Naravno da im skracuje vreme ali uz dobru organizaciju se i to moze nadoknaditi. Jednostavno, za dete moras imati vremena onoliko koliko ono trazi (a to ume da bude puno) jer je najsrecnije kada mu se posvecuje paznja i tu se stvara bliskost koja se kasnije koristi za normalan odnos dete-roditelj. Druga stvar, kroz igru toliko toga moze da nauci i tako i treba da uci jer ce mu svaki drugi nacin biti dosadan i zamoran. Ok je to, radis i dete zna da to tako mora da bude ali si zato samo njegov kad se vratis sa posla Ja sam sve svoje aktivnosti po kuci obavljala kad stavim dete da spava, bila sam mrtav covek zbog svega toga ali mi se isplatilo.

Znaci, samo je roditelj taj koji od deteta pravi coveka i koji, na neki nacin, odredjuje njegov put. To je ogromna obaveza i odgovornost i najmanja greska u vaspitavanju moze dovesti do velikih i trajnih posledica.
Glupo sto na ovaj nacin pravim poredjenje, ali i kad imas malo stene u kuci, od tebe zavisi da li ce sutra nekom odgristi ruku ili ne (sto se za mog dobermana ne moze tvrditi sa sigurnoscu...).

Mare77, sve u svoje vreme. I pamet u glavu i bice sve ok...

Mare, ima toliko zena koje ccekaju na tebe, a ti tako...! 

@skakanko
Шта рећи осим свака част.
                                     
Све у своје време...изгледа да је то једна велика истина мада ми се понекад не свиђа претерано али шта да се ради.
@bluewave
Па то је и проблем што чекају место нешто да предузму... 
Нема потребе да ме све чекају, ја сам скроман, задовољићу се са једном(док нас смрт не растави фазон)

Uf...ti si bas skroman...samo jedna...  Ma, samo opusteno, onda kada se najmanje budes nadao, iskocice neka devojcica pred tebe. Uostalom, ne moze ni svaka biti majka tvoje dece... Prema tome, cuti i cekaj...

Па знаш шта, из твојих уста у Божије уши, само се плашим да од толиког чекања и ћутања не заборавим да причам.

Bez brige, vi uvek znate da progovorite i onda kad ne treba.....

Prisetices s ti kad dodje vreme za to, ne brini! 

Ajde bre mare vidis da te devojke vec gotive

odlicna tema.
kao novopeceni roditelj...4 i 2 god.muce me iste dileme i ovako kad ih turim na spavanjac,razmisljam mozgam.gde sam danas bila ok,a gde sam pogresila.i uvek nekako gresaka ima vise.nisam stroga prema sebi nego je to tako u zivotu.
tek sada razumem i svoje "stroge " roditelje i slazem se s tim sto su bili koliko toliko cvrsti samnom.za neke stvari im zameram sto su popustali i bili slabi.pa sad ti nadji meru.a imali su dete buntovnika i istrazivaca.eh da sam manje pravila "naucne eksperimente " a vise slusala glas razzuma mojih roditelja mnogo bi bolje prosla.a opet s druge strane stekla sam jedno zivotno iskustvo koje sam prilicno platila,i nije mi zao sad bolje vidim ovaj svet.iako u njemu i ne plivam bas dobro,al se ne dam vise pridaviti.cudno je to.i vaspitanje,i ljicni primer,i zivotne okolnosti,i drustvo u sirem i uzem smislu.sve to prolazi kroz nas(decu) pa sta ispadne na kraju,ima tu i tzv.karme i Bog jedini zna cega sve.
kad si roditelj normalno je da si pun straha,pa znas u kakav si svet doveo decu,i znas da mozes iz petnih zila da cinis najbolje,al ovo je ipak neka vrsta pakla i do raja nema puta.svi mi od kad se rodimo do kraja price pokusavamo da izvucemo najbolje iz lose sklopljenog posla.to je vazzilo za predke,za nas i za potomke.
nije previse utesno,ali nije ni pesimizam.roditeljstvo kao i svaka vrsta ljubavi su tezak rad sa poverenjem i najtezi deo ne vezivati se za rezultate vec sve predati u Bozije ruke.tako bi trebalo,ali to je veoma visok stepen svesti,koji mi i nemamo,i onda bude i tesko i sa puno spoticanja i gresaka.
tako vidim i sebe kao dete svojih roditelja i kao roditelja svoje dece i nije mi uvek bas lako da ostanem bistre glave.
zato sam i odlucila da ostanem mama i domacica i posvetim se odgoju,ne zelim da moja deca nose kljuc oko vrataa,da me cekaju sami kod kuce i da ne mogu na roditeljski jer radim.zivim skromno,sa malom platom svog divnog saborca.deca imaju,ja mozda nosim stare cipele,ali igramo se ,pricamo,druzimo se i neka im detinjstvo,bar,bude bezbrizno i veselo uz mamu koja im treba.
na zalost,danas su mnoge mame same i moraju da ostavljaju decu.to je vec nedostatak eddukacije o braku i roditeljstvu...
pisacu jos i o tome....hvala na strpljenju.
ucimo jedni od drugih,ostavimo bar delic ovog sveta ,nasim potomcima,u nekoj cistoci i redu.
 [smilie=frisko40.gif]

Postovani,

naime ne znam odakle da pocnem.Zovem se Novakovic Ivana i imam 31 god.Unazad 10 god. imam najrazlicitije probleme koji su u poslednjih 7godina postali nesnosni (tahikardija(oko 80-100),kolebljiv pritisak do 130/90,ranije je bilo i osecaja gusenja,znojavi dlanovi i nesnosan osecaj nesvestice.preskakanje srca....Posle brojnih specijalistickih pregleda(najvise kardiolozi),upucena sam na lecenje u Palmoticevu,gde sam otisla par puta dobila lekove i bilo mi je jos gore.Odlucila sam se na terapiju kod privatnog psihijatra koji mi je prepisao Amyzol,fluxilan,rivotril koje sam pila 2 god.U medjuvremenu simptomi su se povremeno ponovo rehabilitovali,pa prodju.Tri trudnoce nisam uspela da iznesem zbog tih simptoma,i depresije koja se u medjuvremenu javila.Imam sina od 6 god.i jako sam zabrinuta. Od pre 20-tak dana umalo se nisam onesvestila u ordinaciji,(puls oko 120,TA 100/70)sva sam prebledela i od tada nikako se ne osecam,non stop imam nesvestice,slabost i sve simptome.Mislim da mi je u dijagnozi stajao i hipohondrijski poremecaj.Svaki sekund imam osecaj da cu umreti,placem vec 10 dana skoro bez prestanka.Taj dan kada mi je pozlilo uradila sam i EKG koji je osim sinus tahikardije pokazao uredan nalaz. Napominjem da mi nenormalno opada kosa i da glavobolje do sada nikada nisam imala,a nesvestice su sa upotrebom rivotrila prestale,ali eto sada i kada popijem rivotril jos mi je gore.Pre 4 meseca sam vadila krv,i radila hormone stitne zlezde i sve je bilo u redu.Molim Vas za savet da li je potrebno da uradim neke pretrage(neurolog,kardiolog,vadjenje krvi....),ili biste mi mogle pomoci.Suprug koji mi je najveca podrska u zivotu,poceo je da gubi zivce,i plasim se da i on postaje depresivan.Plasim se tih nesvestica,i slabosti da vise ne mogu normalno ni u porodici ni u poslu da budem efikasna.I dok ovo kucam place mi se.U medjuvremenu sam posla na psihoterapiju,ali ona jos nije uspela da me pomeri ni malo.Molim Vas da oprostite ako sam bila suvise opsirna,ali verujem da razumete koliko sam u problemu,i koliko me brine sto mi se povremeno javlja misao da kada bih umrla sve ovo bi prestalo.Te jezive epizode mi se sada javljaju skoro non stop kao kada sam tek obolela,i to sto mi ne deluju lekovi koji su nekada bili delotvorni samo jos vise pravi paniku.Nadam se da cete mi ubrzo odgovoriti.


unapred zahvalna
Novakovic Ivana