Pa i nismo bas prepusteni samim sebi, da je tako vec od pedesetih godina bi nestali

Ja nisam pominjao religioznost već duhovnost gde je naglasak stavljen na pozitivno razmišljanje,ponašanje,dela i pozitivan razvoj čoveka sa kojim čovek povećava nivo svesti i denzitet do visine gde može da prima kosmičku  energiju,duhovnu snagu da komunicira sa višim oblicima energije i da ih vidi.
Niko nije rekao da se ti moliš Bogu da bi bideo vanzemaljce.Da bi neko bio duhovno pozitivan nikakve veze nema sa tehnologijom.To je lična odluka i izbor čoveka. U davnim vremenima duhovnost bilo daleko prisutniji kod ljudi i samim tim bila normalna pojava,dok danas duhovnost zovemo glupostima,pošto sve ono pozitivno i dobro u ljudima izčezava,i zgrožavamo se kada je reč o dobroti kao da nas dobrota peče .Vanzemaljci su na višem denzitetu i oni mogu da nas vide,i ako treba i da nas kontaktiraju.Dok mi na nižem denzitetu ne da ih nemožemo videti,već nemožemo ni da ih kontaktiramo,jer niža energija nikako nema pokretačku inicijalnu energiju koji može uticati na višu energiju postojanja i samim tim da stupimo u kontakt sa njima.Mi ih ne želimo razumeti, zato apsolutno nemaju razloga zašto da se kontaktiraju sa nama.
Oni su na višem nivou svesti,i da bi ih videli i čuli ,moramo i mi da povećamo naš nivo svesti,da imamo dovoljno duhovne energije koji dolazi iz Univerzuma da stupimo u telepatski energetski kontakt sa njima i da ih razumemo na približno njihovom nivou svesti.A podizanje nivoa svesti počinje sa promenom čovekovog ponašanja.A nikako rečima,to su gluposti ,ja ću nešto konstruisati u materiji pa ću celu vasionu prisiliti na kolena silom i tako stupiti u kontakt sa vanzemaljskim civilizacijama.To govori niska zaostala slepa ljudska priroda čoveka koji samo u svojoj iluziji se oseća nadmoćnim i superiornijim koji govori samo jezikom sve da pokori.
Ni ljudi u pradavnim vremenima nisu imali tehnologiju,pa su bili u prijateljstvu sam tim bićima,to jest ta bića živela među ljudima.A mnogo dokaza ima da su nam u tom vremenu pomagali,davali nam savete i informacije koji se jasno vidi kod Asteka i plemena Maja,a verujem i da su Atlantiđane pomagali pošto je moć kristala itekako stvarna, samo jako malo ljudi ima svest o tome i sposoban da ih koriste.Dali možda po tebi i to glupost,jer nisi sposoban da koristiš te kristale?

U Prvom svetskom ratu izvesni Nikolas Butje, francuski poručnik, nestao je iz svoje jedinice, koja je logorovala u blizini Dižona. Mislilo se da je dezertirao. Tri dana kasnije, poručnik Butje se pojavio, potpuno sed, smežuranog lica, ostareo bar trideset godina...Misterija je razrešena tek 1954. godine kada su potomci Nikolasa Butjea pronašli njegov ratni dnevnik. U dnevniku je poručnik upisao da je bio otet od bića čudnog izgleda, da je boravio "na nebesima" i da ne zna kako se vratio u jedinicu.

ova prica mi se svidja 

I meni...
Al',pitanje je koliko istine ima u njoj....

and still i see no changes

Ovo sam vec negde postavio ali nije lose da ponovim,evo sta se coveku dogodilo dok je sluzio bivsu JNA...

Ma nema beda... bilo je ljeto1985. godine. Bio sam u JNA, zapovjednistvo 250
raketne brigade. Elitna jedinica za nadzor i obranu neba iznad Beograda.
Nocno dezurstvo.
Negdje oko 22:00 pratimo nekakvo komesanje iznad Albanije. Albanci podizu u
zrak desetak lovaca (Eto da razbijemo i famu o "obadva albanska aviona" :o))
Na velikoj visini (oko 35 kilometara) uocavamo dva objekta koje u tom
trenutku zbog male brzine leta (oko 100 km/h) definiramo kao balone. Nasa
procjena poklapa se sa podacima koje dobivamo iz zapovjednistva 11. divizije
"RV i PVO" u cijem smo sastavu.
U sustavu obrane neba mi smo zaduzeni samo za obranu Beograda raketama SA-2
i SA-3, ali pratimo situaciju iznad cijele istocne Jugoslavije (borbenom
avionu od Rumunjske granice do Beograda treba manje od 12 minuta, od
Bugarske 15-20 a od Albanije 20-25 minuta ovisno o brzini)
Pretpostavljamo da NATO salje spijunske balone (valjda radi vjezbe jer tesko
da u Albaniji ima nesto sto bi ih tada zanimalo).

Ne mogu biti avioni niti helikopteri zbog parametara leta. Helikopter nemoze
tako visoko, a avion (na toj visini) tako sporo letjeti.
Naravno, niti Albanski lovci ne mogu tako visoko pa se vrte kao pcele u krug
ispod objekata. Nakon nekog vremena objekti lagano ubrzavaju i smanjujuci
visinu prelazi Albansko-Jugoslavensku granicu.
Pravac kretanja - otprilike ravno prema nama.
Nakon statusa N (nepoznat) prelaskom granice objekti dobivaju oznaku X
(neprijateljska letjelica)
Iz zapovjednistva divizije dobivamo naredbu za pripravnost. Dva dezurna
raketna polozaja (od osam koliko ih sacinjava prsten oko Beograda) dobivaju
uzbunu. Kada su objekti bili na 200-250 km od Beograda brzina je bila oko
300 km/h (nema tog balona ni helikoptera koji leti tom brzinom) a visina je
pala na 15-tak kilometara uz daljnju tendenciju gubljenja visine.
Iz Batajnice krece JEDAN lovac u presretanje. (Ovaj detalj jako puno govori
o stanju u tadasnjoj JNA. Albanci su "protiv" NLO-a digli desetak lovaca a
"nasi" se nisu udostojali poslati niti uobicajeni lovacki par).
Ubrzo je MIG 21 (a ne 22) prisao objektima i mogli smo pratiti razgovor
pilota i kontrole leta. Premda smo mi, zapovjednistvo divizije i kontrola
leta u Batajnici imali savrsen odraz na radarima - pilot nije vidio nista.
Vrtio se neko vrijeme u blizini, no jedino sto je mogao pokusati bilo je
pokusati "proletjeti" kroz odraze na osnovu navodjenja, ili pak pucati na
slijepo. Srecom u zapovjednistvu je dezurao netko razuman pa je odbacio
ovakve ideje. Nakon pola sata avion se vratio u Batajnicu, a mi smo i dalje
pratili sto se zbiva. NLO-i su se polako primicali nasem juznom polozaju
(uvijek su dezurna dva diviziona koji su na suprotnim stranama tako da
njihov domet sacinjava "osmicu" koja pokriva 60-tak posto neba iznad glavnog
grada i okolice)

Domet raketa sa juzne strane (SA-2) je 25 kilometara, a par NLO-a je dosao
na 35 kilometara od polozaja i tada postaje zanimljivo. Objekti se iznenada
razdvajaju i obilaze na udaljenosti od svega par kilometera krug koji
oznacava domet nasih raketa. Kao da tocno znaju domet!
Iz zapovjednistva divizije dolazi nalog da se cijela brigada podigne u punu
borbenu pripravnost, ali dezurni oficir trazi da mu odmah odobre i otvaranje
vatre prema vlastitom nahodjenju (jer je tvrdio da tako nalaze procedura).
Uslijedila je vrlo zucna svadja (toliko o pritisku na gumb koji se nalazi na
livadi i kojim se uzbunjuje cijela Jugoslavija:o)) koja je potrajala skoro
desetak minuta.
Nas dezurni major urlao je da su dva diviziona (oko 250 ljudi) vec satima
pod uzbunom (a u kabinama je temperatura 45 stupnjeva, bilo je ljeto...) pa
da nece "zabadava" buditi jos 1000 ljudi.

U medjuvremenu su letjelice obilazile Beograd na visini od oko 8 km, svaka
sa svoje strane i vec su napravile po cetvrtinu kruga, te su se nalazile
jedna tocno na zapadu, a druga tocno prema istoku na udaljenosti od oko 50
km od grada. U komandi divizije su na kraju zakljucili da opasnost nije
prevelika te su odustali od zahtjeva za uzbunjivanjem cijele nase brigade i
trazili daljnju pripravnost dva raketna diviziona, te odobrili ispaljivanje
raketa ako NLO-i promjene pravac i krenu prema gradu (tada vise ne bi bilo
vremena prolaziti kroz nekakvu proceduru, a osim toga u takvoj situaciji -
kretanje sumnjivog objekta prema gradu - postoji generalno odobrenje za
gadanje).

Nas dezurni oficir bio je pomalo usijana glava, te smo se uskoro nasli u
novom sranju (po meni najvecem do tada). Naime odobrenje da se "ispale
rakete ako letjelice krenu prema gradu" on je shvatio kao odobrenje u
slucaju da "udju u domet raketa".
NLO-i su vec bili obisli grad i poceli su se ponovno medjusobno
priblizavati. Procjenjena tocka susreta bila je sjeverno od Beograda na
udaljenosti od oko 60 km. Logicno bi bilo zakljuciti da ce nastaviti
kretanje u priblizno istom smjeru, prema Rumunjskoj, no jedan od njih (onaj
koji je obilazio grad sa istocne strane) kretao se tako da je u jednom
trenutku usao u domet nasih raketa. Dezurni oficir je mrtav hladan podigao
slusalicu, pritisnuo gumb za vezu za Pancevom (divizion se nalazi pokraj
Panceva) i naredio "ISPALI TRI!" (sto ce reci tri rakete). U operativnom
centru bio je jos dezurni podoficir (zastavnik) i dvojica vojnika (jedan od
njih bio sam ja). Smrzli smo se. Onda smo svi skocili na majora i uglas
poceli urlati. Dobro se sjecam da sam ga pitao hoce li biti odgovoran ako
nekakvi svemirci zbrisu cijeli grad (i nas sa gradom jer smo tada jos bili
stacionirani na Banjici).
Sreca je bila u tome da je major od uzbudjenja pobrkao proceduru. Trebao je
reci sifru za otvaranje vatre, a ovako je uslijedio poziv dezurnog oficira
iz Panceva da vidi o cemu se radi. Javio se nas zastavnik i rekao mu da malo
priceka. Major se malo pokolebao i dobili smo dragocjeno vrijeme. NLO se u
nasem dometu nalazio svega 4-5 minuta i dok smo se mi svadjali izmakao je.
Major je uzeo slusalicu i rekao Pancevu samo "IDITE NA SPAVANJE", nakon cega
je nas zastavnik (ocito pribraniji) poslao propisnu sifru za prestanak
uzbune.

NLO-i su se u medjuvremenu sastali, povecali visinu i brzinu (ne sjecam se
vise tocnih podataka) i kada su presli Rumunjsku granicu samo smo gledali
kako Rumunji dizu u zrak lovce.
Drugi dan je dosao neki pukovnik iz komande divizije, pokupio dnevnike
dezurstva i bez rijeci otisao. Cak nam nisu rekli da o tome nikome ne
pricamo. I tako nitko ne bi vjerovao.

Zanimljivo je da je u presretanje isao MIG-21 premda su te godine vec bile
isporucene prve "29-tke". Stanje u JNA je bilo stvarno jadno. Poslati jedan
lovac na dva NLO-a? Bila je velika ekonomska kriza u jugi pa su valjda
poslali MIG-21 jer trosi manje goriva od MIGa-29.

Ne znam zaista nista vise o ovom slucaju. Nakon ovoga ja osobno vjerujem da
zemlju posjecuju vanzemaljske letjelice. Informacije koje sam dobio dovoljne
su da znam da se nije radilo o objektu koji potice sa zemlje. Puno smo
razmisljali o nekakvim novim americkim letjelicama, no zbog parametara leta
to nije bilo moguce. Da je nesto takvo tada postojalo, do danas bi se nesto
i saznalo o tome. U ono vrijeme se vec znalo sa "Stealth" avion, a upravo
250. raketna brigada je kasnije oborila jednog.
No - covjek jos nije proizveo letjelicu koja moze letjeti 200 km/h na visini
od 35-40 kilometara. Nije se radilo niti o "meteoroloskoj pojavi" jer je
ponasanje bilo "preinteligentno", a selektivno ometanje radara (i samo
radara!) na lovackom avionu (dok svi ostali radari rade bez greske jer ocito
ne predstavljaju opasnost) pokazuje visok stupanj tehnologije.

Mislim da je prilicno zanimljivo,a i desava se na nasim prostorima

Ovo iz necijeg dnevnika???

Yes....sve sto znam da se decko zove Mario i da je iz Hrvatske ,i ovo se desavalo 1985 godine dok je jos postojala JNA

zanimljivo .. koliko li slichnih pricha josh ima za koje malo ko zna .. hmm