Бес често претходи срчаном или можданом удару и могао би бити окидач, кажу научници с Харварда који су утврдили да су два сата после испада беса раздобље у којем је повећан ризик за ударе.

Они додају да је потребно темељно проучавање те везе, као и могу ли технике борбе против стреса помоћи избегавању тих компликација, пише портал Плива.

Људи који имају друге факторе ризика за срчани или мождани удар попут неке раније срчане болести посебно су угрожени.

Иначе, пет епизода беса дневно могло би да резултира са 158 додатних срчаних удара годишње на сваких 10.000 становника у групи с ниским кардиоваскуларним ризиком и чак са 657 додатних удара у групи повишеног кардиоваскуларног ризика, закључио је тим Елизабет Мостофски.

Извор:Б92

Антиретровиралне инјекције против вируса ХИВ, који изазива сиду, потпуно су заштитиле од инфекције за неколико недеља лабораторијске мајмуне, што представља пут ка превенцији те болести код људи, саопштили су данас амерички научници.

Клиничка испитивања спроведена последњих година показалу су да особе које имају серопозитивног партнера и узимају превентивно мале антиретровиралне дозе у облику таблета могу да се заштите од ХИВ-а у 90 одсто случајева.

Научници наводе да таква заштита није потпуна ако особа заборави да узме терапију зато што је дневна, и да би месечна или тромесечна
инјекција пружила потпуну заштиту од вируса хумане имунодефицијенције (ХИВ).

У новој студији, стручњаци су давали мајмунима месечну антиретовиралну ињекцију с продуженим ефектом. После терапије је утврђено да ниједан мајмун није био инфициран.

Клиничко испитивање инјекције на људима треба да почне током године, и биће спроведено у САД, Бразилу, Јужној Африци и Малавију.

Извор:Б92

Научници су такође закључили да туговање генерално слаби тело па смо подложнији било којим болестима, од прехладе до карцинома. Лекари ову појаву зову синдромом сломљеног срца и у првој години након губитка вољене особе постоји шест пута већи ризик од смрти. Истраживање је тако коначно објаснило феномен зашто супружници у старијој доби често умиру с малим временским размаком.

Многи су сложени узроци синдрома сломљеног срца, али производња кортизола, који отпушта надбубрежна жлезда и који је одговаран за наш осећај препуштања или борбе против нечега, главни је узрок проблема.

Производња кортизола повећава количину шећера у крви како би наши мишићи радили брже, а на тај начин добијамо и више енергије, па се тело лакше опоравља. Међутим, у стресним ситуацијама његов ниво расте изнад нормалне границе и накупља се, што може проузроковати штету.

Опадање косе

Власи треба око три године да израсте до краја, затим је три месеца у мировању па опада и ствара се место за нову. Обично мирује око 10 посто власи, а дневно опада од 30 до 150. Висок ниво кортизола може узроковати мировање више од 30 посто власи које ће након три месеца једноставно опасти. Ова је појава честа код жена и коса им се потпуно прореди или недостаје на неким деловима главе.

Прехладе и вирозе

Туга слаби имунолошки систем па смо осетљивији на прехладе, грип, упале грла и проблеме са стомаком. Опет је кривац кортизол, који нагло пролази кроз наша тела када смо под стресом и осигурава додатну енергију мозгу и мишићима како бисмо се борили, али и слаби имунитет.

Главобоље

Главобоље су такође честе код људи који жале. Иако им није познат тачан узрок, лекари сматрају да је то повезано с напетошћу у раменима и леђима која се накупља када смо под стресом и с лошијом циркулацијом.

Високи крвни притисак

Није изненађујуће, крвни притисак обично расте у првим недељама након губитка вољене особе. То се догађа зато што хормони стреса улазе у крвоток и срце куца брже, а крвни судови се сужавају. Иако лекари нису сасвим сигурни зашто се ово догађа, неке су студије потврдиле да људи након губитка вољене особе имају повишен крвни притисак и четири године након што доживе трагедију.

Карцином

Имунолошки систем није само важан за превенцију прехлада, већ је важан и за одбрану од појаве карцинома. Тако је шведска студија из 2003. године показала да жене чији су супрузи преминули имају двапут већу шансу да оболе од рака дојке у поређењу с онима које нису доживеле ту трагедију. Израелска студија на 6.000 породица показала је пак да родитељи који су изгубили сина такође имају већу шансу да оболе од рака. С друге стране, британска институција Cancer Research тврди да такве студије нису најтачније и да је врло мала повезаност између туговања и оболевања од карцинома.

Срчани удар

Ризик од срчаног удара је 21 пут већи 24 сата након смрти брачног друга, наводи се у студији Универзитета Харвард из 2012. године. У првој недељи туговања удовице су у шест пута већој опасности од осталих жена. Стрес услед губитка партнера може повећати број откуцаја срца и повисити крвни притисак.

Дијабетес

Могуће је да се усред туговања појави и дијабетес типа 2. Данска студија пратила је здравље мајки које су изгубиле дете и показало се да имају чак 41 посто већу шансу да буду примљене у болницу због појаве дијабетеса типа 2. Научници верују да појачана производња кортизола оштећује рад гуштераче која производи инсулин, а он је важан за контролу нивоа шећера у крви.

Уграђено прво вештачко срце

Пацијенту је у децембру прошле године уграђено вештачко срце направљено у лабораторији француске компаније Карма

Како је пренела агенција Ројтерс, пацијент је умро у недељу у 76. години - 75 дана након операције. Обдукцијом ће се утврдити узрок смрти.

Извор:Б92

Гојазне особе старости око 20 година имају двоструко већи ризик оболевања од мултипле склерозе у каснијем животном добу, објавили су аргентински научници.

Њихови налази сугеришу на то да је уочено повећање ризика последица деловања хормона лептина.
Иначе, лептин утиче на апетит, али може да доведе и до настанка упалних процеса у организму и тако допринесе развоју мултипле склерозе, додају истраживачи.

Показало се и да је гојазност повезана са смањењем концентрације витамина Д у крви, што такође повећава шансе за упале.

У студији су коришћени подаци прикупљени од 210 особа с мултипла склерозом и 210 здравих испитаника из контролне групе.

Извор: Мондо

Зимски и летњи смог

Загађен ваздух настаје тако што се зими талас хладног ваздуха приближи градовима. Хладан ваздух је гушћи и тежи, па се подвуче под топао ваздух који се накупио изнад града. Топао ваздух притом делује као поклопац над градом, јер скоро да и нема размене ваздуха између топлог и хладног слоја.
Та таказована метеоролошка инверзија је први услов за настанак смога. Следећи услов је прљавштина, а ње у великим градовима има у изобиљу. У процесима сагоревања у електранама или моторним возилима у ваздух се испуштају различити аеросоли.

Светска здравствена организација је ситне честице прашине, озон, оксиде азота и сумпор диоксид означила као нарочито опасне и ради заштите становништва израчунала граничне вредности за та 4 састојка смога. За време зимског смога, или такозваног лондонског смога, ситне честице прашине имају најважнију улогу. Честице су максималног пречника од 2,5 микрометара, дакле довољно ситне да се увуку у алвеоле у плућима или чак нападну и срце.

Насупрот томе, за време такозваног летњег смога, због интензивног сунца прети опасност од озона. Да би настао тај безбојни и отрован гас, ваздух мора бити загађен. Оксиди азота и угљеноводоници, који су пре свега садржани у издувним госовима моторних возила, улазе у хемијску реакцију са сунчевим зрацима - резултат је озон.


Опасности које вребају због загађеног ваздуха

Дуготрајана изложеност малим количина ситних честица прашине, оксидима азота и сумпордиоксиду, може да доведе до хроничних обољења дисајних органа или карцинома. Поред рака плућа, смог повећава ризик за избијање рака бешике.

У Пекингу је само 2000. године произведено 2,7 милиона тона угљенмоноксида - исто колико и у целој Португалији. Једна друга анализа показује да 80 одсто штетних гасова у Њу Делхију потиче од класичних електрана на угаљ.

Борећи се за што чистији ваздух, Берлин и Њујорк су  увели еколошке зоне у којима су дозовољена само возила са најновијим системом филтера. Исто тако су побољшали јавни саобраћај. Подстиче се вожња бициклом.

Извор:Б92

Шећер треба да чини мање од пет одсто онога што људи једу сваког дана ако желе да избегну лоше здравље, прекомјерну тежину и пропадања зуба, саопштила је Светска здравствена организација.

Напоменуто је да произвођачи хране и потрошачи додају јелима такозване "слободне шећере", попут моносахарида и дисахарида, те да шећера има и у меду, сирупима, воћним соковима и воћним концентратима.

"СЗО препоручује да се смањи унос слободних шећера током читавог живота", наводи се у саопштењу.

Агенција наводи да је препорука о уносу до пет одсто шећера дневно условна и да  препоручује да удео шећера у дневној исхрани не буде већи од 10 одсто.

Извор:Мондо

У Србији има 80.000 донорских картица, а према броју становника, требало би да их има између 1,5 и два милиона, рекао је председник Републичке комисије за трансплантацију проф. др Дарко Мирковић.

Он је навео да је најновјим програмом републичких власти предвиђено проширење донорске базе, тачније повећање броја болница у којима би се органи узимали од пацијената са мозданом смрћу.

Према речима Мирковића, донорске базе постоје у Србији у четири клиничка центра и осам болница.

Извор:Мондо

Србија је у европском врху по броју оболелих од малигних обољења. Према подацима Института за јавно здравље „др Милан Јовановић Батут”, годишње од неке врсте рака у нашој земљи оболи чак 36.000 особа, а међу њима је око 350 деце.

Иако медицински протоколи предвиђају примену зрачне терапије две до три недеље после интервенције, у пракси се чека и више месеци, јер нема довољно апарата за зрачење. У Београду су листе чекања за зрачење сведене на минимум, али то исто се мора урадити и у другим градовима наше земље, каже у интервјуу за „Политику” професор др Славица Ђукић Дејановић, министарка здравља.

Уређаји у болницама су стари, а апарати за зрачење који се користе 24 часа дневно отказују. Како ћете омогућити оболелима да добију неопходну терапију?

Набавка опреме за зрачну терапију нам је приоритет, јер се дешава да и када откријемо малигну болест код пацијента на време, немамо могућност да га одмах пошаљемо на зрачење пошто нема довољно апарата, а постојећи су дотрајали. Овај проблем смо већ представили влади и успели смо да добијемо веома повољан кредит од Светске банке за куповину шест линеарних акцелератора. Тиме ће проблем бити знатно ублажен, ако не и потпуно решен, а пацијенти ће правовремено добити одговарајућу терапију.

Превентивни прегледи за рано утврђивање рака почели су да се системски спроводе. Међутим, одзив грађана је слаб. Шта ћете учинити да превенција буде боља?

Превентива је једна од најважнијих елемената за побољшање здравства. Код нас на 100.000 жена просечно 7,6 њих умре од рака грлића материце који је излечив уколико се открије на време. Овај проценат у Финској, на пример, износи 0,9 на 100.000 жена. Због тога смо почели са скрининг програмима на три најчешће врсте карцинома: дојке, грлића материце и дебелог црева и радићемо интензивније на томе да што више обавештавамо грађане колико је важно да дођу на превентивни преглед, а покренућемо и скрининг програме за друге врсте малигних обољења.

Да ли постоји могућност да ови превентивни прегледи постану законска обавеза, као што је то у другим земљама?

Брига о здрављу већ јесте обавеза сваког од нас. Са друге стране, обавеза сваке владе мора да буде да образује грађане колико су превентивни прегледи важни. Наметати овако нешто као законску обавезу у овом моменту није адекватно, јер захтева да систем здравствене заштите буде јачи, финансијски, кадровски, просторно..

Код многих пацијената обољење се касно открива иако су контролисали своје здравље, јер су време изгубили чекајући на прегледе неколико месеци. Да ли то значи да не постоји добра организација у здравственим установама?

Животно угрожени пацијенти примају се на преглед одмах. Радимо са Републичким фондом за здравствено осигурање на ревидирању листи чекања на прегледе скенером и магнетном резонанцом. У Београду смо већ смањили чекање на преглед магнетном резонанцом на месец и по дана, а раније се на њега чекало више месеци, тако ће бити и са осталим прегледима. Али морамо да оживимо домове здравља – оног тренутка када пацијенти стекну поверење у изабраног лекара и када домови здравља не буду шалтери болница већ буду решавали 80 одсто проблема грађана, то ће значити да смо направили добру поделу рада међу здравственим установама.

Извор:Политике

---

Другим речима, здравствени систем је толико шугав да се не могу организовати прегледи свих или већине грађана. Настао би хаос већи него што јесте. 

Процењује се да у Србији од глаукома - повишеног очног притиска - болује око 100.000 људи, рекла је начелница Одељења за глауком Клинике за очне болести КЦС, проф. Параскева Хентова Сенћанић, поводом Међународне недеље борбе против глаукома која се обележава ове седмице.

Према подацима Светске здравствене организације, у свету овај здравствени проблем има око 67 милиона људи и то је други узроцник слепила у свету.

Она каже да ће током целе седмице бити организовано бесплатно мерење очног притиска од 13 до 15 сати у Клиници за очне болести, а да ће у уторак, среду и петак у 14.30 сати у амфитетару Клинике бити организовано предавање за пацијенте.

Ова болест је углавном подмукла, без симптома које пацијент не може да примети и лекару се јављају када доде до трајног губитка вида.

Због тога се, објашњава она, пацијентима саветују редовни прегледе код офталмолога. Фактори ризика за настанак ове болести су старија животна доб, затим генетика, али и дијабетес и повишен крвни притисак.

"Када једном дође до оштецења нервних влакана, губитак вида је трајан, јер се нервна влакна не могу регенерисати", указала је Хентова.

Извор:Б92