Svako ima svoju pricu,a moja...hm,pa jako je ustvari jednostavna.Moji su se razveli jos kada sam bila jako mala,imala sam 2 god,ali svejedno kada vratim vreme unazad,pa i nemam nesto preterano uspomena iz detinjstva sto se njih tice.a ono najgore doba,znaci kraj osnovne i pocetak srednje skole,oboje su otisli u inostranstvo,tako da sam ja bila sam sama sa sobom.Uvek sam sama resavala svoje probleme,donosila sama svoje odluke...zato sam na svoju srecu ili nesrecu jako rano sazrela i puno vise od mojih vrsnjaka.Ni dan danas ne dozvoljavam da mi se roditelji mesaju u zivot i odluke.

Mnogo toga nam smeta kod nasih roditelja a kad sami postanemo roditelji cinimo iste greske,sve vise licimo na njih.
Lakse i brze je primeniti njihove metode ,,vaspitanja,, koliko god da su nam se cinile neefektne i neadekvatne nego  potraziti neku literaturu ili otici u skolu za roditelje. Sretna sam sto sam imala pedagogiju na faxu. U americi srednjoskolci imaju predmet roditeljstvo,tako nesto bi bilo dobro da postoji i kod nas.
Ali nase drustvo je zaokupljeno dnevno-politickim problemima,ljudi koji imaju vlast i moc gledaju da obezbede sto vise materijalnih dobara za sebe,nikome nije stalo do socijalne sigurnosti naseg drustva... roditelji puno rade nemaju vremena za vaspitavanje dece to prepustaju vrticu,skoli, profesori i vaspitaci su malo placeni i nemotivisani da se posvete deci a bogami i neadekvatno obrazovani a deca su prepustena televiziji i ulici gde su im ponudjeni jako losi uzori.
,,Psihologija deteta i mladih,,DrLeon Zlebnik stara knjiga u 2 toma moze da posluzi mladim roditeljima ili onima koji ce to da budu.

Roditelji su mi dali sve sto imam!!!
Za sve ostalo sto mi nedostaje sama sam kriva!!!
toliko

roditelji imaju suvise briga da bi brinuli o nama,ali zato nikad nemaju dovoljno svesti da nas ostave na miru

Lepo receno...

Koliko god me ponekad nervirali, ipak su oni zasluzni za sve sto imam.
Meni je jako drago, sto su me pre svega prilicno patrijarhalno vaspitali i sto su u mojoj kuci skola i obrazovanje oduvek bili jako vazni i tome se posvecivala posebna paznja.Verovatno sam ja zato izrasla u jednog savesnog ucenika i umem da prepoznam prioritete u zivotu, kao i to da postavim sebi cilj.Mislim da to zahvaljujem mami i tati. Mozda je jedina zamerka sto su me dosta razmazili, zapravo, postala sam razmazena poslednjih godina, ranije nisam bila takva.To mi jako smeta i trudim se to da prevazidjem. Inace smeta mi i to, sto je moja mama jako vezana za mene, pa sam relativno nesamostalna, medjutim, obe svesne toga, trudimo se to da ispravimo. inace u mojoj porodici sve probleme resavamo zajedno i mislim da atmosfera koja vlada u mojoj kuci, zapravo je jedna zdrava atmosfera...pa prema tome, valjda samo mogu da zahvalim Bogu

njihov uticaj nas nervira dok su zivi a kada ne budu vise sa nama nedostajace nam.
zato volite svoje roditelje postujte ih ma kakvi bili oni to zasluzuju ako ne vise bar iz razloga sto su nas stvorili i pruzili nam priliku da se pokazemo na polju roditelja.

kod mene je k'o u vojsci
majka me budi oko pola6 svako jutro, sedam ako je vikend, otac radi i vidjamo se samo uvece, sestra mi je sad u grazu na studijama, i donedavno sam saznala da moja majka mene ne poznaje uopste, i da se nasa komunikacija daaaavno prekinula, samo sto sam onda bila mala i nisam to shvatila nit' primetila na vreme
moja majka stavlja jednakost izmedju osobe i ocene koju ta osoba ima u skoli, sto po meni ne mora da znaci ama bas nista!!
i eto, trenutno sam u rasulu sto se tice toga...jer stalno pokusavam neki kontakt da napravim izmedju, medjutim sve vise je ono - k'o dva stranca

a pored toga, je sve ok...

U potpunosti se slazem s'tobom....

nije tacno

sve rade iz najboljih namera, a sad sto je nekome to dosadno i glupo to je druga stvar
problem je u razlici u godinama

kasnije sve dodje na svoje mesto

da imaju isuvise briga imaju, ali to je vec dobro poznato zbog cega i zasto
i pored svih briga oni brinu o nama