I bo­ga­ti se prav­da­ju

PO­RE­SKA upra­va Sr­bi­je već tre­ći dan oba­vlja una­kr­snu pro­ce­nu imo­vi­ne. Po­sao je, ka­ko za "No­vo­sti" ka­že dr­žav­ni se­kre­tar Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja Vla­di­mir Ilić, iz­u­zet­no ose­tljiv, što je i raz­log da se re­zul­ta­ti ne mo­gu vi­de­ti onom br­zi­nom ko­jom to jav­nost oče­ku­je.
- Do kra­ja go­di­ne po­ziv za raz­go­vor sa po­re­zni­ci­ma do­bi­će oko 1.500 naj­bo­ga­ti­jih lju­di u Sr­bi­ji - na­gla­ša­va Ilić, i do­da­je da je pri­met­no da su se, od na­ja­ve ove ak­ci­je, po­ten­ci­jal­ni uta­ji­va­či po­re­za pri­lič­no do­bro or­ga­ni­zo­va­li ka­ko bi pri­ba­vi­li mo­gu­ća po­kri­ća za sa­da­šnji ras­ko­rak iz­me­đu pri­ja­vlje­nih pri­ho­da i imo­vi­ne ko­ju po­se­du­ju.
Ka­kvim ar­gu­men­ti­ma se obič­no bra­ne?
- Uglav­nom su svi u istom pro­ble­mu, i po­ku­ša­va­ju da se oprav­da­ju na 1001 na­čin. Na­pi­ta­nje iz kog do­hot­ka, na­rav­no pri­ja­vlje­nog, ste ku­pi­li sve to što ima­te, naj­če­šći od­go­vor bu­de - po­zaj­mio mi pri­ja­telj, ili ro­đak iz ino­stran­stva. I, obič­no ka­da pi­taš da li o toj po­zaj­mi­ci imaš ugo­vor, on pri­ba­vi fik­ti­van, pa po­re­zni­ci mo­ra­ju da pro­ve­ra­va­ju čak i da li je uop­šte kre­dit­no spo­so­ban, iz ko­jih pri­ho­da će da vra­ti taj za­jam. Od­no­sno, do­ka­zu­ju da je kre­dit fik­ti­van i da ni­je reč o po­zaj­mi­ci. Ka­ko da ne­ko prav­da na­vod­nu po­zaj­mi­cu iz ino­stran­stva od mi­li­on do­la­ra?Šta to ra­di da mo­že da za­ra­di taj mi­li­on i vra­ti ga pri­ja­te­lju ili bra­tu u ino­stran­stvu?
Ka­ko se, za­pra­vo, ne­ko na­đe na li­ti pro­ve­ra po­re­zni­ka?
- Kri­te­ri­jum nam je da, bez iz­u­zet­ka, pro­ve­ri­mo naj­bo­ga­ti­je u Sr­bi­ji. Tre­nut­no je 250 slu­ča­ja u po­stup­ku, a ura­đe­no je sa­mo jed­no re­še­nje. Još 15 re­še­nja je u za­vr­šnoj fa­zi, i ona, na adre­se ob­ve­zni­ka, sti­žu suk­ce­siv­no. Po­sle ovog pe­ri­o­da ra­da, a ob­zi­rom da je­dan po­stu­pak tra­je dva, tri me­se­ca, ra­ču­nam da će­mo ne­delj­no ima­ti se­dam osam re­še­nja o na­pla­ti uta­je­nog po­re­za.
Kre­nu­li ste od onih ko­ji su ku­po­va­li fir­me u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je, iako je u po­čet­ku vlast stal­no go­vo­ri­la da je po­re­klo tih pa­ra te­ško pro­ver­lji­vo?
- Mi se je­smo fo­ku­si­ra­li u ovoj pr­voj fa­zi baš na to ko je, kao fi­zič­ko li­ce, ku­po­vao fir­me u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je i ko­li­ko je za to pa­ra po­tro­šio. Ne ba­vi­mo se fir­ma­ma, jer kom­pa­ni­ja uzme kre­dit pa ku­pi pred­u­ze­će, a fi­zič­ko li­ce pla­ti u ke­šu 200 - 300 mi­li­o­na. Isti­na je da se, po­vo­dom tih ku­po­vi­na, pr­vi put ra­di ne­što kon­kret­no. Deo no­vih vla­sni­ka fir­mi u Sr­bi­ji je, ve­ro­vat­no, stvar­no mi­slio da ih ni­ko ne­će pi­ta­ti oda­kle im no­vac. Mo­žda su do­bi­li ne­ku otvo­re­nu ili pre­ćut­nu sa­gla­snost za to, ali to nig­de ne pi­še u za­ko­nu. Za­to je tre­nut­no fo­kus na vi­še od 500 lju­di ko­ji su ku­po­va­li u pri­va­ti­za­ci­ji, za­tim su tu i oni ko­ji ima­ju imo­vi­nu vred­ni­ju od 20 mi­li­o­na di­na­ra, a njih je 1.200. Ove dve gru­pe se i pre­kla­pa­ju.
Ak­ci­ja se za­huk­ta­va ne­ka­ko baš u vre­me pred­iz­bor­ne kam­pa­nje?...
- Či­ta­vu pri­ču po­kre­nuo sam u apri­lu, u ju­lu smo do­ne­li pra­vil­nik, a od sep­tem­bra smo po­če­li i sa pri­me­nom. U vre­me ka­da sam ak­ci­ju na­ja­vio ni­sam ni sa­njao da će se kre­nu­ti sa iz­bo­ri­ma. Či­nje­ni­ca je da u vre­me iz­bo­ra dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ge­ne­ral­no gu­be na agre­siv­no­sti, jer i u slu­žba­ma ra­di obi­čan svet ko­ji iz­be­ga­va da uđe sa bi­lo kim u kon­flikt. Jer, šta ako je ne­ko pro­tiv ko­ga tre­ba da se po­dig­ne po­stu­pak u ve­zi sa onim ko­ji će nam, mo­žda, do­ći na­kon iz­bo­ra za še­fa? Na­rav­no, to ne bi sme­lo da se do­ga­đa, ali to­ga ima. Upr­kos sve­mu, mi smo na­mer­ni da se ovaj po­sao do­ve­de do kra­ja, a ra­dim i na to­me da se ak­ci­ja pro­gre­siv­no pro­ši­ri.
U pi­ta­nju je bo­gat svet ko­ji zna da pla­ti one ko­ji će sve nji­ho­ve ak­tiv­no­sti "is­pe­gla­ti". Ima­ju li po­re­zni­ci zna­nje ko­je im je neo­p­hod­no da pre­po­zna­ju pre­va­ru?
- Oni se ospo­so­blja­va­ju sko­ro u ho­du, jer ova vr­sta po­sla ni­ka­da u Sr­bi­ji ni­je ra­đe­na. Mi smo ko­ri­sti­li ne­ka is­ku­stva iz ino­stran­stva, ali me­to­da ko­ja se ko­ri­sti pod­ra­zu­me­va i da­le­ko ure­đe­ni­je ba­ze, re­ci­mo ka­ta­star ne­po­kret­no­sti. Naš ka­ta­star je pra­vi ha­os i ka­da po­re­zni­ci kre­nu da pro­ve­ra­va­ju broj ne­po­kret­no­sti, po­la njih na­đu, a po­la ne. Po­red to­ga, na­ma je ozbi­ljan pro­blem i broj in­spek­to­ra, jer se ušlo u nov po­sao ko­ji zna­či "je­dan na je­dan" sa ob­ve­zni­kom. Vi­deo sam do­si­je ko­ji je obi­man kao če­ti­ri Bi­bli­je. A, in­spek­to­ri ko­ji su na pro­ve­ri imo­vi­ne ra­de i dru­ge kon­tro­le. Pro­ve­ra­va­ju fi­skal­ne ka­se, pla­ća­nje po­re­za na do­bit, ak­ci­ze...
Po­sle agre­siv­ne kam­pa­nje, či­ni se da je po­no­vo ve­li­ka ne­di­sci­pli­na u iz­da­va­nju fi­skal­nih ra­ču­na...
- Pri­zna­jem da ni­sam za­do­vo­ljan di­sci­pli­nom u de­lu da­va­nja fi­skal­nih ra­ču­na. Kad god kre­ne­mo u kam­pa­nju i ma­so­van, ne­se­lek­ti­van iz­la­zak in­spek­to­ra, ima­mo i efe­kat. Jed­no­stav­no, po­sto­ji gru­pa ob­ve­zni­ka ko­ja još uvek na­la­zi in­te­res da ne iz­da­je fi­skal­ne ra­ču­ne i ne pla­ši se ri­zi­ka da bu­du za­tvo­re­ni. Tu je gru­pa ugo­sti­te­lja ko­ja pro­da­je pro­iz­vo­de po ce­na­ma ko­je vi­še­stru­ko pre­va­zi­la­ze stvar­nu ce­nu ko­šta­nja, za­tim fri­zer­ski sa­lo­ni i osta­li ko­ji pru­ža­ju uslu­ge ko­je ima­ju ma­nju fre­kven­ci­ju mu­šte­ri­ja, a ve­ću ce­nu. U No­vom Pa­za­ru nam se, re­ci­mo, re­dov­no de­ša­va da kad po­ša­lje­mo kon­tro­lu po­ve­ća se i pro­met ko­ji se be­le­ži pu­tem GPRS. Ka­ko kon­tro­la kre­ne iz gra­da, evi­den­ci­ja pro­me­ta kre­ne da pa­da.

SI­VA EKO­NO­MI­JA
MNO­GE ak­tiv­no­sti Po­re­ske upra­ve po­sled­njih go­di­na bi­le su na­me­nje­ne spre­ča­va­nju si­ve eko­no­mi­je. Ve­ru­je­te li da je ona sve­de­na u ra­zum­ne okvi­re?
- Ako se sa­mo po­gle­da uve­ća­nje pri­ho­da bu­dže­ta, mo­že da se za­klju­či da je si­va eko­no­mi­ja pre­po­lo­vlje­na, ako ne i vi­še od to­ga. Mi­slim da je bi­lo ja­ko do­bro što se, u po­re­skoj sfe­ri, ni­je išlo na ri­gid­na re­še­nja, jer se po­ka­za­lo da uvek ka­da se išlo tim pu­tem, kao re­zul­tat smo ima­li da mno­gi sa svo­jim po­slo­vi­ma odu u si­vu zo­nu.

FAN­TOM­SKE FIR­ME
PO­SLED­NjIH me­sec da­na sve su če­šća sa­op­šte­nja po­re­zni­ka o pod­ne­tim kri­vič­nim pri­ja­va­ma pro­tiv onih ko­ji ra­de pre­ko fan­tom fir­mi. Da li ste u toj obla­sti ak­tiv­ni­ji, ili njih ima pre­vi­še?
- Po­sto­ji ve­li­ki broj fir­mi ko­je se osni­va­ju sa­mo zbog PDV pre­va­ra i pra­nja nov­ca. Ne­ma­mo efi­ka­san me­ha­ni­zam da to spre­či­mo, jer se su­da­ra­mo sa evrop­skim stan­dar­dom ko­ji od nas tra­ži sma­nje­nje ad­mi­ni­stri­ra­nja za osni­va­nje pred­u­ze­ća. Ta­ko se i de­ša­va da bu­de­te po­re­ski du­žnik u ne­koj fir­mi kao osni­vač ili od­go­vor­no li­ce, a da osnu­je­te no­vo pred­u­ze­će i da ni­ko ne pi­ta za­što ni­ste pla­ti­li po­rez. Pot­pu­no raz­u­mem po­tre­bu da se sti­mu­li­še pred­u­zet­ni­štvo, ali ako ste istin­ski na­mer­ni da se ne­čim ba­vi­te mo­ra­te da se le­gi­ti­mi­še­te da ste ozbilj­ni, a to pod­ra­zu­me­va re­ci­mo ban­kar­sku ga­ran­ci­ju, ili hi­po­te­ku.

Izvor: Vecernje novosti

Ben­zin ču­va džep

AKO si­ro­va naf­ta na­sta­vi da po­jef­ti­nju­je čak i u znat­no ma­njem iz­no­su ne­go u pro­te­kla tri me­se­ca, ce­ne go­ri­va u Sr­bi­ji, a ta­ko je i u ve­ći­ni evrop­skih dr­ža­va, bi­le bi na go­di­šnjem ni­vou u 2006. ni­že ne­go u pro­šloj go­di­ni. Ka­ko tre­Nut­no stva­ri sto­je, li­tar evro­di­ze­la na da­na­šnji dan je 74,40 di­na­ra, a tač­no pre go­di­nu da­na ko­štao je 72,20 di­na­ra. Da­kle, da­nas je jef­ti­ni­ji za 1,80 di­na­ra!
Za je­dan di­nar, po­sle go­di­nu da­na, jef­ti­ni­ji je di­zel D-2. Na dan 10. no­vem­bra 2005. ko­štao je 66,10, a da­nas se na pum­pa­ma pro­da­je za 65,10 di­na­ra. Po­sle go­di­nu da­na sa­mo je ce­na bez­o­lov­nog mo­tor­nog ben­zi­na (BMB) od 95 ok­ta­na vi­ša za 1,9 di­na­ra. La­ne, na dan 10. no­vem­bra li­tar "bez­o­lov­nog" pro­da­van je za 77,60, a sa­da ko­šta 79,50 di­na­ra.
- U Sr­bi­ji je go­ri­vo od 1. av­gu­sta ove go­di­ne po­jef­ti­ni­lo čak pet pu­ta. Kon­kret­no, bez­o­lov­ni od 95 ok­ta­na je za to vre­me po­jef­ti­nio okru­glo de­set di­na­ra, a di­zel D-2 11 di­na­ra po li­tru - ka­že Ma­ja Ba­đin, iz kom­pa­ni­je "Pe­tr­o­ba­rt AVIA".
Ona is­ti­če i da je va­žno da su se ce­ne la­ne uskla­đi­va­le sa ber­zan­skom ta­ri­fom naf­te na sva­kih 30 da­na, a u ovoj, 2006. pro­me­ne ce­na su pet­na­e­sto­dnev­ne. Ta­ko je u 2005. bi­lo ukup­no osam ko­rek­ci­ja, a u ovoj go­di­ni, do sre­di­ne no­vem­bra, čak 15.
Pro­šla go­di­na bi­la je obe­le­že­na i po­vre­me­nim ne­sta­ši­ca­ma na pum­pa­ma, pro­te­sti­ma naft­nih kom­pa­ni­ja, pa i blo­ka­dom ra­fi­ne­ri­ja, jer ured­ba o for­mi­ra­nju ce­na go­ri­va ni­je bi­la bla­go­vre­me­no pri­me­nji­va­na, a ne­ki nje­ni pa­ra­me­tri ni­su bi­li pre­ci­zni. Zbog to­ga su gu­bi­ci naf­ta­ša u Sr­bi­ji išli i do 80 do­la­ra po to­ni.
U 2006. do­šlo je do dra­stič­nog pa­da ce­ne si­ro­ve naf­te, sa sko­ro 74 na ma­nje od 53 do­la­ra po to­ni. Dvo­ne­delj­nim pri­la­go­đa­va­nji­ma ce­ne go­ri­va sa ce­nom naf­te u ovoj go­di­ni iz­beg­nu­te su ne­sta­ši­ce na pum­pa­ma, ben­zi­na i di­ze­la ima do­volj­no, ne­ma re­do­va, a i naft­ne kom­pa­ni­je ne ža­le se na gu­bit­ke. U ta­kvom am­bi­jen­tu NIS je us­peo da, po­sle mno­go go­di­na, u pr­vom po­lu­go­di­štu 2006. za­be­le­ži pr­vi su­fi­cit (40 mi­li­o­na do­la­ra), a po svoj pri­li­ci, to­li­ku či­stu za­ra­du ostva­ri­će i u ostat­ku po­slov­ne go­di­ne.
Na pi­ta­nje za­što su, na pri­mer, ce­ne auto­bu­skog i svih dru­gih vr­sta pre­vo­za ra­sle u ovoj go­di­ni, i za­što pro­iz­vo­đa­či ro­ba u ko­ji­ma je go­ri­vo va­žan in­put, "ne pri­me­ću­ju" da su tro­ško­vi za ben­zin i di­zel na go­di­šnjem ni­vou ni­ži ne­go lanj­ski, naf­ta­ši ne­ma­ju od­go­vor.

Izvor: Vecernje novosti

Uz gra­ni­cu pu­stoš

BE­O­GRAD - Šum­ska ga­zdin­stva Le­sko­vac, Kur­šu­mli­ja, Vra­nje i Ra­ška pre­ma ad­mi­ni­stra­tiv­noj gra­ni­ci sa Ko­so­vom i Me­to­hi­jom, po­sta­la su "me­ta" ko­sov­skih Al­ba­na­ca ko­ji ne­mi­li­ce se­ku i kra­du naj­kva­li­tet­ni­je vr­ste bu­kve, smre­če, ora­ho­vi­ne i dru­gog ogrev­nog dr­ve­ta. Di­rek­to­ri ovih ga­zdin­sta­va ko­ja su u sa­sta­vu "Sr­bi­ja­šu­ma", ka­žu da šte­ta od ne­le­gal­ne se­če po­sled­njih go­di­na po jed­nom ga­zdin­stvu do­sti­že i do po­la mi­li­jar­de di­na­ra.
- U po­sled­nje dve go­di­ne šte­ta od di­vlje se­če šu­ma u ŠG Le­sko­vac pro­ce­nju­je se na 120 mi­li­o­na di­na­ra - ka­že Zvo­ni­mir Cvet­ko­vić, di­rek­tor ovog ŠG. - Ko­sov­ski Al­ban­ci naj­vi­še upa­da­ju u Šum­sku upra­vu Le­ba­ne, za­tim u šu­me Ve­lje gla­ve, i kra­du bu­kvu. Za sva­ki ova­kav upad obra­ća­mo se za po­moć MUP i Voj­sci Sr­bi­je, a oni nam po­ma­žu - ko­li­ko mo­gu, jer ako je ga­zdin­stvo bli­zu ad­mi­ni­stra­tiv­ne li­ni­je sa Ko­so­vom, nji­ma su "ve­za­ne ru­ke".
Ne­boj­ša Mi­ho­vi­lo­vić, di­rek­tor ŠG "Kur­šu­mli­ja" is­ti­če da je od 1999. go­di­ne do pro­šle, ne­le­gal­no ise­če­no 10.000 kub­nih me­ta­ra dr­ve­ta. On ka­že da sva­ki ukra­de­ni kub­ni me­tar dr­ve­ta "na pa­nju" vre­di 1.300 di­na­ra, i da mu u pro­da­ji ce­na du­plo ska­če.
U op­šti­ni Is­tok, pre­ma re­či­ma Ho­ka Džu­dže­vi­ća, še­fa Šum­ske upra­ve Tu­tin, je naj­te­že. Obe­sne dr­vo­se­če naj­vi­še "ra­de" s pro­le­ća i je­se­ni. Od po­čet­ka ove go­di­ne od 130 ku­bi­ka ne­le­gal­no po­se­če­nog dr­va, 30 ku­bi­ka je za­vr­ši­lo u ru­ka­ma Al­ba­na­ca, dok su 100 ku­bi­ka šu­ma­ri uz po­moć po­li­ci­je i voj­ske us­pe­li da za­ple­ne i spa­su. Za­jed­nič­kih ak­ci­ja pro­tiv šum­skih van­da­la bi­lo je sto­ti­nak, a ne­ki od njih su i uhap­še­ni.

VRA­NjE
- OD 1999. go­di­ne u ŠG "Vra­nje", na ad­mi­ni­stra­tiv­noj gra­ni­ci sa Ko­sme­tom, bes­prav­nom se­čom pri­či­nje­na je šte­ta od 500 mi­li­o­na di­na­ra - ka­že Zve­zdan Mla­de­no­vić, di­rek­tor ovog ga­zdin­stva. Naj­no­vi­ji in­ci­dent bio je pre me­sec da­na ka­da su na de­lu uhva­će­na i pri­ve­de­na pe­to­ri­ca Al­ba­na­ca. Sva­ki od njih pla­tio je i po­je­di­nač­no ka­znu za na­či­nje­nu šte­tu od 16.000 di­na­ra.

Izvor: Vecernje novosti

 Rasinski okrug: pri kraju privatizacija
Privreda Kruševca izazov za strance

Privreda Kruševca ulazi u poslednju i najvažniju fazu privatizacije. Uskoro bi trebalo da bude priveden kraju proces privatizacije „Trajal korporacije“, firme koja ima oko 3.400 radnika. Do kraja novembra biće poznat i novi vlasnik Fabrike maziva. Izvoz beleži rast, ali je sve veći i spoljnotrgovinski deficit.

Ponudu za otkup 70 odsto kapitala „Trajal korporacije“ dostavili su bugarski „Brikel“ EAD iz Galabova i holandski „Elkor holding“, a komisija je za prvorangiranog ponuđača proglasila „Brikel“ EAD, koji je ponudio 12.120.000 evra za otkup kapitala i 25.133.000 evra za investicije. Prema nekim najavama, „Trajal“ će napustiti oko 700 radnika uz otpremnine od oko 260 evra po godini radnog staža. Pre nekoliko dana počeo je upis besplatnih akcija i svi očekuju da se proces privatizacije uspešno završi.

Novi vlasnik bi mogao da preuzme Fabriku maziva do Nove godine. Tendersku dokumentaciju otkupilo je 13 ponuđača, a među njima ima i nekoliko multinacionalnih kompanija. Rok za dostavljanje ponuda je 17. novembar.

- Fabrika maziva je uvek pozitivno poslovala, a u poslednjih desetak godina smo puno investirali u pogone na novoj lokaciji. U ovoj godini smo povećali fizički obim proizvodnje za sedam odsto, dok je izvoz veći za 40 odsto. Osvojili smo kompletno tržište jugoistočne Evrope osim Rumunije, gde tražimo distributera - ističe Branislav Jovanović, direktor Fabrike maziva.

Veće socijalne tenzije, karakteristične za tranziciju, Kruševac je do sada izbegavao zahvaljujući činjenici da su najuspešnije i najveće firme kupovali ozbiljni kupci. Prva je privatizovana „Merima“, koju je za 14,4 miliona evra 2002. godine kupio „Henkel“. Konkurencija za kupovinu „Rubina“ bila je jaka, ali je prednost dobila kompanija „Invej“. „Rubin“ planira da se vrati na tržište bivših jugoslovenskih republika, ali i da osvoji nova tržišta, poput Rusije. Dobrog kupca našlo je i Preduzeće za proizvodnju kartonske ambalaže „Dušan Petronijević“, koje je sada u vlasništvu austrijske kompanije „Duropak“. Svim ovim preduzećima zajednički je znatno smanjen broj radnika nakon privatizacije, od kojih je većina dobila pristojne otpremnine i solidno posluje.

Najdrastičniji primer loše privatizacije jeste HI „Župa“. Ovo preduzeće je prodato početkom 2004. godine za 3,81 milion evra „Vektri M“ iz Beograda. Nezadovoljni visinom plata i kršenjem dela ugovora koji se odnosi na investicije, radnici su marta 2005. godine započeli štrajk, koji je okončan tek početkom februara ove godine. U međuvremenu je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor sa „Vektrom M“, a „Župa“ sada pokušava da povrati deo tržišta koje je izgubila i da vrati nagomilane dugove.

Najveći problem kruševačke privrede su loše aukcijske privatizacije i odlazak pet preduzeća pod stečaj. Na ovaj način bez posla je ostalo oko 3.500 radnika, a mnogi, iako su formalno zaposleni, mesecima ne primaju plate ili im firme duguju po desetak i više ličnih dohodaka. U Kruševcu je trenutno zaposleno oko 33.000 osoba, dok je bez posla oko 17.300 ljudi. U prvih šest meseci ove godine posao je dobilo 5.527 lica.

Bez obzira na povećanje spoljnotrgovinskog deficita, kruševačka privreda beleži konstantan rast izvoza. Pre deset godina izvoz je bio oko 42 miliona dolara, a uvoz 80,6 miliona dolara, dok je 2000. godine izvoz povećan na 52 miliona dolara, a uvoz smanjen na 74,6 miliona dolara.

Slaviša Milenković

    Socijalni mir

    Za socijalni mir u Kruševcu veoma je važno ko će kupiti IMK „14. oktobar“, koji je pre dvadesetak godina imao 8.800 radnika, a sada je spao na 2.200. Interesenata za kupovinu ima, ali oni žele da kupe pojedine delove industrije, čemu se protivi Sindikat.


Izvor: Blic

 Prema ustavnom zakonu, već na prvoj sednici budućeg parlamenta na udaru će se naći guverner Narodne banke i dostupnost informacija
Kome smetaju Jelašić i jak dinar?

Prema članu 5. ustavnog zakona, već na prvoj sednici budućeg parlamenta trebalo bi da se razmatra smena Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije. Upravo zbog toga, juče je reagovala i sama NBS sa pitanjem zašto se ovakvim rešenjem već na prvom koraku na putu ka ustrojstvu države destabilizuje jedna od njenih retkih stabilnih institucija?

NBS ističe da nije jasno koji su razlozi bili odlučujući da se, od svih državnih funkcionera, na prvom zasedanju Narodne skupštine bira samo novi guverner (uz zaštitnika građana). Postavlja se i pitanje zašto se ovakvim rešenjem u ustavnom zakonu izbor guvernera pretvara u političko pitanje i nastavlja praksa smenjivanja guvernera isključivo iz političkih razloga.

Da bi guverner NBS bio nezavisan i da bi monetarna politika zemlje bila vođena bez pritisaka trenutne političke vlasti garantuje nam aktuelni zakon o banci (član 16) koji kaže da se guverner i viceguverneri biraju na pet godina, s pravom ponovnog izbora.

Kako je juče za „Blic“ objasnila Snežana Grubješić, zamenik šefa poslaničke grupe G17, iza zahteva za smenu Jelašića stoji izvoznički lobi koji je sve ovo vreme zarađivao na razlici u kursu.

- Taj lobi je povezan sa Vladom isto koliko i sa opozicijom jer su bliski DS i DSS. Da li pristajanje na ovakav ustavni zakon, između ostalog, znači da je Jelašić kolateralna šteta u sporazumu na koji su pristali SRS i DS? - upitala je Grubješićeva.

G17 plus je odlučila da uloži amandman na ustavni zakon u kojem se traži da se guverner ne menja sve dok se sa Ustavom ne uskladi zakon o NBS.

Na pitanje „Blica“ da li je u ovoj državi najveći problem guverner NBS i da li ga treba menjati već na prvoj sednici budućeg parlamenta, profesor dr Boris Begović, ekonomista, kratko je odgovorio:

- Očigledno je da se radi o političkim stvarima i zato ne želim da dajem bilo kakav komentar. Kori Udovički, nekadašnji guverner Narodne banke, kaže da je iznenađena ovakvim rešenjem i navodi da, ako je odraz političkog konsenzusa da funkciju guvernera treba skloniti sa političkog bojnog polja, onda je to dobra vest.

- Ali, moram reći da sam bila sklonija tome da guverner i Savet banke ostanu, ali da se upravljačka struktura banke NBS pojača novim zakonom i da guverner ne može toliko samostalno da odlučuje, kao što je to do sada bilo. Ključne odluke NBS treba da podležu kolektivnoj reviziji upravljačkih tela centralne banke. Institucija ne može da bude jedan čovek. NBS treba da čine odluke i znanja mnogo uglednih ljudi, a guverner centralnu banku treba samo da predvodi i predstavlja - kaže za „Blic“ Kori Udovički.

Ekonomski analitičar Zoran Popov smatra da je formalnopravno u redu da se promeni guverner NBS. Po njegovom mišljenju, to je trebalo uraditi još ranije, odnosno, od trenutka kada su Srbija i Crna Gora postale samostalne države.

- Nestankom državne zajednice Srbije i Crne Gore promenjen je status Srbije. Ona je postala samostalna država i mislim da je još tada trebalo izabrati i nove poslanike i nove ministre, pa i novog guvernera NBS - kaže Popov.

On, međutim, ističe da je u ovom trenutku teško reći zašto će se već na prvoj sednici novog parlamenta birati baš guverner i kao mogući razlog navodi nove političke odnose.

- Možda je to povezano sa izlaskom ljudi iz G17 plus iz Vlade - pretpostavlja Popov.

Ekonomista Jurij Bajec je izjavio: Ustavni zakon određuje način sprovođenja Ustava. Ako se u pravnom smislu smatra da novi Ustav podrazumeva i nove izbore na svim nivoima i u tom smislu i definisanje svih ključnih državnih institucija, onda to možda podrazumeva i izbor guvernera. Time se ne ulazi u to da li će se ponovo izabrati isti guverner ili ne.

I ekonomista Milan Kovačević misli da je možda u pitanju revanš: Stari ustav je imao formulacije o Narodnoj banci gde je rečeno da postoji guverner NB, a u novom Ustavu je precizirano da guverner rukovodi NBS. U oba slučaja bilo bi potrebno birati i novog guvernera. Lično ne smatram da je novi Ustav doneo toliko promena da bi to bilo i neophodno. Nije isključeno da u tome ima i revanša jer je i pre toga, kad je menjan guverner, bilo mišljenja da za to nije bilo opravdanja u propisima - kaže Kovačević.

Ekipa „Blica“

Izvor: Blic

Master plan o prodaji vojne imovine
Od vojnih objekata Vojsci ni dinara

Za kupovinu zgrade Maršalata na Dedinju i lokacije na kojoj predviđaju izgradnju ambasade, Amerikanci su uplatili za sada 600.000 dolara, od ukupno 15 miliona. Novac je na računu trezora Narodne banke Srbije usmeren na budžet Srbije. Ni dolar nije prosleđen za potrebe Vojske Srbije čiji je, iako srušen, to jedan od najvrednijih kompleksa.

Srboljub Panić, pomoćnik direktora Direkcije za imovinu, potvrđuje da su Amerikanci uplatili svega 600.000 dolara od ugovorom dogovorenih 15 miliona. Ali tvrdi da je to samo prva rata isplate i da je dinamika plaćanja predviđena ugovorom koji su Amerikanci sklopili sa Ministarstvom za ekonomske odnose sa inostranstvom. Preostala isplata će se vršiti, kako objašnjava, u ratama, kako Amerikanci budu ulazili na posed.

- Prodaja te lokacije išla je nezavisno od master plana koji predviđa da novac od prodaje vojnih objekata ide za rešavanje stambenog pitanja pripadnika Vojske i njenu reformu i opremanje. Zbog toga ne postoji ni obaveza da novac bude potrošen za Vojsku, za razliku od objekata koji su u master planu - tvrdi Panić.

On navodi da ugovor nije ni sklapan sa Ministarstvom odbrane, ali dodaje da je ugovorom dogovoreno da Vojska raščisti teren kako bi Amerikanci mogli da zidaju zgradu ambasade, te da će se rate uplaćivati u zavisnosti od obavljenog posla i ulaska na posed. Nema odgovor na pitanje zašto je Vojska obavezana na raščišćavanje lokacije ako ugovorom nije predviđeno da će od prodaje dobiti makar dinar.

- Vojska će raščistiti teren čim joj novac bude uplaćen. Znam samo da je 600.000 dolara uplaćeno, ali i da taj novac nije na računu Ministarstva odbrane - kaže pukovnik Veselin Španjević, načelnik Uprave za infrastrukturu Ministarstva odbrane.

Na račun Vojske ne samo da od prodaje ovog vojnog kompleksa nije ubačen ni dinar, već od usvajanja master plana nije postignuta nijedna zamena za stan. Od juna prodata su tek tri vojna lokala u Srbiji. Ostvaren je prihod od oko 100.000 evra. Taj novac još nije uplaćen na račun Ministarstva odbrane.

- Vlada je ta koja odlučuje kada i koliko novca će biti uplaćeno. Istina je da novac od prodaje tri lokala nije još uplaćen, ali biće - kaže Panić ne precizirajući ni zašto to nije učinjeno do sada, ni kada će to biti.

Republička direkcija za imovinu je u petak, tek pet meseci nakon usvajanja master plana, raspisala oglas za prodaju dvadesetak manje vrednih vojnih objekata, mahom lokala i poslovnih prostora.

Master plan o prodaji 477 vojnih objekata je Vlada Srbije usvojila u junu ove godine, najavljujući da bi na taj način Vojska zaradila čak milijardu evra i ekspresno rešila stambeno pitanje pripadnika Vojske, pomogla reforme i obnovila istrošene resurse.

Tanja Nikolić-Đaković

    Prigovor Vojske

    Od odobrenih za prodaju dvadesetak objekata manje vrednosti, Ministarstvo odbrane uložilo je prigovor Poreskoj upravi za procenu pet objekata, smatrajući da su potcenjeni. To su kompleksi u Ugrinovačkoj bb, Koceljevu, Mislođinu kod Obrenovca, Velikoj Vrbici kod Kladova, Luci Tekija. Pored tih pet, odobrena je prodaja kompleksa u Kladovu, selu Rakovica, Boleču i Starim Banovcima i još dvadesetak poslovnih prostora i klubova Vojske.

    - Prodaja vrednijih objekata kao što je Banjički vis očekuje se krajem ove, početkom naredne godine - kaže Panjević.


Izvor: Blic

Dogodine zakonska obaveza i novine u zaštiti na radu
Procena rizika za svakog zaposlenog

Pored svakog radnika u Srbiji najkasnije od 2. septembra sledeće godine trebalo bi da stoji takozvana ček lista, sa podacima o tome koliko je radno mesto na kome on radi rizično, kao i sa merama koje će poslodavac preduzeti da bi se taj rizik smanjio ili otklonio.

Na izradu ček liste, odnosno akta o proceni rizika radnog mesta, poslodavce obavezuje pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, koji je donelo Ministarstvo rada, a gazde koje se ogluše o ovu obavezu rizikuju da budu kažnjene novčanom kaznom od milion dinara.

Pravilnik je u primeni dva meseca. Neke firme u Srbiji, prvenstveno one koje su kupili stranci („Lafarž“, „Holcim“, „Ju-Es stil“, „Tigar“), ovaj posao već su uradile prema standardima zemalja iz kojih su kupci došli, a to je, kako navode u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, uradilo i nekoliko domaćih firmi, čiji su vlasnici naši ljudi.

Na procenu rizika radnih mesta, objašnjava za „Blic“ Vera Božić-Trefalt, direktor ove uprave, ide se jer je taj pristup u zemljama Evropske unije pokazao odlične rezultate.

Procenu rizika, objašnjava naša sagovornica, mogu raditi zaposleni u firmi koji imaju položen stručni ispit, zahvaljujući kojem mogu da se bave poslovima bezbednosti na radu, a ako preduzeće takvog čoveka nema, onda može angažovati stručnjaka sa strane, odnosno preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. - Ukoliko je, recimo, reč o medicinskoj sestri koja radi pored aparata na radiologiji, procenu može obavljati specijalista medicine rada ili dobar radiolog. Ukoliko se utvrdi da je hemijska štetnost, odnosno zračenje tih aparata veće od dozvoljenog, njoj poslodavac prvo mora nabaviti odgovarajuća sredstva zaštite. Ako to nije dovoljno, ona se o trošku poslodavca šalje na periodične lekarske preglede, a ako se utvrdi da taj aparat i dalje štetno utiče na njeno zdravlje, ona na tom mestu više ne sme da radi.

Poslodavci su dužni da na oglasnu tablu u preduzeću stave odluku o tome da će se procena rizika vršiti. Kada se posao procene završi, oni će, u skladu sa pravilnikom Ministarstva rada, morati da donesu i zaključak koji će, između ostalog, sadržati sva radna mesta na kojima je urađena procena rizika, kao i izjavu kojom se obavezuju da će primeniti sve utvrđene mere.

R. Marković

Izvor: Blic

Promovisana lista 300 najboljih srpskih firmi
Po poslovnom prihodu prvi NIS

List „Ekonomist“ uradio je i ove godine listu 300 najboljih srpskih kompanija u 2005. Kriterijumi su za ovu listu promenjeni, pa je tako umesto samo po oblastima, urađena kompletna lista najboljih preduzeća. Glavni kriterijum ipak nije bio profit, već isključivo ostvareni poslovni prihod u 2005. godini.

Tako su se i ove godine u vrhu liste našle nacionalne kompanije NIS i EPS. Mesta u ovoj listi u odnosu na prošlu godinu zamenili su „Delta holding“, koji je na trećem (prošle godine bio na četvrtom mestu), i „Telekom Srbija“, koji je na četvrtom (u 2004. bio na trećem mestu).

Od nacionalnih kompanija u prvih deset našle su se i „Železnice Srbije“ iako je bruto dobit ovog preduzeća u 2005. bio negativan.

U prvih 200 najboljih preduzeća našao se i „Blic Press“. Po profitu „Blic“ je daleko ispred svih štampanih medija.

Ministar privrede Predrag Bubalo izrazio je zadovoljstvo što su se na listi 300 najuspešnijih našle, pored državnih firmi koje su i dalje na čelnim pozicijama, i privatizovane firme koje su nekada bile na listi za restrukturiranje.

- Ne samo što su te kompanije ostvarile rast i skinute sa liste gubitaša, već smo time pokazali i vitalnost srpske privrede pomažući preduzećima koja su bila perjanica našeg društva - kazao je Bubalo i ocenio da će tek rezultati za 2006. i 2007. godinu biti pravo merilo rasta srpske privrede.

Po njegovim rečima, samo ove godine prodato je 60 preduzeća iz restrukturiranja, kao što su Fabrika vagona iz Kraljeva, Azotara iz Pančeva.

M. Cvejić

Izvor: Blic

„Dajnkorp“ odustao od kargo centra
Strateški partner pukao na berzi

Vest da je američka firma „Dajnkorp“, strateški partner Aerodroma „Nikola Tesla“, odustala od nacionalno važnog projekta izgradnje kargo centra, udarila je u Vladu Srbije kao grom - rekao je juče ministar za odnose sa inostranstvom Milan Parivodić na hitno sazvanoj konferenciji za štampu. Taj grom, međutim, udario je u Vladu, prema priznanju Parivodića, još pre mesec i po dana kad je pismo „Dajnkorpa“ stiglo u Beograd, ali Vlada iz nepoznatih razloga nije htela da ga obelodani sve dok prekjuče nije procurilo u javnost.

Američka firma „Dajnkorp“, saopštio je Parivodić, poslala je kratko pismo u kojem bez obrazloženja obaveštava Vladu Srbije da odustaje od izgradnje kargo centra. Investicija vredna 60 miliona evra, a u perspektivi i celih 200 miliona.

- Zbog kraha akcija na berzi, firma vlasnica „Dajnkorpa“ smenila je direktora i postavila novo rukovodstvo koje je odustalo od posla sa beogradskim aerodromom - rekao je Parivodić.

Izbor strateškog partnera za gradnju kargo centra u Beogradu pratile su brojne afere. Krajem 2004. godine na tender su se prijavile tri inostrane firme, američki „Dajnkorp“, izraelski „Ejndžel“ i sa njim u konzorcijumu švajcarski „Svisport“, vodeća svetska kompanija u ovoj oblasti. Pobedu je u februaru 2005. godine odneo „Dajnkorp“, ali je u javnosti ostao gorak utisak da su „Ejndžel“ i „Svisport“ prevareni, da je „Dajnkorp“ u srpskom establišmentu imao „protekciju“.

- Deo spekulacija u beogradskoj štampi o vlasničkoj strukturi „Dajnkorpa“ bio je očigledno naručen i, najblaže rečeno, neobičan. „Dajnkorp“ je dao mnogo bolju ponudu od drugoplasiranog „Ejndžela“, tenderska dokumentacija bila je uredna. Za ovu novonastalu situaciju ne vidim odgovornost ni među članovima Vlade ni među članovima tenderske komisije. Mislim da se može govoriti i ispitati odgovornost rukovodstva aerodroma. Oni su mogli sa više dinamizma da vode pregovore sa „Dajnkorpom“. Ja i najteže pregovore završavam za dva-tri meseca, a oni su pregovarali godinu i po dana. Na kraju, nacrt dogovora koji su nam poslali u Vladu ne može da se nazove ozbiljnim dokumentom, pa ga Vlada nije ni prihvatila - rekao je Parivodić.

Ministar nije hteo da licitira sa visinom štete (u evrima) koju trpi Srbija zbog propasti ugovora. Šteta je, kaže on, ogromna, a najveća je što je izgubljeno vreme. Vlada će, po njegovom obećanju, morati što pre da razmatra ovaj problem i vidi da li će da raspisuje novi tender ili će posao ponuditi nekom konzorcijumu.

S. Palić

    Aerodrom znao

    Aerodrom „Nikola Tesla“ već mesec dana zna da mu je strateški partner odustao od posla, ali se tek juče, pod pritiskom javnosti, oglasio. Rukovodstvo aerodroma saopštilo je da odustajanje „Dajnkorpa“ od posla izgradnje kargo centra „neće ugroziti realizaciju projekta“.


Izvor: Blic

STRUJA NA TANKOJ ŽICI

     VEĆINA potrošača u Srbiji ne veruje da bi, baš ove zime, mogle da nam se dogode restrikcije struje. Manjina najupućenijih u energetske prilike formirala je, međutim, štab pri Ministarstvu energetike s jedinim ciljem da se tako nešto izbegne.
     Da li je taj štab izgovor da se kroz svojevrsni psihološki presing ostvari poskupljenje kilovata. Kako je moguće da se posle petogodišnjih remonta elektrana, trafo stanica i dalekovoda, opet suočimo s jednim od "brendova" prošlosti kakav je strujni mrak, i to usred zime. Na sva ova pitanja i u EPS, i u Ministarstvu energetike Srbije kažu isto:

VELIKA ULAGANJA

MNOGO je razloga za naš veliki oprez. Onaj osnovni je u činjenici da od 2001. godine potrošnja struje stalno raste. Na godišnjem nivou, to je oko četiri odsto. Ovogodišnja je premašila pet odsto. Od pre tri sedmice uvećala se za oko osam odsto u odnosu na isto vreme prošle zime. S druge strane, proizvodne mogućnosti EPS su veoma ograničene.
     - Zahvaljujući velikim ulaganjima u remonte i modernizaciju, kapaciteti termoelektrana dostigli su ukupnu snagu od 3.936 megavata, što je 6,4 odsto odsto (251 novi megavat) više u odnosu na stanje iz 1995. godine. Nažalost, ni u termosektoru, ni u hidrosektoru već dvadeset godina nije sagrađen nijedan novi agregat, pa EPS, ni pod idealnim uslovima, ne može da proizvede više od 135 miliona kilovat-časova dnevno. Ako bi potrošnja dostigla taj limit, a trenutno "dobacuje" do 128 miliona kilovat-časova, došlo bi do havarije celokupnog elektroenergetskog sistema. Ni ugovoreni uvoz od 494,5 miliona kilovat-časova u takvim okolnostima ne bi mogao da spreči "iskakanje" elektrana i mreže, pa bi moralo da se posegne za prisilnim ograničavanjem potrošnje - kaže Momčilo Cebalović, direktor Direkcije EPS za odnose sa javnošću.
     U EPS tvrde da na alarmantno stanje upućuju i izveštaji o velikom padu vodotokova Dunava i Drine. Zbog toga "Đerdap", umesto uobičajenih 25 miliona, u mrežu već mesec dana šalje samo 6,5 miliona kilovat-časova dnevno. Proizvodnja struje na Drini je takođe desetkovana. Taj manjak sada nadoknađuju termoelektrane trošeći ugalj sa deponija namenjen drugoj polovini zime. Na podužu sušu (ozbiljnijih kiša nije bilo još od druge polovine avgusta) u EPS su reagovali tako što su odložili korišćenje hidroakumulacija za "najcrnje dane". U susednim elektroprivredama slične akumulacije već su potrošene, pa su u Grčkoj, Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj početkom novembra započeli s planiranjem redukcija struje.

LOŠI SAVETI

     DODATNA, možda i najveća "tehnička nevolja" srpske elektroprivrede su rudnici lignita, čije su mogućnosti u ovom trenutku manje od proizvodnih kapaciteta termoelektrana. Taj deficit iznosi tačno tri miliona tona uglja. Termoelektrane su, u pet proteklih godina modernizovane, pa im je povećan kapacitet za 251 megavat, a rudnici, zbog odlaganja investicija u nove kopove, ne mogu da "pokriju" maksimalnu proizvodnju termoblokova.
     - Za ovakvu situaciju poprilično su krive procene stranih konsultanata EPS. Oni su, naime, pre četiri godine prognozirali da potrošnja struje u Srbiji neće bitno rasti do 2010, pa su čak savetovali da se zatvore neki stari kopovi, i ne žuri sa otvaranjem novih, što je usporilo investiranje. Svoje ocene su pravili na osnovu očekivanja da će struja brzo imati realnu cenu i da zbog toga nećemo imati povećanje potrošnje kakvo je danas - izjavio je Milan Jakovljević, pomoćnik direktora Direkcije EPS za proizvodnju energije.
     Bilo kako bilo, za moguće redukcije struje optužuje se prevelika potrošnja, a objašnjenje za takav rast "gladi" za kilovatima nalazi se u ceni struje u Srbiji. Ministarstvo energetike i rudarstva i EPS, u više navrata proteklih godina slali su Vladi Srbije istovetno upozorenje:
     "Postojećom cenom struje, najnižom u regionu i čitavoj Eropi, ne može da se sagradi nijedan novi energetski blok, niti da se otvore novi kopovi uglja, pa je sasvim očekivano da rastuća potrošnja ugrozi veoma ograničenu proizvodnju. Ne bude li ubrzo dobila bar jednu novu elektranu, Srbija će za dve-tri godine postati veliki uvoznik struje, a tada će ovdašnji potrošači morati da je plaćaju po tržišnoj tarifi".
SUD NE POMAŽE

FINANSIJSKI resori, međutim, smatrali su da je držanje cene struje na "socijalnom minimujmu" najefikasniji metod borbe protiv inflacije. U EPS, za moguće restrikcije električne energije optužuju i disparitet cena energenata u Srbiji.
- I privreda i domaćinstva ponašaju se, finansijski gledano, racionalno, odlažući, koliko god mogu, korišćenje drugih vrsta goriva za zagrevanje stanova, jer je struja najjeftinija. Drvo, ugalj, mazut, lož-ulje, moraju unapred da se plate, a sa strujom to nije slučaj. Mnogo je sudova koji su odbacili tužbe za potrošenu, a neplaćenu struju. Nama bi mnogo pomogla gasifikacija, ali ona sporo odmiče. Evo, sada, u Vojvodini, gde ima puno korisnika prirodnog gasa, većina odlaže da odvrne ventil gasa za grejanje, i uključuje kvarcne grejalice. Ako iko ove zime bude kriv za usijanje na naponu, pa i redukcije, to će biti grejalice i erkondišni. Ali, mi ne odlučujemo o ceni struje. Možemo samo da apelujemo, i molimo se da zima bude što toplija - kaže Momčilo Cebalović.

Vapaji EPS-a zbog niske cene struje verovatno će se prorediti već iduće godine, kada počnu da se primenjuju takozvani tarifni sistemi za formiranje minimalne ekonomske cene energenata. Tarifnik o struji je gotovo završen u Agenciji za energetiku Srbije, i urađen je po poznatoj međunarodnoj metodologiji izračunavanja stvarnih troškova svih elementa u proizvodnji električne energije.
Na takvo formiranje cena struje i kod nas (čime se smanjuje uticaj Vlade) obavezuju pravila Evropskog energetskog tržišta, čiji je Srbija član od ove godine.
Prema nekim nezvaničnim projekcijama, struja bi krajem 2007. u Srbiji trebalo da dostigne 5,5 evrocenti po kilovatu, a sledeće godine - sedam evrocenti.
                                       
BERZE BEZ KILOVATA
PREMA procenama Komisije za energetiku EU, ovoj zajednici će, do 2010. nedostajati oko 25 odsto električne energije. U Evropi se, u ovom trenutku u remontu nalazi deset velikih termo i gasnih elektrana i tri nuklearke. U bližem susedstvu Srbije niko nema viškova struje, čak je i decenijama najveći izvoznik, Bugarska, bila prisiljena da u oktobru zatvori oba preostala bloka nuklearke "Kozloduj".

SKUPO, ALI TROŠE
KLIMA-UREĐAJI, po proceni EPS, znatno, tokom cele godine, utiču na rast potrošnje struje. Za većinu takvih uređaja se tvrdi da su neracionalni za zagrevanje stanova. Erkondišni koji mogu i na minus 20 Celzijusovih da zagreju stan, i to ne trošeći mnogo struje, retki su u našoj zemlji, jer im je cena viša od 800 evra. Oni koji dominiraju u kancelarijama i stanovima troše minimum 1.300 kilovata, pa s obzirom na to da se uključuju preko dana, kada je struja najskuplja, prave račun jednak termoakumulacionoj peći od 3,5 kilovata koja se koristi isključivo noću, u zoni jeftine tarife.


135                                         128
miliona kilovat-                      miliona
-časova struje može               kilovat-časova
EPS dnevno da                    struje je dnevna
proizvede                              potrošnja u Srbiji


Izvor: Vecernje novosti