Off topic nismo ni malo,jer je sve to uticaj roditelja,itekako

Naravno da se lose moze zavsiti kada bi tek tako iznenada osobu izolovali,ali druga je prica ako ona sama to ucini znajuci zbog cega to radi i zasto joj je to potrebno.
I to "da sam ja popustila"
Ne znam,mozda gresim,ali meni se cini da je potpuna predaja jedini nacin,nikakva borba i savladjivanje demona u glavi mi ne lice na izlaz,samo prezivljavalje i potpuno predavanje njima dok ih potpuno ne osetimo i ne budemo spremni za dalje...
Eto sada ponovo citam tvoj prvi post na ovoj strani,ne znam...ipak mi se ne cini da si uspela u toj meri u kojoj ti mislis da jesi
No dobro,uradi ono sto ti rekoh na pp pa ces razumeti bolje

A, neee... Taj prvi post je bio prilicno rezervisan i bio je kao neki odgovor onome sto je Ivana napisala i nisam tu htela previse da se unosim. Ona i ja nismo isto, mentalni sklop je razlicit i cini mi se da je ona po prirodi pesimista, sklona depresijama i sl ali ne mora da bude tacno to sto je izvuceno iz 5 recenica koje je napisala.. Ja bih najvise volela da joj ispricam o cemu se radi kod mene i ceo "razvojni put Bore Snajdera", kako sam ja dosla do ovga sto sam sad.  A to sto si mi rekao da uradim, vec jesam... Druga stvar, nemas pojma sta je bilo u pitanju i koliko je mog truda tu trebalo da se ulozi da se sve to ispravi i postavi na pravi put. Naravno, covek dok je ziv radi na sebi u ovom ili onom smislu, neko predanije, a neko ne... Nikako nisam mogla sve da ispravim za sve ovo vreme. Eto, bolesna sam i to nikad necu moci da promenim i tu si u pravu. Zao mi je samo sto je do toga moralo da dodje da bih se skroz trgla iz tog nistavila u kom sam bila. To mi pravi ogromne probleme, sputava na razne nacine i gusi me ali opet nisam klonula i bijem se sa celom tom nesrecom, evo, vec 6 godina. I opet je kod mene veselo... Imajuci sve to u vidu, smatram da jesam uspela. Ali o ovome bismo ti i ja mogli da pricamo do iznemoglosti...

Pa da,taj prvi i jeste bio odgovor njoj.No dobro,da nebi do besvesti nastavljali,zaista i ne znam toliko toga da mogu da kezem da nisi uspela.Odlicno je to sto osecas poboljsanje i odlicno je i to sto osecas da niej gotovo i da moze biti jos bolje,samo nastavi u tom smeru..eto
A da,i ne mora da znaci da nikad to neces moci da promenis,mozda ces jednog dana biti sasvim zdrava,ne preko noci naravno,ali moze se desiti da samo postanes svesna da vise nema potrebe da se boris i plasis,jer si sve borbe vec "izborila"

Da, kada to bude bilo, a znam da hoce sigurno, moci cu da kazem da sam zdrava...ne fizicki, naravno, jer ovo od cega ja bolujem ne nestaje ni preko milion noci...

Kombinezon, hvala...

Skakanko,nema na cemu

kako sam ja po oceni drugih, posto nije umesno za sebe reci, postao dobro dete, pa i necudi ona poslovica; dajte mi dobro dete pa ce te videti kakav sam ja dobar roditelj.i licno smatram da sam uspesan u svim segmentima, u slazemo se veoma teskim godinama i okolnostima koje su nas pratile.ukratko sa 4 godine sam bio poslat od strane svoijh roditelja po hleb bez novca,receno mi je da donesem tri hleba isao sam misleci da se to tamo deli dzabe cekao sam po tri sata i na kraju kako kad dobijao skroz zagoreo hlebstvarno dzabe ali bilo je dana kad sam prosao praznih saka.o detinjstvu i ulozi nasih roditelja mozemo da pisemo puno ali za jedno garantujem budimo srecni sto smo dobili priliku i dosli na ovaj svet rodjenjem i samo za to budimo zahvalni svojim roditeljima nista vise od toga nam nemoraju pomoci.sve ostalo zavisi od nas samih moramo se iskreno probuditi svakog dana raditi na samom sebi sve vise znati videti roditelje u svakom onom ko nam na nasem putu pomogne da brze shvatimo zivot koji imamo i ucinimo drugima zivot lepsim nasim postojanjem medju njima sve se moze kad se iskreno hoce radite svaki dan na sebi i zapamtite svega ce biti samo nas nece biti radite lepe stvari i iz toga crpite energiju da lakse izdrzite kad vam bude tesko volite zivot jer je kratak.

jes ti pri zdravoj svesti?
sta..dete staro jednu sekundu treba samo da se bori za sebe,ne treba mu nicija pomoc???
dete od pet godina moze da odlucuje i sve zavisi od njega samog?
roditelji su ceo nas svet do odredjenih godina,zavisni smo direktno od njih,pretvaramo se u ono sto oni traze od nas,sve radimo da bi dobili njihovu ljubav..cak i kad ona ne postoji,cak i kad oni ne postoje..
zato nista ne zavisi od nas,sve zavisi od njih,sve sto radimo je zato sto nismo dobili ono sto je trebalo da nam pruze kad smo bili deca,zato nikad nismo odrasli,zato nistqa ne radimo svesno,zato sto se u sebi jos uvek nadamo da ce mama i tata da se promene i dam nam nadoknade za sve sto nismo imali...
sve sto mislis da si uspeo je obicno zamlacivanje,sve si to sam sebi predstavio ne bi li od sebe napokon napravio ono sto su tvoji roditelji zeleli da postanes,kako bi napokon mogao da dobijes njihovu ljubav koja nikad nije ni bila u ponudi

Moji roditelji su mi u startu pokazali da nisu nizasta kao i da ih neinteresuje nista prema meni bi jedino primenjivali silu mozda je bilo bolje da sam u domu odrastao sada mi je naravno dosta dobro ali kada kazem u domu mislim barem imas kupatilo i kakvu takvu ishranu ja time se nemogu pohvaliti u prvom razredu sam kupijo puzeve kada je za to bilo vreme jeo sam mast i hleb i nista drugo nerado se secam detinjstva zato govorim da roditelji nisu ni potrebni ako nisu roditelji kao i da onaj ko se nenamuci u mladosti jaoj njemu u starosti ja nazalost pripadam takvima i kazem da mi je sada mnogo mnogo bolje svi mi imamo svoju pricu i iz nje izlazimo ovako ili onako moras da prihvatis i razlicita iskustva drugih ljudi jer nisu nam isti kako ja obicno kazem kodovi te tako ja postujem i uvazavam tvoju pricu jer mogu od tebe takodje nesto nauciti.

"Sve srecne porodice lice jedna na drugu,a sve nesrecne,nesrecne su na svoj nacin"-Tolstoj.
Ne treba izostaviti cinjenicu da su roditelji zapravo samo ljudi i da podjednako kao i deca jesu sebicni.Naravno da svako zeli da bude dobar roditelj,pod uslovom naravno da kao prvo zeli postati roditelj i nekom pruziti vise nego sto je njemu bilo pruzeno.Moja majka je uvek govorila da deca moraju biti bolja od svojih roditelja u svakom pogledu.Bilo da se radi o obrazovanju,socijalnom ili ekonomskom statusu,kao i brojnim drugim segmentima zivota.Treba uciti na greskama svojih roditelja.Iz kuce se polazi sa nekim osnovama ali da li su to one prave,pokazace se kroz zivot i prepreke koje neminovno sve nas ocekuju.Greska je misliti da su samo roditelji ti koji zele da uticu na nas zivotni put.Nekad je to neki drugi clan porodice.Npr. baba i deda,koji vas izdrzavaju citavog zivota i kada zelite da se otrgnete prete da vas nece u tome podrzavati pre svega finansijski.Zele da ostvarite njihove a ne svoje snove,sto podrazumeva udaju za lokalnog gastarbajtera npr. besna svadba i rad u nekoj stranoj drzavi sve dok vas ne proteraju kao stranca koji zauzima necije radno mesto...I sta je resenje svega?Pa pobegnete da studirate i kad pokazete da mozete i bez njih popustice...Bar su kod mene

mene su moji zeznuli,nikakvu nagradu nisam dobila od zivota sto sam isla *ispravnim putem* kako su me ucili,samo sam posluzila da drugima bude dobro-ja nisam dobila svoj deo *kolaca*
nek im sluzi na cast sto sam nesrecna,a oni ponosni na sviju dobru cerku,finu,vaspitanu,koja sama sedi u sobi i ne zna sta sad da radi od tolikog *bogatstva* sto nije necovek