Štediše „Dafiment banke“ i „Jugoskandika“
Isplaćeno 147 miliona evra

Štedišama „Dafiment banke“ i „Jugoskandika“ do sada je ukupno isplaćeno 147,19 miliona evra. Tako je država u 2006. namirila skoro polovinu obaveza prema tim građanima, a krajnji rok je 2016. godina.


Kako kažu u Narodnoj banci Srbije, do 13. decembra izvršena je konverzija utvrđenih potraživanja po osnovu deviznih depozita kod „Dafiment banke“ a.d. Beograd, u likvidaciji, u obveznice RS A2002 - A2016 u ukupnom iznosu od 232,47 miliona evra, a po osnovu deviza položenih na štednju kod banke „Privatne privrede“ d.d. Podgorica („Jugoskandika“) - 105,84 miliona evra.

U NBS napominju da je obrada dokumentacije kako bi se utvrdila visina potraživanja po ovim osnovama još u toku, što znači da iznosi nisu konačni.

Zakon predviđa i mogućnost ranije isplate štednje i to pre rokova dospeća - za plaćanje određenih troškova lečenja, za lekove, operacije, kao i naknada za sahrane. Za tu namenu ovim štedišama do sada je dato 1,48 miliona evra.

Pošto se dug namiruje isplatom obveznica Republike Srbije u rokovima njihovog dospeća, vlasnici hartija od vrednosti imaju mogućnost da svoje obveznice prodaju i pre roka kada one dospevaju za naplatu na finansijskom tržištu. Naravno, u tom slučaju mogu da dobiju manje novca nego kada čekaju rok za njihovu naplatu.


D. Nišavić
Teritorijalni princip

Republika Srbija preuzela je obaveze SR Jugoslavije po osnovu javnog duga u vezi sa deviznom štednjom građana sa prebivalištem na teritoriji Srbije. Preuzeti javni dug izmiruje se emisijom obveznica koje dospevaju svakog 31. maja, sve do 2016. godine.

Republika Crna Gora emitent je obveznica po istom osnovu za građane sa prebivalištem na svojoj teritoriji. Ove obveznice dospevaju svakog 1. jula, sve do 2017. godine.

Izvor: Blic

Zapad, to je Rusija!
Sanja MIROSAVLJEVIĆ, 24. decembar 2006

SVUDA po belom svetu ima naših ljudi. Ima, naravno, i mnogo uspešnih, pa i takvih koji su ponos sredina u kojima žive i kojih se te iste sredine ne bi odrekle ni za kakav, naravno basnoslovan novac.
I Moskva je puna naših ljudi. Srbi su tamo uspešni u mnogim poslovima. Među onima koji u ruskoj prestonici uživaju najveći ugled svakako je Branislav Grujić. On je toliko uspešan da maltene gradi pola Moskve.
IZABRAO TEŽE
OVO zvuči neverovatno samo do trenutka dok se pažljivo ne prouči Grujićeva radna biografija. Pre svega, on je predsednik PSP "Farman" korporacije koja je, poslednjih šest godina, u Rusiji i zemljama EU projektovala i izgradila milion i 400.000 kvadratnih metara stambenog, poslovnog i industrijskog prostora. I u Srbiji je on mogao da bude uspešan, da napravi brilijantnu karijeru. Mogao je, ali... Na Mašinskom fakultetu magistrirao je u 23. godini, ali je mesto asistenta na Beogradskom univerzitetu napustio pre 12 godina.
Izabrao je, ipak, teži put dokazivanja na nemilosrdnom i probirljivom evropskom tržištu.
Razgovarali smo sa njim u Moskvi. Bili su to retki njegovi slobodni trenuci kada nije baš mnogo gledao na sat, kada telefoni nisu zvonili i kada je poželeo da svoja razmišljanja o zavičaju pretoči u neku vrstu ispovesti, saveta, pa i prekora.
* Posmatrajući Srbiju sa distance, ali i često boraveći u njoj, koji je, po vašem mišljenju, najveći problem naše zemlje?

- U Srbiji boravim dovoljno često da bih mogao da saopštim izvestan sud. Osnovni problem je što se naša zemlja najmanje bavi onim što treba da je vuče napred i što nije, na moju veliku žalost, uspela da organizuje svoj sistem. A dok to ne uradi, dok se to ne dogodi, neće biti privlačna za strane investitore i strana ulaganja. Proteklih pet-šest godina Srbija je sve svoje probleme gurala u ćošak, i to je jedan od glavnih razloga što mnoštvo takvih, nerešenih nevolja apsolutno utiču na ekonomske probleme koji nas drže u ćorsokaku.
* Šta se promenilo, a šta je još trebalo da se promeni u proteklih šest godina?
- Svaki sistem koji nije do kraja formiran, i nije sistem. Srbija je uradila mnogo i napravila je veliki pomak, ali ne ide dovoljnom brzinom i ne ide do kraja. Mnogi segmenti našeg društva su ostali neuređeni, naročito oni koji direktno pogađaju biznis. Za strane investitore je neprihvatljiv fiskalni sistem koji počiva na tumačenju zakona i pravosudni sistem koji i najsitnije sporove rešava po nekoliko godina. Srbija nije danas u poziciji da se bavi politikanstvom, već mora da reši svoje probleme. Vreme kada neke promene mogu da se dogode zavisi od svih nas. Olako shavatmo svoje pravo da dignemo ruku i glasamo, i kao narod izgleda da nismo svesni prava i snage koje imamo. To praktično znači da u bilo kojoj varijanti, kao narod, moramo da definišemo za koga i kako glasamo i tražimo za uzvrat da ispune ono što su obećali u vremenu u kome su to obećali. Boljitak ne dolazi sam od sebe, on je uvek proizvod ili kraj jednog mukotrpnog i teškog rada. Kod nas niko ne propagira vrednosti rada, nismo definisali šta bismo u prvih pet godina radili, rezimirali šta smo poslednjih godina završili...

ŽIVOT OD RADA

* NE tako davno Rusi su našu negdašnju zemlju gledali sa divljenjem, a danas?
- Rusi su nas nekada gledali kao zapad. Mi smo ih smatrali komunističkom zemljom, a oni nas kapitalističkom. Nekada smo bili poznata i uvažavana nacija po proizvodima koji su se visoko kotirali. Od tog perioda Rusija se promenila za 180 stepeni, a poslednjih deset godina trčala je takvom brzinom da nisu mogle da je sustignu mnoge zemlje. To je danas klasična kapitalistička zemlja sa mnoštvom, za takve države, uobičajenih problema, plusevima i minusima, ali zemlja koja ne čeka i koja i dalje gura napred. Ona je promenila svoju logiku. Danas se ni sa kim ne svađa i ne zvecka oružjem, već koristi snagu ekonomske sile čime rešava probleme. Ide joj naruku energetska sposobnost jer može da snabdeva mnoge zemlje svojim energentima, zog čega ima mogućnost da utiče na svetska politička gibanja. A što se nas tiče u odnosu na Rusiju, mi u njihovim očima imamo ugled, ali smo, u odnosu na tu silu, nerazvijeni.
* Izgleda da se sve svodi na ekonomiju. Šta nam nedostaje da i mi krenemo napred?
- Dokle god je politika najbolji biznis u Srbiji, do tada naša zemlja neće uspeti da načini velike razvojne pomake. Znači, ekonomija mora da se odvoji od politike u kvalitetnom smislu, da biznismeni ne budu političari i obrnuto. Neshvatljivo je zašto naša zemlja ne dozvoljava da narod, koji treba da živi od svog rada, najzad dobije preduslove za tako nešto.
* Šta je, onda, naš resurs i naša pokretačka snaga?
- Mi smo siromašna zemlja koja ima svoj centralni položaj ka jugoistočnoj Evropi. Najveći naš potencijal su ljudi. Srbija je, nažalost, u poslednjih 15 godina malo ulagala u kadrove. Izvestan nivo držimo zahvaljujući generacijama koje su obrazovane za vreme socijalističkog sistema. Današnje škole i obrazovanje i način kako pripremamo stručnjake za sutra, kako pripremamo radnike, daleko je od onog što je neophodno u svetu. Od dva do tri odsto kreativnog stanovništva i naša pokretačka snaga jesu ljudi koji danas odlaze iz Srbije jer ne vide svoju budućnost u njoj. Dok god ne iskoristimo takav naš ljudski potencijal, nećemo uspeti da napravimo iskorak dalje. Država svim silama mora da se potrudi da taj deo kreativnog stanovništva ostane gde jeste, u otadžbini.
* Vaša kompanija je izgradila na desetine objekata širom Evrope?
- Građevinska industrija nisu samo građevinske firme sa radnicima, već kompletna prateća industrija. U nekadašnjoj Jugoslaviji postojalo je mnoštvo firmi koje su bile vodeće u građevinskoj industriji. Danas, nažalost, iz Srbije ne kupujemo ništa od materijala za građevinsku industriju. Ti materijali nisu više ni konkurentni, niti su tehnološki savremeni da mogu da konkurišu u svetu. Srpska građevinska industrija čak i u svojoj zemlji koristi 80 odsto uvoznih komponenata! Naša zemlja ne školuje novu radnu snagu. Stiče se utisak da smo taj deo tržišta kompletno izgubili, iako i dalje imamo građevince koji uspešno rade na svetskim gradilištima.
* Znači li to da smo izgubili sve pozicije saradnje sa Rusijom?
- SRJ, a zatim i SCG je u jednom trenutku imala veliku šansu koju nije iskoristila. U Rusiju izvoze samo one firme koje izvoze i na zapad, a njih nije mnogo. Drugo, naši prehrambeni proizvodi su preskupi, i u trci s drugim proizvođačima teško nalaze kupca. Građevinarstvo je jedna od retkih privrednih grana koje uspeva da se održi, ali je pitanje dokle i sa kakvim kvalitetom.
* Mnogi smatraju da se brži ekonomski napredak Srbije može očekivati tek posle njenog ulaska u EU?
- Biti u EU, a ne biti spreman suštinski za nju, zaista nije dobro. Moramo da se pripremamo za ulazak u EU, ali biti u njoj po svaku cenu ne donosi nam boljitak. Ne treba se zavaravati da će nam ulaskom u evropsku zajednicu "poteći med i mleko". Jer, "med i mleko" nisu potekli ni u zemljama u okruženju koje su primljene u EU, već su tamo neke stvari samo olakšane. Moramo se organizovati po svim pravilima i normama koje EU zahteva, suština je stvoriti sistem koji će biti kompatibilan sa EZ, a momenat ulaska u EU je samo jedan korak.

TEŠKO NA POČETKU
- RUSIJA je do 1998. godine ekonomsku politiku vodila isto kao i Srbija danas - objašnjava Branislav Grujić. - Uvoz je bio apsolutno dominantan, domaće fabrike su se zatvarale, forsiran je potrošački bum kod naroda željnog robe. MMF je određivao pravila ponašanja na finansijskom tržištu.
Zemlja je, jednostavno, bila primorana da se okrene sebi i svojim mogućnostima. Mladi i školovani ljudi preuzeli su stvar u svoje ruke i biznis je krenuo novim putem. Naučili su sve od svih i danas su svoje gazde. Porast cene nafte u poslednje tri godine samo je ubrzao rast proizvodnje u ovoj zemlji. Kada je reč o Srbiji, pitanje je šta bi mogao da bude generator našeg preobražaja. I ono što imamo, a to je ljudski resurs, nemilice se odliva.

PORODICA
IAKO već 12 godina živi van granica Srbije, porodica Branislava Grujića, supruga i sin, i dalje žive u Beogradu.
- Način i uslovi pod kojima je neko prelomio i napustio svoju zemlju različiti su za svakog pojedinca, ali je bol koji čovek oseća u tom trenutku, za svakog isti. Ne želim da taj bol, oseti moj sin - kaže Grujić.

PROJEKTI
BRANISLAB Grujić izgradio je 90 odsto nemačkih investicija u Moskvi. Prvu ledenu dvoranu po NLH standardima, više od 70 procenata svih "Mekdonaldsa", najekskluzivnije tržne centre, kao sto su "Cum", "Barbiha", "Marktkauf"...

Izvor: Novosti

Kupujemo HE "Višegrad“
R. BLANUŠA, 24. decembar 2006

BAJINA BAŠTA - Hidroenergetski potencijal Srbije znatno bi se uvećao ako bi se ostvarila ideja o kupovini HE "Višegrad“ na Drini, čija je snaga tri agregata 315 megavata.
Generalni direktor EPS-a Vladimir Đorđević, na konvenciji DSS-NS u Bajinoj Bašti, rekao je da u Elektroprivredi Srbije ozbiljno razmatraju ne samo kupovinu HE "Višegrad“, već je u planu sa Republikom Srpskom završetak zajedničke gradnje HE "Buk Bijela“.
Ovaj energetski objekat na Drini kod Srbinja, snage je 175 megavata, sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od milijardu i 345 miliona kilovat-časova električne energije. Od 1957. godine, kada su započete pripreme za gradnju, do sada je, za studije, eleborate i radove na hidroenergetskom sistemu "Buk Bijela“ utrošeno oko 30 miliona evra.
U narednoj godini EPS planira i velika ulaganja u
revitalizaciju i rekonstrukciju mašina i opreme u „Drinsko-limskim hidroelektranama“.
- Za rekonstrukciju sva četiri bloka HE "Bajina Bašta“ utrošiće se 46 miliona evra, a za radove na HE "Međuvršje“ planirano je 13 miliona evra - rekao je Đorđević i dodao da će se za izgradnju petog agregata na HE "Bajina Bašta“ izdvojiti dodatnih 17 milioina evra. Time će kapacitet ove elektrane sa 360 biti povećan za novih 60 megavata.

Izvor: Novosti

Bratska diplomatija
Vesna RADOJEVIĆ, 24. decembar 2006

OPREDELJENJE Crne Gore je da sa Srbijom gradimo najbolje moguće odnose, i to ne samo zato što nas u ovom vremenu vezuju zajednički evropski i evroatlantski ciljevi.

Istorijska bliskost i upućenost jednih na druge obavezuju svaku vlast, i u Podgorici i u Beogradu, u svim vremenima, da uvažavaju tu činjenicu, koja mora dobiti svoj pravi izraz i na međudržavnom nivou. Sve drugo bilo bi neprirodno.

Ovako Milan Roćen, crnogorski ministar inostranih poslova, u razgovoru za „Novosti“ ocenjuje odnose između Crne Gore i Srbije. Naglašava da je za Crnu Goru "velika čast što ima odlične odnose, pored Brisela, i sa Vašingtonom, i sa Moskvom, i sa Pekingom“, da je ključni prioritet regionalna, dobrosusedska saradnja, ali da je na vrhu tih prioriteta izgradnja svestranih, najboljih odnosa sa Srbijom.

ODLIČNA SARADNJA

MI razumemo da se za nas vrata za ulazak u Evropsku uniju ne otvaraju u Briselu, već kod kuće. Od toga koliko ćemo brzo i kvalitetno implementirati evropske standarde u svojim sredinama, zavisiće i brzina našeg uključivanja u evropske strukture. I za Crnu Goru, i za sve zemlje regiona.
* Ipak, utisak je da odnosi srbijanske i crnogorske diplomatije nisu na najvišem nivou?
- Utisak o kojem govorite je ponekad rezultat dnevnopolitičkih, ili uskopartijskih interesa, u Srbiji ili u Crnoj Gori, ali on ne odgovara suštini naših odnosa. Oni su daleko bolji nego što to ponekad izgleda u javnosti. Imamo odličnu saradnju dva ministarstva inostranih poslova. Premijeri Šturanović i Koštunica sreli su se nedavno u Bukureštu, i imali veoma konstruktivan, pravi prijateljski razgovor. Ovih dana su ministri Radunović i Lalović potpisali u Beogradu sporazum o saradnji u oblasti socijalnog osiguranja. Predsednici Vujanovic i Tadić imaju redovne i dobre kontakte, kao i predsednici parlamenata. Najbolji pokazatelj dobrih odnosa je naša ekonomska saradnja. Prema podacima Centralne banke Crne Gore, samo u prva četiri meseca ove godine, naš najznačajniji investicioni partner je Srbija, i taj trend se nastavlja. Nikada nije bilo više turista iz Srbije nego ove godine.
* Da li imate komunikaciju sa kolegom Vukom Draškovićem?
- Naravno. I zvanično, i nezvanično. Često razgovaramo telefonom. Imali smo, sa našim saradnicima, veoma konstruktivan razgovor u Briselu tokom Ministarskog sastanka OEBS. Imamo odlične lične odnose.
* Gospođa Anka Vojvodić imenovana je za ambasadora Crne Gore u Beogradu, ali još nije počela da obavlja tu dužnost?
- Ni tu nema nikakvih problema. Obavešteni smo da će ambasadorka Vojvodić predati akreditive predsedniku Tadiću početkom januara. Ambasada Crne Gore neće biti u vili "Crnogorka". To je naša odluka, upravo iz razloga da bilo kojim potezom ne opterećujemo naše odnose. U saradnji sa MIP Srbije sada smo u fazi traženja adekvatnog prostora.
* Imate li najava da će Srbija uskoro imenovati ambasadora u Crnoj Gori?
- Verujem da će Srbija ubrzo nakon parlamentarnih izbora imenovati svog ambasadora u Crnoj Gori. Mislim da je to razlog što se u Beogradu čeka sa tom odlukom. Ukoliko nam se MIP Srbije obrati za pomoć oko stvaranja uslova za otvaranje ambasade u Crnoj Gori, mi ćemo rado izaći u susret, kao što su u MIP Srbije pokazali dobru volju da nam pomognu.

PODELA IMOVINE

* Diplomatski pasoši koje je izdala SCG, a koje su koristile diplomate iz Crne Gore, prestaju da važe 31. decembra?
- U najskorije vreme dva ministarstva će potpisati memorandum o saglasnosti između Republike Crne Gore i Republike Srbije o zaštiti interesa državljana Crne Gore od strane diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije u inostranstvu, na godinu dana od dana potpisivanja, tako da će time ovaj problem biti prevaziđen.
* Koliko će diplomatsko-konzularnih predstavništava imati Crna Gora, koja su prioriteti, i gde su ambasade već otvorene?
- Imenovali smo ambasadore u svim zemljama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije. Ambasadori u Sloveniji, BiH i Makedoniji već su uručili akreditive, a to će početkom iduće godine učiniti ambasadori u Srbiji i u Hrvatskoj. Otvorili smo misije pri UN, EU i OEBS u Njujorku, Briselu i Beču. Akreditive su predali i naši ambasadori u Vašingtonu i u Rimu. U najskorije vreme otvorićemo misiju pri NATO-u. Ambasador će biti zadužen i za Belgiju, odnosno zemlje Beneluksa, dok će šef misije pri OEBS istovremeno pokrivati i Austriju, a šef misije u Ženevi će biti akreditovan i za Švajcarsku. Planiramo u prvoj polovini iduće godine i otvaranje ambasada u Moskvi, Londonu, Parizu i Berlinu, imaćemo ambasade u Tirani i Atini.
* Da li je sa Srbijom bilo razgovora o podeli ambasada bivše SCG, i da li Crna Gora ima neki konkretan zahtev?
- Proces sukcesije i raspodele državne imovine bivše SFRJ u ovom delu još uvek nije završen i o tome nismo do sada vodili razgovore. Verujem da će se naši odnosi kretati uzlaznom linijom, i da ćemo se racionalno odnositi prema diplomatskom predstavljanju u inostranstvu.

ĐUKANOVIĆ
* DA li se, prilikom donošenja nekih odluka, konsultujete s predsednikom DPS-a Milom Đukanovićem?
- Imao sam čast da dugo godina blisko sarađujem sa gospodinom Đukanovićem. I za daleko veće i utemeljenije države, povlačenje državnika njegovog formata predstavljalo bi veliku političku prazninu. Kroz dugogodišnji rad mi smo izgradili i nepomućene prijateljske odnose, i vrlo često smo u kontaktu.
 

Izvor: Novosti

 Za godinu dana porast štednje za milijardu evra
Štednja teška skoro milijardi dinara

Građani sve više svoj novac iz slamarica sele u banke. Poverenje u bankarski sektor se vraća, a atraktivne kamatne stope uticale su da se u ovoj godini ostvari rekordan rast devizne štednje, koja sada iznosi preko 3,2 milijarde evra. Štedi se i u nacionalnoj valuti, što potvrđuje 4,72 milijarde dinara, koliko je do 30. novembra stavljeno na štedne knjižice u bankama.

Građani menjaju štedne navike. Umesto po viđenju, sve češće svoj novac oročavaju na godinu dana, pa i duže.

- Štednja po viđenju, koja je krajem 2002. imala visoko učešće u ukupnoj deviznoj štednji građana od čak 63,1 odsto, prema poslednjim podacima za novembar ove godine, smanjila je to učešće na 38,2 odsto. Istovremeno, učešće štednje oročene na preko godinu dana povećalo se na 17,9 odsto u odnosu na više nego skromnih 2,9 odsto u 2002. godini - kažu u NBS.

Isto je i sa dinarskom štednjom. Na kraju novembra dinarska štednja po viđenju iznosila je 2,3 milijarde dinara, a oročena na tri meseca 917 miliona dinara. Građani su na šest meseci u banke položili 383 miliona dinara, a do godinu dana 529 miliona dinara. Dugoročni depoziti stanovništva trenutno iznose 596 miliona dinara.

O tome koliki je rast devizne štednje, najbolje svedoči podatak da je na kraju 2001. godine ona iznosila svega 348 miliona evra, dok je samo ove godine povećana za milijardu. Računica pokazuje da se isplati štedeti ukoliko se ima u vidu da je inflacija za jedanaest meseci ove godine iznosila 6,5 odsto, dok dinarska godišnja kamatna stopa ide i do 17 odsto. Na štednju u evrima kamata kod pojedinih banaka premašuje pet odsto na godišnjem nivou.

Ipak, loša iskustva iz prošlosti kao da još nisu zaboravljena, a građani se i dalje izlažu rizicima čestim pretrčavanjem iz dinara u evro i obratno, kalkulišući sa kretanjem kursa evra, koji je u odnosu na početak godine vredi čak oko sedam dinara manje.

D. Nišavić

Izvor: Blic

Borskom rudniku preti stečaj i likvidacija

Činilo da će privatizacija Rudarsko-topioničarskog basena Bor proći bez velikih potresa. Međutim, kada je tenderska komisija, na predlog Agencije za privatizaciju, trebalo da obelodani rang-listu najboljih ponuda za kupovinu imovine ovog preduzeća, tri od pet članova komisije usprotivili su se rangiranju kandidata, što može dovesti do pada tendera, a potom stečaja i likvidacije RTB.

Kako nam je rekao jedan od rukovodilaca ovog preduzeća, ukoliko se obori tender, svi će poverioci požuriti da naplate potraživanja, što će dovesti do blokade računa i imovine, a samim tim je neizbežan stečaj, pa i likvidacija. Dok se miniranje tendera očekivalo od predsednika opštine Bor - radikala Branislava Rankića, koji se otvoreno zalaže da tender ovakav kakav je bude oboren (traži da država bude većinski vlasnik RTB, da se podele akcije radnicima i uveća vrednost imovine) - malo ko je ovakav stav očekivao od predsednika Samostalnog sindikata RTB Dragana Aleksića i Miodraga Conića, v. d. generalnog direktora Kombinata bakra. Conića je na tu funkciju postavila baš Republička vlada kako bi u tenderskoj komisiji, koju čine Vladini činovnici Zora Simović i Dejan Rajković, imala većinu. Conić i Aleksić su svoj stav obrazložili time da žele da se „konsultuju sa bazom“, međutim, kako saznajemo, taj sastanak je juče prošao bez zaključaka i zajedničkog stava.

Stala privatizacija

Stopiranje naizgled laganog hoda ka promeni vlasništva došao je nakon što je kolegijum direktora RTB, koji je do sada igrao po taktovima Republičke vlade, ocenio da su svi ponuđači izvršili izmene ugovora koji su suprotni pravilima tendera i srpskim zakonima. Da podsetimo, najveću ponudu za RTB Bor (400 miliona dolara) dala je rumunska kompanija „Kuprom“, potom konzorcijum kiparske firme „Ist point“ i londonskog investicionog fonda ORN (340,1 milion) i „Amalko“ sa Kipra (288 miliona dolara).

Ovakav stav članova komisije je potpuno nerazuman, jer je najlogičnije bilo da se nakon utvrđivanja liste sagledaju nedostaci pregovara sa ponuđačima i konačno izabere najbolji - rečeno je „Blicu“ u RTB. Neki analitičari procenjuju da rumunska kompanija nije bila spremna na ustupke (zatražila je da deo novca za kupovinu RTB zadrži na svom računu kao garanciju od stečaja). Samim tim, otvorila bi se vrata za ulaz drugoplasiranog, odnosno „Ist pointa“. Vlasnik ove firme Zoran Drakulić u dobrim je odnosima sa ministrom za privredu Predragom Bubalom, ali ne i sa vrhom DSS, čiji je donedavno bio i finansijer. „Blic“, takođe, saznaje da je direktor Conić izložen velikim pritiscima kako ne bi glasao za ovakvu listu i da posledice tih pritisaka trpi njegova porodica, a da je Aleksić već pao pod uticaj predsednika opštine.

Odluke mora biti

Predsednik zajedničkog odbora Sindikata RTB „Nezavisnost“ Rudolf Navijalić, međutim, ocenjuje da Aleksić i Rankić imaju za cilj da prolongiraju donošenje odluke u narednih 15 dana, čime bi se oborio tender.

- Ukoliko odluku ne donese ova komisija, to će učiniti drugostepeni organ, a to je Ministarstvo privrede, na čijem je čelu Predrag Bubalo - podsetio je Navijalić.

On je ocenio da Samostalnom sindikatu nikako ne odgovara dolazak novog vlasnika jer će mnogi u toj organizaciji izgubiti dosadašnje privilegije.

S. Trifunović

Izvor: Blic

EVRO PADA DO IZBORA

Za jedan evro juče ste u Srbiji mogli da dobijete samo 77,9 dinara, što je najmanje od 14. decembra 2004. godine. Ekonomisti procenjuju da će se slabljenje evra nastaviti do izbora i savetuju građanima da kupuju devize i budu strpljivi "jer će već krajem januara evro početi da raste". Oni tvrde da je jak dinar moguć samo zahvaljujući podršci MMF-a i upozoravaju da ovakav kurs ne može dugo da opstane.

Ekonomista Zoran Popov očekuje da će već nakon izbora dinar početi da pada.

- Dinar je za šest meseci apresirao oko 12 odsto, a cene su porasle za devet procenata. Ljudi koji vode našu monetarnu politiku su preambiciozni i ponašaju se kao deca koja hoće da zadive učitelje iz MMF-a pa pokazuju da su inflaciju zadržali ispod 10 odsto. Međutim, manja bi šteta bila da je inflacija dostigla 13 odsto i da je zaustavljeno jačanje dinara. Ja ne očekujem pad kursa dinara do izbora, pa građanima preporučujem da kupuju devize, ako su u mogućnosti, i da budu strpljivi, jer će kurs dinara značajno morati da se koriguje - kaže Popov.

Nenad Vunjak, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, kaže za Press da se kurs dinara veštački održava i da bi on realno morao da bude slabiji za 20 do 30 odsto.
- Dinar je precenjen. NBS utiče na održavanje jakog dinara kako bi se održale stabilne cene, ali to je, s druge strane, pogubno za izvoznike, koji su destimulisani. Jak dinar utiče i na devizne rezerve, koje bi trebalo da se uvećavaju po osnovu prodaje robe u inostranstvu, a ne na osnovu donacija i privatizacije. Sve ovo moguće je samo dok imamo podršku MMF-a, ali ni ona neće biti večna. Pošto je kurs nerealan a privreda ne radi, lako se može desiti da dođe do troškovne inflacije, koju ćemo teško zaustaviti. Tržište mora da se otvori, moramo da završimo tranziciju i moramo da uspostavimo realniji kurs dinara koji je bar 20 do 30 odsto slabiji u odnosu na sadašnji - kaže Vunjak.

Jelašić: Špekulanti će biti na gubitku

Radovan Jelašić, guverner NBS-a, izjavio je pre desetak dana da dinar nikada nije bio stabilniji i da su devizne rezerve dostigle rekordan nivo od 11,7 milijardi dolara. On je najavio mere za dodatno jačanje dinara i upozorio da će svi "spekulanti" koji menjaju dinare za devize da budu u gubitku.

Jelašić je najavio da će NBS nastaviti sa restriktivnom monetarnom politikom, ali da neće unapred najavljivati "raspon kursa koji će centralna banka braniti intervencijom na deviznom tržištu".


Izvor: Press

SKUPI KEŠ

Korisnici platnih kartica koji podignu keš na bankomatu druge, a ne svoje banke, plaćaju proviziju koja iznosi od 30 dinara do pet procenata od podignute sume! Pri tom je važno napomenuti da visinu provizije određuje banka čiji ste klijent, odnosno banka koja vam je izdala karticu.

Drugim rečima, nijedna banka u Srbiji neće naplatiti proviziju ukoliko klijent podigne novac sa bankomata matične banke ili plati račun karticom, ali će, čak i kada nema dovoljno razvijenu mrežu bankomata, skupo naplatiti "neverstvo", ukoliko klijent podigne pare sa bankomata neke druge banke.

Jasna Uzelac, PR HVB banke, kaže da ta banka doskoro nije naplaćivala proviziju za podizanje novca na bankomatima drugih banaka.

- Dok HVB banka nije kupila Eksim banku, imali smo samo osam bankomata i nismo naplaćivali proviziju, jer to ne bi bilo fer prema našim klijentima. Međutim, sada smo proširili mrežu bankomata, pa smo počeli da naplaćujemo proviziju, pošto to rade i druge banke. Ipak, trudimo se da budemo najpovoljniji, pa je provizija koju naš klijent plaća za ovu uslugu jedan odsto, odnosno minimum 100 dinara za debitne kartice. Za kreditnu "dina" karticu ta provizija je dva odsto, a minimum 30 dinara, dok je za kreditnu "master" karticu provizija dva odsto, odnosno minimum 100 dinara - navodi Jasna Uzelac.

Komercijalna banka u ponudi ima 21 karticu i razgranatu mrežu bankomata u više od 70 gradova u Srbiji.

- Naša banka obezbedila je klijentima veliki broj bankomata na kojima lako i brzo mogu da podignu novac, i to bez provizije. Za podizanje novca na drugim bankomatima naplaćuje se provizija, koja zavisi od toga da li je kartica debitna ili kreditna, kao i od toga da li je domaća ili strana. Pri tom naglašavamo da za podizanje novca klijenti treba da koriste debitnu karticu i to "dinu", koja je domaća i najjeftinija, i na koju provizija iznosi minimum 30 dinara ili dva odsto - objašnjavaju u Komercijalnoj banci.
U Narodnoj banci Srbije naglašavaju da provizija koja se naplaćuje za podizanje novca na bankomatima drugih banaka nije zakonom određena.

- Narodna banka nijednim aktom ne određuje koliku proviziju banke mogu da naplate za podizanje novca na bankomatima. To uređuju same banke i zato su provizije različite. Ipak, smatramo da bi odnos prema klijentima trebalo da bude korektan i da provizije ne bi smele da budu visoke - kažu u NBS-u.



Izvor: Press

Guverner: Manja inflacija i kamatne stope
Utorak, 26. decembar 2006. 14:17

Inflacija u 2006. godini najverovatnije će biti ispod sedam odsto, izjavio je u utorak guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i obelodanio da je Monetarni odbor smanjio referentnu kamatnu stopu centralne banke sa 15,5 na 14 odsto.

Jelašić je na godišnjoj konferenciji za novinare precizirao da će stopa inflacije na kraju godine biti najverovatnije bliža nivou od 6,5 odsto, što je daleko ispod planiranih 9,3 posto za celu 2006. godinu.

Bazna inflacija Narodne banke prema preliminarnim podacima u 2006. godini iznosiće oko šest odsto, rekao je Jelašić i najavio da će planirana bazna inflacija za 2007. godinu biti u rasponu od četiri do osam odsto.

Izvor: MTS-Mondo

Od srede nova kovanica od dva dinara
Ponedeljak, 25. decembar 2006. 15:09

Narodna banka Srbije pustiće u sredu, 27. decembra, u opticaj kovani novac od dva dinara koji će na naličju imati reljefni Veliki grb Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku Srbije.

Na naličju (reversu) stare kovanice od dva dinara ugraviran je reljefni grb SR Jugoslavije i polukružno ispisano ćirilicom i latinicom "SR Jugoslavija", a na novoj banknoti pored grba Srbije biće ispisano "Republika Srbija".

Na licu (aversu) i nove i stare kovanice nalazi se reljefni prikaz manastira Gračanica, ali je novina što je uz obod ćirilicom ispisana reč "Gračanica" i broj godine izdavanja - 2006.

Izvor: MTS-Mondo