic

Akcionari nezadovoljni prodajom imovine
Tužbe protiv rukovodstva „Simpa“

Oko četvrtine akcionara „Simpa“, što je 2.315 zaposlenih, najavljuje da će protiv odgovornih lica u kompaniji podneti krivične prijave zbog nezakonite prodaje imovine. U „Simpu“ kažu da je sve do sada urađeno da bi kompanija opstala.

Najavili su prijave protiv ukupno 192 lica, između ostalih predsednika kompanije Dragomira Tomića, predsednika Skupštine akcionara Blagoja Stošića, predsednika upravnog odbora Milana Nikolića i potpredsednika kompanije Budimira Mihajlovića.

- Imovina kompanije prodaje se na nezakonit način, a poslednja u nizu je prodaja dela kompanije „Simpo drvo“, koja je najavljena za 30. novembar kazao je u izjavi Voja Stojanović, predsednik udruženja „Akcionar“.

Akcionari ovog udruženja traže da se preispita i prodaja fabrike vode u Surdulici „Rosa“, koja je prodata koncernu „Koka-Kola“ za 21,5 miliona evra, kao i da se preispita zašto su robne kuće „Simpa“ u Kruševcu, Kragujevcu, Novom Sadu, Beogradu i Pančevu pod hipotekom.

- Skupština akcionara je organ koju čine predstavnici svih akcionara, njih oko devet hiljada, i sve odluke donete na skupštini UO imaju saglasnost države - rekao je za „Blic“ Ljubomir Ilkić, član UO Simpa iz Vranja, povodom najavljenje tužbe.

Ilkić je objasnio da je prodaja fabrike za proizvodnju vode „Rosa“ američkoj „Koka-Koli“ u javnosti protumačena kao dobar poslovni potez.

- Sve što je rađeno do sada, urađeno je da bi kompanija opstala i da bi ljudi mogli da primaju svoje plate. Ja razumem da se teško živi i da mali akcionari očekuju da vrednost njihovih akcija bude slična kao vrednost akcija u pivari ili cementari - rekao je on.

Ilkić je objasnio da se nekoliko robnih kuća „Simpa“ nalazi pod hipotekom kako bi se mogli podići krediti za dalji razvoj firme.

R. Ž. Marković

    Izvoz nameštaja

    Vranjski „Simpo“ je prilikom predstavljanja nove kolekcije nameštaja sklopio izvozne poslove koji mu garantuju povećanje prodaje van zemlje od 30 odsto u narednoj godini. Već od decembra ove godine u grčkom lancu „Finijalo“, u 120 objekata, naći će se „Simpovi“ proizvodi, a slično je i sa francuskim lancem „Tera nova“. Inače, u salonima tog proizvođača još vaši popust od 20 odsto za nove modele.


Izvor: Blic

Česi vode majstore iz kragujevačke „Zastave“

Odmah posle Božića 28 radnika iz Kragujevca, koji godinama tavore bez posla zbog propasti „Zastave“, na poziv poslodavaca iz Češke otići će na rad u tu zemlju.

Njih je izabrala kadrovska služba fabrike ČKD iz Kutne Gore, nadomak Praga, koja se bavi proizvodnjom tramvajskih postrojenja i odlivaka, i to je prva grupa od 4.800 radnika koji u Kragujevcu poslednjih pet godina čekaju novo radno mesto.

Kako kaže Ljutomir Selaković, rukovodilac Biroa za zapošljavanje, svi radnici će u Češkoj imati plaćene doprinose po tamošnjim zakonima, stiču pravo na penziju i satnicu od 2,5 do četiri evra.

- Izabrano je sedam metalostrugara, 15 zavarivača, po jedan alatničar, crtač i radnik na održavanju mašina, kao i dva brusača. Oni imaju plaćen smeštaj u dvokrevetnim ili četvorokrevetnim sobama (107 evra) i besplatan ručak (0,96 evra po obroku). Dnevno rade od 10 do 12 sati. Mogu da zarade do 950 evra mesečno, ne računajući dodatne premije i stimulacije. Poslodavac je obavezan da radnicima plati jednom u šest meseci put do kuće i nazad, za odmor - kaže Selaković. Poslodavac je obezbedio i doškolovanje, kao i polaganje ispita za dobijanje evropskih sertifikata. Za najbolje je predviđena mogućnost preseljenja cele porodice. Na listi radnika koji su odlučili da rade u Češkoj je najbolji metalostrugar bivše SFRJ Ljubisav Grbović (53). Vrsni alatničar „Zastava automobila“, koji je četiri godine bez posla.

- Ne dam se, znam i hoću da radim, ne bojim se posla. Imam dve ćerke i suprugu. Cilj mi je da radim u Češkoj, da se tamo dokažem i da kći upišem na muzičku akademiju u Češkoj. Planiram da provedem tamo, uz nju, vreme dok ne diplomira i da se onda zajedno vratimo u Srbiju. Taman mi toliko radnog staža fali do penzije - kaže Ljubisav Grbović.N. Radišić

    Nemam šta da izgubim

    Jedan od radnika koji se odlučio da napusti Kragujevac i krene put Češke je Goran Vulović (40), koji je 15 godina radio u fabrici oružja. On je bravar-monter i bez posla je šest godina.

    - Imam ženu koja je nezaposlena i dvoje dece. Radio sam ovde, kod privatnika, nisam imao nikakva prava. Lagali su me za platu, nisu plaćali prekovremeni rad. Hoću da radim, u punoj sam snazi, ali ovde mi niko ne daje šansu. Rešio sam da odem, zaradiću za pola godine od 3.000 do 4.000 evra, a naučiću da radim i kao varilac. Ako mi se ne svidi, vratiću se. Ako bude dobro, odvešću i porodicu. Nemam šta da izgubim, ovde od 150 evra, koliko sakupimo mesečno, ne može da se živi - kaže Vulović.


Izvor: Blic

Lakse do stanova!

BAN­KE su po­če­le da odo­bra­va­ju kre­di­te za ku­po­vi­nu sta­no­va po ne­što po­volj­ni­jim uslo­vi­ma, ka­ko one ko­je do­ti­ra dr­ža­va, ta­ko i ko­mer­ci­jal­ne po­zaj­mi­ce. Na­i­me, gra­đa­ni­ma mla­đim od 45 go­di­na, omo­gu­će­no je da po­lo­že sa­mo pet od­sto uče­šća i da ra­te ot­pla­ću­ju 30 go­di­na. Ka­ma­te su osta­le iste i u pro­se­ku iz­no­se od 4,50 do pet od­sto. To zna­či da po­zaj­mi­ca ko­ju da­je dr­ža­va ko­šta 0,1 od­sto go­di­šnje, dok ban­ke za svoj deo na­pla­ću­ju oko se­dam od­sto. Pro­me­nje­ni su uslo­vi za osta­le stam­be­ne zaj­mo­ve, ta­ko da je uče­šće pre­po­lo­vlje­no i iz­no­si de­set od­sto.
Da bi do­šli do bi­lo kog stam­be­nog kre­di­ta, pod­sta­na­ri mo­ra­ju da ima­ju mi­ni­mum me­seč­nog pri­ho­da iz­me­đu 340 i 460 evra, za­vi­sno od gra­da u ko­me ži­ve. Na pri­mer, za stan vre­dan od 36.000 do 50.000 evra, ko­ji se ku­pu­je uz sub­ven­ci­ju dr­ža­ve, me­seč­na ra­ta iz­no­si od 170 do 230 evra i ne mo­že da pre­la­zi 50 od­sto za­ra­de po­ro­di­ce.
Ta­ko je So­si­je­te že­ne­ral ban­ka, ko­ja je odo­bri­la naj­ve­ći broj sub­ven­ci­o­ni­sa­nih po­zaj­mi­ca gra­đa­ni­ma i dr­ži 30 od­sto tr­ži­šta, ju­če iza­šla sa po­volj­ni­jim uslo­vi­ma. Po no­voj po­nu­di ove fran­cu­ske ban­ke, sa­da je za za­jam od 50.000 evra po­treb­no uče­šće od 2.500 evra, dok je ra­ni­je pod­sta­nar mo­rao da iz­dvo­ji du­plo vi­še. Ad­mi­ni­stra­tiv­ni tro­šak je sma­njen sa je­dan, ili 1,5 od­sto, na 0,5 od­sto. Uma­nje­no je i osi­gu­ra­nje kre­di­ta, ta­ko da su po­čet­ni tro­ško­vi kli­jen­ta za do­bi­ja­nje ovog zaj­ma 3.675 evra, što je za oko 3.000 evra ma­nje ne­go pre.
Dr­žav­ni či­nov­ni­ci već mo­gu da kon­ku­ri­šu za ku­po­vi­nu 1.300 sta­no­va iz Na­ci­o­nal­nog pro­gra­ma pod po­seb­nim uslo­vi­ma. Za ove gra­đa­ne uče­šće je sa­mo de­set od­sto, dr­ža­va po­ma­že sa 20 od­sto, a ban­ka kre­di­ti­ra 70 od­sto vred­no­sti sta­na. Ka­mat­na sto­pa mo­že da bu­de mak­si­mal­no 5,95 od­sto. Rok ot­pla­te je 25 go­di­na. Ga­ran­ci­ja Na­ci­o­nal­ne ko­or­po­ra­ci­je za osi­gu­ra­nje stam­be­nih zaj­mo­va je pot­pu­na.
- Do sa­da smo osi­gu­ra­li 7.000 stam­be­nih po­zaj­mi­ca, u vred­no­sti ve­ćoj od 200 mi­li­o­na evra - ka­že Alek­san­dar Jo­vić, di­rek­tor Na­ci­o­nal­ne kor­po­ra­ci­je za osi­gu­ra­nje stam­be­nih kre­di­ta. - Iz pro­gra­ma sub­ven­ci­o­ni­sa­nih zaj­mo­va 12 ba­na­ka je do sa­da odo­bri­lo oko 2.000 kre­di­ta za ku­po­vi­nu sta­no­va i ku­ća. Pro­se­čan za­jam iz­no­si oko 30.000 evra.
Ni­ska ku­pov­na moć je i da­lje naj­ve­ći pro­blem za ve­će za­du­ži­va­nje gra­đa­na, kao i glo­ma­zna pa­pi­ro­lo­gi­ja. Ta­ko je uz pod­no­še­nje zah­te­va za stam­be­ni kre­dit neo­p­hod­no do­sta­vi­ti dva­de­se­tak do­ku­me­na­ta, od ko­jih se naj­ve­ći broj pla­ća. Uz to ve­ći­na ba­na­ka zah­te­va da se kre­di­ti osi­gu­ra­ju kod Na­ci­o­nal­ne kor­po­ra­ci­je, što do­dat­no po­sku­plju­je oba­ve­ze, kao i da se upla­ti ži­vot­no osi­gu­ra­nje.

RI­ZIK
NA­CI­O­NAL­NA kor­po­ra­ci­ja za osi­gu­ra­nje stam­be­nih kre­di­ta za­ra­ču­na­va svoj tro­šak od 1,5 do 3,5 od­sto, za­vi­sno od iz­no­sa uče­šća. Što je, ka­ko ka­že Alek­san­dar Jo­vić, ma­nje uče­šće gra­đa­na, to je ve­ća ova na­kna­da, jer je i ri­zik ve­ći.

Izvor: http://www.novosti.co.yu/

Dolaze Ruske firme

Ru­ska pred­u­ze­ća za­in­te­re­so­va­na su za ku­po­vi­nu RTB Bor, Naft­ne in­du­stri­je Sr­bi­je, "Pr­ve pe­to­let­ke" iz Tr­ste­ni­ka i skla­di­šta ga­sa u Ba­nat­skom Dvo­ru, re­kao je šef ru­skog Tr­go­vin­skog pred­stav­ni­štva u Be­o­gra­du An­drej Hri­pu­nov.
"So­ju­zme­tal re­surs" (SMR) oče­ku­je ovih da­na re­zul­ta­te ten­de­ra za pri­va­ti­za­ci­ju RTB-a, a je­dan ru­ski kon­zor­ci­jum, ko­ji već sa­ra­đu­je sa "Pr­vom pe­to­let­kom", dao je po­nu­du za ku­po­vi­nu te fa­bri­ke - re­kao je u raz­go­vo­ru za Be­tu Hri­pu­nov.
On je do­dao da su Ru­si za­in­te­re­so­va­ni i za ku­po­vi­nu skla­di­šta ga­sa u Ba­nat­skom Dvo­ru, a što se ti­če ju­žnog kra­ka ga­so­vo­da, ko­ji bi vo­dio ka bu­gar­skoj gra­ni­ci, do kra­ja go­di­ne bi­će pot­pi­san ru­sko-srp­ski me­mo­ran­dum o re­a­li­za­ci­ji tog pro­jek­ta.
"Lu­ko­il", ko­ji je ra­ni­je ku­pio be­o­grad­ski "Be­o­pe­trol", i ru­ski ener­get­ski gi­gant "Ro­snjenf" su po­ten­ci­jal­ni kup­ci NIS-a, ali se još ne zna ka­da će bi­ti ras­pi­san ten­der za pro­da­ju tog jav­nog pred­u­ze­ća i pod ko­jim uslo­vi­ma - na­veo je Hri­pu­nov.
Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, ene­r­gen­ti či­ne vi­še od 80 od­sto ru­skog iz­vo­za u Sr­bi­ju, ko­ji će do kra­ja go­di­ne iz­no­si­ti 2,3 mi­li­jar­de do­la­ra, dok će srp­ski iz­voz u Ru­si­ji iz­no­si­ti oko 300 mi­li­o­na do­la­ra.
- Je­dan od raz­lo­ga skrom­nog iz­vo­za u Ru­si­ju je što ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća u Sr­bi­ji ni­su to­li­ko fi­nan­sij­ski ja­ka, pa je re­še­nje da se udru­že i da za­jed­no ugo­va­ra­ju špe­di­ter­ske uslu­ge i ser­ti­fi­ka­ci­ju - ka­zao je Hri­pu­nov.
Iz Sr­bi­je u Ru­sku Fe­de­ra­ci­ju u pro­šloj go­di­ni naj­vi­še su se iz­vo­zi­li le­ko­vi (43,6 mi­li­o­na do­la­ra) i pod­ne oblo­ge (50,4 mi­li­o­na do­la­ra), u če­mu su naj­ve­ći udeo ima­li "He­mo­farm" iz Vr­šca i "Sin­te­lon" iz Bač­ke Pa­lan­ke.

ROK SREDA
ROK da po­ten­ci­jal­ni kup­ci do­sta­ve svo­je po­nu­de za ku­po­vi­nu imo­vi­ne Ru­dar­sko-to­pi­o­ni­čar­skog ba­se­na (RTB) Bor, naj­ve­ćeg srp­skog pro­iz­vo­đa­ča ba­kra i ple­me­ni­tih me­ta­la, is­ti­če u sredu u 17 ča­so­va.
Imo­vi­na RTB pro­ce­nje­na je na 266,7 mi­li­o­na do­la­ra. Bu­du­ći vla­snik bi­će u oba­ve­zi i da in­ve­sti­ra naj­ma­nje 70 mi­li­o­na ame­rič­kih nov­ča­ni­ca za iz­grad­nju no­ve to­pi­o­ni­ce i "oži­vlja­va­nje" pro­iz­vod­nje.

Izvor: http://www.novosti.co.yu/