Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology ) и Интернационалног Удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations)  у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве.

Слоган овогодишњег Светског дана бубрега је: "Бубрези за живот: Спречите акутно оштећење бубрега"

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења, различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

У нашој земљи, свом изабраном лекару у свим службама домова здравља се обратило због обољења бубрега и мокраћних путева 543.172 особа, болнички се лечило њих 35.105  а 2.147 особа је умрло у 2011. години.

У последњих неколико година, препозната је потреба повећања свести о тежини овог обољења и значаја правовременог и адекватног лечења акутног оштећења бубрега међу здравственим радницима а такође и потреба покретања јавноздравствених кампања са циљем информисања становништва о значају  да препознају знаке и затраже стручну помоћ  због ових опасних обољења.

Акутно оштећење бубрега карактерише: изненада појава крви и беланчевина у мокраћи, смањење  количине излучене мокраће а долази и до појаве отока и повећаног крвног притиска. Обично настаје након различитих инфекција, пре свега бактеријских инфекција горњих респираторних путева и коже (стрептококних). Неинфективно акутно оштећење бубрега настаје као последица системских, наследних, метаболичких, биохемијских поремећаја имунолошких и  малигних болести (штетно дејство лекова, тешких метала, зрачење) или су настале као последица дејством непознатог узока.

Акутна слабост (инсуфицијенција) бубрега је тешко оштећење функције бубрега са различитим клиничким симптомима. Јавља се нагло, често као компликација других обољења или стања. Ако се брзо отклоне узроци њеног настанка, бубрези могу да поврате нормалну функцију, у противном, доводи до појаве синдрома акутног затајивања (недовољне функције бубрега). Прогресивно оштећење бубрега, најчешће узроковано различитим болестима (гломерулонефритис, дијабетес, хипертензија, пијелонефритис, опструкције у уринарном тракту и др.) карактерише хронична инсуфицијенција бубрега, односно трајно оштећење  његове нормалне функције. Ради се о болести која се развија постепено и најчешће је последица шећерне болести и повишеног крвног притиска. Истраживања у свету  показала су да приближно свака десета одрасла особа има неки облик оштећења бубрега.

Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и прерану смрт (пре 65 године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење, које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега
 
У стадијуму терминалне бубрежне инсуфицијенције (отказивања функције бубрега) спроводи се дијализа или се трансплантира бубрег.

Лечење пацијената поступцима дијализе се спроводи у 58 здравствених установа (53 здравствене установе из Плана мреже и 5 установа ван Плана мреже). Број осигураних лица који се лече поступцима дијализе у здравственим установама износио је 4.247 у Републици Србији у 2012. години. На перитонеумском програму, који укључује и лечење дијализом у кућним условима, дијализирано је 466 пацијената. Укупан број пацијената/осигураних лица на хроничном програму лечења поступцима дијализе у Републици Србији износио је 4.713.

Трансплантација бубрега заснива се на пресађивању органа, који се могу добити од живих или умрлих особа. Који начини трансплантације ће бити одабран зависи од брзине проналажења одговарајућег органа. Код приближно 10-15% болесника, даваоци органа могу бити крвни сродници (чланови породице) или биолошки несродни донатори (брачни партнери, пријатељи). За остале болеснике траже се подударни даваоци код особа са дијагностикованом можданом смрћу (кадаверични даваоци). Из тог разлога потребно је повећати број кадаверичних трансплантација.

Неопходно је више информисати грађане о значају донације органа. Донирање органа знак је хуманости, солидарности и племенитости, којом једна особа исказује своју жељу и намеру да након смрти донира било који део тела ради пресађивања/трансплантације, како би се помогло тешким болесницима.

У Србији се трансплантације бубрега обављају у пет здравствених установа. Током 2012. године од укупно 79 трансплантираних бубрега, 47 пресађених бубрега узето је од умрлих донора. На листи чекања за трансплантацију бубрега налази се 658 особа.

Болести бубрега могуће је на време дијагностиковати. Прегледом узорка мокраће, крви и крвног притиска могу се открити рани знаци бубрежне болести.


Осам златних правила за смањење ризика за развој болести бубрега:
 
1. Будите физички активни!
2. Редовно контролишите ниво шећера у крви!
3. Контролишите крвни притисак!
4. Храните се правилно и одржавајте нормалну телесну тежину!
5. Узимајте довољне количине течности!
6. Престаните да пушите!
7. Не узимајте лекове који нису прописани рецептима!
8. Редовно контролишите бубреге уколико имате један или више фактора ризика!


Проверите свој ризик за болести бубрега
   
•    Имате ли повишени крвни притисак?
•    Имате ли шећерну болест?
•    Имате ли прекомерну телесну тежину?
•    Имате ли више од 50 година?
•    Да ли је било болести бубрега у Вашој породици?
•    Да ли сте малокрвни?
•    Ако имате један или више потврдних одговора, јавите се изабраном лекару.

Седиш прекрштених ногу

Многи несвесно прекрсте ноге чим седну, а ова навика нарочито је честа код дама када носе сукње или хаљине. Седење у овом положају требало би избегавати јер повећава крвни притисак. То не значи да ћете угрозити здравље уколико понекад седите овако, али "често прекрштање ногу пребацује притисак на кукове, а може да изазове и згрушавање крви у ногама јер су вене превише притиснуте", каже др Стивен Синатра. Лекари препоручују да у овом положају не седите дуже од десет до 15 минута или да, уколико дуже седите тако, устајете с времена на време како би крв нормално циркулисала.

Спаваш на стомаку

Када лежите окренути на стомак, врат је благо нагнут уназад и врши се притисак на нерве, што може довести до бола или утрнулости у горњим екстремитетима, објаснио је др Ричард Ли.

Стежеш каиш

Многи затежу каиш како би изгледали виткије, али то би могло да изазове дигестивне проблеме. "Чвршће затегнут појас или каиш ствара притисак у унутрашњости абдомена", објашњава гастроентеролог Патрик Такаши. Због тога можете осећати благу горушицу, али у неким случајевима и бол у стомаку и грудима, па чак и имати потешкоће са гутањем хране. "Требало би да затегнете каиш тако да можете нормално да удахнете и издахнете", напомиње доктор.

Истежеш се чим устанеш

Истезање мишића свакако је добра ствар, али лоша идеја је да то урадите чим устанете из кревета, јер може доћи до повреде кичме. Кичмени пршљенови опуштају се и хидрирају током ноћи, па истезање чим се пробудите врши превелики притисак на њих. Загрејте мишиће једноставним активностима, као што је умивање, прање зуба, распремање кревета, пре него што почнете са истезањем.

Одлажеш одлазак у тоалет

Уколико дуже времена одлажеш одлазак у тоалет, повећаваш ризик од инфекције уринарног тракта. "Бактерија у урину брзо се умножава, због чега одлагање мокрења може лако да доведе до инфекције. Слушајте своје тело", саветује др Рива Пулихарам.

Носиш ташну на истом рамену

Ношење великих торби (које су обично препуне) на истом рамену сваког дана, може да резултира болом, па чак и асиметријом у положају рамена."Све активности које се понављају захтевају доста развијене мишиће, како би тело могло да издржи исти шаблон радњи. У супротном, може да дође до дисбаланса у мишићима, а самим тим и повреда и хроничног бола", објашњавају лекари. Они саветују да не носите торбу увек на истом рамену или да носите само неопходне ствари, како би била лакша.

Извор:Мондо

Француска лабораторија Карма, која је произвела прво вештачко срце на свету, саопштила је да се ускоро очекује ново уграђивање.


Пацијент, коме је срце уграђено 18. децембра, преминуо је 2. марта, после 75 дана, иако су лекари предвидели да ће најдуже живети до 30 дана после операције.

"Срце се изненада зауставило. Дошло је до кратког споја, То је довело до стања срчаног инфаркта као код правог срца. Због тога су потребне детаљне анализе пре уграђивања новог срца", додао је Пулети.

Вештачко срце функционише скоро као и право и спречава јаке  нежељене ефекте током пресађивања правог срца. Најгори ефекат је стварање крвних угрушака (тромба), које може да буде фатално за пацијента.


Лабораторија је недавно саопштила да ће уградити вештачко срце на три пацијента како би се проверила безбедност протезе. Потом ће бити уграђено на 20 болесника у другој фази експеримента. Тај период ће трајати најмање пет година.

Међутим, неће моћи сви пацијенти с тешком срчаном инсуфицијенцијом да добију вештачко срце. Протеза је тешка 900 грама, тежа од правог срца, које је тешко 300 грама.

Такво срце неће моћи да се уграђује крупнијим пацијентима јер је 70 одсто компатибилно за грудни кош мушкарца и 25 одсто за грудни кош жене.

Вештачко срце ће коштати 160.000 евра, колика је цена и пресађивања правог срце с веома дугим пост-оперативним током.

Извор:Мондо

Уколико се рано открије, рак дојке је излечив у више од 90 одсто случајева, поручили су стручњаци поводом Националног дана борбе против рака дојке, 20. марта.

Рак дојке може да се открије на време и жене га у више од 70 одсто случајева пронађу самопрегледом, док су организовани скрининг прегледи један од видова превентиве за жене у животном добу од 50 до 69 година, објавио је на свом сајту Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Од почетка организованог скрининга карцинома дојке, на мамографски преглед је позвано око 75.000 жена, а готово свака друга је прихватила позив. Налази су били позитивни у око 2.200 случајева, што је 5,5 одсто укупно урађених прегледа у овом програму.

Рак дојке је најчешће малигно обољење код жена данас и његова учесталост широм света, па и у Србији, непрекидно расте већ 30 година, по стопи од 3,1 одсто годишње. У нашој земљи 26 одсто новооболелих жена од рака има дијагнозу карцинома дојке, са стопом смртности од 17,5 одсто.

У односу на Европу, жене у Србији имају средњи ризик обољевања и висок ризик умирања од карцинома дојке, подсетили су стручњаци.

Национални дан борбе против рака дојке званично се обележава у Србији од прошле године, са циљем да се пажња јавности скрене на значај превенције.

Институт Батут

Војни лекари у Египту радили су више година на тајном пројекту и усавршавању препарата и уређаја за лечење ХИВ-а и хепатитиса Ц.
Они су пронашли начин како да раскину хемијске везе унутар вируса, а да, истовремено, не нашкоде компонентама крви.

Оснивачи ове јединствене технологије, генерал медицинске службе Ибрахим Абдел-Ати и пуковник медицинске службе Ахмед Амин, објашњавају да је Инжењерско одељење оружаних снага направило и тестирало два уређаја - један открива вирусе, други их уништава.

У свеобухватном програму лечења користе се и специјални лекови и опрема који су већ прошли све фазе тестирања на животињама и људима.

Лекови су, такође, тестирани на ниво токсичности свих састојака. Спроведен је и тест на стабилност опоравка током 33 месеца након третмана.

На овој методи египатски лекари су радили 20 година, а око 70 одсто хемијских анализа лекова рађено је у руским лабораторијама у Дубну.

Већ у фази испитивања на животињама пронађени су докази да вирус у организму након лечења нестаје. Научници су проучавали хемијске везе унутар самог вируса, као и хемијске везе компоненти крви.

Период лечења је шест месеци. Пацијент прво узима лекове десет дана, затим се  током 15 до 25 дана, у зависности од стања, сваки дан по један сат подвргава третману на апарату. Након тога, опет узима лекове следећих шест месеци.

Код свих пацијената на којима је вршено тестирање утврђено је да након третмана вируси нестају из тела.

Истовремено са лечењем болести, изазваном главном инфекцијом, зауставља се и ширење пратећих болести као што су дијабетес или оштећења вида.

Египатски лекари наводе да нису проучавали питање трошкова, али да ће бити знатна разлика у цени у односу на Запад.

Званично лечење пацијента овим третманом у Египту почеће 1. јула. Прво ће опрема бити достављена у једну или две војне болнице, а након тога ће апарати бити доступни и у цивилним болницама.

Мондо

Београд - Медицинским сестрама Драгани Ракић Марковић из Ургентног центра Клиничког центра Србије (КЦС) и Биљани Гаврић из Јединице интензивне неге Службе за анестезију Опште болнице Ваљево, данас је у КЦС уручена награда "Душица Спасић" за резултате остварене у бризи и неговању болесника.




Награда се састоји од статуете Душице Спасић и додељује се сваке године по једној медицинској сестри из КЦС и Србије.

У образложењу за доделу награде се наводи да је Ракић Марковић (46), радећи у Ургентном центру, стекла велико искуство, знање и вештине у лечењу критично оболелих пацијената које несебично преноси на младје колегинице.
 
Такође, наводи се да поседује узузетне организационе способности, одговорно се односи према материјалним вредностима и опреми са којом ради, а у односу на пацијенте показује изузетну хуманост и пожртвовање.

Медицинска сестра Биљана Гаврић (55) је радни век започела у јединици интензивне неге Службе за анестезију Опште болнице Ваљево 1987. године.
 
У образложењу за добијање награде наведено је да је 27 година уз постељу болесника, а као члан струковних организација прати дешавања у сестринству, уз стални труд да промене не наруше квалитетан приступ пацијенту изградјиван годинама.



 
На додели награде је, такође, евоцирана успомена на Душицу Спасић, младу медицинску сестру која је преминула од вариоле вере 23. марта 1972

О том времену и страховима говоре и одломци из текста "Откуцаји заустављеног времена" медицинске сестра и инструментарке Надице Илијев Златановић и приче др Ане Глигић која је Душици узела узорак крви и поставила дијагнозу.
 
Душицина пожртвованост, због које је 1972. постала жртва вируса, нису остали незапамћени, јер је постхумно од председника Јосипа Броза Тита добила орден заслуга за народ са сребрним звездама.
 
У Реснику, улица у којој је живела, носи њено име, а биста у холу Института за дигестивне болести КЦС вечно подсећа на њу.

Блиц

Националним скринингом на рано откривање карцинома дојке, током прошле године око 70.000 жена позвано је на преглед, урађено је око 35.000 мамографија, а карцином је потврђен код 140 жена, које су оперисане.

Шеф канцеларије за скрининг рака Института за јавно здравље Србије "Милан Јовановић-Батут", Љиљана Лазић, подсетила је да се од прошле године скрининг спроводи у 20 општина у Србији и радом мобилног мамографа у још 15 оштина.
"Спасили смо 140 живота, јер смо у раној фази открили карцином код жена које су биле здраве и које нису имале никаквих тегоба и тим резултатима можемо бити задовољни", нагласила је Лазић током акције "Нађи време, не губи живот" .

Она је позвала све жене да се одазову позиву лекара из домова здравља на мамографске прегледе, јер само уколико се карцином открије у раној фази, постоји могућност излечења и продужетка живота.

Према званичним подацима Института "Батут", сваке године од карцинома дојке оболи око 4.600 жена, а умре скоро свака трећа оболела, око 1.600 годишње.

Шефица Канцеларије за скрининг карцинома дојке каже да је број оболелих жена сличан и у другим земљама Европе, али да се разликујемо по броју смртних случајева, баш због тога што се карцином дојке у Србији у 70 одсто случајева открије у касној фази.

"Циљ је да се карцином открије у раној фази како би се смањила смртност", нагласила је Лазић.

Извор:Мондо

Чуваркућа садржи танин, биљну слуз, уље, смолу, калцијумов малат, мрављу и јабучну киселину. Истраживања су показала да потврдила да поседује флавоноиде и угљенохидрате.

У народној медицини користи се због својих антиупалних, адстрингентних и диуретичких својстава. Примјењује се у облику сока, облога, масти, тинктуре или чаја.

Чуваркућа је стари народни лек за болести уха, оштећења бубне опне и губитак слуха. Њен сок раствара вишак церумена у уху и смањује бол. Довољно је 2 до 3 мл сока из листа укапати у ухо, мало одлежати и након неколико минута пустити да сок исцури из уха.

Чуваркућа има слично деловање као и алоја вера, која је позната у лечењу различитих кожних тегоба. Због антиупалних и антисептичких својстава служи и као одлична прва помоћ код опекотина, убода и угриза, јер пружа брзо олакшање и смирење.

Чуваркућом можете третирати: курје очи, пегице, ране и чиреве, херпес зостер, тврду кожу на табанима. Проблематично место једноставно премажите соком чуваркуће или ставите облог од пререзаног листа.

Сок чуваркуће може се пити или гргљати у случају бронхитиса, гнојне упале зуба, уха и грла, пише "Алтернатива за вас".

Чуваркућа у меду лечи миоме и цисте на материци. Делује детоксикацијски и препоручује се након неумерености у јелу и пићу.

Помешана с врућом водом, чуваркуће и меда снижава температуру. Самељите 750 г листова чуваркуће и помешајте их с килограмом меда. Узимајте једну кашику ујутру на празан стомак, а током дана једну до две кашике.

Чај од чуваркуће користи се код обилних менструација, менструалних грчева, дијареје и чирева. Кувајте 10 г свеже или 12 г осушене чуваркуће 15 минута у 250 мл воде. Процедите и пустите да се охлади. Ујутро на празан стомак, попијте шољицу чаја, а након тога сваки сат по једну кашику чаја.

Труднице и дојиље треба да избегавају чуваркућу.

Извор:Мондо

Kad bi se sastavila sva istrazivanja verovatno da ne bi moglo da se nadje nista sto nije "nezdravo"...

Баш зато ни не преносим сва истраживања.  Мада и то је делимично тачно, не баш сасвим.

Ово за чуваркућу је потпуна истина што се тиче запаљенских процеса у уху. Користио сам је раније, мораћу поново да је набавим.