USA, Israel VS Iran :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Чишћење цеви на Блиском истоку
Израелу преостаје година да нападне Иран, уколико жели да избегне напад атомском бомбом, сматра бивши шеф Мосада
Иранска претња да ће блокирати извоз нафте из Персијског залива, уколико буде нападнут, није још ни обишла свет а већ је са супротне стране стигла информација да би Израел требало да у року од годину дана уништи ирански нуклеарни програм уколико не жели да буде нападнут атомском бомбом. „Јаке” изјаве са обе стране, које садрже и својеврсни рок за конкретне акције, према свему судећи, обелодањују својеврсно „чишћење цеви” и припреме за нови рат на Блиском истоку.

Наиме, бивши шеф Мосада Шабтаи Шавит је у интервјуу британском листу „Сандеј телеграф” упозорио Израел да има 12 месеци да уништи ирански нуклеарни програм или ризикује да буде мета нуклеарног напада, додајући да би Израел можда требало да реагује раније уколико Барак Обама победи на америчким председничким изборима.

„Као обавештајни официр који је разматрао најгоре сценарије, могу вам рећи да морамо бити спремни. Морамо да урадимо све што је неопходно у одбрани, у офанзиви и у односу на јавно мњење на Западу, у случају да санкције (против Ирана) не делују. Оно што преостаје јесте војна акција.”, казао је Шабтаи Шавит, шеф обавештајне службе Мосад од 1989. до 1996. године, а сада утицајни саветник одбрамбеног и спољнополичког одбора израелског парламента.

Шавит (69) је, иначе, познат по томе да се као шеф, али пре тога и заменик шефа Мосада није устручавао да нареди и веома ризичне акције попут оне када је 1981. године Израел бомбардовао ирачки нуклеарни реактор Осирак, који је међу Израелцима сматран за технолошки унапређену верзију Хитлеровог „коначног решења”. Крајем седамдесетих година прошлог века, градња овог реактора је била високорангирана тема израелске политике, али тек доласком Ликуда на власт, Мосад је 1979. године почео са диверзијама делова реактора још у производњи на територији Француске. Међутим, то није зауставило ирачки нуклеарни програм, тако да су три године касније најбољи пилоти израелског ратног ваздухопловства ракетирали нуклеарни реактор и уништила га за само 80 секунди.

„Време које је преостало да се спремимо је све краће”, рекао је Шавит недељном издању десничарског лондонског дневника познатог по доброј информисаности у војна и обавештајна питања, додајући да би победа кандидата Демократске странке Барака Обаме на председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама значајно смањила шансе да та земља одобри војну акцију против Ирана.

Према његовим речима, уколико буде изабран републикански кандидат Џон Мекејн, он би лако могао донети одлуку да се иде на ову акцију.

„Уколико је то Обама: не. Моје предвиђање је да он неће бити за то, бар не у свом првом мандату у Белој кући,” рекао је Шавит, наглашавајући да Израел неће оклевати да сам изведе војну акцију са или без подршке Вашингтона. „Када дође до одлуке о нашој националној безбедности и нашем сопственом опстанку, у најбољем случају ми можемо обавестити Американце да сами намеравамо или планирамо да нешто урадимо. Америчка сагласност није предуслов”, додао је Шавит, који је веома утицајан међу политичком и одбрамбеном елитом Израела, једином нуклеарном силом у региону са, према проценама независних стручњака, неколико стотина атомских бојевих глава.

Званичници у Тел Авиву досад никада нису признали, али ни порекли ову процену, истичући ипак да њихова земља неће бити прва која ће употребити атомско оружје на Блиском истоку.

Израел, иначе, сматра Иран за највећу претњу по своју егзистенцију јер је председник Исламске републике Махмуд Ахмединеџад позвао на брисање јеврејске државе с мапе света, а холокауст у Другом светском рату означио митом.

Међутим, у хебрејској држави је управо актуелна и криза око израелских резервиста које су отели герилци либанског Хезболаха. Израелски премијер Ехуд Олмерт је јуче први пут изразио уверење да су двојица израелских резервиста, које су пре две године отели герилци либанског Хезболаха због чега је Израел напао југ Либана, мртви.

„Ми знамо шта се десило Елдаду Регеву и Удију Ехуду Голдвасеру. Колико нам је познато, војници нису живи”, наводи се у саопштењу из Олмертовог кабинета припремљеном за јучерашњу седницу владе на којој се гласало о размени затвореника с либанским Хезболахом. Након објављивања Олмертовог става о размени, израелска влада је гласала за контроверзну размену затвореника с либанским Хезболахом. Са 22 „за” и три уздржана гласа, министри су гласали да Израел прихвати договор о размени с Хезболахом, коме су посредовале УН. На основу договора Израел би разменио неке Либанце у израелским затворима и тела убијених за отете резервисте. Израелске обавештајне службе су против размене затвореника за тела убијених Израелаца.