jeste,zato i batine sluze.

Ja lichno sam pravio neverovatna sranja,mogao bi film da se snimi,ali poJenta je da sam bio svestan mogucih posledica i mogao sam da vagam i na kraju dobro proshao...valjda 

Dobro sad , mozda nije pametno uzimati vas za primer ... 

   verovatno nije

Nisam rastao sa roditeljima.Bio sam u domu i to nije lepo mesto...Vaspitači zanemaruju a domci se biju medjusobno i vlada zakon jačeg.
 Nakupio sam se iskustava za jači  blokbaster
 U suštini vrlo dobro znam šta znači "vaspitno popravna"šamarčina i sl.bedastoće pa mi ne pada na pamet da budem isti.

Kažnjavanje dece - da li su batine “iz raja izašle”?

Kazna se definiše kao primena bolne, averzivne ili negativne draži za organizam u cilju eliminacije određenog ponašanja. Imajući u vidu svoju i kliničku praksu svojih kolega, primena kazne u odnosu na decu, može biti definisana i drugačije, pogotovo njeni ciljevi.

Dešava se, doduše ređe, da cilj primene kazne nekada bude i jednostavni automatska reakcija roditelja pod stresom ili u kriznoj situaciji koja nema bliske veze sa ponašanjem deteta. Ponekad je u pitanju i psihopatologija roditelja, zatim naučeni model ponašanja roditelja koji smatra kažnjavanje i batine sasvim prirodnim i čak poželjnim oblikom komunikacije sa okolinom, pa i detetom. Nekada, roditelji zbog straha od detetovog ponašanja primenjuju kažnjavanje, a nekada, ali veoma retko, postoji čak i zadovoljstvo u kažnjavanju sopstvene dece. Ipak, najčešće se pribegava kažnjavanju kada su roditelji iscrpljeni od stalne borbe i bespomoćni pred ponašanjem deteta. Život onda postaje bitka bez uživanja u roditeljstvu, a dete od roditelja uči da se raspravlja i tuče što u adolescenci postaje težak problem.

Prema deci, uobičajeno se koriste dva tipa kažnjavanja: verbalno ukoravanje i neodobravanje i telesno (fizičko) kažnjavanje.

Verbalno ukoravanje i neodobravanje
   Mnogi roditelji koriste ovaj pristup, često i ne znajući da ima efekat kazne. Ukoliko se koristi nakon nepoželjnog ponašanja, retko i prema specifičnom obrazcu detetovog ponašanja, može imati prolazni pozitian efekat u trenutnom zaustavljanju ili smanjenju nepoželjnog ponašanja. Ukoliko se koristi često i bez jasne razlike za određena ponašanja ("i za sitnicu"), gubi svojstvo kazne i postaje ustvari potkrepljenje za nepoželjno ponašanje jer obezbeđuju pažnju detetu. Gunđanje i ukoravanje tokom tajm aut-a (o kome je pisano na ovom sajtu), predstavlja glavni uzrok neuspešnosti ove efikasne metode modifikacije ponašanja. Ukoliko se verbalnim putem (korišćenjem reči) modifikuje ponašanje deteta onda se ukor treba odnositi na ponašanje, a ne na ličnost deteta, čime se ne narušava njegovo samopoštovanje, a ponašanje se može menjati. Još bolji pristup je korišćenje za dete prihvatljivih načina davanja uputstva za ponašanje:


Uputstva učiniti pozitivnim (neka uputstvo sadrži pozitivnu konsekvencu: "molim te vrati igračke na svoje mesto, a zatim možeš da se igraš napolju")
Izbegavati ponavljanje (koristiti pravilo: jednom fino, drugi put odlučno"; u suprotnom deca nauče da čekaju da roditelji povise glas ili zazvuče preteće jer tada izgledaju kao da "stvarno" očekuju poslušnost)
Jasno opisati ponašanje koristeći reč ODMAH
Davati jednu istrukciju u jednom trenutku (kada postoji konflikt ciljeva onda deca ne odaberu ni jedan ili zaborave da urade jedan zadatak)
Ne davati nove instrukcije sve dok se ranije ne obave (dati šansu da završi jednu aktivnost pre nego dobije uputstvo za novu)
Davati kratka uputstva (lakše se pamte i razumeju; kada je potrebno više uputstava boje je pokazati)
Izbegavati uputstva u obliku pitanja (da bi se izbegao odgovor "NE; NE MOGU, NEĆU")
Uputstva učiniti važnim (ne davati ih kada se i ne očekuje da dete posluša; neposlušnost treba da nosi negative konsekvence - tajm aut ili ukidanje privilegija)
Iskoristiti uputstva za podučavanje (ulasku u situacije u kojima se dete uobičajeno lošije ponaša, treba da prethodi davaje uptstava o pravilima ponašanja; zatražiti od deteta da ponovi dogovorena pravila; pre nego se započne razgovor telefonom reći: "možeš gledati TV, nemoj mi se obraćati dok razgovaram preko telefona. Kada završim razgovor, moći ću da se igram sa tobom.")
Neka ponovi dato uputstvo
Pohvaliti ga

Fizičko kažnjavanje
Fizičko kažnjavanje obuhvata aplikaciju nekog oblika fizičkog bola kao odgovor na neželjeno ponašanje, u ovom slučaju deteta. Da li dete treba tući? Svakako da je odogovor NE! Međutim, i pored saveta stručnjaka, fizičko kažnjavanje dece je prisutno. Podaci iz sveta i moje kliničko iskustvo, ukazuje da se neki vid fizičkog kažnjavanja sprovodi povremeno ili često u više od 90% porodica u cilju disciplinovanja dece. Od čupanja, pljeskanja po rukama, preko šamaranja, pa sve do trešenja, povlačenja, batinanja pesnicom, nogom ili predmetima, nanošenja povreda, opekotina, pa čak i usmrćivanja deteta. Opšte je pravilo da onaj roditelj koji koristi uslovno prihvatljive metode fizičkog kažnjavanja je sklon da primeni i neprihvatljive metode. Zbog toga je odgovor NE za sve metode fizičkog kažnjavanja. Termin uslovno prihvatljivo kažnjavanje odnosi se na upotrebu fizičke sile otvorenom šakom po zadnjici ili ekstremitetima sa ciljem modifikacije ponašanja, a ne nanošenja fizičke povrede. Ne treba učenja deteta pravilima, disciplini mešati sa pražnjenjem roditeljskog besa i želje da se detetu nanese bol, što je potpuno neprihvatljivo i spada u zlostavljanje deteta, opasno po fizičko i mentalno zdravlje deteta.

Argumenti u prilog preporuke da bilo kakav vid fizičkog kažnjavanja ne treba primenjivati su:

Metode kao što su Tajm aut i ukidanje privilegija (o čemu je pisano), su mnogo efikasnije i humanije u umanjenju neželjenog ponašanja deteta, pogotovo na "duže staze". Iako "batine" momentalno zaustavljaju neželjeno ponašanje, one vremenom i čestim korišćenjem postaju neefikasne (dolazi do navikavanja, smanjenja osetljivosti), pa je potrebno konstantno povećanje inteziteta koje može prerasti u zlostavljanje deteta. 
Deca mlađa od 18 meseci su veoma osetljiva i povredljiva, tako da svaki vid fizičkog kažnjavanja može dovesti i do ozleđivanja. Sa druge strane, što je dete mlađe teže shvata povezanost između svog ponašanja i kažnjavanja
Iako fizičko kažnjavanje može ostaviti utisak roditeljima da ima pozitivan efekat na neželjeno ponašanje, ono suštinski ima dvostruki negativni efekat na dete. Prvo, nanosi mu bol i povređuje ga telesno, a sa druge strane izaziva veoma negativna osećanja koja se mogu internalizovati (kroz depresivnost i druge vidove psihopatoloških unutrašnjih doživljavanja) ili ekstrenalizovati kroz vidljivo ponašanje (poremećaj ponašanja, agresivnost prema vršnjacima, destruktivnost, zlopotreba psihoaktivnih supstanci itd.), sa ciljem izbegavanja doživljaja neprijatnih osećanja. Agresivnost može biti okrenuta i prema roditeljima.
Agresivnost prema detetu može biti i model za rešavanje konflikta. Nije retko da roditelji koji slabo kontrolišu svoje ponašanje imaju problema sa kontrolom ponašanja svoje dece koju dovode kod dečjeg psihijatra. Roditelji trebaju da razmisle kakav primer daju detetu koga tuku zahtevajući od njega da ne budu agresivno.
Batine remete odnos između roditelja i deteta. Eskalacije problema može biti posebno uočljiva u adolescenciji kada fizičko kažnjavanje često više nije izvodljivo.
Obzirom da upotreba fizičke kazne i posledično trenutno smirivanje deteta ima za roditelja efekat smirivanja besa (i doživljaj moći), što predstavlja potkrepljenje, povećava se verovatnoća da će se takvo ponašanje roditelja ponoviti.
Deca koja su tučena, kao odrasli ljudi pokazuju slabiju kontrolu ponašanja, više agresivnosti, češće tuku svoju decu i bračne partnere, imaju više problema u braku, češće zloupotrebljavaju alkohol i psihoaktivne supstance i češće su uključeni u činjenje nasilja i krivičnih dela.

Ovaj tekst je imao za cilj da ukaže na štetnost, a ne blagoslovenost kažnjavanja dece. Stoga, pre nego što sebi i drugima ponovite "klasiku" iz repertoara roditeljstva da je "batina iz raja izašla", treba se upitati da li je to prava i istinita lekcija iz roditeljstva. Umesto kazne vežbajte pozitivno ponašanje, pohvale i upotrebu zabave. To je dobar način da roditelji promene negativnu sliku o sebi i svome detetu. Ne zvuči glupo, a funkcioniše sigurno.

American Academy of Child and Adolescent Psychiatry, 2004
Priredio:  Mr sci. dr Miodrag Stanković, dečji psihijatar, porodični savetnik

Kod vrlo male i nerazumne dece između 3 i 6 godina nekad je neophodno da dobiju, ali sasvim blagu, ćušku po guzi. Nikad ne grub udarac jer je telesna konstitucija deteta slaba, nikad po glavi jer je velika opasnost od potresa mozga ili povrede vrata, pada sa opasnim udarcem o podlogu,... Isključivo u slučaju kad svojim ponašanjem čine nešto ultimativno opasno kao trčanje prema ulici ili guranje nečeg u utikač. Naravno pre toga mora da im bude objašnjeno šta ne smeju da rade.

Tući decu zato što pričaju gluposti  ili zato što su sebična, jednako je blesavo kao i učiti ih da psuju. Takve stvari treba da se sankcionišu srazmerno pogrešci neraspoloženjem, odbijanjem da se igramo sa detetom dok se ne izvini i ne prestane. Na žalost život je brutalan i nekad deca dobijaju mnogo nezasluženih i neprimerenih batina. To je pre svega posledica nespremnosti roditelja da se suoče sa vaspitavanjem deteta, a ne detetovig bezobrazluka. Na žalost suviše grubo kažnjavana deca obično postaju emotivni invalidi, često i sami zlostavljači. Na svu sreći ne obavezno, neki od njih naprotiv postanu humanisti, lekari, psiholozi, posebno strpljivi roditelji.

Eto,ako za sebe smatrash da si izrastao u normalnog, psihichki zdravog choveka a ipak znash shta znachi "vaspitna"  otkud ti ideja da ti imash bolji recept za vaspitanje svoje dece?Kapirash? Mozda bi ti bio gora osoba da nisi dobijao te batine?Mozda i ne bi,ali zashto bezati od proverenog recepta?

mene nikad u zivotu nisu tukli jednom me je majka gadjala klompom ali tad sam imao 17 godina
i verujem da sam normalan mozda malo "prek" sto bi rekli stariji ljudi ali ipak normalan

Моја је малцка од 4 године једном отишла код пријатељице из вртића да се играју. Дошла сам по њу након неког врмена и затекла је у сузама. Рекла ми је :"Мама, зови полицију, она тета туче своју децу!"
То је за њу било шокантно искуство. Како ли би јој тек било да сам је, нпр. ја кажњавала батинама? Не смем ни да помислим.
Ја никад нисам добила батине, а имала сам другарице које су их  повремено добијале и сећам се њихових суза, повређености и понижења које су осећале.

pa ona je tako reagovala zato sto si je ti naucila tako kad bi ti nju vaspitavala kao sto ta zena vaspitava svoju decu drugacije bi misljenje imala!!