To je u redu Decky999, nego pitao sam te da li bar pomalo verujes da posle smrti nema apsolutno nicega, da je istina nistavilo u kojem nema nicega, ni materije ni bilo kakve svesti i svesnosti o njoj. Kao sto mi je rekao jedan ateista - kakav Bog, kakav zivot posle ovog zivota, kakva reinkarnacija, posle smrti nema nicega. Ili mozda zelis reci da je i to postojanje posle smrti stvar subjektivnog izbora. Ali to je nemoguce ako postoji vecni zivot duha, onda bi ljudi bez svesnosti o istine bili samo mentalne projekcije svog tela kako si napisao, lutali bi okolo, recimo u potrazi za novom inkarnacijom.


Greha nema jer ne dolazi od nase Bozje sustine, takodje ni kazna. Jedino ti se moze suditi za ono sto jesi a ne za ono sto si uradio ili nisi uradio.

Па зар то није вера протестаната.  Исправите ме ако грешим

за Decky999

Хм, врло је тешко водити дискусију са неким чије погледе на свет уопште не познајеш. С обзиром да је тема васкрсење, хајде да се држимо теме, а не да је разводњавамо...

Узгред речено имамо, бар се мени чини, и проглем у комуникацији. Појмове пунимо различитим садржајем, што отежава успешан дијалог.

Ово није директно везано за тему, али ме занима...(може одговор да буде и приватан, не мора на теми, да је не би гушили)

Као пример неразумевања:

ali Bozija volja je i covecija volja i covek nema gde da ide da se razvija u bilo kom pravcu, on vec JESTE sve ono sto treba da bude i sto je uvek bio.

Шта ти подразумеваш под овим? По мени човек треба да се саобрази са Божијом вољом, али да та одлука буде плод човекове слободне воље. Бог није наметљивац, он ништа неће на силу, па ни то да живимо у складу са његовом вољом.
Са другим делом твоје реченице се апсолутно не слажем. Човек није достигао пуну меру свог раста. Како се то код нас каже, тек треба да достигнемо  меру раста висине Христове. Човек ни у прошлости,а ни сада није досегао висине које му по потенцијалу припадају. То тек треба да оствари и то у слободној заједници љубави са Богом и ближњим. А како је Љубав бескрајна и раст треба да буде такав...

 Greha nema - И ово би волео да ми објасниш. Слажем се да зло нема своју сопствену суштину, већ да егзистенцију црпе из небића. Зло егзистира као изопачење добра, као његова негација. Али грех постоји као злоупотреба слободне воље, па његове манифестације су веома уочљиве у стварности (није то више ствар вере, јер последице зла нису трансцендентне, већ веома искуствене...). Ако грех поимаш као акциденцију у бићу, не мислим да он (грех) не мења биће, па самим тим и није небитан и случајана појава у бићу.
Овим наравно долазимо до тога ( по мом мишљењу), да носилац ознаке бића није суштина, већ личност, па би промена личности (њене воље, љубави, етике, погледа на свет...) аутоматски оставило последицу на комплетно биће, а самим тим и на суштину.


За Luke Jacksona

Greha nema jer ne dolazi od nase Bozje sustine

Ево шта сам мислио под погледи на свет. По мени (мом погледу на свет...)Бог и човек су различитих суштина (природа). Бог је нестворен, а човек створен, тако да између Творца и творевине постоји онтолошки јаз. Бог, кад каже за себе: Ја јесам- и при том мислећи да је Он вечан (да је био, јесте и биће, у односу на нас који то гледамо кроз временско-просторне наочари), као да истиче ту разлику између њега- вечног и непропадљивог и нас који смо угрожени самом својом природом (односно покушајем да егзистенцију заснујемо на њој и да живот црпимо из ње, а не из заједнице са Богом). Овим не мислим да кажем да природа није добра, већ да вечно постојање може да црпе само из Бога и заједнице са Њим. Човек је покушао, а понеки још покушавају да постојање црпу из себе и својих сила, па се то завшило-завршава смрћу. Бог жели да све постоји у заједници са Њим и то да постоји вечно, али ни ово Бог неће никоме наметнути, све је ствар слободе и љубави...

Jeste Deki. Vidis crni humor?

Uf uf uf uvlacite i mene i sebe u intelektualne rasprave koje su nadasve zabavne ali ne doprinose nicemu osim naduvavanju ega - i mog i vaseg - i samim tim nas sve odvaja od Bozije sustine. Ali ajde malo da doprinesem razumevanju iako ono ne doprinosi nicemu....pa redom u kratkim crtama

@Luke

Ja verujem u vecnost duse i svesnosti ali se ne zanimam mnogo mehanizmima prelaza iz "ovog" u "onaj" svet. Po meni je smrt deo zivota - kraj kruga koji srece svoj pocetak. To je moja percepcija istine. Tvoj drug ateista ima svoju istinu ili percepciju iste i to u sta veruje ce mu se i desiti - ako zelis nistavilo dobices nistavilo - nista se ne desava van nase volje pa cak ni to. Nije stvar izbora - nego volje i vere. To je kreativno destruktivna snaga univerzuma - to je nasa Bozija priroda i kao takva nepromenljiva cak i u ovom tuznom nesvesnom stanju u kome se sada nalazimo...

@Deki44

Ostavi se etiketa i amblema - samo u muzejima ispod svakog exponata pise sta predstavlja u zivotu je to tesko primenljivo. Ali ako ce ti biti lakse mozes da me smestis u neku kutiju pa cak i protestanstku - necu se buniti ... Ja tebe sa druge strane vidim kao svog brata.

@Silvanus

Naprotiv, mi se veoma dobro poznajemo - poticemo od iste Bozije ljubavi i jesmo ta ista Bozija ljubav. Jedino sto je razlicito izmedju nas dvojce je kako vidimo sopstveni lik kada se pogledamo u ogledalo. Tu ulazim u sustinu nerazumevanja mog predjasnjeg pisanja: a vec sam to pominjao - covekov pad od Boga je iluzija kao i sve sto je doslo posle njega - sustina covekovog pada je njegovo VEROVANJE da je odbacen od Boga. To je osnova covekovog pada - verovanje u iluziju! Zbog tog verovanja mi ne vidimo nasu sutinsku prirodu koja je ista kao i Bozija priroda - imamo percepciju podeljenosti i individualnosti - vidimo brata kao nekog van nas kao sto i tragamo za Bogom van nas. U IStini svi smo deo iste Realnosti a Bog nas nikada nije napustio jer da je nas napustio napustio bi i samog sebe sto je apsurd je je Bog apsolutna i nesebicna ljubav - kreatuvna energija koja je stvorila univerzum i sve u njemu i cini taj univerzum. Mi smo stvoreni da budemo ekstenzija Bozije volje i njen sastavni deo - da doprinosimo svakog trenutka Bozijoj kreativnosti. Umesto toga mi smo izabrali svet spoznaje dobra i zla i voljno zaboravili sopstvenu Boziju prirodu, medjutim ona nikada nije zaboravila nas i koliko god se mi trudili da uradimo lose po nas same i da se udaljimo od nas samih i Boga, Bog cini sve da nam pomogne da se vratimo svesnosti koja nam pripada. Samim tim - posto je jedino sto je realno na ovom i svim svetovima Bozija ljubav i sve sto iz nje izlazi - nasa iluzija o podvojenom zivotu i sve sto iz njega izlazi je nestvarno i nepostojece - odnosno covek nema sta da "radi" na svojoj pravoj prirodi jer je ona savrsena jer je od Boga i sastavni deo njega. Jedino sto treba da radi je da prihvati tu cinjenicu i da svesno postane ono sto vec jeste - Sin Boziji.


Sve ostalo polazi iz prethodnog napisanog - greh ne postoji jer je jedino sto postoji Bog i njegova savrsena priroda - prihvatiti postojanje greha coveka je isto sto i identifikovati Boga kao gresnog. Jedini "greh" nesvesnog coveka je nedostatak ljubavi i neshvatanje sopstvene prirode. Svaki put kada vidis greh sopstvenog brata posmisli da je tvoj brat tvoje ogledalo - to sto vodis u njemu je i tvoh greh jer prihvatanjem njegove nesavrsene prirode ti joj dajes energiju vere i odrzavas je u zivotu. Pomisli da je svaki ljudski (bratovlhev) "greh" nista drugo nego poziv na pomoc i zahtev za ljubavlju. Samim tm umesto kritikom nagradi ga ljubavlju. Time ces biti ono sto jesi - jer ni Bog nikada ne uskracuje ljubav. Posledicno - kazna je samo jos jedan iluzorni ego mehanizam koji odrzava covekov osecaj krivice a samim time stanje nedostatka ljubavi a samim tim i njegovu iluziju i kao tako ga drzi van Bozije realnosti i svesnosti.

Pa kada se vratis na ontologiju coveka - prepoznaj dualnost covekovog bica ali prihvati samo istinu i odbaci laz - jer jedno sa drugim ne moze da zivi u istom koshu - tama nestaje kada je obasjana svetlom tako i covekom ego nestaje kada ga obasja Bozija ljubav. Prihvati svakog svog brata kao sebe i voli ga kao sebe i time ces negirati iluziju pada a prihvatiti Boga i za sebe i za svoju bracu. Imali sta jednostavnije i lepse od toga.

Na kraju - ovo ne pisem da bi te ubedjivao u bilo sta - ovo je samo bledi putokaz ka realnosti koji ja pratim - putolaz koji je meni blizak ali tebi ne mora da bude. To mene ne pravi lazovom niti tebe pravovernikom - i ja i ti smo samo braca koja tragaju za istinom jer smo prepoznali deo iluzornosti materijalnog sveta. Ovo je najbitnije - bas to prepoznavanje lazi i obmane - odatle polazi svaki put - oni se razilaze da bi sreli na cilju i prerasli iz beskrajno mnogo razlicitih puteva u jedan da na kraju i taj jedan nestane kada nestane sva iluzija ovog sveta. 

За Decky999...

Слажем се са тобом да смо и ти и ја и сви други људи браћа и сестре. И слажем се да су путеви до Истине многи...Не мислим да је дијалог који овде водимо питање ега или таштине или интелектуалног надмудривања...Па ваљда све радимо у славу Божију, у славу Истине и Љубави...

Tu ulazim u sustinu nerazumevanja mog predjasnjeg pisanja: a vec sam to pominjao - covekov pad od Boga je iluzija kao i sve sto je doslo posle njega - sustina covekovog pada je njegovo VEROVANJE da je odbacen od Boga. To je osnova covekovog pada - verovanje u iluziju! Zbog tog verovanja mi ne vidimo nasu sutinsku prirodu koja je ista kao i Bozija priroda - imamo percepciju podeljenosti i individualnosti - vidimo brata kao nekog van nas kao sto i tragamo za Bogom van nas

Е, сад да ли је ово суштина нашег неразумевања или не, мислим да то ни ти, ни ја још увек не знамо, али јесте једно од наших различитих погледа. Ја не мислим да је човек одбачен од Бога, већ да је човек, приликом пада одбацио Бога. И није то веровање, него је у питању конкретан покушај да се егзистенција заснује на другачији начин...Не више да постојимо и узрастамо у заједници љубави са Богом, већ да егзистенцију црпемо из природе (творевине Божије). Бог нас никада не напушта, па чак ни када ми грешимо, али ми својом вољом напуштамо Бога, грехом му окрећемо леђа.
Под 2, ово је исто као код Luke Jackson-a, a то је да Бог и ми имамо исту суштину. Са овим се не слажем. Божанска суштина је апсолутно недоступна. Бога можемо познати кроз творевину, кроз Божанске енергије, можемо га познати као Личност..., али по суштини Бога не можемо спознати. У питању је онтолошки јаз, који ни после васкрсења неће бити превазиђен. Ми ћемо тада Бога гледати лицем к лицу, созерцаваћемо Га, бити у заједници љубави са Њим, али ни тада нећемо појмити Бога по суштини.( да не улазимо сада у дискусију о твари по себи...)

А о подељености...Па слажем се да се већином ми, људи, у свету понашамо као индивидуе и поносимо се тиме. То јесте погрешно, али као што и сам примећујеш наша природа и јесте подељена (за разлику од Божије). Човек треба да превазиђе ову подељеност и раздвојеност од Бога и људи и целог света, али да би то могао, прво мора да постоји на начин личности, а не као индивидуа. У Богу постоји заједница 3 личности и неподељена божанска природа, а код нас је мноштво личности (а још више индивидуа) и раздељена људска природа. Сваки човек је носилац само дела људске природе, па зато смрћу 1 човека не умире читава људска природа (мада је притом нестао читав један микрокосмос). Човек је призван да оствари своје високо достојанство и назначење, а то је да постоји на исти начин као и Бог, да постоји у слободној љубавној заједници са Богом, ближњима (сестрама и браћом, свим људима...) и са целом творевином...

Како то кажу у једној књизи епске фантастике (мало ћу изменити)...Нема човека који толико дуго ходи у сенци зла да не може поново да изађе на Светлост. Ходај у светлости Божијој! Нека ти загрљај Божији пожели добродошлицу кући! Збогом остај...
 

Управо тако.
Бог се не крије од човека, грешан човек скрива се од Бога и скрива све док га сасвим не изгуби из вида.

Није свака вера у Бога добра Велики апостол Павле каже: Чедо Тимотеју, Саветуј хришћане да буду здрави у вери. Може неко да верује у Бога, и вера његова да му не донесе никакву корист, ако не верује онако, као што исповеда Црква, то јест права православна вера. И ђаволи верују у Бога! Зар не каже апостол Јаков (гл.2,19) да и ђаволи верују, и дрхте. Али шта користи ђаволима вера, кад они не творе вољу Божију?
 
Због тога мислим да треба рећи о којој се вери ради. Можда грешим али има доста људи који само читају а не знају ништа о вери па да се не би збунили.

Опростите ако сам некога увредио није ми била намера.
И ја тебе гледам и волим као брата 

Само да додам  да је представа разапињања Исуса Христа, највећег симбола хришћанства, вероватно  погрешна,  јер  не постоји никакав доказ да је Исус тако разапет.

Приказ мушкарца који је на шакама и стопалима прибијен на крст раширених руку и уздигнуте главе, никада није научно доказан, можете прочитати у  једном од прошлогодишњих бројева часописа Journal који издаје  the Royal Academy of Medicine .

"Расположиви докази показају да су људе разапињали у разним положајима и да су их на разне начине причвршћивали на крst", пише у резултатима истраживања.

У корист својих аргумената двојица научника, Piers Mitchell и Matthew Maslen с лондонске Royal Academy of Medicine проучили сва истраживања и расположиве документе о медицинским узроцима Христове смрти. Они наглашавају да су технике разапињања биле различите и да све су коначно доводиле до смрти погубљеника.

"Жртве нису нужно постављене с главом горе, нити су причвршћене ексерима у стопало", мада они тиме не доводе у питање само разапињање.

Крстови су се постављали у свим могућим смеровима, понекад су жртве биле с главама према доле, привезане конопцем, а не ексерима, чак прибијене на месту гениталија. "Ако је жртва разапета с главом према горе, понекад је додаван ослонац од дрва да би подржавао тежину жртве и продужавао муку", прецизирају аутори.

У Израелу је пронађен само један доказ метода разапињања из доба Римљана, и то костур стопала с ексером од 11,5 цм забијеним кроз њега, и који, ако је веровати натпису у оближној костурници, наводи да се ради о Јехонанану бен Хагколу. Никакав траг ексера није пронађен у костуру шака и подлактице.

Na "kriz"!!!Livingstone,nije kriz vec Krst-jedini,pravi i najveci simbol Hriscanstva.Svaka cast Deki44 na tekstovima i nekima ocigledno treba da se odrzi neki cas Veronauke.