To cini nekih 30-50 godina od smrti Hrista, beznacajna cifra...

Da ti dam tu poJentu. Hriscanstvo samom svojom pricom, kao isvaka religija, o zlatnim brdima i dolinama koja nas cekaju nakon smrti, nipodastava vrijednost materije i opste zakone koji vaze za tu materiju, a samim tim i Boga, koji je po vama sve to i stvorio...

Ово ти је чист пример врћења у круг- Circulus virtiosus. Прочитај мој одговор на овој теми број 12.

Заиста сам више очекивао од тебе.Само си ме завлачио...

Mogao sam da ti zakitim, ali mislim da istina treba da bude sto sirovija, tako je ucinkovitija...

Poenta cele priče vaše je da je Hrist pobedio smrt najveći strah čovečanstva i time dokazao da večan život postoji, Dokazao je i da se ne treba plašiti smrti 

A sta je otoloska sustina svakog ega - identifikacija sa telom. Telo je simbol podvojenosti coveka i Boga - vaskrsenje je simbol spajanja coveka i Boga - sta onda moze biti veca iluzija i neosecanje vaskrsenja nego mentalne projekcije tela posle tela. Samo jedan od odbrambenih mehanizama ega koji dolaze do izrazaja kada se duhovnost podmaze sa pola kila svinjetine i flasom rakije.

Sto se tice mentalne projekcije tela posle tela, mislim da ce se mnogi posle smrti osvestiti, osetiti istinu, dakle vaskrsnuti, a to ne mora da znaci da ce zaboraviti na zivot u materiji, nego ce ga gledati kroz novu prizmu, prizmu vaskrsenja. Dok smo u materijalnom telu to je tesko postici -vaskrsnuti, chula nam smetaju i sve ostalo sto proistice od njih, zelje, strahovi, nadanja, iluzije... To jest, te stvari ne moraju da nam smetaju nego nash nacin na koji gledamo kroz njih, rekao bih da svesno odbijamo da budemo srecni jer to izgleda zastrasujuce u okolnostima kada vecina nije prosvetljena, ali vecina nas si je tako postavila stvari. Ok, ovo je subjektivno, moje. (: 

Posle smrti ostaje samo svesnost (ako postoji) - ali svesnost o istini i istini u sebi - ne svesnost o telu jer ono pripada temporalnom domenu i kao takvo je iluzija van materijalnog sveta - u kome sa druge strane ima ulogu alata za postizanje svesnosti o sopstvenoj prirodi.

E sad - sta ko ocekuje posle smrti to je druga prica - jedno je sigurno - nijedno ocekivanje nece biti ispunjeno. Samo ce istina ostati sve ostalo ide u zaborav i u nove karmicke krugove. Neka vrsta reciklaza duse.

To je ono u sta ja verujem.

A sad - vasksenje - sa druge strane moze da se desi samo za zivota - kao finalno otvaranje svih komunikacionih kanala izmedju nas i Oca i vracanje u njega posle pada. Tada i samo tada - mozemo sa punom svesnoscu da gledamo na materijalni zivot posle smrti kroz totalnu drugaciju prizmu svesnosti u potpunosti sjedinjenim sa Jedinim Bicem - bez bilo kakvog tela ili ideje o istom. Ii mi sami samo ideja - sve ostalo pripada temporalnom domenu. Kao ideja zivimo vecno van ropstva vremena i prostora - jer je nasa sustina upravo to - ZIVOT - nista manje nio vise od toga jer je to sustina i Boga kome stremimo.

Negde sam pre neku god. citao da su neki naucnici ispitivali pokrov, ono usta je bio umotan Hrist. Kako kazu, bila je potrebna veliko isijavanje energije da bi se promenila struktura i ostao lik. Znaci nije sagorevanje, ili neki poznati nacin utiskivanja lika u materiju.

   Човек се после смрти бесконачно даље усавршава. Свакоме хришћанину који је доживео Бога као апсолутну љубав, претешка је помисао о вечној осуди и паклу. Па, ипак, таква осуда постоји, само што њу не изриче Бог људима, већ човек сам себи суди. Он је слободан да добије опроштај и човека и Бога.

Upravo tako - jedino sto je za prvi korak da izadjes iz pakla sopstvene osude potrebno da prestanes da razmisljas o pojmu pakla - jer je sam pojam iluzija a ta iluzija je pakao sam po sebi - i u potpunosti nebitan i nepotreban ako ti je sustinska svrha spoznaja Oca.