Coolrunner - ovo nije tema gde se ocenjuje ko koliko zali ,niti je lepo da kazes za sebe da zalis vise nego ostali .To koliko je ko potresen ,on najbolje zna i nema potrebe da napise i rec ovde ...ako imas nesto lepo da napises o Njegovoj Svetosti - napisi ,a ako nemas idi brate na druge teme pa se tamo raspravljaj i ocenjuj ko je kakav !


(Izvinjavam se moderatorima )

Upravo tako. 


system_V_r4  (a i ostali koji odgovaraju na njegove komentare )
Ovo nije mesto za maliciozne i provokativne post-ove, ovde se odaje pošta preminulom patrijarhu, ko želi naravno... imaš na politici sličnu temu, pa se zanimaj...

A meni je sreca sto sam ziveo u vremenu u kojem je ziveo i Patrijah Pavle..Nadam se da cu i njegovim molitvama i posle srmiti ziveti zajedno sa njim

Смрт је наставак живота! Човек се смрћу сели у Царство небеско које је вечно и које је свуда!
Страх од смрти је најљудски најчовечије осећање! Али,ми, знајући и верујући,коју Богу служимо,славимо сваки овоземљски као празник,као једно ново и неопоновљиво Богојављање,али и Хрситу идемо отворених руку,јер знамо да Бога има,и да има Божије Исине и Божије Правде!И да онда са десне стране Творца сачекамо Победу!

Но,нешто друго!
-----------------
MNOGO MLADIH LJUDI KORAČALO JE U KOLONI
SVUDA UNIFORME I NOŠNJE

POSEBAN pečat pogrebnoj povorci dali su mladi učesnici sprovoda. Najviše pažnje izazvali su momci i devojke obučeni u narodne nošnje svih nacija koje žive u Srbiji. Statisti Crnogorci, Moravci, Mađari, Krajišnici, Ličani, Bunjevci na čelu svečane kolone nosili su - bukete cveća.
Osim njih, u povorci su koračali i kadeti Vojne akademije, obučeni u svečane uniforme, kao i veći broj praznično odevenih učenika vojne gimnazije. U čelnom delu procesije, noseći ripide i crkvene barjake u bogoslužbenim ogrtačima hodali su učenici Bogoslovije.
------------------------------Извор:Новости
Од када су Шумадинци и Личани,две нације?

Мисли све то са униформама...
Да ли знате још неку поворку у којој учествују припадници милиције? Колико ја знам то право и привилегију има само Гардиска бригада Србске Војске? Зашто сад  измишљати рупу на сакцији?
Лепо је то народне униформе,па кикице и јелек,али... зар није били примереније да око Светог ковчега  буду поређани наоружани Срби из сви х Србских земаља у својим традиционалним униформама,па би смо имали војнике из Хајдук Вељкове Крајине,комите из Јужне Србије,наше светле Пречане и Шајкаше,униформисане младиће из Босне Старине Новака Старог Вујадина,ускоци из Србског Приморја,Србе из равне Славоније,из Милошеве и Карађорђијеве Шумадије,из Подриња и Поцерине,из Кочићеве Босанске Крајине,а први међу њима својом чашћу и чешћу Горштаци Владке Рада и Светог Петра Цетињског,Крајишници из наше лепотице,Лике,и растом највиши Херцеговци из Светог Саве дедовине,а на челу ко што и доликује Обилићи!
---------------------
BEZ VENACA
VERNICI koji su se okupili ispred manastira pokazali su poštovanje prema želji preminulog patrijarha i došli bez venaca i cveća. Nekoliko prodavaca cveća koji su u blizini pokušali da zarade ostali su praznih džepova. Vratili su se kućama sa kofama i gajbama u kojima nije nedostajao nijedan buket.
------------------------Извор:Новости

Ов је лепо!
Али шта је тамо радио цивил Стојан Вељановски? Да ли то што неко живи у греху обавезује и нас,да и ми паднемо у грех?

Предпостављам да су вјенци и цвијеће пракса коју су наметнули комунисти...

Ok, nisam te razumeo.

 

Zato su neki poceli da ruse srpske Crkve...Ja ne mogu da verujem da ima ljudi koji i mrtvog sveca opet napadaju..

sta je bilo,inzko80?


ugasili ti pljuvaonicu na politickim temama o patrijarhu i crkvi...pa si dosao ovdje da nama reklamiras svoj mizerluk

Сахрана патријарха Павла

У Призрену звона нису звонила

Када је отишао за патријарха остао је Призренац, не променивши личну карту у којој су прво на албанском па на српском записани његови лични подаци


Протосинђел Михаило и Момирка Вућевић на литургији у Призрену (Фото Ж. Ракочевић)

На балкону Призренске богословије у јесен 1999. године седели су један монах и један Албанац, посматрали град и велику гужву у главној улици. Око зграде жица, војска и тенкови, унутра неколико стотина људи избеглих од насиља, хеликоптер Кфора ниско надлеће центар Призрена.
– Дабогда се срушио тамо где је највећа маса – каже Албанац који је ту побегао јер су га власти УЧК осумњичиле за сарадњу са Србима.
– Шта то говориш, човече, то је велики грех – грди га калуђер.
– Е попе, попе, данас је грех добро мислити – узврати Албанац, а млади калуђер ућута.
Свој дуги животни век овде је, у најгорим временима – кад је био „грех добро мислити” – провео један човек који је читавог себе посветио Богу, чинећи управо у овом граду добра дела. Од Богословије „Свети Кирило и Методије”, поред Синан-пашине џамије, па преко калдрмисаних улица до епископије, деценијама је пролазио тихи владика Павле. На овом путу се из локала „Баилеус” на самој обали надошле Бистрице чује гласна музика и док продавац застава Републике Албаније и нових косовских знамења цупка од хладноће надомак каменог моста, почиње дневна градска гужва.

– Јесте ли чули да је умро патријарх Павле – питам Албанце који гасе жеђ од јутарњег бурека.
– Не!
Ибраим (86) продаје кестење на мосту, управо се спрема да отвори тезгу и каже да је стари Призренац.
– Сећате ли се владике Павла – питам Ибраима.
– Како се не сећам, много добар човек.

У Призрену, где је 33 године живео патријарх Павле, на дан његове сахране све изгледа као да овде још није стигла вест о његовој смрти. Нема видљивих знакова жалости, није организован ни најмањи скуп поводом одласка најпознатијег грађанина Призрена новог доба. И када је одавде отишао за патријарха он је остао Призренац, никада не променивши личну карту у којој су прво на албанском а потом на српском били написани његови лични подаци.
Нема ниједног телеграма саучешћа, ниједног, макар протоколарног израза жалости, само се Зећир са Горе, из призренског залеђа, сетио да пошаље поруку јер није добро, како рече, „ћутати кад Божји човек одлази”.
Није се огласило ниједно црквено звоно у старој, Душановој престоници, а умро је српски патријарх. Да је турско доба платили би то звоно призренски трговци, да је онај тврди поратни комунизам пустили би га да звони, а данас нема црквених звона на звоницима јер су се последњи пут чула док су падала у ватру погрома 17. марта 2004. године.
Ипак, звоно на цркви Светог Ђорђа постављено је и зазвониће за који месец, јер се у Призрен вратио протосинђел Михаило и он је служио заупокојену литургију почившем патријарху. На литургији два госта и Призренка Момирка Вучевић.
– Враћали смо се из Зочишта са славе и чекали аутобус, са нама владика Павле. Одједном се наоблачи, поче да грми, пљушти киша у оном брдy. Киснемо и ми и владика, заустављају се нека кола, људи зову Павла да уђе, а он неће. Кад може да кисне овај народ и деца могу и ја, рече, и остаде мокар да чека аутобус.
У Призрену тренутно живи двадесет Срба, протосинђел Михаило у парохијском дому обнавља и организује живот, а за почившег патријарха каже:
– Он је данас, верујемо, највише са нама овде у Призрену и то пре него са осталима.

Ж. Ракочевић
[објављено: 20/11/2009]

Текст и слика пренети са...