Zasto pratiti predmet koji nema ocenu ?
Ni osnovni predmeti se ne slusaju .. a kamoli neobavezni.
Predmet kao sto je veronauka bi trebalo da slusaju oni koje to interesuje.
A gradjansko..to su bljuvotine

Neki fakultativni i neobavezni predmeti ti mogu mnogo pomoci u buducoj profesiji. obogatiti tvoje znanje i generalno ti biti korisni za zivot.

.......ni jedan od ova dva predmeta ne ulazi u tu kategoriju...ali to je vec pitanje za Gasu Knezevica i njegovu genijalnu reformu naseg obrazovnog sistema

Та три предмета имају неку сврху. Наравно да са нашим незаинтересованим предавачима и још гором децом све губи на смислу, али ипак имаш школа где се ти предмети озбиљније предају, а самим тим добијају сврху.

Ми смо у основној имали испрва професора физичког, који би нам дао лопту и посало нас на терен, а он би се закључао код себе и цугао.

После нам је дошао лик, код кога смо све живо радили, а није дао да се избегавају часови. Дешавало се да добијеш упалу мишића, али смо стварно на том физичком стекли кондицију, а и научили понешто, јер нам је профан често причао о историји атлетике.

На музичком можеш стећи образовање везано за класику. Професори у средњој воде ученике на концерте. То је једина прилика да деца чују тако нешто, односно да чују било шта што није са Пинка.

Ликовно би, по мени, требао бити изборни предмет. Не зна ни свако да црта, а бесмислено је онда да се таквима часови своде на суву теорију, мада уме и то бити занимљиво.

Дакле у одређеним условима, ови предмети имају сврху. Веронаука нема такву сврху, јер се одмах на почетку сукобљава са науком и чињеницама.

Шта да одговори предавач, када му ученик каже како није могуће да су људи настале од Адама и Еве, због најпростије чињенице о мешању гена? Неко је то већ поменуо овде. Шта да каже када му се спомене да све цркве забрањују склапање бракова између ближих рођака, а сами верују да смо настали јебањем унутар породице? Таквих питања не мањка.

И уместо да се школство реорганизује, да се напишу нови уџбеници, среде учионице, скрати обимно и беспотребно градиво, ова деца се данас морају оптерећивати слушањем веронауке и оног грађанског васпитања, образовања или како ли се већ зове. Зајеби ти причу кад је један предмет уведен као Ђинђићева услуга цркви, за амин новој власти, а други као контратежа ГСС-а, СДУ-а и сл. да се не угрози секуларизам.

Pa moze i matematika i Srpski da budu izborni predmeti. Ima likova, jednostavno im nejde matematika a ima i drugih koji jednostavno ne mogu pravilno da pisu 

Да с тим да ће ти одређено знање математике бити потребно, српског нарочито, а сумњам да ћеш на пријемном за средњу или факултет, на неком формулару, рачуну и сл. морати да црташ.

Не слажем се са Дукијем.

Прво уопште не знам колико сте ви упознати са наставом из вјеронауке. Ја сам 8 година ишао на вјеронауку (читаву основну школу) и могу рећи да солидно познајем шта се тамо ради. Овде сте се сви ухватили за Адама и Еву, а то је свега можда 2% градива. То је као када би све што се тиче музичког свели само на Мајкла Џексона. 

Не слажем се да је вјеронаука у заостатку како за пружањем знања из опште културе тако и практичних знања и кориних савјета за сличним тј. већ набројаним предметима. Главни предмет изучавања вјеронауке јесте библија, али су наравно неке лекције посвећене како исламу тако и другим религијама, па чак и самим сектама. (имали смо Бошњака у разреду, али  им никакв проблем није била вјеронаука, пошто су стицали и доста сазнања како о исламу тако и о било којим другим религијама које би их занимале). А библија није значајна само као света књига хришћана, него и дјело које је оставило огроман утицај на свеукупно човјечанство. Вјековима је библија била инспирације за умјенике, научнике, философе, истраживаче... Тако да су и доминатна дјела архитектуре, сликарства, кипарства, књижевности црпили инспирацију из библије. Пошто је библија камен темељац наше цивлизације не видим како предмет који се бави њом не би могао дам нам пружи широка и интересантна знања из опште културе, којима ћемо далеко боље схватити и дјела из разних историјских епоха.

Вјеронаука пружа историјска, културна, философска и етичка сазнања, као и практична знања о појединим религијама. За пријемне на факултетима често долазе питања која се могу научити на часовима вјеронауке. Мени је из пријемног за упис на ФОН (тест опште информисаности) било питање из светог јеванђеља. А гледајући све раније пријемне тестове наишао сам на десетке сличних питања. На једном од часова "основа организације" прво чиме је професор започео час био је баш цитат из библије. Говорило се о Мојсијевом оргнизовању људи приликом "изласка". Касније сам учећи овакве предмете нашао да ови садржаји могу бити од користи. Нарочито мултинационалним компанијама, које доста занимају нова тржишта. А тим и истраживања у области менталитета, културе и религије народа на чија тржишта су одлучили да се шире.

П.С Још сам заборавио да додам. Вјеронаука није уведена. Она је само враћена у наставни план и програм. Вјеронауку смо имали прије Другог свјетског рата у школама, а онда је дошла конунистичка диктатура и једноумље. Тада се и показала  потреба да се вјеронаука избаци, чисто ради идеологије владара. Самим тим треба говорити о враћању вјеронауке на мјесто које јој припада, а не о увођењу нечега новог.   

Za vreme komunizma veronauku su imali Hrvati u okviru crkve, ko je hteo da ide na veronauku mogao je da se raspita kod popa sta i kako ili njegovi roditelji.

Pa za neki fakultet ces morati da crtas. A za Srpski se vidi po Srbiji kako ljudi pisu, uostalom, danas ionako tastatura radi i kompjuter ispravlja greske. A sad dal ce neko znati ovu ili onu lektiru, nije bas mnogo vazno, ko da danas ljudi citaju. Tu je wikipedija i youtube

Претеча нашег школаства јесу управо цркве и манастири. Тамо је могао да се научи рачун, матерњи језик, историја... У модерном друштву дошло је до експанзије наука па су тако никле и школе. Мени је необично да када је већ све прешло у модерни, обавезни систем... да вјеронаука остане у старом.

Као дијете имате оца и док сте мали он о вама брине. Живите у старој трошној кући. Није комфорно, али ипак имате кров над главом. Касније када син стасава, завршава школе и запошљава се. Уједно започиње да гради и нову кућу. Када је заврши отац и син се селе тамо. Но син почиње да мисли како је отац старомодан; да је досадан, напоран... Бескористан. Тако му пада на памет да оца отјера од себе у стару кућу, док он остаје у новој гдје му нико неће сметати. Сада, неко размиша као овај син, а некоме је пак жао оца. Ја сападам у другу групу људи. Но ово је само субјективно виђење.